Natrag

Banat

Zrenjanin: vučićevci dižu ogradu u nazadnjačkoj pustinji

Srednji prst u Srednjem Banatu

Zamislimo ogradu u sred pustinje koju, na plus 45, danonoćno gradi 100 hiljada ljudi. Zamislimo sav besmisao ove gradnje, gde, za goli opstanak, rade svi, od 7 do 77 godina. Ne moramo zamišljati dalje: Zrenjanin, centar Banata. Crni SNS-SPS džipovi sa moćnim erkondišnima svakodnevno obilaze zrenjaninske nazadnjačke pustare sa fatamorganom od radova, ograđujući se od prenezaposlene rulje zatamnjenim staklima. Rulja, njih 100 hiljada, more biti da je reč o blentavom narodu, natakla je sebi i obavezu, da na trenutak prekine uzaludne radove, i do besvesti aplaudira odlazećim džipovima u, jopet fatamorganu, ovaj put u život na grbači naroda.

Zoltan Horvat

Kad pitate trenutne SNS-SPS vlasnike Zrenjanina, šta korisno rade za grad od kojeg tako lako, bezbrižno i neodgovorno žive, reći će samo, da svojim rođenjem popravljaju demografsku kartu. Nikada u istoriji srednjeg Banata nije bilo ovoliko nepismenih, nekulturnih i talentovano primitivnih foteljaških parazita na grbači sugrađana. SNS-SPS „banda" u Zrenjaninu, uniformisana firmiranom garderobom i priučenom javnom blagoglagoljivošću, gazi sve pred sobom, uz parolu: završetak radova na pustinjskoj ogradi - fatamorgana.

Na poslednjem skupštinskom zasedanju održanog prošlog četvrtka, „banda" je, prethodno eliminisavši sve suvisle predloge opozicije o pitanju odgovornosti pustinjskih radova u Zrenjaninu, donela odluku da se oformi nekakav Savet za razvoj grada. Na čelu Saveta bio bi gradonačelnik, koji bi, sa članovima - proverenim pajtosima, savetovao gradonačelnika i proverene članove - pajtose, kako se zakucavaju balvani i letve u pustinjsku ogradu. Pa bi na sastancima Saveta gradonačelnik informisao samog sebe o sopstvenim predlozima, upućenih, samom sebi. Frenetičan aplauz se podrazumeva prilikom usvajanja ovakvih, značajnih odluka za zakucavanje letvi u banatski pesak.

Da SNS-SPS banda ništa i nikome ništa ne prepušta slučaju, rodila se ideja o još jačem jačanju. Pa je u pomoć pozvan, ženski rod. Trenutno „samo" 17 zrenjaninskih funkcionera, pažljivo postavljenih na ovdašnjim lenijama zakucavanja u pesak, upošljava i svoje supruge na kontrolnim punktovima. Darku Bađoku, visokom funkcioneru gradskog SNS-a i miljeniku Regionalnog Isusa, pomoć u realizaciji pretvaranja Zrenjanina u živi pesak, pruža supruga u ulozi najneophodnije kuvarice u ustanovi Savremena galerija. Nije besmisleno, naprotiv, gospođa, uz redovnu platu, „pomaže" upornim i doslednim nedolaskom na radno mesto. Društvo joj po radnom mestu u Savremenoj galeriji od nedavno, pravi i supruga - šnajderka Olivera Mitrovića, predsednika Skupštine grada, šefa ovdašnje pijace...

Da se ovakav besmisleni i teško objašnjivi nepotizam, ne daj bože, dogodio u Nemačkoj, Darko i Oliver bi „fasovali" zatvor uz doživotnu zabranu vršenja javnih funkcija. Sem malo manje važne vesti koja se pažljivo krije od javnosti, da se, na pravdi Boga, desio već drugi po redu razvod visoko visokog nazadnjačkog funkcionera, u Zrenjaninu je situacija...malčice drugačija. Drug Bađok je, brzinom nazadnjačke SNS svetlosti, postao omiljen na Tehničkom fakultetu Mihajlo Pupin, sprema i doktorat brzinom svetlosti na kub, još spremniji je za preuzimanje jedne od katedri. I, nije ga sramota, iako na ulicu pred sugrađane ne sme zbog, u sudu (pr)overenih bokserskih „veština" prema mladoj dami Valentini Nestorović. Naprotiv, postao je i pravi kolekcionar nekretnina u centru Zrenjanina, čemu treba posveti dostojnu pažnju u nekom od sledećih napisa.

Na Tehničkom fakultetu koji tako esenesenergično, radosno orgazmično i sa uživanjem rastaka dekanka Dragica Radosav, ima i omiljenih profesora kod kojih neki studenti polažu i po jubilarni 22. put, isti predmet. Dotični studenti, zalutali u akademski svet gde keš polaže svaki ispit, traže polaganje pred ispitnim komisijama, gde su članovi, redom, obarači studenata, bez keša. Gosn Markovski, mister Markoni, pomoćnik dekanke, velemajstor nazadnjačke režije na fakultetu, vodi računa da apsolutno svi...članovi stranke na vlasti budu namireni. Zrenjaninskim goljama i gologuzanima, zna se, mesto je u pustinji, na plus 45, marš na zabijanje letvi.

Na banatskom pustinjskom vetru nadolazećeg nazadnjačkog orkana - petice pod imenom „Sosa", ovdašnji opozicioni funkcioneri previše liče na, „šaku jada". Salonsko iznošenje konstruktivnih predloga, bez zajedničkih energičnih i konkretnih akcija, idealno je za vlasnike zrenjaninske nazadnjačke pustinje. Pola demokratskog DS kadra već igra u nazadnjačkom kolu, ligaši, hvala na pitanju, svi njihovi ovdašnji večiti funkcioneri imaju lep „smeštaj" (čitaj: lepo radno mesto), DJB izdaje „kalimero" saopštenja, svi, onako razjedinjeni...mole boga da ih nazadnjaci pozovu u, omiljenu im, vlast.

Da je toliko sreće, redovnih prihoda iz više izvora, lagodnog života i muljanja, dolepotpisani bi kopirao DRB, Dežurnog Regionalnog Jebivetra - Dalibora Bubnjevića. Živi pesak nazadnjačke pustinje u Zrenjaninu, je za DRB-a, proverenog uživaoca usluga gradske kase, zanimljiv eksperiment na živim ljudima, pa, koliko izdrže. INOCOOP, nekadašnji sajam preduzetništva u režiji parazitske Regionalne privredne komore tokom Dana piva, ugašen je, a umesto njega na veliku scenu stupaju trgovci iz ZREPOK-a, ovdašnji najradosniji partneri nazadnjačkih Guzonja iz Javne (Gradske) Kuće. Sad je to novi sajam privatnog preduzetništva gde Buda Jovanović, Dragan Vidaković & Company suvereno drže kajase ovdašnje klasične trgovine uticajem. Imaju, može im se, samo nemoj da ih pitaš, gde su, nekažnjeno, maznuli prve milione.

Pri kraju, "udri" po hvalospevima. Zrenjanin je, tako kaže gradonačelnik, "boli glava" od investicija. Pored prodajnog hangara Rode, na samo desetak metara, niče malo veći prodajni hangar drugog trgovačkog lanca robnih kuća. Savršena prilika za mlade svršene lekare, inženjere i pravnike da se zaposle kao trgovci, i rade za minimalac. To je za trenutnog gradskog velikana, fenomenalan uspeh, na kojem je, zasluženo, čestitao samom sebi. Apsolutno se podrazumeva, a to svi sugrađani moraju da znaju, da gradonačelnik sa diskrecionim pravom odlučivanja prilikom razgovora u 4 oka sa potencijalnim investitorima, radi u korist svih grašana. Gde, opet, račune polaže, isključivo samom sebi. Pa, kad Dijamant, kao slučajno, pusti neki teški kanalizacioni otpad direktno u Begej, tu je naš gradonačelnik da, pre, za vreme i nakon obilnog zajedničkog obedovanja, porazgovara sa "nestašnim" trovačima. Valjda neće više, uz podatak da izveštaj o svom radu, delovanju i učinku, gradonačelnik nema obavezu da podnese nikom živom. Zabranjena su i bilo kakva pitanja na temu, daj i meni jedan krug, sa izuzetkom DRB-a, koji zbog veličanstvenog pretvaranja zrenjaninske pustinje sa živim blatom u nazadnjačku oazu, uživa sve novčane i pripadajuće privilegije.

U ovakvim slučajevima, građani Zrenjanina, deluju složno i jedinstveno. Svi radno (ne)sposobni, od 7 do 77 godina, od jutra do mraka, postavljaju ogradu u pustinji, gde je ishod, jedino i uvek, fatamorgana. Naravno da u okviru finalnih lepih vesti, treba pohvaliti i nekolicinu ovdašnjih funkcionera socijalista, koji su idealni predradnici, da li sa bičem ili bez njega, na pustinjskoj ogradi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane