Natrag

Pogledi

Izveštaj američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima u Srbiji (od aprila 2016. do marta 2017. godine)

O robovlasničkom karakteru Vučićevog režima

Polovinom juna meseca ove godine, na portalu američkog Stejt departmenta, objavljen je Izveštaj o trgovini ljudima u Srbiji. Zbog ovog problema, Vlada Sjedinjenih Američkih Država je više puta u poslednjih pet godina skretala pažnju režimu Aleksandra Vučića. U ovom Izveštaju, prikazano je kako srpske vlasti sa jedne strane donose zakone i propise o borbi protiv trgovine ljudima, a sa druge, sve čine da održe robovlasnički odnos nad radnicima i drugim ugroženim društvenim grupama.

......

Srbija je izvor, tranzit i krajnja destinacija za muškarce, žene i decu izložene prisilnom radu i seksualnoj trgovini navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta (US Department of State) o trgovini ljudima.

U izveštaju o trgovini ljudima, koji se odnosi na period od 1. aprila 2016. do 31. marta 2017. godine, naglašena je činjenica da su muškarci iz Srbije najviše izloženi prisilnom radu u radno-intenzivnim sektorima, poput građevinske industrije, a posebno oni na radu u Azerbejdžanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Rusiji i Slovačkoj... Takođe, u izveštaju Stejt departmenta navodi se da su žene iz Srbije izložene seksualnoj eksploataciji u zemlji i inostranstvu, naročito Austriji i Nemačkoj, od strane kriminalnih grupa iz Srbije.

Istovremeno, Stejt department ocenjuje da Vlada Srbije nije ispunila ni minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima, "...ali čini značajne napore da ih ispuni".

Vlada je, kako se navodi, pokazala značajan napor tokom razmatranog perioda time što je uspostavila stalne policijske timove za suzbijanje trafikinga.

"...Vlada je identifikovala veći broj žrtava i uvela smernice za tužioce i sudije kako žrtve trgovine ljudima ne bi bile izložene dodatnom kažnjavanju. Razvila je i distribuirala uputstva za indikatore trgovine ljudima i organizovala prvih 630 lica zaduženih za primenu tih pokazatelja. Ipak, Vlada nije prikazala povećanje napora u poređenju sa prethodnim izveštajem, a nije pružila ni dovoljnu zaštitu žrtvama tokom krivičnog postupka, što ih je izložilo zastrašivanju i dodatnoj traumatizaciji", navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, napore za zaštitu žrtava ometaju odsustvo formalnih procedura za identifikaciju žrtava, zastareli nacionalni mehanizam prijavljivanja slučajeva, nisu usvojeni ni strategija ili nacionalni akcioni plan za period od 2015. do 2016. godine, a nije se sastao ni Savet za borbu protiv trgovine ljudima.

"...Deca iz Srbije, uglavnom Romi, izloženi su u zemlji seksualnoj eksploataciji, prisilnom radu, prosjačenju i sitnom kriminalu. Hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja prolaze kroz, ili ostaju zaglavljeni u Srbiji i 'pogodni' su za trgovinu ljudima u Srbiji. Lica za koje se veruje da su trgovci ljudima utiču, kako se tvrdi, na slučajeve trgovine ljudima, podmićivanjem žrtvi ili sudija", stoji u izveštaju.

Navodi se i da je u ovom periodu Vlada Srbije identifikovala 49 žrtava trgovine ljudima (36 u 2015), od kojih su 29 žrtve seksualne eksploatacije, sedam prisilnog rada, jedna prisilnog prosjačenja, jedna prisilnog činjenja krivičnih dela i 11 više vrsta eksploatacije. Stejt department ukazuje da je priliv migranata, tokom ovog perioda, predstavljao značajan pritisak na vladine resurse, posebno na agencije koje se bore protiv trgovine ljudima i dodaje da je zbog toga Srbija ostala na nivou 2 u grupi zemalja za posmatranje, već drugu godinu zaredom. Stejt department je u izveštaju dao i preporuke koje predviđaju da se slučajevi trgovine ljudima stručno istraže, a trgovci ljudima gone i kazne strogim kaznama. Jedna od preporuka je i da se omogući zaštita žrtava prilikom svedočenja pred sudom, kako bi se smanjilo zastrašivanje i ponovna traumatizacija.

"...Obučiti istražitelje, tužioce i sudije o pristupu žrtvama u slučajevima trgovine ljudima, formalizovati procedure identifikacije žrtava i ažurirati nacionalni referentni mehanizam, uključiti formalizačiju saradnje sa nevladinim organizacijama (NVO), kako bi se osiguralo da žrtve trgovine ljudima imaju pristup i da mogu da se služe svim neophodnim servisima podrške", navodi se u izveštaju. Stejt department preporučuje i da se tim merama obuhvate i izbeglice, tražioci azila i deca bez pratnje koja prose na ulicama srpskih gradova, pa dalje kaže:

"...Osim toga, potrebno je unaprediti obuku za vladine službenike za pružanje pomoći žrtvama, usvojiti nacionalnu strategiju za borbu protiv trgovine ljudima i akcioni plan i uključiti NVO u njihovo sprovođenje, ali i osnovati Kancelariju za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima i postojeću koordinacionu strukturu kako bi se obezbedila efikasnost u borbi..."

Stejt department podseća da član 388 Krivičnog zakona predviđa kaznu od tri do 15 godina zatvora za trgovinu ljudima, ali su posmatrači zabeležili da "...Vlada Srbije nije adekvatno implementirala zakone koji se odnose na trgovinu ljudima, a da tužioci često odlučuju da krivično gone zločince prema drugim statutima sa manjim kaznama, jer ih je tako lakše sudski goniti..."

"...Na primer, u jednom slučaju trgovine ljudima rešenom 2016. godine, a koji je trajao šest godina, trgovac ljudima složio se da prizna krivicu za manje kažnjiv slučaj prostitucije i osuđen je na sedam meseci zatvora", navodi Stejt dipartment.

U izveštaju se navodi da svaka policijska uprava ima jedinicu za borbu protiv trgovine ljudima pored specijalizovanih jedinica za trgovinu ljudima u okviru policije za borbu protiv organizovanog kriminala i granične policije, ali da su se tokom navedenog perioda te jedinice fokusirale na borbu protiv krijumčarenje i priliv migranata i izbeglica.

"...Sedamnaest uprava ima multidisciplinarne jedinice za borbu protiv trgovine ljudima, u koje spadaju tužioci, socijalni radnici, zdravstveni radnici, ali posmatrači su zabeležili da nijedan od ovih timova nije radio tokom 2016. godine. Vlada je nastavila da obučava policiju, imigracione službenike i graničnu policiju o problemima borbe trgovine ljudima. Vlada nije izvestila ni o jednoj istrazi, krivičnom gonjenju ili presudi vladinih zvaničnika koji su učestvovali u trgovini ljudima", navodi Stejt department.

Iako su zvaničnici identifikovali dvoje migranata kao žrtve trafikinga, NVO sumnjaju da je mnogo više žrtava ostalo neprepoznato.

Vlada i NVO su pružale psiho-socijalnu, pravnu, obrazovnu, zdravstvenu, finansijsku pomoć, kao i pomoć prilikom reintegracije, ali vlada nije imala procedure za naglašenu saradnju između Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i NVO pri servisima za žrtve, ocenjuje Stejt department i napominje da su NVO i međunarodne organizacije pružile pomoć za 28 od 49 žrtava trafikinga.

U izveštaju se pominje i da mogućnost pristupa servisima podrške i pomoći ne uslovljava da žrtva mora da sarađuje u istragama, ali kada se slučaj jednom prijavi policiji, vlasti zahtevaju od žrtve da sarađuje sa istražiteljima i svedoči tokom suđenja. Navodi se i da zakon dozvoljava žrtvama da podnesu krivične i građanske tužbe protiv trgovaca ljudima za odštetu, međutim, sudije ohrabruju žrtve da traže odšteta samo podnošenjem parničnih tužbi, koje su dugačke, skupe i zahtevaju od žrtve da se suoči sa okrivljenim više puta.

Izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu zasniva se na nalazima američkih ambasada i sastancima američkih diplomata sa vladinim funkcionerima, predstavnicima lokalnih i nevladinih organizacija, zvaničnicima međunarodnih organizacija, novinarima, naučnim krugovima i iskazima žrtava trgovine ljudima.

Prema klasifikaciji Stejt departmenta, zemlje su podeljene na nivoe od prvog do trećeg, pri čemu se smatra da su zemlje prvog nivoa prepoznale ovaj problem, čine napore da ga rešavaju i zadovoljile minimum koje propisuje američki zakon o zaštiti žrtava trgovine ljudima.

U zemlje prvog nivoa spadaju SAD, većina zemalja EU, poput Austrije, Belgija, Danske, Nemačka, Italija, Francuske, Luksemburga, Holandije, Švajcarska, Slovenije, ali i Australija, Kanada, Švajcarska itd. Iz regiona na prvom nivou je Slovenija dok su Albanija, BiH, Hrvatska, Kosovo, Makedonija, Rumunija, Turska i Grčka na drugom nivou.

Srbija, Crna Gora, Bugarska i Mađarska su na Nivou 2 ali na spisku zemalja za praćenje, dok su zemlje poput Belorusije, Irana, Sirije i Severne Koreje na trećem nivou.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane