Natrag

Trovanje

Ko je i uz čije odobrenje zatrpao srpsko tržište uvoznim prehrambenim otpadom opasnim po život

Strano smeće, sve veće

Pomahnitali uvoznici, zatrpavaju Srbiju stranom robom, guše domaće poljoprivredne proizvođače, a monopolizacijom maloprodaje, potrošače su doveli u situaciju da nemaju izbora nego da kupe stranu robu. Najveći uvoznici evropskog prehrambenog otpada u Srbiju su istovremeno i najveći miljenici i finansijeri Vučićevog režima. Njima je dato pravo da potruju građane Srbije i lagano ih ubijaju uvozom kancerogenih aditiva.

Mersiha Hadžić

Firme zloglasnog režimskog tajkuna Miodraga Kostića, najveći su uvoznici mesa, aditiva i emulgatora na srpsko tržište. U "Karneksu" se sve više pašteta pravi od uvoznog mesa iz Evropske unije. Za firmu "Zlatiborac" je nadležnima poznato da već godinama nije napravila šunku od juneta koje se rodilo na Zlatiboru! Sa druge strane, u Srbiju se uvozi više od hiljadu tona mesa iz Argentine. U pitanju je meso koje niko drugi na svetu ne želi da kupi, jer su životinje hranjene GMO hranom, zaklane su, a meso je stajalo u zamrzivačima na dubokim temperaturama više od godinu dana! Argentinci lepo kažu, u Srbiji je moguće prodati sve. Od GMO uhranjenih svinja iz Španije, do GMO soje. Hleb u Srbiji se pravi od uvoznih semena žita, u pitanju su žitarice koje u SAD, uzgajaju isključivo za stočnu ishranu.

Glavni igrač u toj priči je Viktorija grupa. Miškovićeva Delta koja je u vreme vladavine Borisa Tadića bila najveći uništitelj domaće proizvodnje, sada je samo patuljak u izvoznom lobiju. Ipak, treba ih spomenuti jer su oni izlobirali da se unište novobeogradski IMT i rakovički IMR, kako bi oni preko svojih predstavništva prodavli seljacima strane traktore i poljoprivredne mašine.

Trenutno najpokvareniji među uvoznicima je Petar Matijević, koji hrvatske svinje plaća više od domaćih, a sve u cilju da bi uništio domaće proizvođače i dokraja monopolizovao tržište. U akciju uvoza hrane prepune kancerogenih aditiva, glavnu reč vode gospoda iz firme NELT, nekada dobri prijatelji Aleksandra Vučića, koji su mu godinama besplatno davali prostorije za njegove dnevne novine "Pravda"

Hrvat Ivica Todorić, pod izgovorom da mu je firma u krizi i da će otpuštati radnike ako mu Srbija ne pomogne, od Vučića je dobio zeleno svetlo da se njegovi uvozni kontigenti ne kontrolišu. Tako je Todorić postao najveći ilegalni uvoznik zabranjeog mašinski separisanog mesa, sa nedozvoljeno velikim prisustvom kalcijuma (to znači da u koncentratu ima više kostiju nego mesa).

U prodajnom lancu "Idea", pojavile su se čak i genteski modifikovane lubenice, a inspektor koji je to otkrio suočio se sa pretnjama mafije, i mobingom nadređenih. Uplašen za svoju sudbinu čovek se ućutao i rekao radiću svoj posao, ako jednog dana Srbija više ne bude kolonija, a sada idem na more. Najveća pobeda domaćih i stranih tajkuna odigraće se tek narednih nedelja, kada se u Upravu za veterinu na posao vrati Sanja Čelebićanin, bivša načelnica republičke veterinarske inspekcije. Inače svi korumpirani načelnici koji sarađuju sa uvoznim lobijem iz Uprave za veterinu, koji su sklonjeni proteklih godinu dana, izuzev Sanje Čelebićanin, ostali su u toj Upravi.

Nisu na funkcijma, ali primaju velike plate i vode upravne sporove pred sudom da ih vrate na funkcije na kojima su bili. U ovom trenutku svi primaju plate od 80.000 do 120.000 dinara, i kako kažu "Ustavni sud" ih uskoro vraća na posao. Iz takvih izjava se vidi koliko su ne stručni, jer nemaju pojma ni da su u pitanju sporovi koje njihovi advokati vode pred Upravnim sudovima. Advokate im plaćaju tajkuni. Istovremeno, pravna služba Ministarstva poljoprivrede kojoj su dostavljeni svi dokazi protiv Plavšića, Čelebićaninove, Marinkovića, Golubovića, ne podnosi krivične prijave. Kada bi te prijave bile podnete, to bi bio pravi potez i ti ljudi bi napokon legalno bili sklonjeni sa mesta na kojima mogu da favorizuju tajkune i čine im usluge. Jer i kada nisu na funkcijama ti ljudi se ponašaju kao obaveštajni agenti uvoznog lobija koji čekaju svoj trenutak u Ministarstvu.

Istovremeno inspektori koji idu po terenu, zarađuju tek 48 hiljada dinara. Među inspektorima su najstručniji i najpošteniji veterinari, ali takvi tajkunima ne odgovoraju, pa moraju sami da se snalaze za prevoz ili da iz svog džepa plaćaju gorivo za raspale službene automobile koji su im dodeljeni...

Sve se to radi kako bi kontrola klanica i mešaona bila onemogućena. Otkošeno meso sa kancerognim materijalom i MSM - mašinski separisnao meso sa kostima, koji su posle duge borbe zabranjeni, sada se opet uvoze ilegalno kao smrznuto meso, ili ih tajkuni sami pripremaju. To niko ne stiže da prekontoroliše, a kada to inspektori i otkriju, sve se zataškava i stižu pozivi iz vrha vlasti da se umesto krivičnih prijava napišu novčane kazne. Rezultat ovoga su jeftine ali za ljudsku upotrenu rizične šunke i salame, koje u prodavnicama koštaju svega 150 dinara kilogram...

I kada su napokon promenjeni pravilnici da se ne može uvoziti i proizvodi svašta u oblasti mesnih prerađevina, država je donela pravilnik po kome kafilerije više nisu jedine koje imaju pravo da se bave uginulim životinjama! Novim pravilnikom je dozvoljeno da se mrtve životinje mogu zakopavati. Zapravo ako seljak mrtvu kravu zakopa negde ne njivi, po novom pravilniku niko ga ne može pozvati na odgovornost zbog toga.

Ovaj pravilnik su, kako stvari stoje, izlobirali baš oni smenjeni načelnici, jer se ovi novopostavljeni nisu bavili tom tematikom. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović će u trenutku kada ovaj broj Magazina Tabloid bude u prodaji, već saznati da je ista grupa sačinila dopis predsedniku Srbije, o tome zašto on treba da bude smenjen. Verovatno će i uspeti da ga smene, jer oni su do sada promenili deset ministara, a ta družina je stalno "u sedlu"! I Dragan Glamočić, Vučićev savetnik za poljoprivredu koji ima podršku stranih ambasada i tajkuna, ga je loše ocenio. On je obećao smenjenima da će se uskoro vratiti na svoje stare funkcije, a da će Nedimoviću "videti leđa".

Ako se takva obećanje i obistine, to neće biti prvi put, setimo se kako su tajkuni počistili, ministra Kneževića, pakujući mu nedela sa aflatoksinom kao njegove propuste. Evropske unija se takođe već žalila na Nedimovića, jer Srbija nema sistem za preradu otpadnih voda. Mlekare, Klanice, niko nema sistem za preradu otpadnih voda!

Vučiću je iz Brsela poručeno: "...To što ste odvojili ekologiju iz Ministarstva poljoprivrede, ne treba da bude motiv proizvođačima da zagađuju okolinu". Takođe mu je rečeno da zagađivanje šuma i voda u Srbiji, pogotovo Save i Dunava utiče na povećanje opšteg zagađenja prirode u Evropi. Drugim rečima đubre se mora skloniti...

Administracija EU traži objašnjenje i što srpski uvozni lobi preteruje sa uvozom mesa iz Argentine, dok Brisel ne zna šta će sa viškovima koji su ranije išli na rusko tržište.

Pored evropskih država koje su najveći izvoznici govedine, svinjetine, piletine u Srbiju, na naše tržište meso i mesne prerađevine stižu i iz Amerike, Afrike, Australije...

Prema mišljenju "prijatelja" sa Zapada, svi bi trebalo da slede Matijevićev primer i uvoze više svinjetine u Srbiju pre svega iz Hrvatske. To što je Hrvatska podigla namete za srpsko voće i povrće dvadeset i dva puta, skoro nikoga u EU ne interesuje, osim Viktora Orbana, koji smatra da Srbija nema fer tretman i da bi našu zemlju trebalo po hitnom postupku primiti u EU.

Kada je pre nekoliko godina u Srbiju stiglo (dakle nije uvezeno) pokvareno meso iz Brazila, otrovano je nekoliko građana Srbije, ali i nekoliko njihovih rođaka koji su bili mađarski državljani, pa su tamošnje vlasti zainteresovale kako se to dogodilo. Ispostavilo se da je to meso uvezeno u Bosnu i Hercegovinu, a da ga je tamošnji distributer prodao dalje mimo carina i u Srbiju.

Naravno da Evropa neće da uvozi ovo meso, kojem se često ne zna ni godina proizvodnje. Kod nas, međutim, ono ima dobru prođu jer je izuzetno jeftino, dok o njegovoj starosti i kvalitetu niko ništa ne pita. Kad Argentina želi, recimo, da se reši takvog mesa, oni spuste cenu i prodaju ga srpskim uvoznicima, gde se uglavnom koristi za preradu. Meso koje stigne iz inostranstva "osvežava" se aditivima, emulgatorima, fosfatima, što takođe predstavlja opasnost po zdravlje.

Ovo meso na našem tržištu biva prerađeno u tone i tone viršli, kobasica, salama, pljeskavica...

Ako je neko i pomislio da je spas u kupovini domaćeg mesa, to ove godine više nije siguran potez, jer je naša stoka hiper vakcinisana i to odlukom, Budimira Plavšića, koji već 11 godina, obavlja poslove načelnika u Odeljenju za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja u zvanju višeg savetnika.

Kada je pre jedanaest godina Plavšić došao u Ministarstvo poljoprivrede on je dobio zadatak da iskoreni svinjsku kugu, to je inače posao koji se obavlja u roku od dve godine, ali svinjsku kugu, Plavšić nije iskorenio već jedanaest godina koristi tu "misiju" za neke druge poslove. Naime, u međuvremenu je osmislio vakcinisanje koza i ovaca, dok krave i bikove vakcinše istovremeno protiv bolesti Nodularnog dermatitisa i Plavog jezika. Te bolesti se inače u normalnim državama iskorenjuju tako što se vrši pojačano zaprašivanje insekata, koji su jedini prenosnici ovih zaraznih bolesti. U Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj se trenutno pojavila afrička kuga svinja, što je za Plavšića bio signal da treba da pribavi vakcine i protiv te bolesti. On se inače zalaže za nekontrolisan uvoz vakcina i formiranje banke vakcina, tako da uvoznici sa kojima sarađuje mogu da Srbiji prodaju sve moguće vakcine za bolesti koje su kod nas prisutne i koje nisu. Višak vakcina bi se skladištio u toj banci. Kada im istekne rok Srbija će plaćati da ih izvezu i unište u inostranstvu. Procenjuje se da su od prodaje veterinarskih vakcina Srbiji Plavšićevi prijatelji zaradili stotine miliona evra proteklih jedanaest godina...

Plavšić je inače Glamočićev favorit. Glamočić ga je više puta predlagao Vučiću za novog ministra poljoprivrede, što ukazuje da on i ovaj verovatno ima procenat od vakcina koje se uvoze u Srbiju. Glamočić je vodio i kriznu grupu koja bez potreba ubijala nezaražene životinje kako bi se sprečilo širenje Nodularnog dermatitisa, dok njemu i Plavšiću nisu objasnili da tu bolest prenose insekti, i da se ne prenosi sa životinje na životinju.

Posle mesec dana prestali sa tim ludilom. Neko im je konačno rekao: "...Na morate klati celo stado ako je jedna životinja bila zaražena od Nodularnog dermatitisa..."

Stručnjaci kažu da se ceo program mera pogrešno sprovodi u Srbiji, jer se životinje vakcinišu protiv plavog jezika, posle 28 dana sledi revakcina, onda ih mesec dana kasnije vakcinišu protiv Nodularnog dermatitisa, pa onda ide i ta revakcina. Svo vreme se ne primenjuje nikakva karenca za prodaju mleka i mesa, već se proizvodi šalju odmah u prodaju...

Koliko je situacija ozbiljna govori i činjenica da pojedine životinje od intenzivne vakcinacije umiru, krave doživljavaju pobačaje, a kvalitet mleka je nikada gori.

Veliku pomoć u ovim glupim merama Plavšiću i Glamočiću pružaju službenici ministarstva, Tamara Bošković i Zoran Ivanović koji je pre nekoliko godina uništio kompletnu bazu podataka stočnog fonda Ministarstva poljoprivrede, a sa njima u ekipi je i Zoran Marinković bivši načelnik granične veterinarske inspekcije. Marinković ima izuzetno dobre odnose sa mnogim tajkunima jer, dok je bio načelnik, puštao je da se u Srbiju uvozi sve i svašta bez ikakve kontrole.

Veliki krivac za lošu situaciju je i Ljiljana Ivanjac načelnica Republičke terenske inspekcije, koja, umesto da organizuje sistem mera i kontrole zaštite stanovništva, sa Glamočićem dogovara kako da unište sve proizvođače meda koji joj ne plaćaju reket. Inače njene i Glamočićeve mere pogoduju, pre svega, predsedniku udruženja građana SPOS, Rodoljubu Živadinoviću, koji je van dometa bilo kog zakona, a sve ih redom krši. On čak ljudima naplaćuje izdavanje licenci za proizvodnju meda, na koje stavlja pečat svog udruženja, i tako ih dovodi u zabludu da je to državna licenca! Zajedno sa Ljiljom Ivanjac i Glamočićem, on planira inspekcijske posete svim konkurentskim proizvođačima.

Glosa

Hrana nije i jedini srpski problem u Srbiju se uvozi svakakav drugi bofl, a niko ga ne kontroliše. Šibice iz Rusije, čačkalice iz Kine, konac iz Hrvatske, sveske iz Amerike, čarape iz Indonezije, naneće nam materijalnu štetu i osiromašenje, a uvoz loše hrane skratiće nam životni vek.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane