Propadanje

Kako je nekada slavni "Energoprojekt" na kriminalan način pao u ruke jednog čoveka, "neprijateljskim preuzimanjem"

Najgori ruše najbolje

Javnost u Srbiji treba da zna ono što joj kontrolisani mediji neće reći: Energoprojekt Holding AD Beograd nekadašnji ponos ove države, nalazi se u neodrživom vlasničkom odnosu zahvaljujući politici vladajućeg režima. Naime, na jednoj strani su manjinski vlasnici Energoprojekt Holding AD Beograd, država Srbija i 4.382 malih akcionara. Na drugoj strani je samo jedan čovek: Dobrosav Bojović, većinski akcionar "u ratnom stanju", kome je Vučićev režim omogućio da se doslovno ušeta u ovu nekada moćnu i svetski poznatu srpsku i jugoslovensku kompaniju, koja je svojim znanjem i stručnošću, uspešno parirala svetskim velesilama u projektovanju i izgradnju. Danas, Vučićeva družina čereči Energoprojekt koji se, između ostalog nalazi i u sudskom sporu sa građevinskom firmom Napred Razvoj AD, gde je, pored Komisije za hartije od vrednosti i Komisije za zaštitu konkurencije, uključen i Privredni sud u Beogradu (po tužbi Energoprojekta). Slučaj Enegroprojekta istraživao je ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

U prošlom broju Magazina Tabloid, prikazali smo teško stanje u 17 bivših uglednih građevinskih preduzeća iz Beograda, od kojih je većina u stečaju, kao ni jedine dve zdrave građevinske kompanije (Energoprojekt Holding, AD i GP Napred, AD), od kojih je ovaj drugi objavio navodno neprijateljsko preuzimanje giganta, te između većinskog vlasnika GP Napred, AD i Napred Razvoj AD već deset meseci traje pravi rat, papirima i sudskim tužbama.

Važno je podsetiti da je Građevinsko preduzeće Napred, bivše vojno građevinsko preduzeće, koje je imalo brojne lokacije pripremljene za gradnju a koje je Dobrosav Bojović, kupio. On je vlasnik i male firme Napred razvoj AD sa samo jednim zaposlenim radnikom(!) i godišnjim prometom od 144 miliona dinara, uz iskazanu neto dobit u toj godini u iznosu od 43 miliona dinara. Prema tome privredno društvo sa tri hiljade puta manje zaposlenih i 224 puta manjim godišnjim prihodom, želi neprijateljskim preuzimanjem da bude stoprocentni vlasnik Energoprojekta.

I ovde sa valja vratiti malo u prošlost: Energoprojekt je osnovan pre 66 godina, tačnije 1951. godine, a do danas je projektovao i realizovao kompleksne projekte u 70 zemalja sveta, preko 50 hidroelektrana, 34 termoelektrane, 15 energana, 20 toplana i 34 sistema daljinskog grejanja, te deset konferencijskih centara i više hidrotehničkih velikih objekata. Čuveni Banaćanin, Živko Mučalov, rođen je 1905. godine u Čurugu, bio je generalni direktor Energoprojekta dugi niz godina. Nagradu AVNOJ-a dobio je 1972. godine. Živeo je tačno sto godina (umro je sredinom 2005. godine). Jedna od zanimljivosti je svakako činjenica da je poslovna zgrada Enegroprojekta u centru Novog Beograda sagrađena kao arhitektonski uzor onog vremena (izgrađena 1982. godine), sa četiri atraktivne lamele površine 44.570 kvadratnih metara. Bilo je jasno da će nakon raspada jugoslovenske države i dolaska takozvane "tranzicije", početi otimačina ovog elitnog kompleksa i grabež oko brenda, stečenog ugleda u svetu i gigantskih poslova koje je Energoprojekt imao.

Danas, pored Holdinga, kao matičnog društva, objedinjene akcije poseduje još osam zavisnih društava od kojih sto odsto sledeća akcionarska društva: Visokogradnja, Niskogradnja, Urbanizam i Arhitektura, Hidroinženjering, Energodata, 67,87 odsto Oprema, 62,77 odsto Industrija 30,16 odsto Fina Soe Activist. Svoje, posebne akcije imaju Energoprojekt-Entel, AD u kome Holding ima 86,26 odsto akcija i Energoprojekt-Garant, AD, društvo za poslove osiguranja u kome Holding ima 92,94 odsto akcija. Pored toga pod kontrolom Holdinga posluju i četiri društva sa ograničenom odgovornošću (Promet i Sunnyville sa po sto odsto kapitala Holdinga, Enjub sa 50 odsto i Energoplast sa 60 odsto. Holding ima i sedam ino društava sa sto odsto kapitala i to u: Nemačkoj, Gvineji, Zambiji, Libanu, Zimbabve-u,Kazahstanu i Velikoj Britaniji. Energoprojekt Holding, AD ima i ino-kompanije u 13 država sveta: Rusiji, Gani, Ugandi, Peru, Zambiji, Omanu, Kataru, UAE, Bahreinu, Kipru, Nigeriji, Peru dva, i Crnoj Gori tri.

U Holdingu je ukupno zaposleno, po godišnjem bilansu za 2016. godinu 2.316 radnika. Vlasnici akcija Holdinga su: Napred Razvoj, AD 41,17 odsto, stim što je u Centralnom registru hartija od vrednosti upisano da vlasnik nema pravo glasa na 135.000 akcija, pa je pravo upravljanja tog vlasnika akcija svedeno na 39,94 odsto, Republika Srbija je vlasnik 33,58 odsto akcija i 3.922 mala akcionara, zaposleni i bivši zaposleni koji do danas nisu prodali svoje akcije, 25,25 odsto.

Po godišnjem bilansu za 2016. godinu ukupna vrednost poslovne imovine (stalne i obrtne) koju Holding koristi je 47 milijardi dinara, ili 380 miliona evra, koja je pokrivena sopstvenim kapitalom u iznosu od 20,7 milijardi dinara, ili 167,4 miliona evra, što čini 43,97 odsto ukupne vrednosti poslovne imovine, dok obaveze, tj. tuđa sredstva u iznosu od 26,3 milijarde dinara, učestvuju u finansiraju ukupne vrednosti poslovne imovine Holdinga sa 56,03 odsto. Dakle, ukupne obaveze iznose 212,6 miliona evra. Interesantno je ovde istaći iz čega se sastoji kapital Holdinga od tih 167,4 miliona evra. Najvažnije pozicije koje čine ukupan kapital su sledeće tri: Osnovni odnosno akcijski kapital, prema konsolidovanom bilansu Holdinga za 2016. godinu iznosi samo 5,9 milijardi dinara, dok su revalorizacione rezerve formirane po osnovu uvećanja vrednosti građevina i opreme, usled primene Međunarodnih finansijskih standarda, koji dozvoljavaju da se produži preostali vek trajanja, iznose, čak 6,3 milijarde dinara, dok je neraspoređena dobit dostigla 7,5 milijardi dinara, od čega ona iz te 2016. godine, 1,15 milijardi dinara, a razliku čini neraspoređena dobit iz ranijih godina. Dakle, neraspoređena dobit znatno je veća od osnovnog kapitala iznosi više od 60 miliona evra.

Dakle, akcionari su domaćinski poslovali i nisu u Skupštini društva donosili odluke o raspodeli dobiti, već su, naprotiv, na taj način, obezbeđivali obrtni kapital, danas u Srbiji neophodan svakom privrednom društvu, koje vode savesni privrednici, Ali, udar je došao sa druge strane, jer Napred želi da Energoprojekt Holding preuzme u samo njegovom vlasniku poznatoj konstrukciji. Nerazumno je da ciljno društvo koje Napred Razvoj u sto odsto vlasništvu Dobrosava Bojovića i njegove firme Utma comerc, doo, koje ima godišnji promet 144 miliona dinara hoće, po svaku cenu da preuzme Holding Energoprojekte, sva njegova zavisna i povezana društva, u zemlji i inostranstvu sa prometom od 32,2 milijarde dinara.

Ipak konstatujemo da Dobrosav Bojović u ovom poslu neprijateljskog preuzmanja nije sam, nego neko moćan iz vladajuće partije stoji iza njega, ne obazirući se što država ima više od trećine akcijskog kapitala u vrednosti od 50 miliona evra. Priča se da je u vrhu države razmatrano da se još detaljnije utvrdi poreklo novca kojim je Dobrosav Bojović pre deset godina kupio ranije društveno preduzeće Napred, zatim sudbinu brojnih građevinskih lokacija koje je nasledio od bivšeg generalnog direktora Goranovića, ali moćnici koji stoje iza njega, ipak pripadaju vladajućoj stranci.

Vlasnici posebnih akcija izvan Holdinga u Energoprojekt-Entelu, AD su:sam Holding 86,26 odsto i 460 malih akcionara 13,74 odsto, a u Energoprojekt-Garant, AD Holding je vlasnik 92,94 odsto, a pet malih akcionara samo7,06 odsto. Najnovija afera koja uzdrmava sam vrh vladajuće Napredne stranke, jer i njihove ruke u ovom poslu preuzimanja nad upravljanjem Holdinga Energoprojekt od strane zavisnog društva Napred Razvoj, u vlasništvu Dobrosava Bojovića.

Kako je teklo neprijateljsko preuzimanje Enegroprojekta, i kako je sve počelo, još od decembra 2016. godine? Naime, u decembru mesecu 2016. godine uzimani su krediti za obrtna sredstva i prenošeni povezanim preduzećima u zemlji i inostranstvu, da se preuzme Energoprojekt Holding, i dva povezana društva sa posebnim akcijama Energoprojekt-Entel, AD i Energoprojekt-Garant, AD, Međusobno su bili povezani: Dobrosav Bojović, GP Napred, AD, Napred Razvoj, AD, Montinvest Propertis, doo i Jopag AD. Ubrzano kupujući akcije Energoprojekta, posebno one 31. Januara i 2 februara 2017. godine Napred Razvoj je bio u obavezi da u roku od dva dana obavesti Komisiju za hartije o vrednosti o nameri preuzimanja, a da u narednih 15 dana uputi zahtev za objavljivanje ponude o preuzimanju. On to nije učinio ni u narednih nekoliko meseci, pa mu Komisija za hartije od vrednosti, verovatno nezakonito, ostavlja rok da to učini, umesto da mu poništi kupovinu i izrekne odgovarajuće sankcije zakonom predviđene. To Rešenje donela je Komisija za hartije od vrednosti dana 16. juna 2017. godine, uz ostavljanje roka od 30 dana za novu procenu, uz potpis predsednika komisije dr Predrag Dedeića, obima 20 stranica, uključivo u to i obrazloženje.

Zatim nastaja prva procena vrednosti akcija od strane revizorske kuće DFK, koji utvrđuje navodno visoku cenu akcije, pa se zatim javlja Institut (IEF) koji u svoju procenu uključuje visok nivo rizika zbog velikog obima Energoprojektovog posla u Kataru, kome su uvedene sankcije pa jednu akciju procenjuje na 11.266 dinara. Komisija za hartije od vrednosti odgovara Napred Razvoju da je procena morala biti na dan 31.01.2017. godine i da nikakav uticaj uvedenih sankcija UN državi Katar sredinom 2017. godine ne može biti razlog za taj uključeni rizik već da se mora izvršiti procena vrednosti jedne akcije na dan 31. januara 2017. godine. Napred Razvoj, AD angažuje novu, treću revizorsku kuću da izvrši procenu vrednosti jedne akcije.

Mediji bruje, jedan od njih piše: Bojović hoće Entel u pola cene! Drugi postavlja pitanje: Koliko zaista vredi ovo preduzeće? Izvesni Marko Martinović u ime privrednog društva Activis, doo iz Beograda, traži od Komore revizora da preispita procene. Komora ovlašćenih revizora. U tom dopisu se kaže: ponuđač, tj. Napred Razvoj, AD, nije u skladu sa zakonom utvrdio fer vrednost jedne akcije ciljnog društva, tj, Energoprojekt Holdinga

Komisija za zaštitu konkurencije izveštava 16. avgusta 2017. godine Skupštinu Srbije - Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, o stanju u predmetu Energoprojekt Holding, AD i Napred Razvoj, AD. U istom dopisu, datom na osam stranice, navode se i brojni sukobi između više televizijskih kuća. Odbor čiji je predsednik Snežana Petrović, još nije zasedao, jer je u Skupštini Srbije tiha pauza.

Energoprojekt Holding dana 29. juna 2017. godine sastavlja Informaciju o donošenju rešenja Komisije za hartije od vrednosti od 16. juna 2017. godine na tri stranice navodeći osnovne razloge zbog kojih je Komisija morala da poništi kupovinu akcija Napred Razvoja od 31. januara i 2. februara 2017. godine, uz protivljenje odluci Komisije da se da još naknadni rok od sledećih 30 dana. Paralelno sa tim Holding podnosi tužbu Privrednom sudu u Beogradu, dana 18. maja 2017. godine, sa tekstom od čitavih deset stranica, sa zahtevom da sud donese Presudu o poništenju kupovine akcija od četiri privredna društva i Dobrosava Bojovića, kao fizičkog lica. Holding u istoj tužbi zahteva da sud donese privremenu meru zabranu otuđenja i opterećenja izdavaoca Energoprojekt Holding, zabranu upisa tih kupljenih akcija u Centralni registar hartija od vrednosti za sva četiri pravna lica i Dobrosava Bojovića, fizičkog lica, zatim zabranu tuženima da koriste pravo glasa iz ovih akcija i njima raspolažu.

Privremena mera, stoji dalje, trajaće do okončanja ovog sudskog postupka. Uz posebnu naznaku da tužilac traži da privremenu meru sprovede sudski izvršitelj, izvesni Marko iz Beograda. Naravno, usled pauze, zbog korišćenja godišnjeg odmora. Privredni sud još po ovoj tužbi nije odlučivao, mada je uobičajena praksa da se o zahtevu za privremenu meru odlučuje po hitnom postupku, tj. u roku od tri do osam dana.

Na ovom slučaju neprijateljskog preuzimanja, bilo ono tako kvalifikovano, ili, pak da će se utvrditi da je podnosiocu zahteva određen dodatni rok koji će posle 31. Januara 2017. godine iznositi, umesto dva plus 15 dana, čitavih devet meseci, pisci predloga Zakona o privrednim društvima, Zakona o preuzimanju akcija, ustrojstvu Komisije za hartije od vrednosti i samog Centralnog registra hartija od vrednosti, Komisije za zaštitu konkurencije, pa i sami predstavnici privrednih sudova, a zašto ne i sama Komisija za sprečavanje pranja novca, treba da razmotre ovaj slučaj, koji je iznenada isplivao na površinu, jer ovo neće biti i poslednji slučaj. Ako treba nešto menjati i u zakonima i nižim aktima, to hitno treba preduzeti. Stvaranje afere oko ovog preuzimanja šteti imidžu države Srbije i šalje lošu sliku u svet, da je ovde uskraćeno svako pravo, pa i vladavina privrednog prava...

A 1. O nezakonitostima u "Hidrotehnika-Beogradgradnja" u restruktuiranju

Sveti Vasilije zida u nebesa

Poverioci iz Odbora poverilaca i članovi Skupštine poverilaca "Hidrotehnika-Beogradgradnja" podneli su krivičnu prijavu i dopunu krivične prijave protiv Vasilija Markovića, direktora u restruktuiranju, u svojstvu preduzetnika - stečajnog upravnika, zbog niza mahinacija u osmogodišnjem periodu reorganizacije.

M. Glamočanin

Sadašnji zakonski zastupnik, Vasilije - Ivko Marković, "Hidrotehnika-Beogradgradnja" u restruktuiranju ima 77 godina života. U prošlosti, bio je generalni direktor KMG Trudbenik iz Beograda. Već desetak godina je penzioner, pa je kao takav pribavio licencu stečajnog upravnika. U "Hidrotehnici-Beogradgradnji", nakon stečaja postavljen je kao preduzetnik na mesto direktora i sebi sam određuje visinu zarade. Posle više dopisa Privrednom sudu, odnosno postupajućem stečajnom sudiji, kao i Agenciji za privatizaciju, kao nadzornom organu za sprovođene usvojenog Plana reorganizacije podneta je Višem javnom tužilaštvu - Specijalnom tužiocu za organizovan kriminal, u Beogradu, dana 22. marta 2016. godine, krivična prijava protiv pomenutog Vasilija Markovića, Tomić Slobodana, licenciranog stečajnog upravnika, poverenika Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u funkciji nadzora u izvršenju Plana reorganizacije i Dragana Todorovića, predsednika Nadzornog odbora GIP "Hidrotehnika-Beogradgradnja".

Ova organizovana grupa nije htela da udovolji Odboru poverilaca i drugim poveriocima da se preispita poslovanje bivšeg direktora Rašića, koji je u ime Kompanije Cepter upravljao ovim preduzećem kupljenim na aukcija, prodajom društvenog kapitala. Cepteru su iaplaćeni dugovi (glavnica i kamata), od čega značajni deo neosnovano, a do danas Vasilije Marković, u svojstvu zakonskog zastupnika nije obrisao hipoteku na nepokretnostima. Procenjena šteta po poverioce i akcionare Hidrotehnike-Beogradgradnje je oko milion evra.

Zatim Zaključkom suda iz 2006. godinu o prioritetnom namirenju izlučnih poverilaca u sto odsto procentnom iznosu je apsurdan i nezakonit, i pored više traženja da se ta odluka preispita Marković, kao zakonski zastupnik je to odbio. To je koštalo neobezbeđene poverioce oko 1,5 miliona evra, ističe se dalje u toj krivičnoj prijavi. O tome postoje brojni zapisnici sa sednica Odbora poverilaca. Zatim su ustupani pojedini poslovni i stambeni objekti, kao što je od Markovića angažovani advokat Todorović došao neosnovano do četiri stana u novoizgrađenom samačkom hotelu, koji je pretvoren u stanove.

Na ogromnoj lokaciji na Slaviji, koja je u posedu "Hidrotehnike-Beogradgradnje" urađeni su loši ugovori sa privatnim preduzećima „Linea, odnosno BS grupa i International Group, firme istih vlasnika iz Beograda. Šteta je oko 1,5 miliona evra. Smatramo da su namerno pravljeni loški ugovori da bi se omogućilo drugom ugovaraču da ostvari neosnovanu korist. Odbor poverilaca nije dobio sudbinu lokacija u Petrovcu na Moru, Raževićima, Krnjači, Železniku, ulici Stanoja Glavaša, ulici Knjeginje Zorke, 27. marta i u Voginoj ulici u Beogradu. Posebno je kriminalan ugovor o zajedničkoj gradnji sa Tončev gradnjom, privatnom firmom.

Dalje se u krivičnoj prijavi navode nepravilnosti oko otuđenja dve parcele i veliki objekat u Krnjači. Prvi deo parcele je naplaćen cca 35 miliona dinara, a sredstva su u celini i samovoljno od Markovića, oročena, zamislite oročena kod Univerzal banke, koja je ubrzo otišla u stečaj, pa je celokupan taj iznos propao. Umesto da se svim poveriocima isplati odgovarajući procenat novčana sredstva su propala. Drugi deo parcele je i posle dve godine ostao nenaplaćen, u pitanju je sumu od oko 20 miliona dinara, a ugovor o prodaji, po ustaljenoj praksi nije dat Odboru poverilaca.

Privatnoj firmi Ljubovija gradnja Vasilije Marković je dozvolio da stavi hipoteku Agrobanke na nepokretnost "Hidrotehnike-Beogradgradnje", na parceli na kojoj je trebalo da se gradi objekat. Firmi Gemaks neosnovano je priznato pravo na objektu od oko pola miliona evra. Nadalje su krčmljeni lokali, a da neki od njih uopšte nisu plaćeni, a drugi su prodati znatno ispod tržišne cene.

U ulici Svetozara Ćorovića, bez odluke Odbora poverilaca Vasilije Marković je prodavao, a vrednost tih objekata bila je 250 hiljada evra, dok je neke Marković prodao iako nisu kupci ni tu nisku cenu platili, a ustupio im je objekat bez ikakve garancije.

U dopuni krivične prijave podnetoj 22. avgusta 2017. godine koju je u ime Odbora poverilaca, potpisao zamenik predsednika protiv Markovića kaže se da je bez saglasnosti Odbora poverilaca i suprotno odlukama tog organa zaključio ugovor o prodaji nepokretnosti, koji je overio kod javnog beležnika Miodraga Đukanovića iz Beograda sa kupcem Ljubisavom Lukovićem iz Beograda, kojim ugovorom je izvršio otuđenje tri lokala, dva od po 30 i jednog od 28 m2 i jednog prolaza od 12 m2 sve u Beogradu, u ulici Bulevar oslobođenja broj 13 na Slaviji. Vasilije Marković zna da u usvojenom Planu reorganizacije, izričito stoji da za svako otuđenje imovine unapred se mora pribaviti saglasnost Odbora poverilaca. Sa pomenutim Lukovićem ugovara tih cca 100 m2 iz kojih objekta su iseljeni stari vlasnici, ali kada se počne gradnja on će dobiti 350 m2 novoizgrađenog poslovnog prostora na istoj lokaciji.

Koliki stepen drskosti je u Vasiliju Markoviću najbolje govori podatak da uporno hoće da proda upravnu zgradu u Ustaničkoj u Beogradu, bez saglasnosti Odbora poverilaca, a članovima Odbora i predsedniku odbora ne dozvoljava da održavaju sastanke u upravnoj zgradi, već to oni čine na uličnom trotoaru ispred zgrade. Kada je pre tri meseca Skupština poverilaca smenila znatnom većinom glasova preduzetnika Vasilija Markovića, sa funkcije zakonskog zastupnika i kada je to prihvatio stečajni sudija, on je znao da je letnja pauza, poslao žalbu Apelacionom sudi, kako bi u međuvremenu prodao upravnu zgradu, suteren i dva nivoa sa pravom nadziđivanja nekoliko etaža. Za čuđenje je da tužilac ne odgovara na podnetu prijavu i dopunu prijave, ili je, pak, odbaci, već se ona kiseli po fijokama Specijalnog suda.