Natrag

Propadanje

EKSKLUZIVNO: Kako je izgledalo poslovanje Narodne banke Srbije u 2016. godini

Živa aktivnost sa mrtvim kapitalom

Kad se sve sabere, Narodna banka Srbije je u prošloj godini postigla jedno veliko ništa. Još gore od toga: "naprednjačka" politika ove najvažnije finansijske ustanove, zakopala je Srbiju još dublje u finansijsku krizu, iz koje u ovom veku sigurno neće izaći. Narodna banka Srbije ovih dana objavila je tri dokumenta, za 2016. godinu, i to: Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada, Godišnji izveštaj o monetnoj politici i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema.U finansijskom sektoru najveće negativnosti su ispoljene na poziciji slobodnih novčanih sredstava u iznosu od 4,5 milijardi evra koje banke nemaju kome da plasiraju, zatim u iznosu od 2,8 milijardi evra na poziciji nenaplativih kredita i 2,3 milijarde evra plasiranih u državne hartije od vrednosti. Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na dan 31. decembra 2016. godine, iznosile 10,2 milijarde evra i bile su manje za 173,4 miliona evra u odnosu na kraj 2015. godine!

Miodrag K. Skulić

Članom 95. Ustava utvrđeno je da je Narodna banka, centralna banka Republike Srbije, da je samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara, da njenim radom rukovodi guverner, dok je stavom 2. člana 107. Ustava propisano da ova banka ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti. Analizom ovih izveštaja mogu se izvesti brojni zaključci, a među njima i sledeći:

Narodna banka Srbije obavezna je da ovaj izveštaj podnose Narodnoj skupštini za prethodnu godinu, najkasnije do 30. juna naredne godine (to se opet nije desilo u roku, nego daleko nakon njega). Taj izveštaj sadrži podatke o ostvarenju ciljeva i obavljanju funkcija Narodne banke Srbije, i to funkcija koje se odnose na monetarnu i deviznu politiku, upravljanje deviznim rezervama, mere i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kontrolu banaka i osiguravajućih organizacija, nadzor nad upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima, nadzor nad obavljanjem poslova lizinga, nadzor nad pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, izdavanje novčanica i kovanog novca i upravljanje tokovima gotovine, kao i upravljanje platnim sistemom. Izveštaj sadrži i prihode, rashode i rezultat ostvaren u poslovanje ove centralne ustanove, kao i zakonodavno - pravne aktivnosti, međunarodnu saradnju, zaštitu korisnika finansijskih usluga, te rad Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, kao i podatke o ostalim aktivnostima Narodne banke Srbije.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavane stabilnosti cena, pa odmah ovde ističemo da je taj cilj i ostvaren, jer je inflacija u 2016. godini iznosila 1,2 odsto.

Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2016. godini predviđao je da će monetarna politika biti biti ekspanzivna, kako bi davala podstrek započetom ekonomskom oporavku. U januaru 2016. godine referenta kamatna stopa iznosila je 4,5%, da bi već u februaru pala na 4,25%, te se po odluci Izvršnog odbora Narodne banke do jula ta referentna kamatna stopa nije menjala, kada je snižna na 4% i do kraja 2016. godine nije menjana. Obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije koje su u primeni od 2011. godine, tokom 2016. godine, nisu menjane.

Od septembra 2015. godine nastavljen je proces postepenog smanjenja stopa obavezne rezerve na devizne obaveze sa ugovorenom ročnošću do i preko dve godine, i u tom ciklusu u šest narednih meseci ove stope snižene za po jedan procentni poen. Taj proces je okončan u februaru 2016. godine, kada su te stope utvrđene na nivou od 20 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i na nivou od 13 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine. Na osnovu Odluke iz decembra 2015. godine stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom počev od januara 2016. godine povećana je sa 50% na 100 odsto.

Operacije na deviznom tržištu u skladu sa Programom monetarne politike za 2016. godinu Narodna banka Srbije je nastavila da sprovodi režim plivajućeg deviznog kursa, pa je više puta intervenisala na deviznom tržištu radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa, očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Finansijske institucije nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu i nadzor su: 30 banaka, 16 davalaca finansijskog lizinga, 23 društva za osiguranje i 7 dobrovoljnih penzijskih fondova.

U bankarskom sektoru nastavljen je trend smanjenja broja zaposlenih, započet još 2009. godine, jer je samo u 2016. godini broj zaposlenih u bankarskom sektoru smanjen za 410 zaposlenih, pa je na kraju te godine iznosio 23.847 lica. Prema evidenciji Narodne banke Srbije u ukupnoj bilansnoj sumi banaka banke u vlasništvu stranih lica učestvuju sa 76,7 odsto, državne banke 17,3 odsto, a banka u vlasništvu domaćih privrednih lica i građana sa šest odsto...

Od banaka u vlasništvu stranih lica, najveće učešće u ukupnoj aktivi imale su banke iz Italije (27,3%), Austrije (15,2%), Grčke (12,4%) i Francuske (10,1%). Dok se na banke iz ostalih deset zemalja odnosilo 11,7 odsto. U strukturi aktive ukupnog bankarskog sektora dominatno učešće imaju sledeće pozicije: 53,9% krediti i potraživanja od komitenata, 17,1% finansijska sredstva raspoloživa z prodaju, 14,9% gotovina i sredstva kod centralne banke, 6,5% krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija, 2,8% finansijska sredstva koja se drže do dospeća, 1,6% nekretnine i oprema. 3,2% sve ostale pozicije aktive.

Vidljivo je da je na poziciji finansijska sredstva raspoloživa za prodaju veoma visok nivo sredstava van funkcije koji je na kraju 2016. godine dostigao 555 milijardi dinara, ili, čak 4,5 milijardi evra, što čini skoro trećinu ukupnog iznosa datih kredita komitentima.

U strukturi pasive bankarskog sektora dominantno učešće imaju sledeće pozicije: 68,0% depoziti i ostale obaveze prema komitentima, 9,6% depoziti i ostale obaveze prema bankama i drugim finan. organizacijama, 2,9% ostale pozicije pasive.

Ukupan kapital banaka čini 19,5 odsto, što je nešto niže od petine ukupno raspoloživog bankarskog potencijala. Interesantno je da je ukupan kapital banaka (akcijski kapital, rezerve i neraspoređena dobit umanjena za nepokrivene gubitke) iznosi 632,5 milijarde dinara, ili 5,1 milijardu evra i samo je veći za 77,5 milijardi dinara od iznosa finansijskih sredstava koje banke ne mogu danas plasirati, jer u privredne subjekte, javna preduzeća i stanovništvo nemaju pouzdanog komitenta kome mogu dati kredit. Da nije države kao kupca blagajničkih zapisa i obveznica stanje u bankarskom sektoru bilo bi znatno lošije.

Ono što posebno zabrinjava u bilansima naših banaka je da su devizna sredstva i sredstva zaštićena deviznom klauzulom u aktivi dostigla 60,5 odsto, a u izvorima sredstava u pasivi 57,9 odsto.

Nenaplativi krediti smanjeni su na kraju 2016. godine na 17 odsto ukupno bruto odobrenih kredita, što je za 4,6 procentnih poena niže nego pre godinu dana. Bruto nenaplativi krediti iznosili su 345,8 milijardi dinara, ili 2,8 milijardi evra. U tom iznosu privredni subjekti učestvuju sa 172,8 milijardi dinara, a fizička lica 84 milijarde dinara, a privredna društva u stečaju 81,1 milijardu dinara, za koj društva je nenaplativost dostigla skoro sto odsto, odnosno 99,9 odsto. Najveći nivo nenaplativih kredita zabeležen je u građevinskom sektoru (30,9%), dok je učešće nenaplativih kredita od privrednih subjekata u stečaju smanjeno na kraju 2016. godine i iznosilo je 23,5 odsto. Učešće nenaplativih kredita svih fizičkih lica iznosi 24,2 odsto. Svi nenaplativi krediti su u velikoj meri „pokriveni" ispravkama vrednosti, u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i ta ispravka dostigla je nivo od 67,8 odsto, dok sa obračunatim rezervom za procenjene gubitke su 118,9 odsto.

Proširen je oblik nenaplativih kredita koje banke mogu da ustupaju drugim pravnim licima, tako da, pored dospelih potraživanja, predmet ustupanja mogu da budu i potraživanja koja nisu dospela, ali se smatraju problematičnim.

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima na kraju 2016. godine iznosili su 2.202 milijarde dinara, ili 17,8 milijardi evra.

Ostvarena neto dobit i neto gubitak banaka

U 2016. godini 19 banaka je pozitivno poslovalo i iskazalo neto dobitak u toj godini u iznosu od 41,4 milijarde dinara, dok je ostalih 13 banaka poslovalo sa neto gubitkom u iznosu od 20,1 milijardu dinara, tako da je u prebijenom iznosu iskazan pozitivan neto rezultat u iznosu od 21,3 mlijarde dinara, ili 172,5 miliona evra. U odnosu na ukupan kapital, pre pripisana ovog prinosa iz 2016. godine, što iznosi 3,49 odsto godišnjeg prinosa na kapital, koji nivo je sasvim zadovoljavajući.

Sektor osiguranja

U sektoru osiguranja bilo je 23 organizacije, sa učešćem ukupne premije u bruto društvenom proizvodu Srbije sa 2,1 odsto, što predstavlja povećanje za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodnu godinu, dok je visina premije po stanovniku dostigla 108 dolara, što je znatno ispod evropskog proseka. U ovom sektoru ostvarena je neto dobit posle oporezivanja u visini od 5,7 milijardi dinara, ili oko 46 miliona evra.

Dobrovoljni penzijski fondovi

Na kraju 2016. godine u ovom sektoru poslovala su četiri društva. Usluge posredovanja prilikom zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima pružalo je pet banaka posrednika, a usluge informisanja o članstvu u tim fondovima 493 agenta, od ukupno 696 lica kojima je Narodna banka izdala dozvolu za obavljanje ovih poslova. Jedan od podsticaja razvoju dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji jesu poreske olakšice. Njima se uplate pojedinaca i poslodavaca do određenog iznosa oslobađaju plaćanja poreza na dohodak građana, odnosno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (5.501 dinar). Najveći deo prikupljene imovine fondova uložen je u državne hartije od vrednosti, što je iznosilo 77 odsto ukupnih sredstava fondova.

Finansijski lizing

Ukupno je 16 društava imalo dozvolu za obavljanje poslova davalaca finansijskog lizinga, od kojih su osam u većinskom vlasništvu stranih lica, a osam u većinskom vlasništvu domaćih lica. Njih 14 su u vlasništvu banaka, članica bankarskih grupa ili drugih finansijskih institucija. Ukupna bilansna aktiva svih davalaca finansijskog lizinga, na kraju 2016. godine, iznosila je 66,3 milijarde dinara, ili deset odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Davaoci finansijskog lizinga najveći deo svojih aktivnosti finansiraju putem dugoročnih zaduživanja u inostranstvu, tako da na kraju 2016. godine ti izvori čine pretežni deo izvora sredstava. Najveće učešće u plasmanu ovog sektora čini finansiranje teretnih vozila, minibusa i autobusa (40,7%). Učešće finansiranja putničkih vozila povećena je sa 28,0% iz 2015. godine na 31,0% u 2016. godini. Ukupan rezultat pre oporezivanja u 2016. godini iznosio je 1,3 milijarde dinara, a najznačnija kategorija prihoda davalaca finansijskog lizinga bili su prihodi od kamata po osnovu finansijskog lizinga, koji su u toj godini dostigli 54,5 odsto učešća u ukupnim prihodima.

Platne institucije i institucije elektronskog novca

Na kraju 2016. godine u Srbiji je poslovalo osam platnih institucija i jedna institucija elektronskog novca, koje su platne usluge pružale i preko mreže od 441 zastupnika. Drugi pružaoci platnih usluga su poslovne banke i jedan poštanski operater.

Upravljanje deviznim rezervama

U skladu sa Strateškim smernicama za upravljanje deviznim rezervama, koje je usvojio državne hartije od vrednosti najrazvijenijih zemalja, ročnosti do deset godina, minimalnog kreditnog rejtinga Aa3 prema rejting agenciji Moody, odnosno AA, prema rejting agenciji Standard & Poor's, uz manje obim investiranja u obveznice do pet godina najrazvijenijih zemalja emitovane u ime države, međunarodnih finansijskih institucija, federalnih jedinica najrazvijenijih zemalja.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su 31. decembra 2016. godine iznosile 10,2 milijarde evra i bile su manje za 173,4 miliona evra u odnosu na kraj 2015. godine. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđivao je više od šest meseci uvoz robe i usluga. U toku 2016. godine najveći uticaj na nivo deviznih rezervi imao je devizni priliv od prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od milijardu i 338,2 miliona evra.

Na osnovu korišćenja kredita za Republiku Srbiju, preko deviznih rezervi za Republiku Srbiju, ostvaren je ukupan priliv u iznosu od 448 miliona evra, i to od EIB-a (235,7 miliona evra) za Koridor 10, izgradnju obilaznice oko Beograda, unapređenje objekata pravosudnih organa, rekonstrukciju kliničkih centara, most na Savi, razvoj malih i srednjih preduzeća i obnovu puteva i škola; Fond za razvoj Abu Dabija za podršku budžetu Republike Srbije (24,6 miliona evra), za projekt unapređenja konkurentnosti i zapošljavanja, zdravstvo, potrebe Agencije za osiguranje depozita, obnovu puteva, sanaciju od poplava i unapređenje zemljišne administracije; Banke za razvoj Saveta Evrope (dva miliona evra) za izgradnju i opremanje zatvorskih ustanova.

Veći devizni priliv ostvaren je i po osnovu obavljanja privremenog platnog prometa sa Kosovom i Metohijom u iznosu od 423,3 miliona evra prema Zakonu o privremenom obavljanju određenih poslova platnog prometa na teritoriji SRJ, po kome su banke obavezne da devizni priliv koji rezidenti ostvare u poslovanju s Kosovom i Metohijom prodaju Narodnoj banci Srbije.

Devizni priliv po osnovu donacije iznosio je 122,0 miliona evra.

U toku 2016. godine redovno su izmirivane obaveze prema inokreditorima u iznosu od milijardu i 230,9 miliona evra, od čega je isplaćeno 91,2 miliona evra na ime dela privremene otplate duga prema Londonskom klubu poverilaca. Veći devizni odlivi realizovani su po osnovu isplate dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 812,5 miliona evra, a za servisiranje stare devizne štednje 323,8 miliona evra. Devizne obavezna rezerva banaka smanjena je u neto iznosu za 305,0 miliona evra. Po osnovu intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu u 2016. godini zabeležen je devizni odliv u neto iznosu od 200 miliona evra. Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije po osnovu otplate glavnice i kamate MMF-u isplaćeno je 14, 7 miliona evra u okviru stendbaj aranžmana iz 2009. godine, čime su u potpunosti izmirene obaveze po osnov ovog aranžmana.

Neto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju 2016. godine iznosile su osam milijardi i 364 miliona evra i bile su manje za 56,0 miliona evra u odnosu na kraj 2015. godine.

Posmatrano po strukturi, devizne rezerve Narodne banke Srbije su na dan 31. decembra 2016. godine činile: 61,5% inostrane hartije od vrednost, što čini 6,3 milijarde evra, od toga 67,7 odsto u dugoročne HoV, a 32,3% u kratkoročne HoV, 22,9% devizna sredstva na računima u inostranstvu, 2,34 milijarde evra, 8,4% efektivni strani novac 6,5% zlato u trezoru Narodne banke Srbije i na računu u inostranstvu i 0,7% SDR kod MMF-a.

Interesantno je istaći da je Narodna banka Srbije u 2016. godini ostvarila prihod po osnovu plasmana u inostrane hartije od vrednosti i kamate na devizna sredstva u ukupnom iznosu od 26,5 miliona evra, što približno iznosi godišnji prinos od samo 0,31 odsto. I to je dovoljan dokaz da su kamatne stope, pa, čak, i prilivi na plasmane u državne hartije od vrednosti najrazvijenijih država sveta i EU, veoma, veoma niski, za razliku od kamata koje Srbija plaća na izdate svoje hartije od vrednosti denominovane u evrima, ili na dinarske blagajničke zapise emitovane u zemlji.

Emisija novca i upravljanje tokovima gotovine

Gotov novac u opticaju na dan 31. decembra 2016. godine u opticaju je bilo (izvan trezora NBS, blagajni banaka i Uprave za trezor Ministarstva finansija) gotovog novca u iznosu od 159,3 milijarde dinara, kako novčanica 98,7%), tako i kovanog novca (1,3%), što je za 13,9 odsto više nego na kraju 2015. godine. U 2016. godini nije se izdavao zlatni i srebrni prigodan kovani novac povodom događaja od opšteg značaja za Republiku Srbiju ili događaja od međunarodnog značaja.

Međunarodna saradnja

MMF povećao je kvotu svim zemljama članicama toga fonda za sto odsto. Aktuelni trogodišnji stendbaj aranžman iz predostrožnosti, koji je Odbor izvršnih direktora odobrio 23. februara 2015. godine, uspešno se sprovodi. Glavni ciljevi ovog ekonomskog programa podržanog ovim aranžmanom jesu jačanje javnih finansija, povećanje otpornosti finansijskog sektora i strukturne reforme kojima se uspostavlja osnova za postizanje održivih stopa privrednog rasta. Aranžman je odobren iz predostrožnosti, što znači da će se sredstva koristiti samo u slučaju platnobilansnih potreba.

Svetska banka

Tokom 2016. godine odobreni su nam sledeći zajmovi: 69 miliona evra za Projekat modernizacije i optimalizacija državne uprave; 89,8 miliona evra. Drugi programski zajam za razvoj i restruktuiranje državnih preduzeća i 35 miliona evra za Projekt izgradnje autoputa na Koridoru 10. U periodu 2002 do kraja 2016. godine Svetska banka odobrila nam je finansijska sredstva za programske i projektne zajmove u ukupnom iznosu od 2,2 milijarde evra, od čega je iskorišćeno 1,68 milijardi evra.

Evropska unija

Sa Evropskom unijom nastavljena je aktivna saradnja Narodne banke Srbije za pregovaračke oblasti Pravo privrednih društava, Zaštita potrošača i zaštita zdravlja, i Finansijska i budžetska pitanja. U periodu od 2001 do 2016. Godine iz Fonda revolving kredita Republike Srbije krajnim korisnicima odobrena su 1.032 kredita u ukupnom iznosu 106,5 miliona evra, koji se koriste preko posredničkih banaka.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Ova institucija od 2001. godine, a zaključno sa 31. decembrom 2016. godine odobrila nam je sredstva kredita u iznosu od 3,9 milijardi evra, od čega je iskorišćeno 3,12 milijardi evra. Odobreni zajmovi namenjeni su za finansiranje infrastrukturnih projekata sektoru energetike i saobraćaja, kao i podrške lokalnim samoupravama. Jedan deo zajmova odnosi se na podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u oblasti prehrambene industrije, trgovine, građevinarstva, sektora usluga i dr.

EBRD-u je NBS dala dozvolu da može emitovati dinarske obveznice na domaćem tržištu u vrednosti od 2,5 milijardi dinara, radi obezbeđenja dinarskih sredstava za kreditiranje naše privrede.

Banka za međunarodna poravnanja

Narodna banka Srbije članica je BIS-a i učestvuje u kapitalu sa 2.920 akcija, pa učestvuje u radu redovnih godišnjih skupština ove institucije, čiji je osnovni cilj da pruža podršku centralnim bankama u obezbeđenju monetarne i finansijske stabilnosti, kao i podsticanje međunarodne saradnje u tim oblastima.

Evropska investiciona banka (EIB)

Od 2001. do kraja 2016. godine EIB je obezbedila finansijsku podršku javnom i privatnom sektoru Republike Srbije u iznosu od 4,17 milijardi evra, od čega je iskorišćeno 3,48 milijardi evra. Krediti su namenjeni za infrastrukturne projekte, finansijski sektor, sektor energetike, zdravstvo, obrazovanje i industriju.

Fond za razvoj Abu Dabija

Narodna banka Srbije sprovela je aktivnosti u vezi sa ispunjenjem Ugovora o zajmu za budžetsku podršku zaključenog oktobra 2016 godine između Republike Srbije, kao zajmoprimca, i ovog Fonda, kao zajmodavca, u ukupnom iznosu oko milijardu američkih dolara.

Ostali krediti koje je Srbija koristila

Prvi kredit Republike Italije 33,25 miliona evra i Drugi kredit od 30 miliona evra korišćeni su za finansiranje razvoja malih i srednjih preduzeća. Od Nemačke razvojne banke korišćen je zajam u iznosu od sto miliona evra za poljoprivredu, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, uključivo i opštinsku infrastrukturu. Donacija Kraljevine Danske za Program lokalnog ekonomskog razvoja na Balkanu u iznosu od dva miliona evra namenjen je u pet južnih upravnih regiona.

Kreditni poslovi sa inostranstvom

U 2016. godini kreditno zaduženje u inostranstvu iznosilo je 3,9 milijardi evra. U toj godini blagovremeno su servisirane po svim stranim kreditima i zajmovima po kojima je Republika Srbija dužnik ili garant, kao i obaveze po kojima je Narodna banka Srbije dužnIk, pa je posredstvom NBS ukupno u 2016. godini otplaćeno milijardu i 118,95 miliona evra, od čega 618,75 miliona evra glavnice i 500,2 milion evra kamate i ostalih pratećih troškova.

Izvoz i uvoz robe i usluga

Po osnovu izvoza robe u 2016. godini rastao je po stopi od 12,1 odsto, naspram uvoza koji je rastao samo 5,6 odsto. Ukupan izvoz dostigao je 12,3 milijarde evra, dok je ukupan uvoz bio 16,2 milijarde evra, tako da je pokrivenost izvoza uvozom dostigla 87 odsto i povećana je u odnosu na prethodnu godinu za 4,3 procentna poena. Deficit u uvozu izvozu ostvarena je na nivou od 3,48 milijardi evra, dok je u prethodnoj godini robni deficit iznosio skoro četiri milijarde evra. Izvoz usluga dostigao je 4,58, a uvoz 3,68 milijardi evra, tako da je po tom osnovu ostvaren suficit od 895 miliona evra. Po osnovu smanjenja robnog deficita i povećanja suficita usluga ostvaren je pozitivan efekat od 687 miliona evra.

Finansijski inostrani krediti

U 2016 godini najviše su se razdužila prema inostranstvu privredna društva, što je iznosilo čitavih 322,3 miliona evra, zatim banke 279,3 i Narodna banka Srbije 23,2 miliona evra, dok se najviše zadužila država 298,7 miliona evra, uzimajući nove kredite milijardu i 95,5 miliona evra, uz povraćaj ranije uzetih dospelih kredita 796,8 miliona evra.

Ukupni krediti u zemlji

Krediti u zemlji ukupne privrede, uključivo u to i javna preduzeća, na kraju decembra 2016. godine iznosili su 873 milijardi dinara (sedam milijardi evra) i manji su u odnosu na prethodnu godinu za 35,5 milijardi dinara (287 miliona evra), dok su ukupni krediti stanovništvu iznosili 775 milijarde dinara (6,3 milijardi evra), od čega se 44 odsto odnosi na stambene kredite.

Javni dug i zaduženje države

Ukupan javni dug centralne države iznosio je na kraju 2016. godine 24,8 milijardi evra, što je 72,9 odsto BDP-a, i u odnosu na 2015. godinu niži je za 1,8 odsto BDR-a. Valutna struktura duga je nepovoljna budući da je 79 odsto iznosa javnog duga izraženo u evrima.

U 2016. godini ukupno zaduženje države po osnovu emitovanja hartija od vrednosti dostiglo je 642 milijarde dinara (5,2 milijarde evra), što je u odnosu na prethodnu godinu veće za 102 milijarde dinara (830 miliona evra). Udeo stranih investitora u kupovini državnih hartija od vrednosti, emitovanih na domaćem i inostranom tržištu, na kraju decembra te godine iznosio je 56 odsto.

Finansijski izveštaji i poslovanje NBS

Ukupan zbir aktive dostigao je 1.420 milijardi dinara, ili 11,5 miliona evra. Šest najvećih pozicija aktive su:

U poslovanju 2016. godine Narodna banka Srbije najveći deo prihoda ostvarila je po osnovu prihoda od kamata, koji su u toj godini iznosili 9,7 milijardi dinara, uz umanjenje rashoda po osnovu kamata u iznosu od 4,7 milijardi dinara, tako da je ostvaren neto prihod po tom osnovu dostigao pet milijardi dinara, koji je za pola milijarde dinara manji nego u prethodnoj godini. Po osnovu naknada i provizija ostvareno je 4,3 milijarde dinara, dok je od ostalih poslovnih prihoda ostvareno 20,6 milijardi dinara, od kog iznosa se 6,2 milijarde dinara odnosi na prihode ostvarene iz operativnog poslovanja Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca.

Ukupni rashodi po osnovu bruto zarada su iznosili 4,5 milijardi dinara, dok su rashodi po osnovu amortizacije bili 1,6 milijardi dinara.

Glosa

Narodna banka Srbije je u 2016. godini ostvarila ukupnu dobit nakon oporezivanja u iznosu od preko 49 milijardi dinara, ili 39,8 miliona evra. To čini prinos na kapital pre pripisa ove dobiti 14,40 odsto, što je izuzetno visok nivo profitabilnosti. Na prvo pogled, sve je u redu. Na svaki drugi, ništa nije u redu.

Glosa

U Narodnoj banci Srbije na kraju decembra 2016. godine ukupno je bilo 2.459 zaposlenih, od čega na određeno vreme 140.

podeli ovaj članak:

Natrag