Natrag

Propadanje

Smrtni slučaj partijskih preduzeća i brzi slom režima koji počiva na njima

Kesa sve tanja, jama sve dublja

Sređen popis svih aktivnih stečajnih postupaka jasno govori da će Aleksandar Vučić završiti karijeru na najvećem privrednom groblju u ovom delu Evrope. Srbija je ojađena, a Vođa i dalje forsira plaćanje iz budžeta strancima da investiraju u Srbiji, kao u neku koloniju, za šrafcigersku industriju i industriju štanceraja i sklapanja. Vučićev režim na kraju aprila 2017. godine dugovao je domaćim i inostranim bankama u Srbiji 5,2 milijarde evra. Paradoksalno, taj dug je spasao banke da ne odu u bankrot. Istraživač Magazina Tabloid, ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić, analizira stanje u srpskom ekonomskom "tamnom vilajetu", opisujući ga kao posledicu "inflacije doktorata".

Miodrag K. Skulić

Samo jedan osvrt na trulu kompromisnu politiku koju vodi Aleksandar Vučić, govori o tome kako je ovaj samozvani Vođa rehabilitovao sve ključne rukovodioce bivše stranke G17 plus, na čelu sa Mlađanom Dinkićem i preuzeo sve njegove kadrove, pa i samu stranku. To je isto uradio i sa Demokratskom strankom. Preuzeo je njihovu ideologiju i ideju da je Srbiji jedini put - put u Evropsku uniju.

A šta je ta Evropska unija? Prema Prof. Miodragu Jovanoviću iz Ženeve, sa nedavno održanog njegovog izlaganja u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Evropska Unija je pre četiri godine imala pad bruto društvenog proizvoda od dva tri odsto. Kakva je to Unija, bez razvoja? Oni su zbog toga jedini u svetu, izmenili metodologiju utvrđivanja bruto društvenog proizvoda, pa sad u svoj bruto društveni proizvod uključuju i prihode od prostitucije, prodaje droge i kockanja i imaju fingiran rast od dva odsto. To je politika prethodne dve Vučićeve vlade i politika nove mandatarke. Neka građani Srbije znaju gde idu.

Naš bruto društveni proizvod od 2009. do 2016. godine opao je za 0,5 odsto. Zato nije ni čudo što se danas penzionerima uzima 220 miliona evra godišnje, a zaposlenim u javnim preduzećima i državnoj upravi 230 miliona evra godišnje. Zato naši stručni saradnici sa srednjom stručnom spremom u Skupštini Srbije imaju neto 25.100 dinara mesečno. E pa, dosta laži!

Da Vučić pravi trule kompromise dokazuje i nevršenje primopredaje dužnosti odlazećih ministara za novoizabranim i odlazeće Vlade sa novoizabranom i izveštavanje Narodne skupštine o stanju države. Poslednja takva primopredaja vlade u Srbiji izvršena je 1872 godine!

Kod nas je praksa da Vlada ne razmatra ni Godišnji izveštaj o poslovanju privrede Srbije, pa ni Godišnji izveštaj o poslovanju bankarskog sektora u Srbiji, a kad ih ne razmatra, Vlada ne donosi nikakve zaključke, pa poslanike i Skupštinu ne izveštava kakvo je stanje i kako su delovali usvojeni zakoni na stanje u privredi i bankama. Treba li nešto menjati, dopunjavati ili na potpuno nov način rešiti ?

Zato se i događa da se pojedine Vlade zadužuju. Danas je ukupan dug države 24,1 milijarde evra. Banke u Srbiji imaju 4,5 milijarde evra na poziciji Finansijska sredstva sprema za prodaju, a nema kome da ih daju, jer je domaća privreda nesposobna za zaduživanje, ino vlasnici pokupovanih društvenih preduzeća i novopodignutih imaju iz vana jeftinija sredstva, a građani su se opekli švajcarcima i deviznim klauzulama, pa novac leži neiskorišćen. Da nije države koja na kraju aprila 2017. godine duguje našim i inostranim bankama u Srbiji 636 milijardi dinara, ili 5,2 milijarde evra, banke bi otišle u bankrot. A kada je Vučićeva druga vlada došla na vlast u aprilu 2014. godine, taj dug države prema bankama bio je 399 milijardi dinara. Za te tri godine dug prema bankama po osnovu blagajničkih zapisa i obveznica povećao se za 237 milijardi dinara, ili dve milijarde evra.

Tako je Srbija postala vodeća u Evropi, jer umesto da privreda i građani koriste novčana sredstva banaka, njih koristi država.

Država Srbija u Budžetu za 2017. godinu je planirala izdatke za kamate 1,2 milijarde evra, koliko danas vredi godišnji rod 2,5 miliona tona pšenice i sedam miliona tona kukuruza, na svetskom tržištu. Kad bi naši seljaci znali šta vladajuće stranke rade i kolike kamate plaćaju, vredne njihovog godišnjeg roda pšenice i kukuruza, tek bi onda bilo belaja.

Nadovezujući se na činjenice zbig kojih je sve ovo zadesilo Srbiju i srpsku privredu u poslednjoj deceniji 20. veka i prvoj deceniji ovog veka, želim da podsetim da je Srbiju zadesilo osam "privrednih zemljotresa", i to: raspad SSSR, kao našeg tradicionalnog i glavnog tržišta; rasturanje sopstvene nam zemlje - SRFJ; rat u naše dve krajine; hiperinflacija iz druge polovine 1992. i 1993. godine; sankcije Saveta bezbednosti UN; rat na Kosovu i Metohiji i otimanje ove naše Pokrajine; NATO bombardovanje iz 1999. godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN; pogubna politika DOS-manlijskog režima.

Šta znači pogubna politika DOS-manlijskog režima ?

Prvo su, kao što je poznato, 4. januara 2002. godine, oterane u stečaj četiri vodeće banke (Beobanka, Investbanka, Beogradska banka i Jugobanka, kao i Borska banka, kao peta). Nakon toga širom su otvorena vrata za nastup inostrane bankarske i privredne eskadrile. Ove četiri banke imale su hipoteke na celokupnoj srpskoj privredi i njihovi stručnjaci bi se domaćinski ponašali u procesu privatizacija. Znali bi gde i koliko treba popustiti i šta treba pustiti pod stečaj. Umesto njih nepismeni nazovimo stručnjaci iz Agencije za stečaj i likvidaciju banaka odlučivali su o sudbini privrede cele Srbije - I sad vidimo gde smo dogurali. Nakon toga dobili smo danas u Srbiji 31 banku u kojima je akcijski kapital:

• 89,22 odsto inostrani,

• 8,42 odsto Republike Srbije, njeni fondovi i javna preduzeća,

• 1,68 odsto privrede i

• 0,68 odsto građana.

Sva profitabilna privredna društva su u inostranom vlasništvu (mlekare, uljare, šećerane, pivare, cementare, fabrike lekova ...). Nama je ostala Galenika koju su kadrovi koalicionog partnera -Socijalisti, upropastili i danas nema dinara sopstvenog kapitala, jer su kumulirani gubici pojeli ceo sopstveni kapital i veći su od kapitala.

Srbija je kolonijalna država. Stranci određuju ko će biti premijer, a istovremeno obustavljaju Južni tok za dotur gasa iz Rusije i ne daju da osoblje bratske nam Rusije u Centru za sprečavanje elementarnih katastrofa u Nišu, dobije diplomatski status.

Umesto lečenja privrednih subjekata nastalo je srpsko privredno groblje, Aleksandar Vučić preuzeo je od prethodne vlade DS i SPS vlast bez primopredaje, uz preuzimanje kadrova iz G17 plus, koja stranka se utopila u SNS, pa je lično on postao grobar srpske privrede. Sređen popis aktivnih stečajnih postupaka jasno govori da će Aleksandar Vučić završiti karijeru na ovom privrednom groblju, jer je Srbija ojađena, neće ga spasiti ni plaćanje iz budžeta strancima da investiraju u Srbiji, kao u neku koloniju, za šrafcigersku industriju i industriju štanceraja i sklapanja - a u krajnjem to plaćaju penzioneri iz umanjenih penzija i državni službenici i zaposleni u javnim preduzećima. Kakav paradoks.

A, kako izgleda "Srbija u stečaju" i kolikih je razmera srpsko privredno groblje, govori i sledeći detaljan pregled...

Trstenik zavijen u crno

U Prvoj Petoletki iz Trstenika u 2016. godini uveden je stečajni postupak u matičnom društvu i u svih 13 zavisnih društava, fabrika i pratećih sadržaja: Servoupravljači, Cilindri, Kočiona tehnika, Delovi, Hidraulika, Pneumatika, Naučni centar, Režija i Energetika, Transport, Promet, Obezbeđenje, Ishrana.

Kraljevo u crnom

U Koncernu Fabrika vagona Kraljevo, u prošloj godini uveden stečaj u Koncernu i devet zavisnih društava: Drumska vozila, Vagonogradnja, Procesna oprema, Gibnjara, Alatnica, Termoplastika, Održavanje... Pored toga u stečaju je i Magnohrom.

Kragujevac sa crnim umesto crvenim barjačetom

U prošloj godini uvedeni su stečajevi u Automobilima, Auto delovima, Kovačnici, Zastava specijalim vozilima u Somboru, Zastava PEC, Bezbednost, Zastava IT, Zastava Elektro u Kniću ...

Smederevska Palanka: računi svih 16 komunalnih preduzeća u blokadi

Stečajni postupci su pored Korporacije Goša i u Drumskim vozilima, Elektroopremi, Fabrici za proizvodnju alata i mašina, Zajedničkim poslovima, Dibutu, Goši Uzoru...Pored toga računi svih 16 komunalnih preduzeća su u blokadi, čak mesecima građani nisu imali vodu...dok u Vršcu postoji samo jedno komunalno preduzeće "20 oktobar", koje obavlja svih 14 delatnosti i godišnje ostvaruje dva miliona evra neto dobiti, ali vladajuća SNS i SPS, to neće jer ne bi imale 600 direktora, vozača direktora, sekretarica, knjigovođa partijskih kadrova, glasačke mašine vladajuće partije, već samo po njih 120, a tehnički rukovodioci pojedinih delatnosti za rukovođenje imali bi dva sata dnevno, a ostatak radili u pripadajućoj delatnosti na opremi..

Crni dani tek dolaze

U Šapcu, pored Zorke, privredu tog regiona dotukli Koncern Farmakom, Interkop i Galeb grupa. Pored Holdinga Zorka u stečaju su i: Mineralna đubriva, Obojena metalurgija, Namenska, Transport, Sigurnost, Standard, Stan...Nekad čuveno Prahovo, danas predstavlja ruinu od hemijskog kompleksa, bolje rečeno danas je u prahu. U stečaju su, pored Holdinga su i Veštačka đubriva, Soli, Remont i montaža... U Kuršumliji, ŠIK Kopaonik nije uspeo Simpo da izleči i sam Simpo je u finansijskim teškoćama. U ŠIK Kopaonik iz Kuršumlije uvedeni su stečajevi u zavisna društva: Pilana, Šperana, Kuhinje, Komerc...I Prva Iskra Barič je praktično ugašena.

MIN Niš i EI Niš odavno su pod ledom

Pored Holdinga MIN u stečaju su i zavisna društva: Lokomotiva, Vagonka, Specijalna vozila, LIV, Minom, Inženjering, Model, Proizvodnja, Komerc...Korporacija EI Niš imala je 30 privrednih društava danas su likvidirana, a stečajni postupci se vode u zavisnim društvima: Televizija, Računari, Istraživačko razvojni Institut, Industrijska elektronika, Sastavni delovi, Komponente, Pionir, Alplast, Dunav, Trade...

Loznica ostala bez Korporacije i deset zavisnih društava

Holding Viskoza danas ima u stečaju matično preduzeće i deset zavisnih društava: Celvlakna, Centrofan, Celulola, Svila, Lozofan, Kord, Hemiremont, Krupanka, Transport, Standard...

Fidelinka Subotica u totalnom stečaju

Pored matičnog društva u stečaju je svih devet zavisnih društava: Mlinarstvo, Skrob, Fabrika testa, Konditorski proizvodi, Pekara, Distribucija, Nekretnine, Rent a car. U stečaju je i Fabrika za remont vagona "Bratstvo", Subotica, ništa u boljem položaju nije ni Industrija obuće Solid Subotica, pa ni Tekstilna industrija Železničar Subotica, u Severu je nastao potop.

Agroživ Žitište nije uspeo da spasi "moćni" Srbijagas

Holding korporacija Agroživ i njena četiri zavisna društva sa 1.500 zaposlenih otišla su u stečaj iako je JP Srbijagas utrošilo milione evra da spasi ovu živinarsku i mesnu industriju i pored poznatog skandinavskog modela "nemojte se danas u modernom svetu baviti sa više od jedne delatnosti". Dakle, najveći srpski privredni bolesnik JP Srbijagas koje ima 1,3 milijarde evra dugova, prihvatio se da leči pet velikih srpskih giganata (HIP Petrohemiju, HIP Azotaru, MKS Kikinda, Agroživ, sada i Industriju crepa Toza Marković Kikinda, koju je preuzeo prošle godine pretvarajući potraživanja u kapital ovog giganta sa 86,9 odsto vlasništva, a ranije i Srpsku fabriku stakla iz Paraćina).

Putarska preduzeća u stečaju

U putarskoj privredi u stečaju su: Preduzeće za puteve Beograd, Partizanski put Beograd, Nišput, Preduzeće za puteve Kragujevac. Vranjeput, Preduzeće za puteve Sremska Mitrovica, Valjevoput, Putevi Bajina Bašta, Niskogradnja Niš, kao i vodoprivredna preduzeća: Hidrotehnika Beograd, Vodogradnja Leskovac, AD za vodoprivredu i puteve Loznica... U stečaju je i Đuraškovićeva firma Nibens Grupa.

Ostala velika društvena preduzeća danas u stečaju...

Danas su u stečaju još: PIK Zemun, PIK Godomin, PKB Voćarske plantaže Boleč, PIK Dragan Marković Obrenovac, PIK Aleksinac, PIK Niš, AIK Leskovac, PIK Delišes, PIK PŠusta Reka Bojnik, PIK Lapovo, Vršački vinogradi, Navip, Peščara Banatski Karlovac, Porečje Vučje, Jagodinski kombinat, Prokupac, Budimka, Voće Subotica, Srbijanka Valjevo, Fabrika šećera Požarevac, Fabrika šećera Zrenjanin, Fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd, BIP, Jagodinska pivara, Vršačka pivara. Pivara Niš, Fabrika ulja Plima Kruševac, Tamiš Hladnjača, Centroprom, BEK Zrenjanin/Beograd, Banini Kikinda, 29 novembar Subotica, Toma Kostić Leskovac, Branko Perišić Kruševac, Jugokoop Bujanovac, Tesla Pančevo, Industrija stakla Pančevo, Filip Kljajić Kragujevac, Lemind Leskovac, IKL Beograd, Industrija motora i traktora Beograd, IMT Motokultivatori Knjaževac, Milan Blagojević Lučani, Neobus Novi Sad, Želvoz Smederevo, 14 oktobar Kruševac, Holding Prva Iskra Barič, Šamot Aranđelovac, Porcelan Aranđelovac, Hipol Odžaci, 21 maj Rakovica, Rekord Rakovica, Sloboda Aparati Bajina Bašta,Geosonda Hidrogeologija, Grmeč Zemun, Novi Dom Debeljača, Savremeni dom Kruševac, Nevena Leskovac, Termoelektro Beograd, Fabrika hartije Božo Tomić Čačak, Rudnik Grot Vranje,

Dalija Zemun, HINS, HI Župa Kruševac, 1 maj Čačak, Veterinarski zavod Zemun, Jugoremedija Zrenjanin, Janko Lisjak Beograd, Brodogradilište Begej Zrenjanin, Sava Brodogradilište Sremska Mitrovica, MK Rudnik G. Milanovac, Prvi maj Pirot, Javor Ivanjica, Kluz i njegove tri fabrike, Boreli Sombor, IHTM Beograd, Velefarm, Jugohemija Farmacija, Projmetal Beograd, Zlatara Majdanpek, HTP Fontana Vrnjačka Banja, Generaleeksport, CG International, a to je samo deo većih firmi.

Za neverovati je da su u stečaju i Dvorana doma sindikata Beograd, Dom prosvetnih radnika Jugoslavije u Beogradu, Radničko prihvatilište Beograd, Dom društvenih organizacija Kraljevo, Radnički univerzitet Braća Stamenković Beograd, Radnički univerzitet Kragujevac, NIP Radnička štampa Beograd, NIP Dnevnik Novi Sad, Bogutovačka i Mataruška banja, Klokot banja na KiM...Kao kuriozitet, valja reći da je od pre godinu dana u stečaju čak i Fakultet za trgovinu i bankarstvo Janićije i Danica Karić !

Privredni giganti koji ove godine mogu pasti u stečaj

U ovoj godini najviše strepe da ih može zadesiti uvođenje stečajnog postupka koji bi se okončao bankrotstvom, jer nema nikakvog izgleda da se predloži i usvoji Unapred pripremljen plan reorganizacije. To su, po našem mišljenju sledeće 23 velike kompanije, nekad stubovi srpske privrede: FAP Priboj, Ikarbus Zemun, Fabrika kablova Jagodina, HIP Petrohemija Pančevo, HIP Azotara Pančevo, MSK Kikinda, JP REU Resavica, Utva Pančevo, Majevica Holding Bačka Palanka, Petar Drapšin Mladenovac, PIM Beograd, Grupa Zastava vozila Kragujevac, Zastava Livnica Kragujevac, Zavarivač Vranje, Fabrika reznog alata Čačak, Trajal Kruševac, Jumko, Industrija obuće Beograd, Industrija traktora Beograd, Bukovička banja Aranđelovac, Politika Beograd, Kompanija Večernje novosti Beograd, IP Prosveta Beograd...

Očekuje nas i problem sa Fijat Automobilima Kragujevac jer za nešto više od godinu dana ističe ugovor sa Italijanima. Država Srbija mora iznaći mogućnost da reši pitanje Juga Srbije - našeg jedinog proizvođača nameštaja - Kompanije Simpo iz Vranja. Uvereni smo da će se država lako rešiti vlasništva u Telekomu i Komercijalnoj banci, koja grca u gubicima, koje izbegava da iskaže, po osnovu nenaplativih kredita. Država, tačnije Vuičićev režim (bez obzira na njegov lažni optimizam), neće moći lako da reši ni problema RHMK Trepče, Rudnika i Termoelektrane Obilić, kao i Brezovice na Šar Planini i Jezera Gazivode na Kosovu i Metohiji.

U naredne dve godine predstoji privatizacija GSP Beograd, tri samostalna železnička preduzeća (AD Infrastruktura, Kargo saobraćaj i Putnički saobraćaj), Aerodroma "Nikola Tesla", Komercijalne banke, Dunav osiguranja, kao i brojnih javnih opštinskih, gradskih, pokrajinskih i republičkih preduzeća...Očekuje se da Vučićev režim pokaže svoje pravo lice na značajnijoj privatizaciji Elektroprivrede, Puteva, Srbije, Srbijašuma, Skijališta, Voda Srbije...

Galenika, AD, Beograd

U Centralnom registru hartija od vrednosti vlasnik Galenike, AD JE Republika Srbija 85,02 odsto, od čega Akcijskom fondu Republike pripada 15,02 odsto, dok je 4.791 mali akcionar vlasnik ukupno 14,98 odsto. Država Srbija je u ovom akcionarskom društvu od 2010. godine izgubila 257,7 miliona evra, od čega sopstveni kapital Galenike 146,3 miliona evra koji je izgubljen u 2011., i u 2010. godini, a zatim je stvaran gubitak na teret povećanja obaveza finansiranih od banaka, javnih preduzeća i dobavljača. Koliko se rasipnički živelo najbolje pokazuje podatak da je samo u 2011. godini kad su upravljali kadrovi Socijalističke partije Srbije stvoren gubitak skoro tri puta veći od samog ukupnog prihoda ostvarenog u toj godini. Naime, te godine je po tadašnjem srednjem kursu NBS ostvaren prihod od samo 45,3 miliona evra, ali je zato u toj godini iskazan gubitak od, čak, 129 miliona evra.

Kako Galenika, AD na kraju 2016. godine ima stalnu imovinu (zemljište, zgrade, opremu, postrojenja, vozila i inventar) 111 miliona evra i obrtnu imovinu /zalihe i naplativa potraživanja) od samo 35,7 miliona evra, to njena privatizacija može biti realizovana samo za tih 146,7 miliona evra, nešto niže, ili nešto više, a razliku od 112 miliona evra podneće država kao većinski vlasnik otpisom svih svojih akcija i tih 4.791 mali akcionar. Štetu će imati i banke davaoci kredita i delimično dobavljači. Ali, ono najvažnije: niko, praktično neće biti odgovoran za rastur državne imovine, jer ona u Srbiji nije narodna imovina, već imovina partijskih moćnika, a u delu vladajućih partija najveći i najugledniji kadrovi su sa kupljenim fakultetskim diplomama i fingiranim doktoratima. Prođe inflacija novca, dođe inflacija doktorata.

Krivci poznati, sankcija nema

Lažni socijalisti nisu odgovarali ni za 230 miliona evra koliko su upropastili Galeniku, farmaceutsku industriju koja je u tih osam godina morala doneti toliko gubitaka. Nisu odgovarali, ni oni ni njihov biznismen Bajatović, ni za prezaduženi JP Srbijagas koji danas duguje 1,3 milijarde evra, umesto prihvatljivog iznosa duga od pola miliona evra, ni za upropašćenu Srpsku fabriku stakla.

Srpska napredna stranka odgovorna je za preuzimanje kadrova G17 plus i oprost zlodela Mlađana Dinkića, posebno za obmanu 166 privrednih giganata u kojima je uvedeno restruktuiranje i njihovih 102 zavisna društva, a od restruktuiranja nije bilo ništa, već samo obmana poverioca da ne mogu naplatiti svoja potraživanja od 2003. godine do 2014. godine, zatim za upad u Beogradsku banku i progon Borke Vučić, te imenovanje Nikole Živanovića za upravitelja te banke, bez dana iskustva, a upad u Narodnu banku Srbije i samoimenovanje za njenog guvernera, te gašenje SDK i oduzimanje imovine za novoosnovanu Štedionicu, koja se istovremeno daje nekolicini građana. Naprednjaci su odgovorni i za rehabilitaciju Aleksandra Vlahovića, koji danas predsedava Savezom ekonomista Srbije.

podeli ovaj članak:

Natrag