Na licu mesta

Iza farse od štrajka u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, krije se priprema za zamenu budućeg partnera

Odlazi Fijat, dovode Opel

Direkcija „Fijat Krajsler Srbija", niti njena centrala u Torinu, ne odgovara na zahteve radnika da im se poveća plata na 50.000, jer više neće da rade za najbedniju nadnicu u Evropi. Zaposlene ne štite ni sindikati ni Vlada, zakulisna igra da italijanskog proizvođača zameni nemački ulazi u veću brzinu.

Ranko Milosavljević

Štrajk u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, ćutanje sindikalnih centrala i vladinih ministarstava, logistička priprema je za odlazak italijanskog proizvođača iz Srbije. Fijatu, uostalom, ugovor ističe iduće godine, a alavi ministri u Vladi Srbije, ni po koju koju cenu neće propustiti priliku da uzmu povisoku proviziju kod novog „spasioca srpskog automobilskog kompleksa", kako se godinama krsti žalosni ostatak nekadašnje proizvodnje vozila na ovim prostorima. Naravno, kao i u slučaju dolaska Fijata, ceh će platiti poreski obveznici, čijim parama će se namiriti strani proizvođači automobila. Takva praksa će trajati, sve dok se Šumadinci ne sete da uzmu motke u ruke, ili dok ne „krene kuka i motika".

Jezikom brojki, stanje u Kragujevcu je sledeće: Fijat je posle višegodišnjih pregovora, pozivajući se na dugogodišnju saradnju sa nekadašnjom „Zastavom", ali zahvaljujući i političkoj potrebi da se potpiše ugovor pred izbore i pomogne pobeda Borisa Tadića, 2008. godine, potpisao ugovor o osnivanju zajedničke fabrike u Kragujevcu. Taj ugovor je učinio da Tadić pobedi Nikolića za 20.000 glasova. Uslovi ugovora i danas su tamna strana meseca, ne samo što su neki delovi bili zacrnjeni, bukvalno i finansijski, već i stoga što ovdašnja javnost nikako da pronikne u to na šta je sve politička oligarhija bila spremna da pristane.

- Štrajk koji je započeo 27. juna, kada je zaustavljena proizvodnja restilizovanog modela „Fiat 500L", iznenadio je samo neupućene. Već duže vreme se u političkom vrhu Srbije razmišlja o zameni partnera u automobilskoj industriji. Država ima jednu trećinu vlasništva u Fijatovoj fabrici, a daje kao da je njena fabrika u stoprocentnom iznosu. Za svakog zaposlenog, a njih je do prošle godine bilo oko tri i po hiljade, Srbija je dala po 10.000 evra na ime otvaranja novih radnih mesta, da bi kasnije plaćala i po hiljadu evra po svakom radniku za stručno usavršavanje. Domaći poreski obveznici plaćaju i doprinose i poreze na zarade zaposlenih, kojih je danas tačno 2460. Država je Fijatu dala besplatno fabriku, zemljište, oslobodila i komunalnih doprinosa, a preuzela je i obaveze koje još nije ispunila a tiču se modernizacije železničke pruge, izgradnje obilaznice oko Kragujevca i izgradnje modernog puta kojim će fabrika biti priključena na koridor 10 - priča za "Magazin Tabloid" visokopozicionirani izvor u Vladi Srbije.

Uz to „politička elita" SNS i njihovih trabanata, mahom sa kupljenim diplomama na „sega mega" univerzitetima i brzopoteznim visokim školama, ne mogu da zaborave učešće Fijatovih čelnika u kampanji DS, slikanje Borisa Tadića i ondašnjih čelnika sa poslovnim vrhom Fijata, oslovljavanje čelnog čoveka Alatvile sa „moj prijatelj Alatavila".

Zaposleni u kragujevačkoj fabrici traže povećanje plata na 50.000 dinara, ističu da su „plaćeni gore nego radnici u podsaharskoj Africi". Uz to, zahtevaju da se primi još radnika, jer sadašnji zaposleni rade na dva-tri mesta istovremeno. „Nismo sedmoruka aždaja", kažu radnici.

Zoran Marković, predsednik sindikata u „FCA Srbija" u Kragujevcu, u prošlu sredu je izjavio novinarima da je prosečna plata njegovih kolega oko 230 evra. Drugi izvori kažu da Marković ne računa dobro, jer radnik prima ko 38.500 dinara u proseku, razlika od 230 evra do 38.500 javlja se zbog različitog gledanja na bruto i neto obračun. Jer, Fijat, pošto državi Srbiji ne plaća poreze i doprinose, svaki dinar računa kao neto zaradu, dok srpski zvaničnici onome što „Fijatovi podsaharski radnici" prime dodaju i doprinose i poreze koji se uplaćuju na zaradu kragujevačkih Fijatovih radnika, za koje je čak i Đani Alioti, iz CISL (Confederazione Italiana Sindicati Lavoraton) rekao da stvara mučninu, da su zarade bedno niske, da ono što kragujevački kolega zaradi u Italiji se može platiti ručak i po.

Sindikalni vrh Srbije, ćutao je danima. Sekretar Samostalnog sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, inače pre odlaska na ovu funkciju zaposlen u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, koji je potpisivanjem aneksa na pojedinačne kolektivne ugovore onemogućio zaposlene u „Zastavi automobili" da dođu do svojih zarada, takođe je „mudro ćutao". Ne kaže se u Kragujevcu bez razloga kletva „Dabogda te sindikat branio".

Ćuti i njegov predsednik Ljubisav Orbović, koji se tek šestog dana štrajka oglasio sa nekoliko otrcanih rečenica o opštim mestima, i to tokom posete Jagodini. Solidarnost sa kragujevačkim kolegama izrazili su sindikati Volvoa iz Švedske, ali i Fijatov sindikat iz Torina.

Zoran Marković kaže da je „neshvatljivo da Fijat odbija da pregovara". Žali se na pokušaje podmićivanja radnika, nuđenjem letovanja, širenjem glasina, kako bi se razbilo jedinstvo radnika. Inače, štrajkuju samo zaposleni u proizvodnji, njih 2150, dok takozvani „službenici" i zaposleni u upravi nisu obustavili rad. Marković navodi da je plata zaposlenog u menadžmentu u fabrici oko 1.500 evra, dok menadžeri u Italiji zarađuju od 10 do 12 hiljada evra.

Inače, i oko investiranja Fijata u srpsku autoindustriju širi se fama, kojoj doprinose podanički stav srpske vlade, iako u nju ne sede „žuti ministri" već „reformisani srpski radikali", ali i moralna pokvarenost najvećeg broja takozvanih „ekonomskih analitičara".

A brojke govore same za sebe: ono što je uloženo da krene proizvodnja Fijata u Kragujevcu vredi oko 1,3 milijarde evra. Međutim, varaju se oni koji smatraju da je italijanski proizvođač odrešio kesu, i plasirao svoj novac. U pitanju su krediti od kojih su opremani moderni pogoni u Kragujevcu, za čije je vraćanje garanciju dala država Srbija, koja je manjinski vlasnik. Ispada da je Fijat dao oko 200 miliona evra kao osnivački ulog, dok je država Srbija uložila sto miliona evra, pola u novcu, a pola u imovini, za koju u Kragujevcu kažu da je obezvređena. Kada Fijat bude otišao, desiće se „Titovo prokletstvo": U vreme J. B. Tita, Prvoslav Raković je uz pomoć Fijata pokrenuo proizvodnju automobila u Kragujevcu, kredite je kod francuskih i engleskih banaka uzimala „Zastava" a garantovao Fijat. U vreme demokratizacije Srbije", kredite uzima Fijat, a po svoj prilici vratiće ih osiromašeni žirant u liku posustale Srbije.

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije, prošle nedelje je bio mnogo više zabrinut za položaj takozvanih Fijatovih dobavljača, italijanskih firmi koje na domaćem terenu proizvode za kragujevačku fabriku koristeći pogodnosti koje im daje srpska vlada ali i najeftinija robovska snaga u Evropi. Sertić se verovatno setio izjave Mlađana Dinkića, ministra privrede koji je u vreme dolaska Fijata u Srbiju izjavio da je najvažniji domaći resurs- to što „Srbija ima najjeftiniju radnu snagu".

Da će Italijane u Kragujevcu zameniti, kako Vučić jednom reče „naši prijatelji Nemci", svedoči i zahtev nemačkih zvaničnika da se u okviru obeležavanja i uređenja nemačkih grobova iz Drugog svetskog rata, urede i grobovi nemačkih vojnika koji su kao okupatori poginuli u poslednjem ratu i sahranjeni na Srpskom vojničkom groblju nadomak čuvenog spomenika spomenika „Peto tri", koji simbolizuje streljanje nekoliko hiljada civila u oktobru 1941. godine kada je pred nemačkim mitraljezima izrešetano i nekoliko desetina đaka. Ko se u vreme „naših prijatelja Nemaca" seća Desankine „Krvave bajke" i „zemlje seljaka na brdovitom Balkanu". Dvojica zaposlenih iz kragujevačkog Spomen parka „21. oktobar" već su bili na instruktaži u Nemačkoj, a gradsko veće Kragujevca pooadavno je dobilo zadatak da u što hitnijem roku sredi sve oko obeležavanja nemačkih grobova u Šumaricama.

Kako stvari stoje, sadašnja politička elita, nastaviće pregovore sa nemačkim partnerima, na onom mestu gde su već vođeni 2007. godine, i kada su postignuti okvirni dogovori oko ulaska nemačkog „Opela" u kragujevačku „Zastavu".

"Magazin Tabloid" je u posedu dva dokumenta koji su godinama sakrivani od srpske javnosti, zarad „mira u kući", odnosno manipulacije javnošću pričom da je Fijat spasilac srpske autoindustrije. U pitanju je postignut dogovor koji su 13. jula 2007. parafirali Rajnhard Hoben, izvršni direktor Opela i Marko Molinari, finansijski direktor te firme, a sa srpske strane Zoran Radojević, generalni direktor „Zastave" i Zoran Stošić, član rukovodstva domaćeg proizvođača automobila.

U toku razgovora sa Opelom, odnosno „Dženeral motorsom", Radojević je informisao tadašnjeg predsednika Vlade Srbije, dr Vojislava Koštunicu. Prema običaju, dr Koštunica je o svemu bio „neobavešten", te je po nalogu onih koji su doprineli njegovoj dolasku na vlast pregovore prepustio Tadićevim i Dinkićevim ljudima u političkom vrhu.