Natrag

Govoreći otvoreno

Ko i kako rasprodaje Srbiju i srpske agrarne potencijale u 2017. godini (1.)

Nemci traže goveda, Vučić ni da pogleda

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da od 1. novembra kreće realizacija dve investicije nemačke kompanije "Tenis" i to u Zrenjaninu i Kikindi i konkurišu u još tri opštine da kupe zemlju, rekavši: "...Mi kod svakog projekta analiziramo katastar, restituciju. Želimo samo one parcele koje su čiste u imovinsko-pravnom smislu da budu predmet davanja u zakup na 30 godina. Imamo Zrenjanin i Kikindu gde kreće izgradnja farmi, nakon toga kreću klanice". Dolaskom te nemačke kompanije, pojašnjava on, obezbeđuje se veliko tržište koje oni imaju na prostoru Evrope, Rusije, Kine. Nije rekao da mi ne možemo da izvozimo i svinjsko meso ni u EU, ni u Rusiju zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge. Bilo je puno sumnje da li će posao biti transparentan, čak su nazivali Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta na 30 godina da je namenjen samo ovom preduzeću. Mi smo do sada 11 projekata odobrili, samo dva se odnose na 'Tenis', devet su srpski proizvođači, pojasnio je on. Nesmotrenost u donošenju odluka u ovoj oblasti mogla bi potpuno da isprazni naša sela u procesu koji je već uveliko u toku, ostatak seljaka po selima mogao bi se potpuno pretvoriti u najamne radnike, zaključak je istraživanja našeg novinara Arpada Nađa, koje objavljujemo u nekoliko nastavaka

Arpad Nađ

Dileme više nema, nastavlja se rasprodaja i komadanje Srbije. Sa takvim načinom rasprodaje imovine vladajuća oligarhija ugrožava i suverenitet zemlje. Istovremeno žitelje Srbije dovodi u situaciju da budu nadničari, robijaši u sopstvenoj zemlji! Sad je sigurno da će Nemačka kompanija „Tenis" graditi farme svinja i na području Zrenjanina, odnosno u selima u njegovom okruženju.

Dok lokalne vlasti vladajuće partije SNS svesrdno podržavaju ovaj nazovi veliki projekat, koji donosi prvu investiciju od 22 miliona evra, povodom njegovog aktiviranja u zrenjaninskoj javnosti se mogu čuti druga, oprečna mišljenja. Kad je reč o gradnji velikih svinjskih farmi najčešće se pominje ekološki aspekt i on je od pojave priče o „Tenisovom" podizanju farmi, bio u prvom planu, jer one, navodno, zagađuju okolinu, odnosno šire neugodne mirise. U rukovodstvu Banatskog Despotovca vlasti SNS tvrde da se oko 50 hektara državne zemlje, koja je namenjena nemačkom farmeru, nalazi nekoliko kilometara od naselja i da eventualni neugodan miris neće da dopire do meštana?

Tu, međutim, isplivavaju drugi aspekti. Tako agronomi, povodom pojave sve žešćih suša, tvrde da našu poljoprivredu više od ekologije muči nedostatak stajskog đubriva. Država i ratari uz njenu pomoć sve više ulažu u zalivne sisteme, a njihovo učestalo korišćenje izaziva ispiranje zemljišta i zahteva upotrebu stajskog đubriva. A, njega nema jer nema stoke! Ukoliko se nastavi izgradnja sistema za navodnjavanje, i to bez stajskog đubriva, plodne njive Vojvodine će se uskoro pretvoriti u pustinju! O tome naučnici pričaju, ali ne i javnost.Veštačko đubrivo u tom slučaju nije dovoljno. Zato bi podizanje govedarskih, umesto svinjarskih farmi pozdravili svi stručnjaci. I to bi bio spas za Srbiju. To znači da Srbiji ne treba ,,Tenisove'' svinje i svinjsko meso. Jer, u zemlji Srbiji ima 330.000 stočara koji znaju da tove svinje i proizvode svinjsko meso koje za sada ne možemo da izvozimo ni u EU, niti preko EU u Rusiju...

Može da se izvozi svinjsko meso obrađeno na većoj temperature od 7o stepeni. Dakle, mogu u svet da idu prerađevine onima koji ih čekaju specijalno iz Srbije. Republici Srbiji trebaju govedarske farme. Jer, govedarstvo je uništeno. Prazna je Srbija, u kojoj od 4.709 sela nestaje čak 1.200. Sa tim selima nestaje i Srbija. U tim selima trenutno je 50.000 potpuno praznih kuća bez vlasnika i u 145.000 njih niko ne živi. Prema prognozama Svetske organizacije za hranu FAO Srbiji preti glad ako tako nastavi da uništava stočarstvo (koje se danas nalazi na nivou od 1910. godine).

I dok u Srbiji nema govedarstva, jer su prazne staje u tim praznim kućama, Evropska unija uvozi godišnje iz Argentine i Brazila oko 700.000 tona junetine.

Nadležni ministar EU pozvao je Srbiju da se vrati tovu goveda za tržište EU od 500 miliona stanovnika, na koje bi se godišnje plasiralo po 50.000 tona ,,bebi bifa'' iz Srbije u narednih pola veka. Tada je podsetio vladajuće kreatore pogrešne ekonomske politike u Srbiji, da je SFRJ pre raspada 1990. godine u svet godišnje izvozila po 50.000 tona ,,bebi bifa'', od čega je 30.000 tona bilo iz Srbije. U 2015. godini sa područja te iste Srbije izvezeno je tek nešto više od 300 tona (što je 100 puta manje nego pre dve i po decenije), a godinu dana kasnije samo 415 tona ,,bebi bifa'' sa tendencijom daljeg pada.

Izvoza nema jer su staje prazne, nema junadi. U zemlji ih ima samo15.000 do 20.000. Od toga polovina oko 5.000 grla ilegalno ode na Kosovo i Metohiju i preko Drine u BiH. I još nešto: 1996. godine posle ukidanja sankcija SRJ, EU je Srbiji odobrila godišnji izvoz ,,bebi bifa'' u količini o 8.875 tona. Toj brojci izvoza nikada se nismo primakli, već stalno izvoz opada...

I umesto tova junadi, politički vlastodršci odobravaju Nemcima da dođu i da tove svinje u Srbiji, lažno obećavajući mogućnost izvoza u EU i zbog dobrih odnosa i ugovora o bescarinskom izvozu u Rusiju. A, izvoza nema zbog vakcinacije protiv bolesti kuge. Kada se prestane sa vakcinacijom treba da prođu tri godine da se obnovi stočni fond. Ovako nema ni prodaje ni transporta preko zemalja EU. Uz to, u EU danas postoji višak od 50 miliona tovljenika. Ne znaju šta sa njima da rade...

I Srbija neće da puni sela i tovi junad, već svinje da bi još više zemlju uvukli u još veću bedu i krizu. Nije nam dovoljno što se nalazimo među osam najsiromašnijih zemalja sveta. Priča se da je davanje odobrenja za dolazak ,,Tenisa'' i vraćanje političkih dugova predsednika države ljudima koji su mu bili veza da dođe do kontakta Aleksandra Vučića sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ta veza je bio Marko Čadež, koji je za to dobio nagradu mesto predsednika PKS. Nezvanično saznajemo da ga sad pripremaju za ambasadora Srbije u Nemačkoj!? A, njemu je u izvršenju tog zadatka i uspostavljanja kontakta pomogao vlasnik ,,Tenisa'' Klemens Tenis. E, njemu sad treba da se vrati usluga za pomoć u tom kontaktu. To je poklanjenje teritorije Srbije i najamne radne snage. Ujedno to predstavlja i gubljenje suverentiteta zemlje!

Prodaja tla pod nogama

Penkalo kojim je potpisan SSP između Srbije i EU kao eksponat još se čuva u vitrinama Ministarstva spoljnih poslova. Tim čuvenim nalivperom Božidar Đelić, tadašnji vicepremjer Srbije u aprilu 2008. godine potpisao je sporazum po kome se država Srbija obavezala da će od 1. septembra 2017. godine omogućiti stranim državljanima da kupuju zemlju (i sve druge nepokretnosti) pod jednakim uslovima kao i građani Srbije!

Od tada, punih devet godina traje polemika o prodaji nacionalnog blaga, zemlje strancima. To po Ustvu nije dovzoljeno. Ali, ko mari više za Ustav. Verovalo se da Sporazum Srbiji sigurno otvara vrata Evrope. Ali, on ih je samo odškrinuo. Ali, su zato su srpske kapije ostale širom otvorene! Ovo je bio samo jedan od činova tadašnje vladajuće garniture Srbije koja je prodavala tlo pod nogama. Sad se po starom običaju, u minut do dvanaest, traži neko rešenje da se to navodno spreči!? Jedno je sigurno mi smo prva zemlja koja je pre ulaska u EU (pitanje je ako ikada uđemo) liberalizovala tržište nepokretnosti i ovaj najvredniji resurs dala strancima na tacni! Izmenu SSP Srbija nikada od Brisela nije zvanično zatražila. Zato se sada igra na kartu donošenja novog Zakona o zemljištu i maksimalnim komplikovanjem uslova prodaje da ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za srpske oranice!

Izgovor je bio da je malo verovatno da bismo uspeli da dobijemo saglasnost svih 28 članica EU. Slično su radile i druge države posle dužeg ili kraćeg perioda tranzicije. Problem je što Srbija, zbog loše ispregovaranih uslova sporazuma, nema čak pravo ni na utešni tranzicioni period. Problemi Srbije su nerešeni vlasnički odnosi, nedovršena restitucija i činjenica da nam nije poznato vlasništvo nad trećinom od 3,35 miliona hektara površina koje se obrađuju u Srbiji. Ne zna se ni tačno koliko ga Srbija ukupno ima. Prema popisu ukupno ima 5,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, obradivo je 4,2 miliona hektara, dok se obrađuje samo 3,35 miliona hektara.

Odmah se postavlja i pitanje čija je zemlja u Srbiji? Za sada se jedino zna da je u Srbiji , "zemlja ponajviše paorska (seljačka) državna, tajkunska i pomalo zadružna''! Pored seljaka najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u ovom trenutku u Srbiji je ipak država. Procene su od 430.000 do 830.000 hektara. Ako bi dobro upravljali sa njim to nam ne bi smetalo. Primer je Izrael gde je sva zemlja državna, ali nema neobrađenih površina ni problema u vlasničkoj strukturi! Evo i odgovora kako su države EU regulisale to pitanje. Sve relativno nove članice suočavale su se sa sličnim izazovima kao i Srbija danas. Niski prinosi u poljoprivredi, usitnjeni posedi (u Srbiji je to prosečno 4,5 hektara), problem sa navodnjavanjem (svet navodnjavan 17 odsto površina Srbija između dva i tri odsto), zastarela mehanizacija (Srbija poseduje 408.999 traktora i 25.000 kombajna u proseku starih dve i po decenije) i snažan otpor prema reformama. Pod takvim pritiskom u toku pregovora (mi ih nismo ni imali već smo sve prihvatali) i od Brisela su tražile (i dobile) odlaganje početak prodaje zemljišta strancima. Među njima su Mađarska, Hrvatska , Bugarska...

Ali je samo Poljska uspela da izdejstvuje rekordnih 12 godina. Mađarska je posle Ustavom zabranila prodaju oranica strancima i taj spor se sad nalazi pred sudom u Strazburu. Moćnici i investicioni fondovi u Evropi i svetu od vremena krize 2008. godine nisu mirovali. Tako su veliki investitori i vlade pojedinih zemalja od tada zauzeli (kupili) više od 35 miliona hektara obradive zemlje u svetu! Sedišta polovine tih kupaca i su u Evropi. Na njihovim mapama su crvenom bojom ucrtane upravo istočnoevropske zemlje i države koje su u procesu pridruživanja EU. Najveće površine do sada su otkupljene u Rumuniji gde je oko 800.000 hektara prodato u bescenje. Ceh nepromišljenosti Rumunu sada plaćaju nadničenjem na svojim nekadašnjim posedima. Primer je i da je Australija investicionom fondu iza koga stoji Kina zabranila da kupi najveću farmu u toj zemlji!

Propisi dolaze kasno!

Ipak, mnogi poznavaoci ove materije smatraju da novi propisi koje priprema vladajuća partija u Srbiji pa i zakon koji treba da se usvoji u avgustu 2017. godine dolaze kasno i da ništa epohalno se neće desiti tog 1. septembra. Jer, već sada, kupci iz bilo koje države sveta, za samo nekoliko dana, mogu da zaobiđu sva postojeća ograničenja i propisi u Srbiji. To potvrđuju i činjenice da je deo srpske zemlje već završio u rukama stranaca. Procenuje se da je već otuđeno više od 20.000 hektara. Kupci su zabrane preskakali jednostavnim osnivanjem firme (d.o.o) u Srbiji i bez ikakvih problema kupovali domaće kombinate, a sa njima oranice, pa čak dobijali i državnu zemlju! To je bila pljačkaška privatizacija u Srbiji uz pomoć države. Do oranica su došli po nerealno povoljnim uslovima koji su prethodno dovedeni do propasti. Zato je i pitanje svih pitanja da li ćemo i mi potpuno ravnopravno moći da kupujemo nepokretnosti u Evropi. Jer, to bi bio reciprocitet, što je praksa u međunarodnom pravu.

U vreme kada je potpisivan SSP, optimističko se verovalo da ćemo do 2017. godine ispuniti sve uslove za ulazak u EU. To se nije dogodilo i bilo bi zato mudro i od Brisela zatražiti jasan stav i o tome kako će ovakve odnose regulisati sa državom Srbijom, koja nije članica EU, a pitanje je da li će postati za deceniju ili dve. Zato je pitanje zemlje danas za Srbiju najveći problem ove države! Sve do sada rešavano predstavlja samo prvi čin, kada je zemlja u pitanju. To je proces koji dugo traje, a još se ne vidi izlaz iz tog tunela! Sve što se radi je samo bacanje prašine u oči narodu da se nešto rešava!

Primedbe

Najviše primedbi ima zbog uslova pod kojima se strancima iznajmljuje zemljište. Naši proizvođači tvrde da se njima nude bolji uslovi kod zakupa. Zakup je za njih na duži rok, mnogo je jeftiniji, pošto se zaobilazi licitacija već se ide na neposrednu pogodbu. Zbog toga u ovdašnjoj privrednoj asocijaciji ZREPOK, koja okuplja najuspešnije zrenjaninske preduzetnike, upozoravaju da bi nesmotrenost u donošenju odluka u ovoj oblasti mogla potpuno da isprazni naša sela u procesu koji je već uveliko u toku, a ostatak seljaka po našim selima mogao bi se potpuno pretvoriti u najamne radnike.

Prema najnovijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, „Tenis" je u zrenjaninskom ataru u zakup već dobio 2.420 hektara zemljišta narednih 30 godina. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, rekao je da je Komisija za dodelu državnog zemljišta u Zrenjaninu odobrila zakup, koju je verifikovala i Skupština grada. Ali s obzirom na dosadašnju praksu i činjenicu da koalicija okupljena oko SNS-a ovde ima ubedljivu većinu i da se do sada nije dogodilo da ne prođe predlog vlasti, „Tenisu" su u Zrenjaninu širom otvorena vrata. I poslanici su pre nekoliko dana jednoglasno prihvatili dolazak kako opozicija kaže okupatora.

Poslednja vest: stranci će moći da kupe do dva hektara zemljišta u Srbiji

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je, poslednjih dana jula 2017. godine, da će poljoprivredno zemljište u Srbiji moći da kupuju stranci koji imaju prebivalište u Srbiji i to samo do dva hektara, a da bi iskoristili to pravo moraće da prodju kroz rigorozne kontrolne mehanizma države. Nedimović je u intervjuu za javnost odrekao da zakon o poljoprivrednom zemljištu mora da bude usvojen do 1. septembra 2017. Godine (dakle za mesec dana) kao obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji Srbija ima sa EU. Na pitanje „da li to znači da do 2027. nema prodaje zemljišta strancima" ministar poljoprivrede je odgovorio: „Upravo to, ali i ispunjavanje naših briselskih obaveza. Oranice nećemo lako dati zbog nacionalnog interesa", istakao je Nedimović. On je pojasnio da će stranci koji žele da kupe poljoprivredno zemljište morati da imaju prebivalište u Srbiji najmanje deset godina, zatim da poseduju opremu za poljoprivredu, ali i da budu upisani u registar aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Odgovarajući na pitanje šta će biti sa pravnim licima, odnosno stranim firmama on je rekao da je Ustavom definisano da je stranim firmama koje se ne evidentiraju u Srbiji zabranjena kupovina zemljišta. Nedimović je kazao da „srpski tajkuni nisu dobili zemlju niti će je dobiti jer su promašili temu u pogledu domaćeg zadatka, odnosno konkursa". „Oni su hteli zemljište radi zemljišta, a mi nismo davali oranice za nešto što nema prerađivački karakter", naveo je Nedimović.

Tu međutim, isplivavaju drugi aspekti. Tako agronomi, povodom pojave sve žešćih suša (prognoza je da od 100 godina više od 50 uvek bude sušno) tvrde da našu poljoprivredu više od ekologije muči nedostatak stajskog đubriva. Država i ratari uz njenu pomoć sve više ulažu u zalivne sisteme, a njihovo korišćenje bez stajskog đubriva izaziva ispiranje zemljišta. Veštačko đubrivo u tom slučaju nije dovoljno. Zato su nam potrebne govedarske, a ne svinjarske farme. Jer, ovako će se prvo Vojvodina, a potom i cela Srbija pretvoriti u pustinje...O tome se ćuti!

Najviše primedbi ima zbog uslova pod kojima se strancima iznajmljuje zemljište. Naši proizvođači tvrde da se njima nude bolji uslovi kod zakupa. Zakup je za njih na duži rok, mnogo je jeftiniji, pošto se zaobilazi licitacija već se ide na neposrednu pogodbu. Stoga u ovdašnjoj privrednoj asocijaciji ZREPOK, koja okuplja najuspešnije zrenjaninske preduzetnike, upozoravaju da bi nesmotrenost u donošenju odluka u ovoj oblasti moga potpuno da isprazni naša sela u procesu koji je već uveliko u toku, a ostatak seljaka po našm selima mogao bi se potpuno pretvoriti u najamne radnike.

Prema najnovijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, ,,Tenis'' je u zrenjaninskom ataru u zakup već dobio 2.420 hektara zemljišta u narednih 30 godina plaćajući hektar u proseku po 207 evra godišnje. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, rekao je za javnost da je Komisija za dodelu državnog zemljišta u Zrenjaninu odobrila zakup, koju je verifikovala Skupština opštine. Ministar je najavio da od 1. novembra 2017. godine kreće realizacija dve investicije nemačke kompanije „Tenis" i to u Zrenjaninu i Kikindi. Od 219 prijava na javni poziv sedam firmi je bilo na inostranim kapitalom, ostalih 212 koja su konkurisala za državne posede su poljoprivredna gazdinstva iz Srbije koja planiraju da prerastu u privredna društva.

Predstavnici Vlade Srbije i ,,Tenisa'' potpisali su krajem aprila 2015. godine u Beogradu Memorandum o razumevanju. Tada je rečeno da će ta kompanija u Srbiji otvoriti 20 farmi za uzgoj svinja. Ranije je najavljeno da će vlasnik nemačke kompanije Klemens Tenis u Srbiji investirati oko 300 miliona evra pa i više od 400 miliona evra.

Vučić fantazira: ,,Tenis'' donosi kulturu poslovanja!

Za dolazak ,,Tenisa'' u Srbiju predsednik Republike Aleksandar Vučić kaže da on dolazi u Srbiju da menja kulturu poslovanja. Dolaskom te nemačke kompanije, pojašnjava Vučić, obezbeđuje se tržište koje oni imaju na prostoru Evrope, Rusije, Kine...To za sada nije tačno kao i mnogo drugih Vičićevih obećanja koje su ostala u narodu samo da se čeka to bolje sutra, koje nikada da stigne! Najbolji dokaz je da nema izvoza iz Srbije svežeg svinjskog mesa, izuzev onog obrađenog na temperature iznad 70 stepeni! "Bilo je puno sumnje da li će posao biti transparentan, čak su nazivali zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta na 30 godina da je namenjen samo ovom preduzeću. Mi smo do sada 11 projekata odobrili, samo dva se odnose na 'Tenis', devet su srpski proizvođači", pojasnio je on.

Nedimović tvrdi: ,,Tenisu'' državne njive za 208 evra po hektaru, naši stočari plaćaju 190

Čeka se dozvola za još tri lokacije - Plandište, Vršac i Sečanj. Njima je zemlja iznajmljena po ceni koja je viša od prosečne, kaže ministar. Nemačka kompanija ,,Tenis'', koja je na 30 godina zakupila prve oranice u Srbiji, i plaćaće u proseku 207 evra za hektar zemljišta godišnje. ,,Tenisu'' je za sada odobreno 2.420 hektara zemljišta u okolini Zrenjanina i skoro isto toliko u okolini Kikinde, a u tim mestima biće izgrađena i prvi objekti za uzgoj, tov, klanje i preradu svinjskog mesa. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za da je postupak izdavanja državnog zemljišta ,,Tenisu'' išao veoma sporo, jer je svaka parcela proveravana u katastru kako bi se utvrdilo da li je u procesu restitucije ili ima upisanu hipoteku koja ne može da se skine. "Nemačka kompanija 'Tenis' čeka dozvole za još tri lokacije - Plandište, Vršac i Sečanj. Njima je zemlja iznajmljena po ceni koja je veća od prosečne, oko 207 evra po hektaru godišnje, dok naši stočari dobijaju po 190 evra. Uz to, 'Tenis' će morati da položi obavezno i bankarske garancije", rekao je Nedimović. Ministar dodaje da je ,,Tenis'' za sada tražio ukupno 15.000 hektara zemlje, na pet lokacija po 3.000 hektara, ali da su dobili 20 odsto manje od toga.

Zahtevi Nemaca

Plan je da na tim lokacijama budu izgrađeni i prvi objekti za uzgoj, tov, klanje i preradu svinjskog mesa. Oni u posed zemljišta ulaze od 1. novembra 2017. godine. Ministar poljoprivrede je za javnost potvrdio informacije da je „Tenis" konkurisao za zakup zemljišta u još tri opštine. Ovaj proizvođač čeka dozvolu za zakup parcela u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali komisija još nije obradila te zahteve.

Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, ta kompanija tražila je ukupno 15.000 hektara zemlje u zakup. Na pet pomenutih lokacija po 3.000 hektara, ali će dobiti 20 odsto manje od toga. Dolaskom „Tenisa" obezbeđuje se veliko tržište koje oni imaju u Evropi, Rusiji i Kini. Bilo je sumnje da li će posao biti transparentan. Čak su govorili da je Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta na 30 godina bio namenjen samo ovoj kompaniji - rekao je ministar, dodajući da je do sada komisija odobrila devet projekata i samo dva se odnose na „Tenis".

Preostalo su zahtevi za dugoročni zakup zemlje srpskih kompanija, a lokalne samouprave će doneti konačnu odluku da li su saglasne sa tim predlogom. Nedimović kao dobru stranu dolaska „Tenisa" navodi mogućnost plasmana svinjskog mesa, između ostalog i na evropsko tržište. Što je još jedna prevara u ovom trenutku kada nema izvoza svežeg svinjskog mesa, ali i ostalo što se proda je pod velikim kontrolama. Jasno je da od toga neće biti ništa sve dok Srbija vakciniše svinje protiv klasične kuge. Kraj vakcinacije bio je najavljivan za ovu godinu, ali se to nije dogodilo. Tačno je da još ne možemo da izvozimo sveže meso u EU, ali možemo termički obrađene proizvode na temperaturi većoj od 70 stepeni. Zbog toga nam je „Tenis" potreban, a ne za izvoz svežeg mesa. Oni imaju i svoje pogone u Rusiji, kažu oni koji se zalažu za ,,Tenis'' u Srbiji. Pre nekoliko meseci u Briselu je neformalno dogovoreno da ćemo prerađevine iz Srbije u Rusiju moći da šaljemo Dunavom baržama i rashladnim kontejnerima, rekao je Nedimović. Taj transport traje 45 do 47 dana. Ali, on ide samo iz luke Bar u Crnoj Gori, dok i oni to ne zabrane. Dunavom ne može da se transportuje sveže meso jer to ne dozvoljavaju zemlje EU, Rumunija i Bugarska.

Po nekim verzijama u razgovorima ,,Tenisa'' i srpskih predstavnika bila je najavljivana mnogo veća investicija u Srbiju nego ova o kojoj se sad priča. To je izazivalo reakcije u javnosti, koja je ukazivala na potencijalni monopol ovog prerađivača na domaćem tržištu svinja i nelojalnu konkurenciju, koja se pravi domaćim poljoprivrednicima. Iako je već sve odlučila politička oligarhija vladajuće partije SNS, zrenjaninski paori nisu previše blagonakloni prema ,,Tenisu'', jer strahuju da će im ovaj gigant onemogućiti da uspešnije privređuju, što će im otežati vraćanje kredita, koji su uzeti za nabavku mehanizacije i unapređenje proizvodnje. Osim direktne konkurencije, koju predstavlja nemačka kompanija, za njih je problem i dodela poljoprivrednog zemljišta tom stranom investitoru, koje mu država daje u zakup na više decenija, Naime, domaći paori zemljište mogu da uzmu u zakup na mnogo kraći rok, pa onda moraju i da obnavljaju ugovore!

Širenje ,,Tenisa''

Član Gradskog veća za poljoprivredu Imre Kabok pojašnjava da će se nemačkom partneru dati u zakup državno zemlištu u katastarskim opštinama Banatska Topola, Kikinda, Rusko Selo, Novi Kozarci i Banatsko Veliko Selo, a da ukupna investicija, osim izgradnje svinjogojske farme kapaciteta 70.000 tovljenika godišnje i 2.500 krmača, uključuje kupovinu mehanizacije, ali da „Tennis" stiže s novom tehnologijom u tom poslu, uz zapošljavanje 50 radnika. Najavljeno je da će svinjogojska farma kod Banatske Topole početi da se gradi do jula 2018. godine, a da bi „Tenis" u posed dodeljenih državnih oranica trebalo da uđe do 31. oktobra 2018. godine. Gradska vlast Kikinde, koja je deo SNS, ocenjuje da dolaskom nemačkog investitora građani Kikinde dobijaju mnogo i da će najavljeno ulaganje doprineti razvoju poljoprivrede na severu Banata.

Nekadašnji „29. novembar"

„Tenis" je podneo zahtev za korišćenje 3.002 hektara, pretežno u atarima Kikinde i Banatske Topole, pri čemu je predlagao da gradnja svinjogojske farme bude na 400 metara od naselja Banatska Topola, ali, po rečima Imrea Kaboka, nakon sagledavanja stanja s predstavnicima „Tenisa" i nadležnima, predlaže se da lokacija farme bude na prostoru nekadašnjeg Poljoprivrednog gazdinstva „29. novembar", što budući investitor i prihvata.

Predstavnici opozicije i nezadovoljni paori u najvećem gradu na severu Banata, Kikindi, predočavaju da nisu protiv dolaska investitora, već protiv činjenice da se državno poljoprivredno zemljište ustupa stranom investitioru na period od 30 godina. Oni imaju svoju računicu da bi davanje njiva namenjenih „Tenisu" nosiocima 50 poljoprivrednih gazdinstava po 50 hektara dalo iste pa čak i veće efekte, međutim, gradski čelnici ipak vide prednosti dolaska velikog investitora. Inače, za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta na području grada Kikinde bilo je zainteresovano devet investitora, koji su imali apetite na ukupno 9.186 hektara, a većina je tražila najplodnije i najatraktivnije zemljište u ovdašnjim atarima, ali je nemački gigant prehrambene industrije „Tenis" dobio prednost u odnosu na konkurente.

Šta kaže zakon

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, stranci mogu da zakupe poljoprivredno zemljište na tri decenije i to do trećine u svakoj opštini. U poljoprivrednim asocijacijama su izračunali da ukoliko kompanija ,,Tenis'' ostvari najave o izgradnji 24 farme u Vojvodini, a za svaku je u prvoj varijanti bilo predviđeno da dobije po 3.000 hektara, njemu će biti dato u zakup čak 72.000 hektara najbolje vojvođanske zemlje. Ako se ima u vidu da se u Vojvodini godišnje u zakup daje oko 150.000 hetkara, to znači da bi gotovo polovina pripadala ,,Tenisu''.

Analitičari ukazuju da je ,,Tenis'' u Srbiji primljen sa svim počastima, kao da predstavlja ekonomski spas za Srbiju, a to nije tačno. Srbija je zbog te kompanije promenila i Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a sad se očekuje i novi, kako bi najkvalitetnije oranice i pašnjaci mogli da se iznajme na više decenije u ovom slučaju ,,Tenisu'', po ceni, koju u direktnoj pogodbi dogovori sa Ministarstvom poljoprivrede. Ta kompanija dobila je najbolju zemlju za ono što joj je potrebno, a država joj pomaže da podigne infrastrukturu tamo gde je nema, kako bi mogli da realizuju svoju investiciju. Postavlja se pitanje gde je tu državni interes, jer će oni i profit, kada ga bude da odnose iz Srbije. Jer, zbog njega i dolaze, a ne da pomažu siromašnoj Srbiji.

Zakonom je utvrđeno da poljoprivredno zemljište ne može da se prodaje strancima do 1. septembra 2017.godine, jer je to prirodno bogatstvo. Problem je u tome što ne postoji tačna evidencija koliko Srbija ima poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu. Pa tako podaci variraju od 430.000 hektara preko 680.000, pa do 830.000 hektara. Koliko ga ima treba prvo tačno utvrditi, pa onda polovinu tog državnog zemljišta dati mladim poljoprivrdnicima koji bi došli na selo da žive i da ga obrađuju, preporučuju agroekonomski analitičari. Drugu polovinu bi trebalo prodati domaćim malim proizvođačiam, na taj način bi se dobilo do tri milijarde evra, i taj novac onda dati proizvođačima hrane za razvoj tog sektora.

Prihvatljiv je i predlog ministra bez portfelja, zaduženog za lokalni regionalni razvoj Milana Krkobabića da se državna zemlja das na korišćenje mladim poljoprivrdnicima (20 hektara po domaćinstvu) i još po 10.000 evra, koji hoće da žive na selu i da obrađuju njive po članu domaćinstva. Sličan primer je primenjen u Sloveniji gde se mladima koji nasleđuju imanje roditelja, daje po 40.000 evra. Uslov je da ostane na svojoj zemlji i da proizvode hranu. Srpski poljoprivrednici se protive prodaji zemljišta strancima, jer smatraju da to mora ostati nacionalni resurs. Oni nisu protiv dolaska stranih kompanija, koji će uložiti u prehrambenu industriju i doneti novu tehnologiju i na taj način unaprediti srpski agrar, ali su protiv toga da im država daje velike povlastice, često na štetu domaćih proizvođača. Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović početkom avgusta 2017. godine je najavio da je pronađeno rešenje i da će od 1. septembra stranci moći da kupuju najviše po dva hektara zemlje u Srbiji. Uslov će biti da imaju boravište u SRbiji najmanje deset godina...Sve su to za sada još uvek nagađanja, a taj rok se primiče!

Ugovor opet tajna!

Kad je ,,Tenis'' u pitanju prisutno je i niz drugih tajni. Niko još ugovore o koje su potpisali državni zvaničnici sa ovom kompanijom nije video. Naime, dolazak je bio 27. aprila 2015. godine kada je i potpisan Memorandum o razumevanju između ,,Tenisa'' i Vlade Srbije. U tom dokumentu kako je rečeno navedeno je da je nemačka kompanija zainteresovana za izgradnju oko 20 tehnološki najsavremenijih farmi svinja u Srbiji, po čemu će svaka od njih imati kapacitet za 2.500 krmača i isporučivaće oko 65.000 tovljenika godišnje, dok će ulaganja po farmi iznositi oko 21 milion evra. Svaka farma po tada datim izjavama od onih koji su sklapali ugovore (vladajuća partija SNS) trebala bi da se prostire na oko 15 hektara građevinskog zemljišta i oko 3.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje će biti dato u dugoročni zakup. Tada je najavljeno i da je ukupna vrednost te investicije 420 miliona evra, kao i da će omogućiti proizvodnju, četiri miliona svinja godišnje, dok bi bilo zaposleno oko 3.000 ljudi. Tada su kao moguće lokacije pored Zrenjanina i Kikinde pominjani i Plandište, Sečanj, Vršac, Odžaci i Apatin.

Prema ocenama agroanalitičara Milana Prostrana, Srbija ima 3,2 miliona tovljenika, a godišnje se zakolje ukupno oko pet miliona, jer po domaćinstvima ima svinja koje nisu evidentirane i tove se za ličnu potoršnju. Godišnje se proizvede u proseku oko 270.000 tona ovog mesa (samo u 2016. godini je to bile više zbog pokolja svinja iz protesta)), a troši se po stanovniku oko 18 kilograma godišnje. Takva proizvodnja svinja u Srbiji je dovoljna za domaće potrebe. I on tvrdi da trenutno izvoz svežeg mesa nije moguć zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge.

A, kada nema izvoza postavlja se pitanja šta će nam ,,Tenis'' od novih četiri miliona tovljenika. Sve je to posledica prevelikih nerealnih ambicija, ali i nedostatka jasne strategije. Rezultat toga je da se godišnje u Srbiju nepotrebno uveze 330.000 tovljenika i 38.000 tona mesa treće kategorije. I još nešto: Srbija ima dobre stručnjake i stočare, koji mogu da s kroje planove za proizvodnju svinja. Postoji i projekat za proizvodnju 14 miliona svinja na ovim prostorima. Ali, ko odlučuje, okreće se uvoznicima, jer tada oni imaju ličnu korist. To znači korist od uvoza imaju samo oni koji obavljaju taj posao. Šteta je višestruka, guši se domaća proizvodnja, rastu cene, a bogate se trgovci. Zato se i donosi odluka o dovođenju ,,Tenisa'' umesto da unapredimo domaću proizvodnju. U svetu se traži se naša junetina, a mi je nemamo. Srbija treba da napuni prazne kuće i da u svakoj bude uslovno po jedno goveče i to će biti rešenje za poljoprivredu i za zemlju!

Prinudni dolazak

Nevladina organizacija Vojvođanski klub kritikovala je Vladu Srbije zbog sporazuma koji je potpisala sa nemačkim ,,Tenisom'', za koji je navela da je poznat po lošem kvalitetu mesa, prevarama kupaca, bezobzirnom iskorišćavaju radnika, pranju novca i utajama poreza. "...Ista kompanija je u Srbiji primljena sa najvišim počastima, a država Srbija je zbog te kompanije već jednom promenila Zakon o poljoprivrednom zemljištu, kako bi najbolje oranice i pašnjaci mogli da se iznajme na više decenija Klemensu Tenisu, po ceni koju po direktnoj pogodbi dogovorio sa Ministarstvom poljoprivrede'', navedeno je u saopštenju Vojvođanskog kluba. Dodaje se da kompanija ,,Tenis'' u Srbiju dolazi ,,ne zato što želi, već zato što mora'', jer su se nemački istražni organi ozbiljno usmerili na optužbe za ,,Tenisovu'' utaju poreza.

,,...Kako da poverujemo da će, 'Tenis' po jednom, od obećanja u Srbiji zaposliti čak 8.000 radnika, kad ukupno, u svim zemljama u kojima ima pogone ima10.000 zaposlenih? Sa druge strane, jasno je da , 'Tenis' dolazi između ostalog i zato što je (sadašnji predsednik Aleksandar Vučić, javno obećavao našu radnu snagu kao najjeftiniju), a 'Tenis' je firma protiv koje su i sindikati i država iz koje dolazi pokrenuli više sudskih procesa u vezi sa zapošljavanjem, visinom plata i ukupnim odnosom prema radnicima...", piše u saopštenju.

Odbijeni veleposednici

Komisija je dugoročni zakup poljoprivrednog zemljišta do sada je odobrila za sedam domaćih kompanija iz sektora prehrane i prerade. Može se videti da među njima nema nekih od najvećih zemljoposednika u Srbiji, poput Matijevića, Miškovića ili Kostića i drugih dosadašnjih zakupaca velikih državnih parcela. Iako su, po nezvaničnim informacijama, takođe konkurisali za državne parcele, nadležni ističu da su mnogi odbijeni jer se u obzir uzeti i količina zemljišta koju kompanije imaju u vlasništvu ili zakupu. BRazlog je I što nisu nudili gradnju prerhabmenih kapaciteta kojih nema u Srbniji, već bi se samo bavili ekstenzivnom proizvodnjom na veliko. Dozvolu su načelno dobili:

- Vinarija „Levač" (Paraćin): prerada jabuka i proizvodnja sirćeta, rakije i vina od jabuke

- „Geneza" (Kanjiža): prerada povrća

- JSO (Novi Bečej): prerada uljane tikve i proizvodnja tikvinog ulja

- „Mikrotri" (Pećinci): prerada jabuke i proizvodnja čipsa od jabuke

- „Jakuma" (Smederevo): prerada maline

- Vinarija „Aleksić" (Vranje): prerada grožđa i proizvodnja vina

- „Feješ" (Kanjiža): prerada povrća

Nepotreban ,,Tenis''!

U oborima u Srbiji nalazi se oko 3,2 miliona tovljenika, ali se godišnje zakolje blizu pet miliona svinja. Dakle, seljaci u Srbiji u izuzetno lošim ekonomskim uslovima mogu da proizvedu dovoljno svinja, što znači da nam nije potreban ,,Tenis''. Pored nekontrolisanog uvoza, to je dovoljno za ishranu naroda, imajući u vidu da nema izvoza ovog mesa, osim u neke zemlje eks Jugoslavije. To ukazuje i na činjenicu da nema potrebe za dovođenje nemačkog ,,Tenisa'' sa novih četiri miliona tovljenika. Potrebno je okrenuti se tovu goveda. EU od Srbije traži narednih pola veka, godišnje po 50.000 tona ,,bebi bifa''! A, mi nemamo tog mesa. Nudimo im ono što oni neće!

Uništeno stočarstvo

Stočarstvo tri decenije opada po stopi od dva - tri odsto godišnje. Razlog je izgubljeno poverenje. Poverenje je izgubljeno jer su seljaci imali nesigurnost u radu, jednom zarade, pet puta izgube... Obećanja države ostaju na tome, nisu konkurentni, skupi su im krediti. Problem je kada proizvedu pa nemaju kome da prodaju, a država i tada uvozi kako bi njima snizila cene. Za poslednju deceniju i po štete od suša su bile čak pet milijardi dolara. Toliki je godišnji bruto proizvod agrara. Ispada da su uvek proizvodili gubitke i hranili naciju kada joj je bilo teško. Uglavnom su proizvodili hranu i prolivali znoj na njivama, a u stajama su tovili gubitke zbog loše agropolitike gde je bilo potcenjeno zanimanje u poljoprivredi. Zato nam je danas selo u Srbiji sumorno. Od 4,709 sela imamo praznih 50.000 kuća bez vlasnika i u 145.000 niko ne živi...

Kada bi staje i obori imali goveda i svinja imali bi i viškova mesa...Ovako ne. Preti opasnost da Srbija od izvoznika hrane postane njen uvoznik. To prognozira FAO... Izvozimo sirovine za proizvodnju hrane za oko 3,2 milijarde dolara, a uvozimo za 1,5 milijardi dolara...

Imamo suficit, ali mi izvozimo sirovine za proizvodnju hrane! To ne radi nijedna zemlja na svetu, osim Srbije.

Stočarstvo Srbije u agrarnom bruto domaćem proizvodu učestvuje sa 31 odsto. Trebalo bi da bude najmanje 60 odsto. To je rezultat nepostojanja stoke. Bez stoke nema ni prirodnog gnojiva. Bez prirodnog gnojiva nema ni navodnjavanja. Njive se ne smeju navodnjavati ako njega nema. Jer, zemlja to ne želi. U svetu se navodnjava prosečno17 odsto njiva, a u Srbiji dva do tri odsto!

A, bez navodnjavanja i stajskog đubriva nema ni dve setve ili žetve godišnje, a to znači i upola manje roda. Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji je tek pet milijardi dolara godišnje. Toliko je bilo u 2016.godini, a godinu dana ranije je to bilo 4,7 milijardi dolara...U javnosti se daju brojke da je to više za dve milijarde dolara, što je naša želja i tih koji iznose te podatke. Dakle, nije tačno! Podaci o većoj proizvodnji za 50 odsto su saopštavani u vreme predizborne kampanje. Pravi podaci uglavnom ne idu u javnost i to je tabu tema.

(Nastavak u sledećem broju)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane