Natrag

Propadanje

Vlada Srbije je odgovorna za uništenje 102 preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Ubijanje ubijenih

U Srbiji je do početka raznih "ekonomskih reformi" postojalo čak 102 preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, od toga je u poslednjih sedam godina ugašeno 39 preduzeća. Njih 27 je bilo u restruktuiranju, a sada su puštena niz vodu, jer im je, prevashodno, Poreska uprava blokirala tekuće račune. Takođe, 36 njih nisu bila zaštićena i sami su se borili na tržištu, jer im je pomoć države izostala, s obzirom da je bila minimalna. Može li se u takvim okolnostima govoriti o državi socijalne pravde ili o kriminalnim namerama vladajuće oligarhije koja vrši teror nad onima koji su najslabiji i nezaštićeni? Na ovo pitanje odgovara Miodrag K. Skulić, naš ugledni ekonomski stručnjak.

Miodrag K. Skulić

Aleksandar Vučić, doskorašnji predsednik Vlade, a sada na dužnosti predsednika Republike Srbije, obavlja i dalje poslove predsednika Vlade, u svojstvu stalnog opunomoćenika, i često izjavljuje da je njegova vlada socijalno osetljiva. Građanima Srbije je svakako poznato da je u privredi Srbije od 2003. do 2012. godine otpušteno 615.000 radnika. Oni su pre toga bili samoupravljači, pa su postali vlasnici akcija, a time i upravljači. Dakle, prvo samoupravljači, a u XXI veku upravljači. Iz toga, logično proizlazi, da su sami sebe otpustili. Ali država je brojna preduzeća u kojima je ostao većinski društveni kapital izložila prodaji na tenderima i aukcijama i pretežan broj otpuštenih radnika doživeo je tu sudbinu od novih vlasnika, takozvanih novokomponovanih biznismena.

Država Srbija maćehinski se danas ponaša odnosi prema 63 preostala preduzećima za zapošljavanje lica sa invaliditetom.

Još od šezdesetih godina prošlog veka, nešto nakon početka uvođenja socijalističkog samoupravljanja, otpočelo je sa otvaranjem preduzeća za zapošljavanje invalida, kao specifičnog oblika državnih preduzeća. Pre desetak godina u Srbiji ih je, prema našem sagledavanju, bilo 102, sa nekoliko hiljada zaposlenih invalida, od kojih značajan broj nastalih u redovnom procesu rada. Ta preduzeća su poslovala na tržištu, ali zaposlene je država posebno štitila, obezbeđujući im povoljne investicione kredite za podizanje modernih proizvodnih pogona, uz obilate beneficije i subvencije.

A onda je došao surovi kapitalistički sistem. Počela je rasprodaja svih preduzeća sa društvenim kapitalom. Ovaj oblik privrednih društava početkom 2003/4 godine bio je u dobrom delu zaštićen, ali posle 2010. godine država je zaboravila obavezu da ih posebno zaštiti, iako se stalno prilikom usvajanja godišnjeg budžeta u Skupštini Srbije, predsednici vlade, obraćaju poslanicima, da oni predstavljaju državu koja je socijalno osetljiva, pa štiti deo širokih narodnih masa koji nemaju nikakva primanja, ili primaju minimum penzija, dok je iz godine u godinu sve više siromašnog stanovništa, koje živi ispod svakog minimuma dostojnog čoveka. Takva je sudbina zadesila i zaposlene u ovih 102 preduzeća za zapošljavanje invalida.

Zato država Srbija brine o stranim kompanijama u Srbiji, pa za svako novootvoreno radno mesto tim kompanijama daje do 10.000 evra po zaposlenom, a Fijat korporaciji u Kragujevcu već sedmu godinu vrši povraćaj svih uplaćenih doprinosa za PIO, zdravstvo i nezaposlene, pa i poreza na zarade, uz još brojne subvencije.

Ko su osnivači ugašenih preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom? To su pre svih Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara iz Beograda, Udruženje građana za pomoć licima sa invaliditetom iz Pančeva, Opštinska organizacija za zapošljavanje invalida iz Požarevca, Međuopštinsko udruženje paraplegičara Bačke, Međuopštinska organizacija slepih i slabovidih iz Subotice, Komerc za profesionalno zapošljavanje invalida Prokuplje, Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima iz Šapca, Udruženje boraca rata 1990. Republike Srbije iz Beograda, Savez invalida rada opštine Sremska Mitrovica, pa je, čak, ugašeno i Udruženje preduzeća za zapošljavanje invalida Republike Srbije (ono je osnovano 1998. godine, a ugašeno je 2011. godine...)

U ostalim ugašenim preduzećima za zapošljavanje lica sa invaliditetom osnivači su tri, dva, ili, pak, samo jedan građanin.

Republika Srbija je osnivač njih 14, tri imaju u celosti društveni kapital, dok je u jednom od njih državni kapital, kod tri ova preduzeća osnivači su Fond PIO i Fond zdravstva, uz delimično učešće Republike Srbije. A šest njih su osnivala bivša društvena preduzeća (Industrija stakla Pančevo, Zorka Holding Šabac, Lola Sistem Beograd, Jumko Vranje, ŠIK Kopaonik Kuršumlija, Šamot Aranđelovac). Svih šest nabrojanih osnivača danas su u stečaju!

Posle prestanka perioda restruktuiranja, koje je uveo zloglasni uništitelj bankarstva i privrede Srbije, a u restruktuiranju Vlada je od 2003 do 2012. godine proglasila njih 176 i 103 njihova zavisna društva, nikakvo restruktuiranje nije rađeno, niti su ta društvena preduzeća pod državnom zaštitom uopšte restruktuirana, već su samo njihovi poverioci , udaljeni od naplate svojih potraživanja (banke, dobavljači, država i zaposleni). Sva ta preduzeća su, uglavnom, danas u stečaju. Poreska uprava, je kao hijena, istog dana, pre tri godine, dakle, u septembru 2014. godine, blokirala tekuće račune, i to:

• DES-a, Beograd

• DES-a Zaječar

• Fiaz Zaštite, Prokuplje

• Metalac iz Niša

• Vuk Karadžić iz Niša

• Kopaonik Zaštita iz Kuršumlije

• Zorka-DIR iz Šapca i

• Šamot Servisa iz Aranđelovca.

Danas od njih 27 samo njih četiri nisu u blokadi, a deo je imao dužu blokadu, koje se povremeno oslobodi. Ukupna blokada ovih preduzeća koja su bila u restruktuiranju je 506 miliona dinara, ili 4,2 miliona evra. Od tih 27 preduzeća godišnje bilanse za 2016. godinu nije predalo njih deset preduzeća. Zamislimo tu jadnu i nesposobnu državu koja ne može poslati stručno lice ili penzionera da od nje osnovanom preduzeću za zapošljavanje invalidnih lica izradi godišnji bilans stanja imovine, kapitala i obaveza, i bilans uspeha, ili bolje da ga nazovemo neuspeha tog preduzeća i njegovog osnivača!

Od ovih 17 preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom dva u 2016. godini nemaju nijednog zaposlenog, pa i nemaju nikakve prihode, a onih 15 su zapošljavali 438 radnika - pretežno invalida. Pet je u stečaju sa ukupno četiri zaposlena. Od države su te 2016. godine dobili subvencije iz republičkog budžeta 106 miliona dinara, ili mesečno u proseku po zaposlenom 20.180 dinara. Ova preduzeća su boreći se na nemislosrdnom tržištu ostala bez sopstvenog kapitala, a i dalje na njemu učestvuju "trčeći" iako su invalidi sa našim i inostranim učesnicima na našem tržištu. Tih 14 preduzeća ostvarilo je 1,16 milijardi dinara ukupnog prihoda u 2016. godini, što znači oko 10 miliona evra, a po osnovu subvencije države u tom iznosu je sadržano nešto manje od deset odsto prihoda. Njih deset je poslovalo sa dobitkom, a četiri sa gubitkom..

Čak devet preduzeća nije predalo godišnje bilanse za 2016. godinu. Sledeća dva nemaju nijednog zaposlenog, pa i nemaju nikakve prihode u toj godini. Onih 25 koji su predali godišnje bilanse imali su u 2016. godini 780 zaposlenih, a iz republičkog budžeta su primili subvencije u iznosu od 226 miliona dinara, dok su sa tim subvencijama ostvarili ukupan prihod od milijardu i 978 miliona dinara, ili oko 16,5 miliona evra. Dakle, ova grupa tih preduzeća ozbiljno radi na tržištu.

Da su ozbiljno uključeni na tržištu potvrđuje sledećih nekoliko primera: Zaštita rada iz Beograda sa 207 zaposlenih ostvarila je u 2016. godini 80 miliona dinara prihoda, Zaštita rada iz Subotice sa 46 zaposlenih imala je 371 milion prihoda, DES iz Subotice sa 60 zaposlenih ostvario je 248 miliona dinara prihoda, Manevar iz Novog Sada sa 31 zaposlenim ostvario je 224 miliona dinara prihoda u toj godini. Njih 17 ostvarilo je pozitivan rezultat i iskazalo dobit, a njih sedam je poslovalo sa gubitkom.

Gde je nestala Zastava Impro, doo, Kragujevac

Privredno društvo Zastava-Impro, doo iz Kragujevca upisano je 11.12.1998. godine, sa kapitalom jedinog osnivača AD Zastava Holding - Grupa Zastava vozila, u iznosu od 1.345.584,98 evra koliko je iznosio kapital društva 31.12.2004. godine. Iz Registra APR je brisano 21. oktobra 2009. godine. U restruktuiranje je ovo društvo ušlo odlukom Vlade od 16 novembra 2006. godine. Oktobra meseca 2009. godine upisana je statusna promena - spajanje uz pripajanje Grupi Zastava vozila, kao društvu sticaocu, a Zastava-Impro, doo prestaje da posluje.

A, gde odlazi i koliko se novca sliva u republički budžet, po osnovu plaćanja naknade preduzeća koja ne zapošljavaju invalide, a imaju više od 30 zaposlenih? Naknada koju plaćaju privredna društva koja su obavezna da na svakih 30 radnika zapošljavaju po jednog invalida, a nemaju zaposlenih, plaćaju odgovarajuću naknadu u državni budžet. Vlada Republike Srbije u predlogu budžeta za 2018. godini mora jasno dostaviti Skupštini Srbije koji iznos po tom osnovu se ubere u državni budžet i gde odlaze ta sredstva. Jednostavno rečeno koliko Republika daje subvencije preduzećima specijalizovanim za zapošljavanje invalida, a koliki prihod ubere po ovom osnovu.

Šta treba uraditi?

Da bi se konsolidovalo poslovanje ovih preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom država mora pod hitno da se oslobodi osnivačkih prava u tih 18 preduzeća koja su bila u restruktuiranju i pet ranije nezaštićenih preduzeća i da svoja osnivačka prava prenese na gradove i opštine. Ali pre toga mora ih rasteretiti svih nagomilanih obaveza za poreze i doprinose i deblokirati im tekuće račune. Država mora odrediti subvencije za svakog zaposlenog invalida do 20.000 evra, ako ga zapošljava specijalizovano preduzeće za zapošljavanje invalida.

Vlada mora smeniti sve postojeće članove uprave i nadzornih odbora u ovih 23 preduzeća gde je Republika osnivač, kao i onim preduzećima koje su osnovali Fond Pio, Fond zdravstva i Republika i po javnom konkursu u njih imenovati poznate i na tržištu tih struke osvedočene stručnjake, koji prihvate da uđu u upravu i nadzorne odbore ovih preduzeća, bez naknade za njihovo angažovanje. Dužnost je nas građana da svojoj otadžbini damo doprinos, a od Boga nam je dužnost da pomažemo druge. Ja lično sam se angažovao na pomoći beogradskom preduzeću DES, kao besplatan stručni saradnik. Ali, svestan sam da me javni tužilac može po zakonu krivično goniti zašto što se petljam u državne poslove, iako sam ja član Ekonomskog odbora, SANU, savetnik u Predsedništvu Skupštine Srbije, predsednik Odbora za privredu Srpske radikalne stranke, član redakcije Magazina Tabloid i osnivač i direktor Instituta za ekonomsko pravne ekspertize. Svestan da se ne sme mešati u državne poslove, predočio sam direktoru DES-a Beograd, da ja hoću da pomognem, ali mi treba mesečni ugovor, uz naknadu od hiljadu dinara mesečne, koju iznos ću naravno uplatiti u humanitarne svrhe. Dakle, moram biti obazriv, jer onaj ko se državi zameri, od ove i od ovakve vlasti ne može ništa dobro očekivati.

DES, Beograd ima velelepni objekat u Beogradu u Kumodraškoj ulici, preko puta slovenačke firme Soko Štark, sa više od dva hektera zemljišta, poslovnu zgradu od oko tri hiljada kvadrata, više sopstvenih lokacija u gradskim opštinama Beograda, sopstveni pogon u Lipljanu na Kosovu i Metohiji, sve to vrednosti deset miliona evra, ali iako je zapošljavao nekoliko stotina invalida, sada ima samo 42 zaposlena blokirani račun za 150 miliona dinara i pored toga blokadu za još 156 miliona dinara po osnovu zateznih kamata na taj glavni dug, pretežno od Poreske uprave, neprekidno duže od tri godine. U tom privrednom društvu zatekao sam člana Nadzornog odbora, gospođu...(ime poznato autoru) koja besplatno obavlja svoju dužnost, savesno radi i hrabro štiti imovinu društva. Ali sa hijenama se ta žena ne može boriti, posebno ako iza njih stoji nerazumna državna vlast.

Republika ima brojne svoje probleme i u mikro upravljanju ne može upravljati ovih preduzećima, jer se u ovih 15 godina DOS-ovske vlasti i vlasti kobajagi socijalista Ivice Dačića, potvrdilo da oni samo misle „da nose kofere i da nose kovčege", a o ovim, pa i vojnim invalidima, uopšte nisu vodilo računa. Dolaskom vojnog ministra na položaj ministra rada i socijalnog staranja, preneta je nebriga sa vojnih invalida, sada na civilne invalide.

U Skupštini Srbije treba pokrenuti inicijativu da se izglasa jasan zakon o obavezi države prema invalidima zaposlenim u ovim specijalizovanim preduzećima, invalidima zaposlenim u drugim privrednim društvima, vojnim invalidima, ratnim invalidima i nezaposlenim, punoletnim i nepunoletnim invalidima, država Srbija u Beogradu diže hotele svih evropskih i svetskih poznatih lanaca, podiže Beograd na vodi, a ove građane smatra građanima drugog reda. Svako savestan ko veruje u Boga i od Boga dati životni vek razume da na tržištu ne mogu trčati invalidi ravnopravno sa neinvalidima, pa je jasno da država mora odgovoriti na pitanje, na koji način će razrešiti ovaj državni problem ?

A 1. Preduzeća koja imaju najveće iznose blokiranih računa

Glosa

Poreska uprava, je kao hijena, krenula u blokadu računa preduzeća za osobe sa invaliditetom

A 2. Ko su vlasnici Komercijalne banke, AD, Beograd i šta se tamo dešava?

Pre nekoliko dana Alexander Picker, austrijski državljanin podneo je ostavku na mesto prvog čoveka Komercijalne banke, AD, Beograd. Vlasnici akcija u ovoj banci su Republika Srbija, više od 40 odsto, Dunav osiguranje, javna preduzeća i četiri banke u stečaju, oko četiri osto, privredna društva 4,97 i građani 2,19 odsto). Dakle Republika i domaća pravna i fizička lica 51,24 odsto, a inostrana lica 48,76 odsto (EBRD, IFC, inostrani fondovi, ino inostrane firme i stranci preko kastodi računa). Prema tome na Skupštini, ako se ne pojave svi građani, prevagnuće glasanje na stranu EBRD i IFC-a. Čudno je da je Komercijalna banka, u konsolidovanom bilansu iskazala u 2016. godini gubitak u iznosu od 6,96 milijardi dinara, a u prethodnoj godini 86,5 miliona dinara. Na kraju prošle godine u ovoj banci je bilo 139,8 milijardi dinara finansijskih sredstava spremnih za plasman, a privredna društva i građani koji su se opekli švajcarcima, ne žele da se više zadužuju, pa ta finansijska sredstva stoje zamrznuta. O kolikom iznosu sredstava se radi najbolje govori podatak da ova banka po osnovu kredita datim privrednim subjektima, javnim preduzećima i građanima, na kraju prošle godine potražuje 369 milijardi dinara. Ukupan kapital banke, akcijski i ostali, na kraju prošle godine iznosio je 59 milijardi dinara. Čitaoci uočavaju da je gubitak u poslednje dve godine prešao dvocifreno učešće u ukupnom kapitalu, a još nisu rezervisana sredstva za garancije Koncernu Farmakom, Victoria grupi i drugim sumnjivim dužnicima.

Šta dalje sa bankom, pitamo državu i njenu vladu, kad MMF i Svetska banka traže da se država isključi iz vlasništva nad ovom bankom i Dunav osiguranjem. Interesantno je da nam zaposleni jave šta se sve dešavala u kabinetu Gospodina Picker-a ?

Slučaj staklare Paraćin, AD, sada u stečaju, sa kumuliranim gubicima u iznosu od 133 miliona evra

Pola veka rada propalo za deset godina

Srpska fabrika stakla, AD, sada u stečaju, iz Paraćina prvi put je upisana u registre preduzeća 23. oktobra 1946. godine, Danas je ovo akcionarsko društvo u vlasništvu dve bugarske firme (Konzorcijum Rubin Glass Industry i Glass Industry, sa vlasništvom na akcijama 99,88 odsto, dok je 3.836 malih akcionara vlasnik samo 0,12 odsto od krupnog broja akcija.

Uneti ukupan kapital ovog akcionarskog društva, prema Centralnom registru hartija od vrednosti je nešto više od deset milijardi dinara, ili oko 83 miliona evra. Celokupan taj akcijski kapital od tih 83 miliona evra otišao je na pokriće gubitaka iz ranijih godina, pa i pored toga do kraju 2016. godine nagomilali su se novi gubici, koji predstavljaju gubitke iznad visine ukupnog kapitala, u iznosu od još 6,3 milijarde dinara, ili još više od 50 miliona evra. Tako je ukupan kumulirani gubitak narastao na 133 miliona evra.

Na kraju 2016. godine ukupna stalna i obrtna imovina Srpske fabrike stakla je, po knjigovodstvu, vredela nešto više od šest milijardi dinara, ili 50 miliona evra. Da je knjigovodstveno iskazana vrednost stalne imovine približno jednaka tržišnoj vrednosti te imovine, potvrđuje činjenica da je po Međunarodnim standardima, u kapital uknjižena tržišna vrednost imovine, u dodatnoj vrednosti od 1,3 milijarde dinara, ili oko 11 miliona evra. Tu imovinu, obzirom da je izgubljen celokupan sopstveni kapital prate obaveze od još 100 miliona evra.

SFS na kraju 2016. godine imala je 833 zaposlena, iako je pre deset godina, dakle, pre privatizacije zapošljavala 3.670 radnika. Nakon stupanja u stečaj, po pravosnažnosti Rešenja Privrednog suda u Kragujevcu, broj 1 St.9/2017. godine (pravosnažno 25.09.2017) stečajni upravnik otpustio je u jednom danu 210 radnika, a sa ostalim počeo je da zaključuje ugovore o delu.

Bugarski vlasnik i njegova banka Rubin iz Sofije otišli su u stečaj prema bugarskim (čitaj zakonima EU), a bili su kupac na tenderu Srpske fabrike stakla, kada je ugovorom o prodaji društvenog kapitala i akcija JP Srbijagas, plaćeno 47 miliona evra, uz deset miliona evra pozajmica za isplatu obaveza prema bankama i Fondu za razvoj, te preuzete obaveze da se za socijalni program obezbedi 4,5 miliona evra, od čega Republika Srbija učestvuje sa polovinom tog iznosa. Tada je bugarski partner preuzeo obavezu da investira 22 miliona evra za izgradnju nove fabrike stakla i modernizaciju stare staklare.

Značajna ulaganja izvršio je ovaj bugarski partner, pa pošto je otišao u stečaj, preneo je svoje pozajmice na čačansku firmu „Viksillum", doo, koju je osnovalo austrijsko pravno lice sa kapitalom od samo hiljadu naših dinara, dana 24. februara 2017. godine. Odmah nakon registracije čačanski „Viksillum" je kod Privrednog suda u Kragujevcu poveo spor za regulisanje tog potraživanja od 47 miliona evra, preuzetog pod čudnim okolnostima, od bugarske firme, već duže od godinu dana u stečaju. Sud u Kragujevcu je odbio taj zahtev, ali je Privredni apelacioni sud u Beogradu preinačio rešenje, koje je postalo pravosnažno 25 septembra o.g.

Privredni sud u Kragujevcu je doneo rešenje kojim pod 1) imenuje privremenog stečajnog upravnika Sašu Jovanovića iz Kragujevca 2) zabranjuje isplatu sa tekućeg računa stečajnog dužnika, bez prethodne saglasnosti privremenog stečajnog upravnika 3) zabranjuje se stečajnom dužniku da raspolaže sopstvenom imovinom, bez prethodno pribavljene saglasnosti privremenog stečajnog upravnika i 4) zabranjuje se sprovođenje izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu koja se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca.

Kumulirani gubici u SFS su u periodu 2010. do kraja 2016. godine narasli na 20,4 milijarde dinara, ili ko 170 miliona evra, od čega samo u poslovanju 2013. godine, kada je bilo 865 zaposlenih iskazan gubitak u toj godini u iznosu od 13,7 milijardi dinara, ili više od 110 miliona evra. Čudno je da je u toj godini ostvaren ukupan prihod bio samo 2,1 milijardu dinara, a iskazani gubitak u toj godini veći je od ukupnog prihoda 11 puta. U 2016. godini sa 833 zaposlena SFS je ostvarila 1,45 milijardi dinara prihoda, na kome je iskazala gubitak u toj godini u iznosu od 1,55 milijardi dinara.

Rešenjem APR-a, po nalogu pravosnažne presude privrednih sudova iz Registra je brisan direktor SFS Nebojša Bogdanović, i dva člana Izvršnog odbora (Miroslav Savić i Darko Hadžić), te pet članova Nadzornog odbora (Milorad Pušica, predsednik, Svetozar Crnogorac, Zoran Vučković, Dušan Adamović i bugarski državljanin Georgi Madzaharov)

Na primeru SFS može se na Pravnom ili Ekonomskom fakultetu, odbraniti doktorska disertacija, kako je država loš poslodavac i upravitelj, šta je u Srpskoj fabrici stakla radilo Javno preduzeće Srbijagas i kako je Agencija za privatizaciju prodavala na tenderu gigante srpske privrede, te kako Vlada imenuje direktore, a ko i kako imenuju članovi Nadzornog odbora ovih giganata. I nakon tog kako je Srpska fabrika stakla poslovala 60 godina, a kako poslednjih deset godina.

podeli ovaj članak:

Natrag