Natrag

Na licu mesta

Još jedna skandalozna presuda Osnovnog suda u Kragujevcu

Sud ruši legalno podignuto

U vreme kada je u Srbiji skoro polovina objekata podignuto "na divlje", kragujevački Osnovni sud nalaže da se sruši pomoćni objekt za čiju izgradnju su vlasnici dobili građevinsku dozvolu, prijavili početak radova, i gradili na parceli koja je uknjižena u katastru. Braća Mutavdžići, Dušan i Vladeta iz Kragujevca, poštovali zakon, podiglu dvorišnu ogradu sa građevinskom dozvolom, a sud usred parnice za koju je neizvesno kako će se okončati doneo privremenu meru da im sruši ogradu

Ranko Milosavljević

Cela Srbija je neuređeno područje. Do skoro se govorilo da je neuknjižen i Novi Beograd, u katastarskim knjigama Skupština grada Kragujevca vodi se kao stočna pijaca, bioskop „Pionir" kao bašta, Gradska dvorana i Gradski dom kao utrina...Dojučerašnji predsednik Srbije, Tomislav Nikolić iz Bajčetine, bespravno podigao vikendice u zaštićenoj zoni pored Save. Ni posle okončanja mandata od rušenja nezakonito podignutih kuća ne strahuju ni Toma iz Bajčetine, niti njegova Dragica, a ponajmanje njihovi sinovi Branislav i Radomir, aktuelni gradonačelnik Kragujevca.

Oni koji poštuju zakon o gradnji, međutim, zahvaljujući srpskoj pravdi koja je ćorava na oba oka, doživljavaju gorka iskustva. Braća Mutavdžići, Vladeta i Dušan iz Kragujevca, jedni su od takvih. Ovo je priča o njihovoj nevolji, koja ne može da se nađe u režimskim medjima toliko zauzetim opisivanjem srećnog hoda Srbije u EU da ne stižu da se bave „pojedinačnim slučajevima".

Mutavdžići su iz radničke sredine, kroz život su se probijali mukotrpnmim radom i odricanjima. Rano su ostali bez oca. Dušan ima i zdravstvenih problema, a Vladetu je kao pitomca Vojne škole u Sarajevu zatekla opsada tog grada, rat i granate. Pre 14 godina opredelio se da sa bratom razvija malo porodično preduzeće koje se bavi agrarom i prehrambenom industrijom.

Vladeta u Dušan su želeli da urede svoje dvorište, koje jednim delom okrenuto prema putu koji vodi iz Kragujevca prema Kraljevu. Kažu da ne pate od bogatstva, ali ih obraduje uređena okolina. Od Projektnog biroa „Arh projekt" iz Kragujevca naručuju idejni projekt za podizanje dvorišne ograde. Plan je posle premeravanja ubrzo stigao, vešto ga je uradila Dušanka Pavlović, ovlašćeni i licencirani arhitekta. Gradska uprava za prostorno planiranje, urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine u Kragujevcu, Mutavdžićima izdaje rešenje broj XVIII 351-412 od 3. decembra 2015. kojim im dozvoljava izgradnju dvorišne ograde. Dvorišna ograda podiže se na parceli koja je uredno uknjižena u katastru, katastarska parcela nosi broj 14712/1 KO Kragujevac 3.

Pre početka izvođenja radova, braća Mutavdžići, podnose prijavu da su počeli radove. Gradska uprava im 23. juna prošle godine izdaje potvrdu broj KOP-KRG-13670-WA-1/2016.

Vladeta i Dušan očigledno da od svojih poslova ne stižu da gledaju TV i čitaju novine. Inače bi znali da najveći deo Kragujevca nelegalizovano područje, da se gradi čak i na toplovodima, na stotinu metara od najstarijeg pozorišta u Srba, da se prekopavaju i arheološka nalazišta, i sve to, naravno, bez dozvole. Mogli su da zaključe da ako neko može toliko da radi bez dozvole, onda im izdata rešenja o gradnji i prijave radova i sva ta inspektorska „konstatovanja" da je "sve po zakonu" ne vrede mnogo ako se nađu na udaru sprege pravosuđa i centara moći koji kontrolišu živote sve sluđenijeg naroda u sve manjoj Srbiji. Dušan i Vladeta veruju da zakon mora da se poštuje, njihove radove kontroliše građevinski inspektor, koji izlazi na teren i 4. avgusta 2016. godine zapisnički utvrđuje da se radovi u svemu izvode prema izdatom rešenju i idejnom projektu.

- U radove i materijal smo uložili oko milion dinara. Imali smo sve dozvole, radili sve po propisu, nismo mogli ni da sanjamo da ćemo doživeti ono što je usledilo- priča za Tabloid Dušan Mutavdžić, koga je odluka kragujevačkog Osnovnog suda toliko potresla da mu je narušila zdravlje i unela nemir u porodicu.

- Nas je radovao svačiji uspeh, verovali smo da samo zlonamerni ljudi mogu nekome zavide na onome što je postigao poštenim radom, dodaje on.

Troje komšija, koji nisu mnogo marili za arhitektonsko umeće koje je u izradu idejnog projekat ugradila oblašćeni arhitekta, a nadležna gradska uprava dala građevinsku dozvolu, podnose tužbu Osnovnom sudu u Kragujevcu. U tužbi navode da je njihov pokojni otac imao pravo korišćenja parcele na kojoj se nalazi dvorište Mutavdžića, inače u katastarskim knjigama uknjiženo kao vlasništvo Vladete Mutavdžića i to „jedan kroz jedan". Komšije traže od suda da odmah donese privremenu meru za rušenje legalno podignute ograde.

Sudija Osnovnog suda, Miljan Leković, rukovodeći se pravnom logikom da je neodrživo donositi odluku o rušenju legalno podignute ograde na početku parnice, za koju niko ne zna kako že se okončati, 7. septembra prošle godine, odbacuje predlog za donošenje rešenja o rušenju ograde. Veće Višeg suda u Kragujevcu, kojim je predsedavao sudija Slobodan Petrović, ukida rešenje Osnovnog suda i predmet vraća na ponovni postupak.

Sudija Miljan Leković je čovek na koga se na najgori način može primeniti poslovica „koga su guje pecale i guštera se plaši". Leković je radio kao sudija u Rekovcu, jedno vreme je bio i vršilac dužnosti predsednika suda u toj varošici. Kada su „žuti" uređivali i reformisali srpsko pravosuđe, Leković nije reizbran.

Bio je izvesno vreme bez posla, a potom je vraćen na posao, sudio je u malenoj Batočini, da bi se konačno skrasio u kragujevačkom Osnovnom sudu. Kada mu je Viši sud ukinuo rešenje kojim je odbio da usvoji predlog o rušenju legalno podgunute ograde, Leković je, očigledno, pomislio da će opet proći „pravosudnog toplog zeca u srpskom pravosuđu", juče u režiji DS i njihovih satrapa, danas SNS i trabanata, svejedno, ali ostaće opet bez posla, ovog puta mu neće dopasti ni Crni Kao, a kamoli Batočina.

Na takvo razmišljanje ga je sigurno podstaklo što advokat koji zastupa komšije koje traže rušenje ograde ima ženu koja je sudija Apelacionog suda, a poznat je po zastupanju javnih preduzeća. Sudija mora da bude slobodan i samostalan u svom radu, a još Dušan Silni je u svom zakoniku propisao „da sudije ne sude u strahu carstva mi, već po zakonu". „Strah čoveku često obraz kalja", govorio je Njegoš, zato zakonske odredbe o samostalnom sudstvu padaju u vodu kada je sudija uplašen. Samo tako se može objasniti što je sudija Leković 23. maja ove godine, pri istom činjeničnom stanju, i istoj sudijskoj opameti, doneo rešenje koje je dijametralno suprotno prvobitnom. Novim rešenjem se nalaže Vladeti i Dušanu i njihovoj majci Radmili Mutavdžić da odmah, a najdalje osam dana prijemu ovog akta, uklone dvorišnu ogradu. Tačka dva ove odluke zvuči crnohumorno: privremena mera važi do pravosnažnog okončanja parnice. Dakle, pošto ograda bude srušena, a komšije koji su tužile, na primer, izgube parnicu, ništa ne menja-ograda je nestala pred buldožerima. Ko će, onda, platiti podizanje nove ograde? Možda, uplašeni sudija Miljan Leković?

- Na naša vrata je došao sudski izvršitelj, uručio nam zaključak Osnovnog suda u Kragujevcu I-543/17 kojim nam se nalaže da srušimo ogradu, ili će to uraditi sudski izvršitelji o našem trošku, kaže Dušan Mutavdžić i dodaje:

"...Ovakav postupak suda, da nam ruši legalno podignutu ogradu, za koju imamo pravosnažnu građevinsku dozvolu, i to usred parničnog postupka, je nečuven. Ispada da svako može da nekoga tuži da je zemljište na kojoj je podignuta nečija kuća sporno, i da zatraži da se jedan deo podignutih objekata na toj parceli sruši, i to pre okončanja parnice!"

Dušan Mutavdžić je prošle nedelje poslao pisma na adresu Vrhovnog kasacionog suda, Ministarstva pravde, Ministarstva građevine i predsednika Republike Aleksandra Vučića. U pismenom obraćanju najvišim adresama u Srbiji, u koja je "Magazin Tabloid" imao uvid, Mutavdžić ističe da su u svemu postupali po zakonu.

Da su u skladu sa važećim zakonom naručili idejni projekt, predali dokumentacuiju nadležnoj upravi, dobili dozvolu, prijavili radove, izgradili sve prema dozvoli. „U čemu smo pogrešili? Da li zato što smo poštovali zakone? Ispada da bi po nas bilo bolje da smo gradili bez dozvole, pa se potom odazivali na neki od brojnih poziva da legalizujemo bespravno podignuto. Šta bi se desilo da smo gradili bez dozvole, kao što mnogi rade? Kakav je to sud koji nalaže da nam se ruši ono za šta smo od nadležnih organa dobili dozvolu za gradnju i sve uradili po zakonu? Ko će nam nadoknaditi štetu, ako odluka o rušenju bude sprovedena do kraja? Da li je uopšte moguće nadoknaditi štetu za nemir, zebnju i strah koju nam je priredio sud nalogom da nam se ruši nešto za šta smo dobili legalnu dozvolu za gradnju? Ima li koga da zaštiti nas obične građane? Ako mi poštujemo zakon, zašto nas ne poštuje sud, i da li će država da nas zaštiti?", neka su od pitanja na koja Dušan Mutavdžić očekuje odgovor od institucija kojima se obratio za pomoć.

- Ukoliko se ova sudska farsa ne okonča i ne prestane maltetiranje pod maskom pravosuđa, braniću se svim legalnim sredstvima, uključujući i štrajk glađu koji ću započeti ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, poručuje Dušan Mutavdžić.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane