Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (114)

U ime Gospodara Vučića

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Savet Evrope (SE) poslao je u prvoj polovini ove godine (tačnije, u maju mesecu 2017. godine) nadležnima u Srbiji (pre svega resornom ministarstvu), neka bitna zapažanja u vezi stanja u srpskom pravosuđu (koje je, kasnije, na svoj način "obradila" i Agencija za borbu protiv korupcije). O ovim zapažanjima Saveta Evrope, niko nije reagovao niti je javnost upoznata preko sredstava informisanja o kakvim se primedbama radi.

Već u prvim rečenicama, SE ističe da su među najvećim problemima donošenje zakona po hitnom postupku i bez javne rasprave, netransparentnost sudske prakse, neažurnost pravosuđa, politički uticaj na nezavisnost sudstva.

Savet Evrope dalje primećuje da broj nosilaca pravosudnih funkcija takođe veoma ozbiljno utiču na dostupnost pravde, jer postoje institucije gde je mali broj nosilaca pravosudnih funkcija, a veliki broj predmeta i institucija sa velikim brojem nosilaca pravosudnih funkcija i malim brojem predmeta znači da država nije obezbedila ravnomernu dostupnost pravde za svoje građane. Isto kao što mreža pravosudnih institucija nije utvrđena na osnovu objektivnih merila isto tako ni broj nosilaca pravosudnih funkcija nije utvrđen na osnovu objektivnih merila.

SE, takođe primećuje da su tužioci u Srbiji samostalni prema važećem Ustavu, ali ne i nezavisni pa se konstatuje da su tužioci su uvođenjem tužilačke istrage dobili deo ranije sudske nadležnosti (istraga), i to sa širom autonomijom postupanja nego što je to postojalo u ranijem sudskom istražnom postupku. Ali uz sudijsku nadležnost im nije data nezavisnost, koja je preduslov omogućavanja kvalitetnog i zakonitog rada.

Primećeno je i da Zakon o prekršajima uskraćuje prava prekršajno kažnjenih lica tako što se svim prekršajno kažnjenim onemogućava ostvarenje drugih prava, i to izdavanje dozvola i uverenja, registracija vozila, registracija firme itd, ako nisu platili novčanu kaznu ili troškove prekršajnog postupka, što u smislu člana 336 navedenog zakona predstavlja dodatnu sankciju za sve one koji ne plate novčanu kaznu i troškove postupka. Sankcija čak nije ni konkretna, niti je izričito formulisana zakonom, već je navedena orijentaciono, što je u suprotnosti sa principom da nema kažnjavanja bez izričito propisane sankcije.

Posebno se ističe kao problem što u odnosu na ovu sankciju nije propisan nikakav prateći žalbeni postupak, što znači da za ovu sankciju nije predviđena dvostepenost, niti se omogućava vođenje sudskog postupka. Izmenom Zakona o krivičnom postupku oštećenima je onemogućen pristup sudu u slučajevima kada tužilaštvo odbije da postupa po krivičnoj prijavi, odnosno nije omogućeno oštećenim da preuzmu postupak gonjenja ako to tužilaštvo odbije. Izuzetak je kada je optužnica podneta, jer je u tom slučaju dozvoljeno preuzimanje gonjenja od strane oštećenog ako tužilaštvo odustane. U članu 228 Krivičnog zakonika faktički je predviđen dužnički zatvor.

Savet Evrope primećuje da je Etički kodeks sudija usvojen ali ne postoji efikasan mehanizam nadzora njegovog poštovanja. Etički kodeks ostaje prazno slovo na papiru ako se ne podigne javna svest o prihvatljivim i neprihvatljivim ponašanjima sudija. Javna svest nije samo svest sudija nego i svest javnosti koja mora da ima mogućnost da se izjasni o prihvatljivim i neprihvatljivim ponašanjima sudija.

SE, takođe konstatuje da konačan izbor članova VSS i DVT nije prebačen sa Narodne skupštine na nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija, da nadležnosti pravosudne uprave nisu prenete sa Ministarstva na VSS i na DVT, već je, naprotiv, produžen zakonski rok za prenos nadležnosti. Takođe i da državni službenici u pravosuđu nisu prebačeni pod ingerenciju VSS i DVT, kao posebna kategorija "pravosudnih službenika", da nisu uvedene zajedničke sednice apelacionih sudova radi ujednačavanja sudske prakse, te da donošenje Sudskog poslovnika nije prebačeno u nadležnost VSS i nije omogućeno sudijskim i tužilačkim pomoćnicima sa višegodišnjim iskustvom da polažu završni ispit na Pravosudnoj akademiji bez naknade...

Naravno, ovo su tek neka od zapažanja Saveta Evrope o stanju u srpskom pravosuđu, ali rečito govore u kakvom je stanju jedan od ključnih stubova države i društva u kome živimo.

Srpsko pravosuđe je dodirnulo dno, a Vučićev kartel ga je potpuno stavio pod kontrolu. Četovoromesečno ''većanje'' sudija Apelacionog suda u Beogradu, koje su, napokon, saopštile presudu u ''Slučaju Mišković'' potvrđuje da se Vučić poigrava sa sudijama, tretirajući ih kao krpu. On sudije i tužioce koristi za zastrašivanje građana, biznismena, novinara, za hapšenje, mučenje i ponižavanje.

Ako se životinje u sudskim odorama, nakon Vučićevog obaranja, ne izvedu na sud, ne pošalju na višegodišnju robiju, teško da će u Srbiji prestati rasprodaja pravde.

Da li će se od sudije Maje Ilić i još dvoje članova veća, koje su osudili Miškovića na pet godina zatvora, svo vreme ga držeći na meri zabrane napuštanja zemlje, naplatiti šteta koju Srbija i njen budžet mora da plati zbog neopravdane osude i zabrane napuštanja zemlje!

Padom Vučićeve diktature mora se urgentno uvesti zakonska obaveza da sve sudije budu podvrgnute poligrafskom ispitivanju i da odgovore na pitanja - da li su uzimali mito, jednom ili više puta, da li su svesno kršili zakon radi pomoći i usluga vlastima, prijateljima ili iz mržnje prema strankama?

Treba im omogućiti da imaju pravo prigovora, da traže drugog poligrafistu. Ako se izveštaji sa poligrafa ne poklapaju, što je moguće u manjem broju slučajeva, mora se svakom pojedinačno, i sudiji i tužiocu, omogućiti da sam bira stručnjaka za poligraf. Treba isprazniti policijske arhivske fondove i sudijama prezentirati prikupljene dokaze, sa mogućnošću da se izjasne, bez pritisaka, o svakom dokažu koji je protiv njih. Ako u sadašnjem sastavu sudije i tužioci nastave sa radom, nema nam spasa. Većina njih smatra da imaju pravo da rade što im je volja.

A 1. Nastavlja se progon političkih neistomišljenika!

Javnost Srbije je od ranije upoznata sa slučajem Branka Kovača, mladića iz Zrenjanina, koji je dana 15. 04. 2017.god, u ranim jutarnjim časovima, u znak protesta bacio bombu na zgradu opštinske uprave Grada Zrenjanina. Odmah nakon kritičnog događaja, Branko je objavio fotografiju sa „kašikarom" na svom Fejsbuk profilu. U iskazu pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu moj branjenik je objasnio da je bio revoltiran neispunjenim obećanjima gradske vlasti, koja godinama unazad obmanjuje građane, a nije u stanju da obezbedi ni elementarne uslove života, kao što su čista pijaća voda. Branko je dobro vodio računa da niko ne bude povređen, pa je zato bombu bacio u 05,20 časova, kada je zgrada opštine bila prazna. Zbog ovog postupka kažnjen je sa 3 godine zatvora, a zbog izvršenja krivičnih dela Neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija i Izazivanje opšte opasnosti.

Nakon što je dana 06.09.2017.god. konačno pušten iz pritvora, moj branjenik je u šali ponovo na svom Fejsbuk profilu objavio istu fotografiju sa istom bombom, zbog koje je već prethodno osuđen. To nije sprečilo Osnovni sud u Zrenjaninu da mu dana 12.09.2017.god. ponovo odredi pritvor pod istom optužbom da je izvršio krivično delo Neovlašćena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Da pojasnim, moj klijent je i osuđen i ponovo optužen da je nosio jednu istu bombu u istom vremenskom periodu, zbog čega se sada ponovo nalazi u pritvoru. Time je grubo prekršeno osnovno načelo krivičnog postupka ne bis in idem (ne dvaput u istom), koje glasi da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je već ranije bio osuđen. To je ujedno i osnovno ljudsko pravo svakog čoveka, koje je zagarantovano u čl.34. Ustava Republike Srbije, koji nosi naziv „Pravna sigurnost u kaznenom pravu".

Slučaj Branka Kovača je još jedan dokaz o beskrupuloznosti pravosudnih organa, koji ne biraju sredstva da se osvete svima koji su na bilo koji način izrazili protest protiv ove vlasti. U tom cilju se ne ustručavaju ni da pogaze Ustav, koji je najviši pravni akt države. Umesto toga, trebalo bi da se zapitaju šta je navelo jednog mladog momka da na ovaj način izrazi bunt protiv sopstvene nevidljivosti!

Branilac Branka Kovača

Advokat, Feđa D. Dimović

A 2. Vratite batine u raj

U vreme inkvizicije su ljudi osuđivani na osnovu priznanja koje im je bilo iznuđeno pod najstrašnijim mukama. U međuvremenu je krivično zakonodavstvo u Evropi izmenjeno u tom smislu da okrivljeni ne smeju da se muče, dok su, eventualno, na takav način pribavljena priznanja postala nevažeća na sudu. Svuda je tako, osim u Srbiji, gde još uvek važi pravilo za sudije: „Imaš optužnicu, imaš optuženog, razreži mu kaznu."

Osuđenik Dušan Dimitrov, koji je na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Sremska Mitrovica, dana 31. avgusta 2017. je saslušan od inspektora Vladimira Bajatovića i Milana Aleksića iz Sektora unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, i to u samom zatvoru. Povod je bila prijava koju je Dimitrov dostavio Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu zbog nezakonitog postupanja policajaca prema njemu.

Iz prijave i službene beleške sačinjene 31. avgusta 2017. vidi se da je Dimitrov 7. septembra 2016. lišen slobode i priveden u prostorije PU Šabac na prvom spratu. Pošto nije hteo da prizna krivična dela koja su mu bila stavljana na teret inspektori u civilu, od kojih su po dvojica bila iz Šapca, Subotice i Novog Sada počeli su da ga biju rukama i nogama i to svuda po telu i glavi. Dimitrov pripadnicima Sektora unutrašnje kontrole nije mogao da kaže imena policijskih službenika koji su ga tog dana prebijali, ali je dao veoma precizne opise dvojice iz PU Šabac, a za jednoga je čak rekao kako je odgovarao za torturu i nasilje.

Dimitrov je uspeo da zapamti i inspektore iz Novog Sada i da i njih opiše prilikom davanja izjave 31- avgusta, ali nije znao ni jedno jedino ime. Inspektorima iz unutrašnje kontrole, kao i tužilaštvu ne bi trebalo da bude teško da saznaju kako se oni zovu, jer postoji zapisnik o saslušanju, koji je Dimitrov sledećeg dana, pošto je konstantno bio izložen torturi, ipak potpisao u prostorijama PU Šabac.

Pošto je saslušan od strane sudije za prethodni postupak, koji mu je odredio pritvor, Dimitrov je sproveden u istražni zatvor u Šapcu, gde su odbili da ga prime, pošto je imao vidne povrede svuda po telu. Zbog toga je morao prvo da bude prebačen u Urgentni centar šabačke bolnice, gde su konstantovane i evidentirane povrede po telu, a tek je zatim preuzet od strane službenika zatvora.

Danima kasnije Dimitrov se žalio na bolove zbog povreda, što je sve evidentirano od strane zatvorskog lekara. Bez obzira što je, očigledno, priznanje iznuđeno batinama,, Dimitrova je Viši sud u Šapcu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora od tri godine i šest meseci koju izdržava u KPZ Sremska Mitrovica. Batina je, smatra policija, iz raja izašla. Zakon je batine vratio u raj, ali ne i šabački policajci.

A 3. Tužilaštvo odobrava falsifikat

Dragan Živković iz mesta Senaj, beogradska opština Mladenovac, već četiri godine pokušava da dobije odgovor od pravosudnih organa gde su nestale pare sa računa njegove pokojne supruge Milke. Njih dvoje su u periodu od 2010., pa do Milkine smrti u septembru 2013. radili, a uz to su bili i hranitelji tri devojčice bez roditelja koje im je dodelio Gradski centar za socijalni rad u Beogradu. Od svog redovnog posla, Milka je dobijala platu u visini od 26.000 dinara mesečno, koja je bila uplaćivana na njen privatni račun, dok je za izdržavanje dece dobijala 83.000 dinara mesečno, koje je Centar za socijalni rad uplaćivao na posebno za tu namenu otvoreni račun kojim je samo Milka mogla da raspolaže.

Krajem juna 2013. Milka je pretrpela moždani udar i bila je prebačena u bolnicu Sveti Sava u Beogradu, a njen suprug, Dragan, je nastavio da se brine o devojčicama. Do tada su njih dvoje novac dobijen od Centra za socijalni rad štedeli, dok su sebe i devojčice izdržavali platama koje su sticali iz redovnog posla kojim su se bavili.

Kako je žena ležala u bolnici i nije mogla sama da ode u poštu da podigne platu, ona je Draganu 8. jula 2013. potpisala jedan ček da sa njenog privatnog računa podigne 25.000 dinara. Isto je učinila i 5. avgusta. Milka je preminula 12. septembra, posle čega je Dragan otišao u poštu u Malom Požarevcu, gde je uvek podizao novac, želeći da podigne pare potrebne za sahranu. Tu mu je rečeno da su oba Milkina računa, i onaj privatni na koji je primala platu i onaj na koji je primala naknadu za starateljstvo, prazna i blokirana.

Od tada Dragan pokušava od pravosudnih organa da sazna šta se desilo i ko je uzeo pare. Od Narodne banke Srbije je dobio izveštaj iz koga se vidi da je novac podizan i to uvek u pošti u Malom Požarevcu, ali čekovima na kojima nije Milkin potpis, već nevešti falsifikat. Zbog toga je Dragan podneo krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, bolje rečeno podneo je nekoliko prijava, jer ih tužilaštvo redovno odbacuje tvrdeći da je sve u redu, jer je tok novca razjašnjen izveštajem NBS-a. Falsifikovani potpisi na čekovima za tužilaštvo nisu relevantni.

Postupak, preciznije postupci, traju već četiri godine. Dragan je bezbroj puta davao izjave u policiji, pisao tužilaštvu, žalio se sudu, ali nikoga u pravosuđu ne interesuje gde je nestao novac koji su on i njegova supruga štedeli. Svima je samo važno da su sve transakcije papirološki pokrivene, makar i falsifikovanim čekovima.

A 4. Od Evrope do Bronksa

Slobodan građanin Božić Draža iz Knjaževca za Magazin Tabloid

Odrobijao sam devet godina. Za to vreme, dok sam čamio u srpskim kazamatima, oduzeta mi je porodica po Zakonu o zaštiti (čitaj, protiv) porodice.

Po izlasku iz zatvora obratio sam se Centru za socijalni rad. Kažu, navodno misle o građanima.

Naprotiv, po izlasku iz zatvora došao sam u kuću ul. Timočka 3/2 u Knjaževcu koju sam kupio 2001. godine, od tadašnje radnice suda u Knjaževcu, i u celosti je isplatio u evrima. U pravno uređenoj državi zatekao sam obijena vrata. Sve je bilo pokradeno. Teretana, delovi kuhinje, kupatila, stolovi, nameštaj, vredne slike sa zidova...Pošto sam bio član srpskog numizmatičkog društva u Beogradu (to mi je bio hobi) imao sam zbirku koja je nestala. Čak i strujomer i uklopni sat.

Obratio sam se istom službenom licu policije nakon 48 sati i ukazao na krađu i obijanje. Tom licu koje je znalo da me 15.08.2017. sačeka službeno na zatvorskoj kapiji i kao slobodnog građanina odmah odvede u policiju u Negotinu. Pošto sam zadnju godinu robijao tu (razlog određivanje mere predostrožnosti, na 24 sata, zbog bivše supruge, zatim od suda na 30 dana). Odgovor je bio: "...Nema potrebe, ti si prvi ušao u stan i uništio dokaze..."

Pa ovo je Srbija, za neke postoji zakon (za mene), za druge ne. Kao građaninu uskraćena su mi prava na sve. Slobodan život, normalni uslovi...Kada sam otišao u Centar za socijalni rad, dobio sam par puta novčanu pomoć za lekove koje pijem, jer mi je zdravlje na robiji narušeno. U kući je pustoš bez vode i struje.

Razgovarao sam sa direktorkom Centra za socijalni rad u Knjaževcu. Ne zanima je. Nema više nikakve pomoći. Zanima je da je u Knjaževcu prosek primanja 20 hiljada, a u Beogradu više. To je bio razgovor. Ja dodajem da je Knjaževac seoski grad u kome građani radom na selu dopunjuju sredstva za život. U Beogradu je standard života loš, sve se kupuje. Nema štale, njive, drva...Umesto da radi svoj posao, zanima je kako u Beogradu lepo žive. Jednokratnu pomoć deli kome nije potrebna. Kao i materijalnu pomoć ljudima za kocku i piće.

Kazao sam da mi je potrebna jednokratna pomoć od pet hiljada dinara radi kupovine polovnog šporeta da mogu da ugrejem vodu za kupanje i spremim hranu. Kada sam ukazao da ću se obratiti slobodnim medijima, burno je reagovala. To su moja građanska prava da govorim istinu, jer oni govore laži.

Svi su povezani u Knjaževcu, od suda do policije i svih institucija. Po liniji ko zna koga u vlasti.

Predsednik Opštine, gospodin Milan Đokić, bio je na istoj funkciji i pre 10 godina. Tako je tu i sada. Tada kao Demokrata, sada kao SNS. U samom centru ima u vlasništvu kafić i ko zna šta još.

Dok vlast zloupotrebljava, hapsi i zastrašuje, obični građani su pali do prosjačkog štapa, roba i groba. A, glavna parola ove države je da je ovo uređena zakonodavna i slobodna Srbija.

Ja, Božić Draža, pitam: kako je uređena ako korupcija vlada svuda, od sudova do zatvora? Kakva je to sređena država ako nema slobode govora i slobode da ne snosim posledice za rečeno i da za kaznu ne idem u narodne kuhinje, koje su određene za za nas obične ljude, smrtnike. Na sceni su diktatura, zastrašivanja, nemar vlasti za nas koji hoćemo miran život, hleba, struju, vodu, normalna primanja radnika, poštenu penziju, normalne poreze seljacima, bez harača i zuluma. Srbija i Evropska unija, to je san pakla o raju!

Građanin Božić Draža

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane