Natrag

Pogledi

Kako strani ambasadori i ministarstva spoljnih poslova vide prilike u Srbiji

Srbija stenje pod diktaturom, očekuje se pobuna

Švajcarska ambasada je u svom poslednjem, redovnom izveštaju Ministarstvu spoljnih poslova od 28. maja upozorila da Srbija ulazi u period ekonomske, a samim tim i političke nestabilnosti. Razlozi za ovo su, između ostalog, konstantno siromašenje stanovništva. Slična upozorenja daju i drugi strani analitičari, dok Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke upozorava građane svoje zemlje da mogu da postanu žrtve politički motivisanog nasilja, ako na ulicama srpskih gradova uzmu učešće u mirnim anti-vladinim protestima. Aleksandra Vučića svi opisuju kao diktatora, koga privremeno Zapad podržava jer bespogovorno štiti njihove geostrateške interese, a ovakva Srbija, sa Vučićem na čelu, nije interesantna ni za Rusiju, tvrde strani analitičari

Milan Malenović

Slušajući ovdašnje političare kako ulepšavaju stvarnost, neupućeni posmatrač sa strane bi mogao da pomisli kako u Srbiji teku med i mleko. Analize i izveštaji stranih stručnih službi, međutim, pokazuju nešto sasvim drugo.

Tako, na primer, nemačka privredna komora (IHK) upozorava na nerešene goruće probleme sa kojima se jedan strani investitor suočava u Srbi, i u svom izveštaju od 29. novembra 2016. jasno ukazuje na opasnost kako „tekuće saniranje budžeta nosi sa sobom stalni rizik od socijalnih konflikta". Kao slabosti Srbije IHK iznosi „visoku zaduženost zemlje" i „visoku nezaposlenost". Takođe se ističe i da je Srbija „zavisna od stalnog priliva novca iz inostranstva".

Švajcarska mabasada u Beogradu 28. maja 2017. poslala je svom Ministarstvu spoljnih poslova dosta detaljniji izveštaj od pomenute studije IHK, u kome se iznose, kako se navodi, stalne strukturalne slabosti, pravna nesigurnost zbog dugih sudskih postupaka i „uticaja ljudi sa strane", kao i neefikasna i centralizovana administracija koja je visoko korumpirana.

Takođe se ukazuje i na hronično visoku stopu nezaposlenosti i na niska primanja radnika, zbog čega može doći do socijalnih tenzija.

Nemačko preduzeće „Statista GmbH", koje spada u vodeće statističke institute u Evropi, potvrđuje zapažanja švajcarske ambasade, iznoseći podatke o kretanjima prosečne plate u Srbiji u periodu od 2005. do 2015. godine. Plate su, po tom izveštaju, rasle sve do 2013. godine, istina od 2007. sa umanjenom stopom. Prve godine u kojoj su naprednjaci vladali svih 12 meseci, odnosno 2013, dolazi do drastičnog pada prosečne realne plate u odnosu na prethodnu godinu za 1,9 odsto, a taj se trend nastavio i u 2014. (minus 1,7 odsto) i 2015. (minus 2,4 odsto).

Zbog smanjenja realnih plata, dolazi i do pada bruto društvenog proizvoda, što se, takođe, vidi iz izveštaja „Statiste". Od 2013. BDP u Srbiji u kontinuitetu opada, a najveći pad je zabeležen 2015. godine, kada su počele da se primenjuju drakonske mere štednje nametnute od strane Međunarodnog monetarnog fonda: u toj godini je BDP iznosio 37,16 milijardi dolara, dok je samo godinu dana ranije on bio 44,21 milijardu dolara. Od tada je bruto domaći proizvod otprilike na istom nivou, sa gotovo neznatnim povećanjima (na kraju 2016. je, po „Statisti" iznosio 37,74 milijarde dolara).

Da su mere štednje, koje po naređenju MMF-a sprovodi ministar finansija Dušan Vujović, pogubne po srpsku privredu, smatra i švajcarska ambasada, koja u izveštaju od 28. maja, kao jednu od konstantnih strukturalnih slabosti navodi i „preniska javna ulaganja u odnosu na potrebe". Upravo na ovo su upozoravali ekonomisti koji žele dobro Srbiji, a to je da će stalnim zavrtanjem slavine za budžetske investicije u jednom trenutku srpskoj privredi biti zavrnuta šija. Da bi se povećao BDP, poznato je svakom studentu ekonomije, potrebno je povećanje javnih davanja, u šta spada i povećanje penzija, a i plata u javnom sektoru.

Doskorašnja Vlada Alkesandra Vučića je javnost izveštavala o visini stranih investicija u 2016. godini, ali je prećutala odakle su sve ta sredstva dolazila. Po švajcarskom izveštaju, navodni veliki „prijatelji" i „bogati investitori" sa Istoka, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, prošle godine su (umesto obećanih milijardi dolara za „Beograd na vodi", fabriku čipova ili poljoprivredno zemljište) u Srbiju uložili samo 81,1 milion evra i tako se pozicionirali tek na mesto broj 10 liste najvećih stranih investitora.

Iako su ukupna direktna strana ulaganja 2016. iznosila dve milijarde evra, Švajcarci ukazuju na to da su ona u odnosu na 2015. smanjena za 1,6 odsto. Smanjenje zainteresovanosti investitora za Srbiju treba tražiti upravo u politici aktuelne vlasti koja unosi nestabilnost, ne samo u Srbiju, već i u ceo region.

Iako sadašnja vlast preko svojih medija javnost ubeđuje kako u Evropi i svetu Vučića smatraju „garantom sigurnosti i stabilnosti na Balkanu", strani zvanični analitičari tvrde upravo suprotno.

Nemački institut „Fondacija Hajnriha Bela", koji je blizak parlamentarnoj stranci „Zelenih", u svom izveštaju od 13. septembra 2016. ukazuje na to da se kod svih balkanskih lidera pojačava ratna retorika, ali da je glavni izvor nestabilnosti u celom regionu - Srbija.

Nemački IHK kao razlog za destabilizujuću ulogu Srbije vidi kako unutrašnje socijalne tenzije, tako isto i zamrznuti konflikt sa takozvanom Republikom Kosovo, dok švajcarska ambasada isključivo ukazuje na unutrašnje probleme. Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova ide i korak dalje, pa na svom zvaničnom sajtu indirektno optužuje srpske vlasti da izazivaju nerede u zemlji.

MSP iz Berlina preko svog zvaničnog sajta upozorava turiste koji bi da posete Srbiju da izbegavaju javne skupove. Kako ministarstvo istovremeno smatra da je opasnost od terorističkih napada u našoj zemlji još uvek na niskom nivou, jasno je da svojim građanima skreće pažnju na to da bi učešćem na javnom skupu protiv aktuelnih vlasti mogli da postanu žrtve od države angažovanih batinaša, kao što je to bio slučaj sa demonstrantima u Beogradu u vreme prve Vučićeve inauguracije.

Pošto je najveći generator nezadovoljstva u Srbiji katastrofalno loše ekonomsko stanje stanovništva, u izveštaju švajcarske ambasade od 28. maja uočljivo je strahovanje kako bi situacija ove i naredne godina mogla dodatno da se zaoštri. Švajcarci na strani 10 prenose prognozu Međunarodnog monetarnog fonda da će inflacija ove godine dostići tri odsto (u odnosu na 1,6 odsto 2016, odnosno 1,5 odsto u 2015. godini), što će uz zadržavanje penzija i plata u javnom sektoru na sadašnjem nivou dovesti do dodatnog osiromašenja stanovništva.

Već na drugoj strani svog izveštaja, švajcarska ambasada kao jedan od uzroka stalne nestabilnosti Srbije navodi i lošu demografsku sliku i odlazak u inostranstvo, na prvom mestu mladih i visoko obrazovanih ljudi. Ovo će u veoma kratkom roku dovesti do nedostatka kvalifikovane radne snage potrebne ozbiljnim stranim investitorima, dok sa druge strane znači da će jedan radnik u realnom sektoru morati da izdržava nezaposlenog ili jednog zaposlenog u državnom sektoru, ali i jednog penzionera. Ovakva situacija će dovesti do potpunog sloma javnih finansija.

Sve u svemu, perspektiva ekonomske i ukupne političke situacije u Srbiji, posmatrano iz ugla stranih, neutralnih i stručnih analitičara, ne izgleda ni malo ružičasto, posebno nije onakva kakvom vlasti žele da je predstave. Jasno je da se Srbiji na prvom mestu prebacuje što nije sprovela, pa čak ni započela neophodne ozbiljne i dubinske reforme državne administracije i pravosuđa. U slučaju da kurs Vlade ostane isti, što najavljuje nova premijerka Ana Brnabić, u najskorije vreme će u našoj zemlji doći do nemira, slažu se svi analitičari.

Klon Kim Džon Una

Stranci ne samo da situaciju u Srbiji posmatraju sasvim drugačije od zvaničnika u Beogradu, već i samog Aleksandra Vučića predstavljaju onakvim kakav on zaista jeste, uprkos raširenoj državnoj propagandi kako je on u inostranstvu, navodno, uvaženi sagovornik.

U svom izveštaju, objavljenom 13. septembra 2016. na sajtu „Fondacije Hajnrih Bel", Andreas Polterman već na samom početku sadašnjeg predsednika Srbije naziva „velikim predsedavajućem partije i Firerom". Za one kojima nemački jezik nije blizak, naziv „Parteivorsitzender" (predsedavajući partije) u ovakvom kontestu se isključivo koristi za diktatore iz ere komunizma. Ista titula se dodeljuje i severnokorejskom vladaru Kim Džong Unu.

Polterman ocenjuje kako je Vučić, ubedivši zapadne lidere da je on ne samo spreman, već i u stanju da obuzda snage koje bi Srbiju da približe Rusiji, od Brisela i Berlina dobio nagradu koja, između ostalih, sadrži i „velikodušno tolerisanje autoritarizma i zloupotrebe vlasti". Isto mišljenje je izneto i u izveštaju od 21. marta 2016. Evropskom savetu, koji su napisali drugi autori pod naslovom „Return to instability: How migration and great power politics threaten the Western Balkans", gde stoji: "Srbijom i ostalim balkanskim zemljama vlada 'stabilokratija', odnosno to su autokratije u kojima institucije ne znače ništa, već je sva vlast u rukama snažnog lidera kome Zapad pomaže, jer služi njegovim geostrateškim interesima".

„Zeleni" u nemačkom parlamentu (Bundestagu) predstavljaju jednu od glasnijih opozicionih stranaka, ali su deo vlasti u mnogim saveznim pokrajinama Nemačke. Kada su poslednji put bili na vlasti na saveznom nivou davali su ministra spoljnih poslova, Jošku Fišera.

Izveštaj Poltermana koji su „Zeleni" objavili na sajtu Fondacije koju su sami osnovali i koju vode, predstavlja svakako i mišljenje vrhuške ove partije. Zbog toga je važno navesti i razloge koje pomenuti analitičar navodi zbog čega dolazi do pojačane nacionalističke retorike u Srbiji, ali i u nekim drugim balkanskim zemljama, a to je potreba političkih elita da se manipulacijama masama održe na vlasti uprkos privredi i javnim finansijama u rasulu i više nego očiglednog odsustva evropske perspektive za ove zemlje. I sam Polterman upozorava da ne sme da se ponovi greška iz 2003. i 2007. godine kada su u Evropsku Uniju primljene Bugarska i Rumunija, odnosno Hrvatska, uprkos činjenici što do tada, pa čak ni do danas u tim zemljama nije bio okončan proces demokratizacije.

Sa Vučićem na čelu, konačni je zaključak koji može da se izvede iz Poltermanovog članka, Srbija nije ni blizu osnovnih evropskih vrednosti, kao što su demokratija i ljudska prava, mada nije sigurno ni da li je ona u ovakvom stanju interesantna za Rusiju, koja se posmatra kao suparnik EU.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane