Natrag

Pogled iz Moskve

Da li radikalna promena granica na Bliskom istoku postaje realnost?

Kurdska bomba

Redžep Tajip Erdogan se neočekivano pozabavio pitanjem teritorijalne celovitosti Iraka. Nastupajući nedavno na konferenciji u Istanbulu, turski predsednik je podržao nepovredivost iračkih granica, iako ne tako davno zamalo nije započeo rat sa Bagdadom, uvodeći svoju vojsku na teritoriju Iraka, bez dozvole zvaničnih vlasti te države. Sada, kako saopštava agencija Rojters, Erdogan smatra da važnost teritorijalne celovitosti južnog turskog suseda raste svakog dana i poziva na jedinstvo stanovnike Iraka.

Piše: Svjatoslav Knjazev

Otkud takve metamorfoze? Sve je veoma jednostavno. Irački Kurdi su planirali da 25. septembra 2017. godine sprovedu referendum o nezavisnosti. Region koji naseljavaju je ionako de fakto suveren, iako formalno ima autonomiju u sastavu Iraka. Deo iračkih Kurda naklonjen je SAD-u, a deo - Iranu. Uticaj prvih je veći od uticaja drugih. Zato su mogućnosti Vašingtona u iračkom Kurdistanu značajno veće i bez prećutne saglasnosti Amerikanaca teško da bi se neko bavio pričom o referendumu.

Udari na kurdskom frontu, i bez iračkog problema, zasipali su Erdogana jedan za drugim. U poslednje vreme, motivisane i uporne, ali ne naročito dobro naoružane kurdske grupe u Siriji, uz pomoć američkih instruktora i dobavljača, preobratile su se u opasnu silu. Oni čak i ne sakrivaju da SAD ne samo da ih nesebično snabdeva automatima, puškama, mitraljezima i raketnim bacačima, već im daju i teško naoružanje. U bilo kom trenutku američko oružje u rukama Kurda može da se okrene protiv zvanične Ankare, a u Vašingtonu su u potpunosti toga svesni. Čak i ako javno obećavaju da će poštovati teritorijalnu celovitost Turske, cena za ta obećanja biće velika - kurdski lideri u Siriji, nažalost, odlično su naučili lekcije zapadnog licemerja i, na primer, smejući se u lice predstavnicima Damaska i Moskve, aktivno ometaju napredovanje sirijske armije...

Ako se kurdski referendum u Iraku održi, i na njemu pobede oni koji se zalažu za potpunu nezavisnost, to može da posluži kao početna tačka za prelazak u aktivnu fazu kurdskih sepratističkih procesa u Siriji. A tu je blizu i - Turska.

Na šta je računala Ankara, flertujući sa Vašingtonom - nije baš jasno. Još 2006. godine američki vojni stručnjak i bivši obaveštajac, Ralf Peters, u članku Krvave granice (a kasnije i u knjizi Nikada ne prekidajte borbu), predvideo je radikalnu promenu teritorija glavnih bliskoistočnih država, a između ostalog i stvaranje Slobodnog Kurdistana, na račun teritorija Iraka, Turske, Sirije i Irana. Uzgred, mape iz Petersove knjige danas se koriste u obuci u visokim američkim vojnim školama. Stvaranje „Novog Bliskog istoka" predvideo je svojevremeno, faktički kao odjek Petersovih reči, i bivša državna sekretarka SAD, Kondoliza Rajs.

U određenim etapama ratnih dejstava u Siriji, činilo se da se Kurdi kolebaju, i čak da su bili skloni dijalogu sa Moskvom i Damaskom, ali avaj... Amerikanci objektivno mogu da im ponude nešto više - podršku u njihovom „maršu za nezavisnost".

Glavni protivnik Kurda na njihovom putu ka sopstvenoj državi, nisu Sirija i Irak (koji sada imaju gomilu drugih problema), već monolitna i dovoljno stabilna Turska, koja predstavlja jednog od, na vojnom planu, najmoćnijih igrača u regionu.

Ipak, Erdogan je ovih dana sa Zapada dobio zabrinjavajuće upozorenje. Novine The Local izvestile su da je grupa švedskih poslanika predala švedskom tužilaštvu tužbu protiv turskog predsednika i niza njegovih ministara (između ostalih i protiv premijera Binali Jildirima), okrivivši ih za genocid nad Kurdima na jugoistoku zemlje, zločin protiv čovečnosti i ratne zločine. Ova tužba nije prazna deklaracija. Pre tri godine u Švedskoj je donet zakon koji dozvoljava lokalnim sudovima da preuzmu krivične predmete o zločinima koje je neko (bilo ko) izvršio na bilo kojoj tački na planeti.

Ispostavlja se da istražitelji iz Švedske (uvažene zapadne države) mogu jednostavno da predstavnike turske vlasti uključe u krivični postupak, predaju podatke Interpolu, zatraže njihovo hapšenje, što će automatski Erdogana učiniti nepoželjnom osobom u nizu zemalja. Kako će turske vlasti izaći iz ove zamke, još uvek nije sasvim jasno. Sve to podseća na oštar ultimatum sa zahtevom Erdoganu da mirno sedi dok Kurdi rešavaju pitanja svoje nezavisnosti u susednim državama i oštre noževe na Turskoj...

Karakteristično je da kada je reč o odnosima prema sopstvenim političarima i biznismenima švedsko pravosuđe ne pokazuje takvu hitrost, kao u odnosu prema Erdoganu. Ceo svet zna o učestvovanju bivšeg premijera Švedske Karla Bilta u radu naftne kompanije Lundin Petroleum, koja je povezana sa organizacijom masovnih ubistava u Južnom Sudanu. I o njegovom radu devedesetih godina na Balkanu, u ulozi specijalnog predstavnika EU i specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, upravo u vreme kada je izvršen genocid nad srpskim stanovništvom. Sudeći prema onome što je objavljivano u štampi, švedski organi za sprovođenje zakona su nekako sporo ispitali Bilta o slučaju Lundin Petroleum koji može još dugo da se razvlači, a da Bilta više ne diraju.

Dobijanjem „Slobodnog Kurdistana", Amerikanci će ubiti jednim udarcem ne dve već ceo roj muva (destabilizacija regiona, razmeštanje svoje vojske). I pre svega, oni će moći da blokiraju značajan deo potencijalnih trasa za prolaz nafovoda i gasovoda koji od obala Persijskog zaliva vode ka Sredozemnom moru.

Stručnjaci BBC-a nedavno su predviđali da će Vašington da se postara da „nađe srednju liniju" između interesa Kurda i Turaka, iako 22-minutni susret Trampa i Erdogana, nakon kojeg turski predsednik nije bio u najboljem raspoloženju, svedoči o tome da je ta linija mnogo bliža kurdskim interesima.

Ali, ni Kurdi ne bi trebalo da imaju iluzija. Amerikanci umeju brzo da žrtvuju svoje saveznike, čim se okolnosti malo promene. Primer avganistanskih mudžahedina je vrlo poučan.

Kurdi bi mogli da uče na tuđim, a ne na svojim greškama...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane