Natrag

Pogled iz Moskve

Zašto je predsednik Srbije imenovao za premijera prozapadnu političarku

Trojanski konj Vašingtona?

Protekle nedelje na mesto premijera Republike Srbije imenovana je četrdesetjednogodišnja Ana Brnabić. Glavna senzacija je pritom postala činjenica da je prvi put na važno mesto u toj pravoslavnoj zemlji u kojoj je veoma jak uticaj crkve, došla žena, mlada za političara, koja se otvoreno deklariše kao lezbejka. Prošle godine ona je učestvovala u gej paradi u Beogradu, što je različito doživljeno u društvo. To se dogodilo prvi put ne samo u Srbiji, već uopšte na Balkanu. Kako na to gledaju u Moskvi, opisuje istraživač Vladimir Mališev

Vladimir Mališev

Osim toga, Ana Brnabić je poznata kao političar veoma izražene prozapadne orijentacije. U vezi s tim, objavljujući ovo neobično imenovanje, Aleksandar Vučić je morao da se obrati naciji u specijalnoj tv emisiji, da bi objasnio svoju odluku. Pritom je najveći deo svog nastupa predsednik posvetio odnosima sa Rusijom, tačnije uveravanjima da se kurs ka prijateljstvu i saradnji sa Moskvom neće menjati.

„Nema nikakvih sumnji da ćemo sačuvati položaj nezavisne države, to za nas ima najveći značaj. Mi se ne spremamo da stupimo u NATO, ili bilo gde drugde. Nadam se i uveren sam da vlada Srbije neće uvoditi sankcije u odnosima sa Rusijom, to je bila politika vlade koju sam ja vodio, i kao predsednik bih savetovao novom mandataru da se i dalje pridržava te politike", rekao je on.

Za podršku neobične mandatarke ranije su bili „obrađeni" i poslanici. Nakon hitnog sastanka sa predsednikom, rukovodstvo vladajuće parlamentarne koalicije je objavilo da podržava kandidaturu Ane Brnabić. Javno neslaganje su iskazali pojedinačni poslanici, između ostalih i bivši muftija Srbije i Sandžaka, a sada poslanik - Muamer Zukorlić.

Međutim, biografija Brnabićeve govori sama za sebe. Srednju školu (Petu beogradsku gimnaziju) završila je 1994. godine. Nakon toga studirala je u inostranstvu: na Nortvud univerzitetu u Mičigenu, SAD, diplomirala je poslovni menadžment, a poseduje master diplomu sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije.

U Srbiju se vratila 2001. godine, radila je u Programu za razvoj sela pod okriljem EU, koji je pokušavao da srpske seljake pretvori u evropske farmere, ali bez naročitog uspeha. Mada, to bi u perspektivi dovelo do uvođenja „EU" standarda za poljoprivredne proizvode, što bi za rezultat imalo uvođenje kvota za proizvode, na primer, jabuke, što je pretilo da „ubije" poljoprivredu države i pre ulaska u EU. Program je u tišini zatvoren, a Brnabićeva je prešla u američku konsalting kompaniju Continental Wind Serbia, koja se stalno povezuje sa Rokfelerovom fondacijom i bavi se razvojem „ekološke energetike". Ni sa vetrogeneratorima se stvar nije naročito dobro završila, i Brnabićeva je postala predsednik NALED-a (Nacionalna alijansa lokalnog ekonomskog razvoja) koji je finansiran iz programa USAID (agencija SAD za međunarodni razvoj), koji je poznat po podršci projektima koji isključivo pogoduju Vašingtonu i prozapadnim političarima. Posle toga je počela da gradi karijeru u strukturama srpske vlade. Godine 2016. bila je imenovana za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vučićevoj vladi.

Ali, najinteresantnije je, verovatno, to što je Ana Brnabić dugo vremena član beogradskog udruženja East West bridge (EWB) koje ulazi u tzv. Trilateralnu komisiju. Kao što je poznato, Trilateralna komisija je međunarodni klub globalista, koji je 1973. godine stvorio Dejvid Rokfeler, a jedan od glavnih suosnivača je Zbignjev Bžežinski. Ovaj detalj iz njene biografije iritira srpsko društvo više nego lični život budućeg premijera. Upravo zato je Vučić u svom obraćanju naciji uglavnom govorio o odnosima sa Moskvom, a ne o političkoj korektnosti i toleranciji. A kada je reč o pikantnim detaljima iz biografije nove premijerke, predsednik je samo odmahnuo rukom i rekao da je „seksualna orijentacija lična stvar svakoga".

Neki komentatori ocenjuju neočekivanu Vučićevu odluku na sledeći način. Sa jedne strane on je, imenujući za premijerku, u pravoslavnoj zemlji koju je NATO ne tako davno, zbog neposlušnosti, zasuo tepisima bombi, lezbejku prozapadne orijentacije, „bacio kost" EU i globalistima, koja ih mora obradovati. Sa druge strane, Vučić je na najvažnije mesto u državi postavio čoveka koji mu nikako ne može biti politički konkurent. Pred osobom koja se otvoreno deklariše kao pripadnik LGBT zajednice, sa diplomama univerziteta iz SAD i Velike Britanije i „rokfelerovskom" sadašnjošću, u današnjoj Srbiji ne svetli nezavisna politička karijera.

I zato mnogi smatraju da je Brnabić, faktički, „tehnički premijer", koji će se baviti samo ekonomijom i finansijama, dok će politička pitanja ostati Ivici Dačiću koji sada nije samo ministar spoljnih poslova već i potpredsednik vlade.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je Vučić doneo ovako neočekivanu odluku. Tri meseca se u Beogradu i drugim gradovima zemlje održavaju protestne akcije opozicije, a njihovi organizatori, koji sebe nazivaju inicijativom grupe građana, tvrde da su predsednički izbori na kojima je Vučić pobedio, protekli u znaku najgrubljeg narušavanja volje građana, te da su rezultati falsifikovani kako ne bi došlo do drugog kruga izbora. U vezi sa tim je predsedniku važno da pridobije podršku što širih slojeva društva i grupa građana najrazličitije orijentacije. Vučića redovno podsećaju na njegove govore u parlamentu u vreme Miloševića. Posebno onaj u kome je obećao da će „za svakog ubijenog Srbina ubiti sto muslimana".

Ipak, bez obzira na Vučićeve manevre, u Srbiji je novo imenovanje izazvalo talas neodobravanja u nacionalno nastrojenim političkim krugovima, pa čak i u nedrima vladajuće koalicije. Srpski nacionalni pokret Naši je objasnio da Brnabićeva duguje svoje imenovanje svojoj seksualnoj orijentaciji i Zapadu. Dragan Marković, šef nevelike partije Jedinstvena Srbija, koja se nalazi u vladajućoj koaliciji, izjavio je da bi umesto nje radije na tom mestu video „porodičnog čoveka koji ima decu".

Na Zapadu je pojava novog premijera u Srbiji prihvaćena sa javnim izrazima zadovoljstva. „Takva odluka", piše uticajni francuski list Figaro, „izvrće naopačke političku situaciju u toj konzervativnoj zemlji. Mlada proevropski orijentisana žena, otvorena lezbejka, pa još i hrvatskog porekla! Buduća premijerka Srbije u neskladu je sa tom tradicionalističkom zemljom sa pravoslavnom većinom u kojoj su brojne homofobične manifestacije... Izborom tog mladog premijera srpski lider želi da ponovo potvrdi svoj progresivni i proevropski kurs. Pritom čak rizikuje da uvredi osećanja stanovništva..."

„...Unapređenje svog bivšeg ministra predstavlja za Vučića odgovor na kritiku koja se tiče odnosa prema LGBT populaciji u Srbiji. Ono mu omogućava da popravi imidž svoje države pred Zapadom i da se simbolički distancira od Rusije u kojoj je situacija sa homoseksualcima nezavidna", piše Figaro i ističe da je pred novim premijerom izazov da ponovo pokrene pregovore o ulasku Srbije u EU.

Stav predsednika Vučića je u poslednje vreme značajno napredovao kada je reč o odnosima sa Rusijom (dve posete Moskvi za šest meseci, dogovori o slanju ruskih aviona MiG-29 i druge vojne opreme), ali sa druge strane on namerava da ubrza realizaciju svog strateškog cilja - integracije Srbije u EU. Brnabić zbog toga deluje gotovo idealno. Pritom, kako smo već pomenuli, ključna politička pitanja, a među njima i odnosi sa Rusijom, biće u vladi u nadležnosti Ivice Dačića. A osim toga, malo pre formiranja srpske vlade, oformljena je nova državna struktura - Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom. Na njegovom čelu se nalazi bivši predsednik Tomislav Nikolić, koji je poznat po svojoj izjavi da je za njega „Rusija - naša majka".

Ipak, po Ustavu Srbije, predsednik vlade ima mnogo više ovlašćenja od predsednika države.

I iako Aleksandar Vučić ostaje najpopularniji političar u zemlji, postavljanje u premijersku fotelju jake političke figure, pretilo bi dvovlašćem u Srbiji. A sa premijerom koji „ne ugrožava" nezavisnom karijerom, to se ne može dogoditi, smatraju posmatrači. U takvoj situaciji, ključna figura u Srbiji opet ostaje Aleksandar Vučić.

Sve je to tačno. Ipak, činjenica je činjenica: među visokim rukovodiocima u Srbiji sada se našao političar koga mnogi nazivaju „trojanskim konjem Vašingtona".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane