Natrag

Kosovo i Metohija

Ko su veleizdajnici iz Vučićevog jata u vladi samoproglašenog Kosova

Srpska podrška albanskim separatistima

Najgori polusvet, prikupljen pre nekoliko godina za potrebe Vučićeve "Srpske liste" u kosovsko metohijskim opštinama, uglavnom iz raznoraznih gradskih službi, od komunalnih preduzeća do civilne zaštite, sklon kriminalu i brzom bogaćenju, danas aktivno učestvuje u vladi neosuđenih albanskih ratnih zločinaca. Kako bi ova nakaradna lista izdajnika zaživela, ovoj stranci prišli su i mlađi ali nimalo časniji ljudi isto tako spremni da svesno i taktički razore ono što nazivamo ostacima srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Tragedija srpskog naroda pod ovim nebom je potpuna.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Grupa ljudi okupljena oko takozvane "Srpske liste" na Kosovu i Metohiji, sve čini suprotno Krivičnom zakonu i Ustavu Republike Srbije. Prihvatili su ulogu dželata sopstvene države i to konačno potvrdili i napismeno, zvaničnim dokumentom. Uoči prošlih, separatističih kvazi-izbora, građanska inicijativa "Srpska lista" postala je stranka. Mediji su, u duhu otvorene podrške izdaji Kosova i Metohije koju sprovodi režim Aleksandra Vučića, izvestili da je "odlukom prištinske Kancelarije pri Centralnoj izbornoj komisiji (uporno izbegavajući da kažu 'republike Kosovo') ova građanska inicijativa zvanično postala politička stranka".

Tako je Vučić prisutan i na političkoj sceni albanskih separatista kroz još jednu stranku čiji je pro-forma registrovani predsednik Slavko Simić tada izjavio da će oni „u saradnji sa Beogradom biti najozbiljnija snaga za zaštitu srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji".

Ono što na zvaničnom sajtu ove, sada stranke, nikako nije moguće naći, jeste najosnovniji dokument koji naročitu ističe svaka druga stranka bilo gde na svetu - svoj Statut. Ovaj predstavlja biser srpskog pravopisa, što otklanja svaku sumnju u to da su ga sačinili njeni, u najboljem slučaju, polupismeni članovi sa Kosova i Metohije.

U Statutu Srpske liste, koji ujedno predstavlja i osnivački akt, na samom početku se ističe da se "Politička stranka Građanska inicijativa Srpska lista registruje u skladu sa Zakonom o opštim, izborima br. 03-L/073 Republike Kosovo" a čiji je „Cilj osnivanja stranke Građanska inicijativa Srpska lista zaštita i razvoj ljudskih prava".

Sva zvanična dokumenta za registrovanje pri anti-srpskim institucijama separatista na KiM jesu najbolji pokazatelj u ime čijih interesa postoji ova, bez sumnje, kriminalna politička stranka. Naravno, svi koji se nalaze u političkom kolu sa albanskim separatistima čine isto što i ova Vučićeva ispostava na KiM kao jedina "politička opcija" koja ima podršku Vlade Srbije. Srpska lista se izdvaja se po tome što predstavlja prvu zvaničnu državnu struju koja pomaže legalizaciju još uvek živog albanskog terorističkog pokreta osnovanog krajem devedesetih ali isto tako i ispunjenje separatističkih težnji u vidu nezavisne albanske države stvarane na krvi srpskog naroda koju su baš ti Albanci tako surovo prolivali decenijama unazad.

U novi krug trke na političkom hipodromu albanskih separatista, doduše "nezvanično" ali spektakularno ušli su i ovaj put. Kao povod za to poslužila je - "proslava" dana kada je osnovana opština tzv "republike Kosovo" u Gračanici. Odakle samo drskosti nekome da proslavlja taj dan?!

Posebno ponižavajauće i politički prljavo jeste što je za tu priliku još jednom zloupotrebljena Srpska pravoslavna crkva. Na dan proslave praznika Male Gospojine, 22. septembra, inače "Slave lokalne samouprave" kako opisuju lokalni pro-albanski mediji na srpskom, naširoko izbegavajući izraz "opština republike Kosovo", na kraju odslužene liturgije u manastiru Gračanica, arhimandrit Ilarion (Lupulović) trenutak praznične besede iskoristio je krajnje lukavo i licemerno. Obraćajući se narodu savetom kako treba da se vratimo "osnovi našeg spasenja, a to je ovo zajedničarenje, razgovor sa Bogom", kao naročito važno je istakao: "...A, onda, braćo i sestre, da svi zajedno izađemo iz ovoga hrama i da krenemo u Litiju, što po blagoslovu našeg vladike (Teodosija) postaje tradicija, da oplemenimo ulice, da oplemenimo prostor..." baš, eto, na taj dan. Tako je upravo sveštenstvo bilo to koje je, kako reče Ilarion, tradicionalno zloupotrebilo verni narod te vodeći ga ulicama Gračanice započelo predizbornu kampanju za još jedne separatističke izbore kojima za utvrđuje nova albanska država na tlu Kosova i Metohije. Radi slikovitijeg opisa ovog čoveka, treba dodati da je Ilarion početkom meseca septembra prisustvovao ceremoniji kojom je otvoren rimokatolički hram posvećen "majci Terezi" u Prištini. Za tu, njima naročitu važnu priliku, papa je iz Rima poslao svog namesnika uz čije skute su se našli i drugi "viđeniji" Albanci sa KiM poput porodice Ibrahima Rugove, Hašima Tačija, Fatmira Ljimaja, Ramuša Haradinaja i drugih prvoboraca terorističke OVK...

Na žalost, to nije jedini način na koji je Gračanica tog dana ponižena.

Tu nastupa GI Srpska lista sa svojim kandidatima a ovde ćemo pomenuti tek najmarkantnije primere. U Gračanici, za "gradonačelnika" te albanske opštine, kandidat ove stranke je Srđan Popović. Mnogima to ime ništa ne znači, ali nije loše informisati se jer ipak se radi o još jednom čoveku koji uživa "podršku Vlade Srbije".

Iz zvanične biografije vidimo da je Srđan diplomirani istoričar umetnosti koji je radeći za razne NVO i međunarodne organizacije "stekao iskustvo" opisano raznim strukovnim pojomovima. Stažirao je u Briselu (nije navedeno šta) a član je mreže "Budućnost za religijsko nasleđe"...U tzv "vladu Kosova" ušao je 2011. godine kao direktor "Kancelarije za pitanje zajednica" i Viši savetnik "premijera", odnosno, Hašima Tačija u ono vreme.

To se poklopilo sa otpočinjanjem Briselskog dijaloga i albanskog napada na sever KiM na koji su Srbi odgovorili barikadama. Od te godine srpska država urušava se kao nikada ranije, iznutra. Može li se Popoviću pripisati udeo u tome kroz "savetovanje"? Teško da može jer su Srbi u separatističkim „institucijama" zaista puki dekor, međutim učešćem u njima, u trenutku slamanja srpske državnosti, obezbedili su tom procesu legitimitet. Popović je svoju političku karijeru započeo nešto ranije u DS-u koja zbog politike prema KiM nikada nije uživala ni malo poštovanja u srpskom narodu. To ga je dovelo do Skupštine Srbije gde je sednicama Vlade prisustvovao kao "prijatelj Skupštine" u grupi sa ostalim nemim posmatračima koji su zapravo predstavljali "buduće" političke predstavnike Srba u separatističkoj vlasti.

U profesionalnoj biografiji nigde nećete pročitati da je marljivo gradio političku karijeru pokušavajući da ubedi druge a sebe opravda kako, po njegovim rečima, "možemo da se pravimo ludi ali ovo je njihova (albanska) država", što je teorija koju zastupa od samoproglašenja "nezavisnosti". Nije pravio kompromise na putu ka svom cilju, što ga je koštalo i prvog braka. Njegova žena je želela da se on više posveti porodici na šta je Popović nedvosmisleno odgovorio "ja želim da gradim političku karijeru", i prihvatio razvod posle koga je i dete prepustio sada već bivšoj ženi. Može li čovek kome interesi svoje porodice i deteta nisu na prvom mestu, da zastupa interese naroda? No, čak ni to nije sva njegova priča...

Srđan je rođeni brat 17-togodišnjeg Dimitrija Popovića, koga su Albanci ubili u Gračanici 2004. godine pucajući mu s leđa u glavu ispalivši 22 metka od kojih su ga pogodila četiri. Ubice su uhapšene i priznale, prema pisanju "Večernjih novosti" da je motiv ubistva etnička mržnja. Ubistvo Dimitrija otvoriće priču o stradanju Srba na KiM u filmu italijanskog autora Rikarda Iakone "Kosovo, beskonačni rat", gde njihovi roditelji detaljno opisuju svoju nesreću. Film je sniman februara 2008. godine baš u vreme kada su separatisti i proglasili "nezavisnost". Srđan se u tom filmu nigde ne pojavljuje, čak ni u usputnim kadrovima. Kasnije će, uvek kroz plač, često i da ga niko ne pita, govoriti kako je za ovakvo "bavljenje politikom" dobio blagoslov od svojih roditelja.

Prema finansijskom izveštaju koji je podneo separatističkoj "Centralnoj izbornoj komisiji", Srđan poseduje kuću od 300 kvadrata u Gračanici (ne porodičnu, ovu je sam izgradio), vrednosti 200 hiljada evra i dva stana u Beogradu od po 30 kvadrata ukupne vrednosti 120 hiljada evra. Dodatno na računu, u Prokredit banci, ima 15.500 evra a godišnja plata u tzv. "Skupštini Kosova" (u kojoj takođe ni reč nije nikada progovorio), iznosi 22.317.67 evra. Sve to stekao je za poslednjih 10 godina bavljenja politikom.

Slično njemu, među kandidatima Srpske liste separatista nalazi se i Jasmina Živković. Ona je ćerka Pauna Živkovića, direktora Tehničke škole u Uroševcu koga su Albanci kidnapovali 28. septembra 1999. godine kada je otišao po dokumenta učenika da bi ih sačuvao nakon povlačenja vojske, policije i naroda. Tamo je sreo svoje bivše kolege Albance sa kojima je ostao a pratnji KFOR-a rekao da nema potrebe da ga obezbeđuju jer je sa njima, nakon čega su se i povukli. Pauna više niko nije video niti se o njemu čula kakva vest. O otmici svog oca Jelena govori u dokumentarnom filmu "Prazne kuće" italijanskih novinara Nikole Sesa i Kristiana Elia iz 2010. godine.

"...Imamo tačna imena ljudi sa kojima su ostali naš otac i njegov kolega Marko, za koje iskreno, sumnjamo da su organizovali kidnapovanje. Jedan od njih je Agim Redžepi, direktor te škole" kaže Jasmina u tom filmu. Ona je istakla i da je nadležnost u toj oblasti pripadala američkom kontigentu KFOR-a koji je "vodio glavnu reč i često su žmurili na mnoge stvari". Ipak, nije joj smetalo da pristupi Samostalnoj liberalnoj stranci kako bi učestvovala u izgradnji američkog projekta "nezavisno Kosovo". Za vreme njenog bavljenja "politikom" nema naznaka da je na bilo koji način uticala da se rasvetli sudbina njenog oca, ako već ne drugih nestalih Srba.

Godišnja plata Živkovićeve u tzv "Skupštini Kosova" kao poslaniku, dostiže visinu od 26.608.12 evra plus 3.900 evra od kirije za zgradu koju izdaje u Štrpcu. Srpskoj listi separatista priključila se od samog njenog osnivanja.

Njen stranački kolega iz Štrpca, Saša Milosavljević - Koska, prešao je identičan politički put. Iz njegovog okruženja navode da je zapao u ogromne kockarske dugove i bio u velikim problememima sve dok 2009. godine nije pristupio takođe Samostalnoj liberalnoj stranci kada je volšebno uspeo vrlo brzo da izmiri dugovanja. U Srpskoj listi je takođe od osnivanja i, što bi narod rekao, ne žali se. To se takođe vidi i po njegovom finansijskom izveštaju u kome potpisuje da je vlasnik dve kuće i jedne vikendice ukupne površine 424 kvadrata, kao i skoro tri hektara zemlje, sve na Brezovici, odnosno u Štrpcu. Ukupna vrednost nekretnina procenjena je na 520 hiljada evra. Čudno je za nekog kome je godišnja plata 24.551.87 evra, takođe kao poslaniku u već pomenutoj „Skupštini", da raspolaže gotovinom od 579. evra, koliko je prijavio. Meštani Štrpca se na ovo smeju uz konstataciju da ima mnogo više keša od toga ali da ume da zavara trag i da se ne zna, za razliku od drugih, da li poseduje još nešto od imovine ili možda vodi neki drugi posao.

U svakom slučaju, za vreme "gazdovanja" opštinom Štrpce zajedno sa Bratislavom Nikolićem, o kome smo već pisali, prodato je najviše zemljišta u, za ovdašnje Srbe, strateškoj vikend zoni Brezovica kojim je direktno ugrožen njihov opstanak. Gotovo bez nade oko 10.000 ovdašnjih Srba ostalo je kada je ova postavka dala svoj pristanak na otuđenje Ski-centra Brezovica čime su Srbi izgubili svu ekonomsku moć.

Na prodaju je sve što je državno, privatno se uglavnom već ranije rasprodalo. Zanimljiv je i slučaj prodaje pijaće vode Albancima u okolini Novog Brda. Naime, izvor Magazina Tabloid saznaje da je Svetislav Ivanović, Albancima "odobrio" izgradnju rezervoara za prikupljanje vode tik ispod onih kojima se Srbi sela Bostane već godinama snabdevaju pijaćom vodom. Srpski rezervoari su zbog oticanja vode istog momenta presušili pa ovdašnji Srbi već dve godine muče muku sa pijaćom vodom. Najugroženije su porodice Pavić, Marković, Zdravković i Petrović. Ipak, niko od njih ne želi da govori javno. Jedni jer su već primili "neku vrstu" pomoći a drugi u strahu da ionako bezizlaznu situaciju ne učine još gorom.

Inače Svetislav Ivanović je istaknuti član SNS-a, Srpske liste i tzv "gradonačelnik" Novog Brda o kome smo već pisali ponajviše o aktivnostima zbog kojih su Srbi primorani da napuste svoja imanja ali i o pomoći u osnivanju Vojske Kosova. Prodaja državne imovine, resursa, firmi pa čak i rudnika na Kosovu i Metohiji, snažno je ubrzana usponom Aleksandra Vučića na politički pijedestal. Javnost saznaje tek delove procesa otuđivanja srpske državne imovine koja se meri stotinama milijardi dolara dok se javni dug Srbije neprestano povećava. Nasuprot tome do nas stižu iskrivljene vesti u kojima najčešće čujemo da je baš Vučićeva Srpska lista garant zaštite interesa srpskog naroda.

Među najkrupnije od tih koraka spada gubitak "Trepče" koji je, po svemu sudeći, već izvesno vreme svršen posao ali do invazije albanskih porodica koje bi radile u nanovo pokrenutom gigantu ne dolazi zbog straha od reakcije srpske javnosti. Zbog toga su sve druge "političke opcije" na KiM beznačajne u odnosu na ovu stranku, po šteti koju je nanela u ovako kratkom roku a čemu još uvek neće doći kraj.

Da ne bude zabune, to što su drugi koji pomažu albanskim separatistima manjeg značaja proizilazi iz činjenice da sam predsednik Srbije, donedavno premijer Aleksandar Vučić, lično pruža zaštitu isključivo svojim ljudima okupljenim u Srpskoj listi. Ukoliko bi ta zaštita i podrška izostale, ostali bi ih pretekli u šteti poput najboljih trkačkih grla. Neki od političkih suparnika zastupaju teoriju da su se aktivirali jer žele da spreče dalje propadanje naroda i države što se i te kako može učiniti logičnim ali se na kraju izdaja ne može sprečiti drugom izdajom a svako učešće u organima separatističke vlasti i sistema jeste izdaja države Srbije.

Ako se vratimo severu pokrajine, videćemo da je kadrovska organizacija na terenu tako isplanirana da su svi instrumenti uprave u rukama jedne grupe, Srpske liste. Osim polusveta prikupljenog pre nekoliko godina iz raznoraznih gradskih službi, od komunalnih preduzeća do civilne zaštite, sklonog kriminalu i brzom bogaćenju kako bi nakaradna lista izdajnika zaživela, ovoj stranci prišli su i mlađi ali nimalo časniji ljudi isto tako spremni da svesno i taktički razore ono što nazivamo ostacima srpske državnosti na Kosovu i Metohiji. Tu se sa ambicijom Srđana Popovića može meriti možda jedino mladi Igor Simić kome se pronevera političkih obećanja ne može pripisati jer nikada nije ni zastupao srpske interese!

Okolnost da se njegov politički mentor Oliver Ivanović našao u zatvoru bilo je samo ulje niz koje je, sa celokupnom postavkom Ivanovićevog pokreta, "skliznuo" u Srpsku listu. Sposobnost obmanjivanja javnosti, što bi narod rekao - laganja, obezbedila mu je primamljive pozicije u okviru strukture ove vlasti.

Vrlo brzo postavljen je za portparola stranke i postao primećen po nedavnoj izjavi da Srpska lista neće kočiti formiranje tzv "Skupštine republike Kosovo", a da će odlučivati nakon konsultacija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i direktorom Kancelarije za KiM Markom Đurićem, posle čega je usledila podrška Ramušu Haradinaju. Takođe se ne libi da napljuje svakog oponenta kao da gori ljudi ovom planetom nikada nisu hodali iako srpska istorija ne pamti takvo zlo kao što je njegova stranka.

Ovde valja posebno istaći i Dušana Kozareva, zamenika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, čija je jedina dužnost blaćenje svakoga ko se usudi da makar pomene kako ovaj režim i njegovi kadrovi na KiM možda nisu najbolji...Bez pardona svojim saopštenjima bezočno iznosi neistine o zaslugama i krivici drugih pravdajući izdaju, koju Srpska napredna stranka sprovodi, rezultatima prethodnih vlasti koje su im kao jedini izbor, ostavile da izdaju privedu kraju.

Već pomenutom Igoru Simiću su dodeljene i neke druge pozicije za kontrolu informacija i manipulaciju svešću Srba na KiM. Osim što je odbornik albanske opštine, tzv "Severna Mitrovica", "poslanik" pri tzv "Skupštini Kosova", on je još i predsednik borda televizije Most iz Zvečana što mu omogućava da za potrebe svojih nalogodavaca cenzuriše i kontroliše vesti koje će otići u etar. Kakve su to vesti postaje jasno kada vidimo da je ova televizija član Ampek-a, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu koja se brine da „ispuni ustavne obaveze (član 141 Ustava Republike Kosovo) i zakonske obaveze (Zakon br.4 / L-44)", takođe iste tvorevine.

Pored ovoga zanimljivo je i to što je Simić osnivač i izvršni direktor OEK Sinergija, što se ne nalazi u njegovoj zvaničnoj političkoj biografiji, a donosi mu veću platu na godišnjem nivou nego što su plate tzv "opštinskog odbornika" i "poslanika". Ova NVO prednjačila je u "edukovanju" mladih u skladu sa namerama izgradnje svesti Srba prema zamisli Evropske unije i Amerike, vodećih saveznika albanskih separatista. Danas, zahvljajući povezanosti sa medijima, predstavlja "važnu" lokalnu agenciju za ispitivanje javnog mnjenja čiji su rezultati uvek tako predstavljeni kao da Srbi zapravo žele da budu deo albanske monstrum-države ali ne znaju kako, to jest najčešće "nisu dovoljno informisani" ali podržavaju "napredak i razvoj kosovskog društva".

Stanje u koje je srpski narod doveden politikom ovih ljudi, najbolje ilustruju reči nekada aktivnog Srbina u istinskoj organizaciji i trudu na opstanku preostalog srpskog naroda na KiM. U spontanom razgovoru za Magazin Tabloid, M.Đ. bez preteranog uzbuđenja kaže: "...Mogu do sutra da pričam, ali je zaključak da vlast Aleksandra Vučića Srbima na KiM nije donela ništa dobro kao što im neće doneti ni Zajednica srpskih opština ako se ikada formira. Ona će biti oruđe za uništenje srpskog naroda od strane Šiptara ali postupcima Srba koje će Vođa dovesti, ili ih je već doveo na vlast. Dakle, ta kriminalna porodica, zahvaljujući Vladi Srbije, ovde drži sve ljude u šaci i na taj način se održavaju na vlasti. Njihov ulazak u lokalnu (separatističku) vlast doneće dobrobit njima ali i njihovim rođacima jer će i dalje ostati na vlasti i isisavaće novčana sredstva i iz budžeta 'Kosova' i iz budžeta Srbije za ostvarenje svojih prljavih ciljeva a što se naroda tiče, narod i onako služi samo da bleji, glasa i plaća porez. Njih samo smrt može da zaustavi ali pošto mi nismo ubice ostavićemo ih Bogu..."

A 1. Smrt kao oslobođenje

Svaki zdravomisleći Srbin doveden je u poziciju da, tragajući za rešenjem, neizbežno pomisli i pomene smrt vladara Srbije, kao jednu od opcija. Od nje se brzo i odustaje, jer, da je neko zaista spreman da posegne za tim, do sada bi svakako pokušao. To ipak ne da mira Vođi. On sasvim dobro zna da je narodu koga istrebljuje ostavio samo smrt ostavi kao jedinu opciju...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane