Natrag

Tabloid je pozvan - reagovanje čitalaca

U ovom broju objavljujemo reagovanja čitalaca - Jovana Miletića Bapsija iz Knjaževca, Živorada Đurana iz Beočina i profesora Vladimira Tomića iz Subotice

......

Otvoreno pismo aforističara Bobana Miletića Bapsija

Braćo Srbi , sestre Srbkinje i ostali građani Srbije , mi smo pod okupacijom!!! Ne otpočnemo li što pre borbu za oslobođenje imam za sve nas dve vesti - prvo dobru: izumrećemo za plafon sto godina , i sada drugu lošu : u tih sto godina svaki naredni dan biće nam gori , da ne kažem grđi, od prethodnog .

Mnogi će reći : pa koji si sada pa ti da nam mudruješ i soliš pamet pored naše elite ?! Možda su i u pravu , ali neka dobro razmisle šta im je ta "elita" svojim "mudrim" ćutanjem i bekstvom iz zemlje dobro donela ?!

Dakle , draga braćo i sestre okupirani smo , Vučić je trenutno kao Nedić od 1941. do 1945. samo još mnogo gori! Naime Nedić je neke Srbe za vreme svog upravnikovanja porobljenom Srbijom i spasio, a Vučić samo ponižava i uništava.

E , sada ako mislite da će ovo zlo samo od sebe proći...moraću da vas razočaram - neće!!! Ako nekom opštom pobunom i uspemo da zbacimo Vučića (jednu tek marionetu) vladari sveta (pomračeni umovi iz mračnih kabineta) nametnuće, postaviće nekog još goreg i pogubnijeg - grdno greše svi oni koji sada misle da od Vučića nema većeg zla.

Dakle, mora drugačije. Nema nepobedivih protivnika, a u ropstvu i pokornosti drže nas zahvaljujući našoj neinformisanosti, neprosvećenosti, zatucanosti i strahu. I zato za početak da se izmirimo sa Bogom, jer reče neko, pokušaću da citiram: "...Kada je Bog sa tobom, čega se plašiš, a kada nije, čemu li se nadaš?!" Da se složimo, obožimo i umnožimo...A, onda, nebo je granica...Ali, da bi se to desilo moramo da uradimo tri i samo tri stvari i to:

1. NEPRISTAJANJE - nepristajanje na Farmu, Parove, Zadrugu, Velikog brata... ma ispiranje mozga tricama i kučinama. Televizije koje vam ovo nude momentalno izbrišite iz svojih daljinskih. Nepristajanje na povećanje struje od 2% sa debilnim objašnjenjem zbog inflacije za koju tvrde da je nema...a evro pada, a cene rastu (?!) - malo šizoidno, aaa?! Nepristajanje u vidu neplaćanja ovog povećanja u vidu (za početak) blokade svih puteva u Srbiji (ali svih pa i seoskih) u periodu (za početak) od 17 do 18 časova recimo (za početak)svakog trinaestog u mesecu, a posle ako treba i svaki dan dok ih ne nateramo da vrate cenu struje. Nisu bitna 2%, nisu to neke pare bitna je sabornost, upornost, istrajnost...i sve to oko na prvi pogled totalno beznačajnog povećanja. Ovde se demonstrira karakter i šalje poruka...poruka da nemo da nam rade šta hoće i kad hoće. Nadam se da smo se razumeli u vezi prve tačke.

2. INFORMISANOST. Ovako crno i ovakav medijski mrak nije bio ni u vreme najcrnje Miloševićeve tiranije. Nema nam druge nego da što više kupujemo Magazin Tabloid, jedinu preostalu lučonošu i da primerke besplatno delimo po selima i ulicama gradova i zgradama, zatim da najudarnije tekstove kopiramo, ili odštampamo iz internet izdanja i takođe da delimo...mlađi da čitaju svojim roditeljime, dekama, bakama, komšijama, rođacima, prijateljima...da se širi istina i rasteruje medijski mrak. Gospodin Milovan Brkić bi najozbiljnije morao da razmisli o pokretanju nekog ozbiljnog dnevnog lista mogao bi da se zove recimo Slobodna Srbija. Znam da mu uz sve opstrukcije režima izuzetno teško pada i štampanje ovog magazina, ali, dok je Srbija na kolenima i u samrtnom ropcu nema odmora ni za koga, ni za nepismenog čobanina u nekoj zabiti Srbije, ni za glavom bez obzira pobegle na Aljasku ili Novi Zeland, ni za mlade, ni za stare...jednostavno ni za koga !!!

3. DUHOVNOST. I mada nesrećnik Vučić pokušava da nam nametne tamo nekog Maksa Vebera, draga braćo i sestre, ne dajmo se dok je nama našeg vladike Nikolaja Velimirovića...čitajte, razmišljajte o pročitanom, diskutujte sa komšijama, rođacima i prijateljima ...omladino neka postane da si što veća faca ako na Tviteru ili Fejsbuku objaviš što više citata vladike Nikolaja, a ne što više selfija iz kupatila, kafića, pijanke.

To bi bilo to - bitno je da se prečipujemo, bitno je da počnemo da radimo za svoje dobro, da postanemo bolji ljudi...i onda će sve doći samo po sebi. Da pojasnim: Svaka vlast je od Boga - dobra kao nagrada, loša kao kazna. Kada (i ako) jednog dana postanemo bolji ljudi...a onda kaže nam se samo: Prvo peticijom, a ako ne uspe onda i građanskom neposlušnošću i protestima naterati poslanike da izglasaju da se ubuduće poslanici biraju po većinskom sistemu i da se glasa po imenu i prezimenu za čoveka, a ne za partijsku listu... pa onda kada se to desi na izborima izabrati stvarno najbolje da nas zastupaju u Mesnoj zajednici, zatim odbornike, predsednike opština, gradonačelnike, poslanike, zaključno sa predsednikom.

Nema ko drugi do nas samih da uradi ovo što sam napisao...nama je eto zapala ta obaveza (golema) , ali i čast da se za slobodu izborimo ...

Pa kako radili - tako nam i bog pomogao !!!

Iz porobljenog Knjaževca i porobljene Srbije

Boban Miletić Bapsi

......

Naprednjaci pokrivaju kriminal i u Beočinu

Zovem se Živorad Đuran, bio sam dugogodišnji radnik u Beočinskoj fabrici cementa (BFC), od pre nekoliko godina sam invalidski penzioner. Pošto sam uvek bio čovek od akcije, smatrao da preostali deo života ne treba da provedem u parku čekajući sudnji dan, već da se uključim u neku organizaciju koja bi se bavila aktivnostima i pomoći određene grupacije stanovništva. Prirodno je da to bude udruženje penzionera. Uključio sam se u rad mesne organizacije penzionera Beočin grad, gde sam vrlo brzo izabran za predsednika sindikata. Nisam ni slutio na kakve ću probleme naići. Najveći problem penzionera je nabavka ogrevnog drveta za zimu uz beskamatno plaćanje u 6 mesečnih rata. Naime, uvidom o dokumentaciju utvrdio sam da su penzioneri naše opštinske organizacije plaćali daleko veću cenu ogrevnog drveta nego što je bila cena u JP "Nacionalni park" Sremska Kamenica, pošto su ogrevno drvo kupovali od posrednika a ne direktno iz Nacionalnog parka Sremska Kamenica. Hronološki po godinama to izgleda ovako:

Za 2011. godinu prodavali su lm3 drveta po ceni od 4.300 dinara (bez prevoza) iako je zvanična cena ogrevnog drveta u JP „Nacinalni park" Sr. Kamenica bila 3.176, 35 dinara.

Za 2012. godinu prodavali su lm3 drveta po ceni od 4.400,00 din. (bez prevoza), iako je zvanična cena ogrevnog drveta bila 3.459,52 dinara.

Za 2013. godinu prodavali su lm3 drveta po ceni od 4.800,00 dinara (bez prevoza) iako je zvanična cena ogrevnog drveta bila 3.579,04 dinara.

Za 2014. godinu prodavali lm3 drveta po ceni od 4.800,00 dinara iako je tada zvanična cena ogrevnog drveta u JP „Nacionalni park" bila 3.835,94 dinara.

Za 2015. godinu prodavali lm3 drveta po ceni od 4.900 dinara, dok je tada zvanična cena u JP „Nacionalni park" Sr. Kamenica bila 3.835,50 dinara.

Videći da je u pitanju čist kriminal podneo sam krivičnu prijavu i dopunu krivične prijaue protiv čelnih Ijudi u opštinske organizacije koju Vam dostavljam u prilogu.

Nakon podnošenja krivične prijave, počela je neviđena hajka protiv mene. Kao prvo, izbacili su iz prostorije tako što su je obili pošto su opštinska, čitaj naprednjačka vlast bila zapečatila prostoriju. Toliko su bili drski da su uzeli i jedan deo dokumentacije. Takodje sam podneo krivičnu prijavu za obijanje prostorija o čemu postoji službena zabeleška u policijskoj upravi Novi Sad. Da nije žalosno bilo bi smešno osnovno javno tužilštvo u Novom Sad je odbilo krivičnu prijavu uz obrazloženje da nema dokaza o obijanju prostorije. U prilogu dostavljam vam Rešenje Osnovnog javnog tužilaštva o odbijanju krivične prijave.

Interesanto je napomenuti da su se tuženi čelnici ekspresno učlanili u Srpsku naprednu stranku i verovatno time dobili zaštitu u Sudu i policiji.

Nije to sve. Uvodim o dokumentaciju utvrdio sam da su pilići nabavjeni za penzionere po ceni znatno skupljoj nego što se mogla nabaviti na tržištu. Naime nabavna cena l kg pilića u 2015. godini u firmi „Topiko" Bačka Topola, bila je 190,00 dinara, a pošto su nabavljali piliće preko posrednika cena za penzionere bila je 280,00 dinara.

Takođe, uvidom u u dokumentaciju 23.11. 2015 godine od dobavljača su nabavljene su polutke koje su penzioneri platili 235,00 dinara, dok je stvarna cena u to vreme u mesari navedenog dobavljača iznosila 180,00 dinara. U prilogu Vam dostavljamo račun i otpremnicu dobavljača. Napominjem, da opštinske mesne organizacije penzionera i dalje nezakonito nabavljaju ogrev i namirnice za penzionere pošto plaćanja vrše preko privatnih tekućih računa, odnosno štednih knjižica predsednika mesnih organizacija uz saglasnost predsednika opštinske organizacije što se vrlo lako može proveriti.

Sindikat postoji od 1993. godine i imao je svoje prostorije zajedno sa opštinskim odborom penzionera, a pošto su nas nezakonito izbacili sad smo u zakupu prostorije koju plaćamo privatniku.

S poštovanjem,

Predsednik organizacije Sindikata penzionera opštine Beočin

.......

Profesor muzike bez zaštite

Magazinu Tabloid, dužim pismom obratio se Vladimir Tomić, čovek koji je istovremeno i žrtva i svedok partijskog zapošljavanja u Srednjoj muzičkoj školi u Subotici, gde je proveo pet godina radeći "na određeno vreme", i nakon toga brutalno isteran bez obrazloženja. Redakcija objavljuje njegovu ispovest u celini...

Poštovani gospodine Brkiću,

Ovo moje pismo odnosi se isključivo na radni spor vezano za radno mesto nastavnik italijanskog jezika u Srednjoj muzičkoj školi u Subotici. Italijanski jezik predavao sam u školi bez prekida pune 4 godine i 2 meseca, sa 40% radnog vremena. Škola putem javnog konkursa na drugi način nije mogla da nađe profesora italijanskog jezika. Ja sam angažovan zato što skola u mom radnom dosijeu ima moj viši nivo 1 i viši nivo 2 za italijanski jezik.

Poslednji ugovor o radu koji sam sa školom sklopio 10. septembra 2012. godine, sklopljen je na period 01.09.2012 do 31.avgusta 2013 godine. Nikada nije raskinut. To je Ugovor br.378-12 datiran na 01.09.2012 godine.

V.D. direktora Edit Barlai isterala me je sa posla tako što nije sprovela Opšti upravni postupak, nije raskinula Ugovor o radu, isterala me je sa posla tako što je na sajtu škole 1. novembra 2012. godine objavila Anu Krstić kao predavača italijanskog i istog tog neradnog dana je donela rešenje kojim je angažuje, a za mene je 1. novembra 2012. godine donela Rešenje br.652/12 kojim me isteruje sa posla. Na to rešenje sam 6. novembra 2012. godine izjavio blagovremeni prigovor. Školski odbor je zakazao hitan sastanak par minuta po predaji Prigovora i odbacio ga kao neosnovan, i to jednoglasno, kako sam saznao od jednog prisutnog lica na toj sednici.

Doneto je Rešenje br.705/12 dana 06.11.2012. godine kojim je potvrđeno moje isterivanje iz škole.

Tužbu sam podneo 27. novembra 2012. godine. Precizirao sam tužbeni zahtev: 1.poništava se prvostepeno rešenje tužene, 2.poništava se drugostepeno rešenje tužene, 3.obavezuje se tužena da tužioca vrati na posao nastavnika italijanskog jezika u roku od 8 dana od pravosnažnosti pod pretnjom izvršenja, 4.tuženoj se zabranjuje svako dalje ponavljanje diskriminacije pod pretnjom novčanog kažnjavanja.

Predsednik Osnovnog suda u Subotici Rozalija Tumbas predmetom je zadužila sudiju Zelić Svetlanu. Shodno ZPP-u Sud je dužan da odma po prijemu tužbe a najkasnije u roku od 15 dana dostavi tuženoj na odgovor. Sudija je dostavio tužbu tuženoj 20. decembra.

Tužena nije u roku od 30 dana dostavila odgovor na tužbu. Sudija nije prihvatila moj predlog da donese presudu zbog propuštanja, navodno da bi saslušala svedoke koje sam predložio vezano za diskriminaciju.

Nakon što me je saslušala u svojstvu parnične stranke i pola moje izjave izostavila, naročito onaj deo koji se tiče mojih ličnih svojstava, imena lica u odnosu na koja sam diskriminisan i radnje koje predstavljaju akte diskriminacije, odbila je kompletno sve moje dokazne predloge i tako donela presudu.

Presudom je usvojen zahtev za poništajem oba rešenja škole, ali umesto da budem vraćen na radno mesto nastavnika italijanskog, škola bi trebala da me rasporedi na drugo radno mesto prema mojim kvalifikacijama. Drugim rečima, sudija je potpuno izašla iz okvira postavljenog tužbenog zahteva, odnosno skrojila je svoj tužbeni zahtev, čiji je jedan deo prihvatila a drugi odbila. Paušalno je procenila da nema diskriminacije zato sto sam i dalje predavao violončelo.

Presudom sam obavezan da školi naknadim troškove od 17.500 dinara. Protiv te presude i ja i škola smo izjavili žalbu.

Apelacioni sud u NS.Gž1.br.2241/13 sastavljen od sudija Perside Jovanović, Borivoja Gajića i Jasmine Danilović Stojković preinačio je prvostepenu presudu i obavezao me je da platim 70.500 dinara sudske troškove školi.

S obzirom da je ovakvim presudama povređen zakon na štetu javnog interesa podneo sam Molbu Državnom tužiocu 18. oktobra 2013. godine, protiv presude Apelacionog suda koja mi je dostavljena 02. oktobra 2013. godine. Republičko javno tužilaštvo je odbilo da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti sa lažnim obrazloženjem da je protekao zakonski rok od 3 meseca za podnošenje Zahteva.

Akt RJT potpisala je zamenica tužioca Danijela Slijepčević. Protiv tog lažnog akta podneo sam Ustavnu žalbu. Ustavni sud u veću od tri sudije doneo je Rešenje (sudije Katarina Manojlović Andrić, dr.Olivera Vucić i Milan Marković) kojim se odbacuje ustavna žalba sa obrazloženjem da se ustavna žalba može podneti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, posto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajamčenih prava.

A, počelo je ovako...

Muzička škola u Subotici objavila je javni konkurs za profesora violončela decembra 2007. godine. Uredno sam konkurisao i ispunjavao sam sve uslove raspisanog konkursa. Tadašnji direktor Antal Ištvan odbio me je po tom konkursu po kom je zaposlio penzionera Mirka Molnara iz Subotice, zaposlenog u Kanjiži i Sić Adrianu, stalno zaposlenu sa punim radnim vremenom u Muzičkoj školi u Somboru. Postupajući po mom prigovoru na odluku direktora Školski odbor je "preinačio" odluku direktora i pored ovo dvoje primio i mene na posao sa 30% radnog vremena, ali mimo konkursa na koji sam se javio. Sić Adrianu je primio na 30% i penzionera Molnara na 40%. Njih je primio po konkursu.

Sa mnom je sklopio ugovor o radu na period 18. januara do 31. avgusta 2008. godine sa klauzulom probni rad. U školi sam violončelo predavao bez prekida pet godina, 1 mesec i 21 dan. Sve vreme nikada mi nije doneto ni rešenje ni odluka o zasnivanju radnog odnosa.

Na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 133 tačka 1 i 2 od 1.septembra bio sam u stalnom radnom odnosu na predmetu violončelo, tim pre što u ugovoru o radu nije stajalo da sam angažovan radi zamene odsutnog radnika. Od 1.09. do 31.10. 2008. opet je sa mnom sklopljen ugovor o radu na određeno vreme do izboru kandidata po narednom konkursu, ali je ugovor sklopljen oko 10. septembra a datiran je na 01. septembar 2008. godine.

Tada mi je direktor skrenuo pažnju da ne znam mađarski te da je jedini način da ostanem u školi da predajem i italijanski sa 40% norme, jer navodno pomoćnik direktora Tokodi Karolj na radno mesto nastavnika violončela želi da zaposli svoju ćerku.

Ono što je nesporno, direktor je protivzakonito to radno mesto čuvao za nestručnu Vereb Derdi, inače snaju predsednika Opštine Geze Kučere koji ga je na mesto direktora postavio za vreme svog mandata.

Zato ni ugovor o radu koji je sa mnom sklopljen za period od 01.11.2008 do 31.08.2009 godine ne sadrži razlog zašto sam primljen na određeno vreme. Razlog za taj status ne sadrži ni potonji ugovor od 01.09.2009 do 31.10.2009 godine. Prvi put u ugovoru od juna 2009. godine u ugovoru se spominje zamena odsutnog lica koje se u međuvremenu kao ni kasnije na poslu nije pojavljivala. Shodno zakonu o radu, član 37., poslodavac nije smeo da me drži na radu na određeno vreme duže od 24 meseca a on me je držao krajnje nehumano u tom statusu (stalno u stanju straha preko pet godina), tako što me je sve vreme iskorišćavao i izrabljivao i za predmet Italijanski jezik, zato što nije mogao da obezbedi profesora italijanskog kao sto ga nema ni sada.

Konačno, 01.11.2012. godine, v.d. direktor Edit Barlai bez prethodnog upozorenja bez sprovedenog Opšteg upravnog postupka u smislu mog saslšsanja u svojstvu stranke u postupku i bez traženog mišljenja sindikata, na fašistički način me isteruje sa radnog mesta nastavnika italijanskog jezika, uz pretnju da ako uđem u učionicu, da će me isterati ne samo sa nastave italijanski nego i sa violončela i to momentalnu uz asistenciju policije. Ceo slučaj sam prijavio inspekciji prosvete i inspekciji rada.

Inspektorka prosvete Gorog Erszebet složila se sa mnom da sam u stalnom radnom odnosu za predmet Violončelo od 01.09.2008 godine a da posao nastavnika italijanskog treba da branim fizičkom silom. Za predmet violončelo izjasnila se i obaveštenjem ali nikada nije donela rešenje kojim bi naložila otklanjanje nepravilnosti u vezi sa tim.

Inspektor rada Boža Ivković me je pozvao da mu dostavim tužbu kako bi odložio izvršenje rešenja do pravosnažnosti presude. Podneo sam mu tužbu a on je doneo rešenje suprotno sadržaju poziva. Žalio sam se Ministarstvu rada. Umesto ministra drugostepeno lice je doneo direktor Dragoljub Peurača, neovlašćeno lice.

Tim rešenjem je potvrđeno prvostepeno rešenje inspektora rada, sa poukom o pravnom sredstvu da mi se zabranjuje bilo koji pravni lek odnosno pravo na tužbu upravni spor. Peurača izdržava trenutno četvorogodišnju kaznu zatvora zbog reketiranja nekog biznismena za potrebe SPS-a.

U vreme kada sam isteran sa posla, ministar prosvete Obradović se u sredstvima javnog informisanja oglasio izjavom da otpuštanja u prosveti neće biti. Sa nastave italijanski jezik sam izbacen 01.novembra2012 godine na neradni Dan škole zbog Svih Svetih prvostepenim rešenjem protiv koga sam blagovremeno izjavio prigovor. Shodno ZUP-u za vreme dok traje postupak po prigovoru prvostepeno rešenje se ne može izvršiti. Izbačen sam s radnog mesta za italijanski da bi se nestručnoj Ani Krstić, stalno zaposlenoj vaspitačici u Učeničkom domu u Subotici, sa punim radnim vremenom po političkom osnovu, pribavila protivpravna imovinska dobit.

Osim toga, prijavio sam falsifikovane dnevnike profesora violine sa završenom osmogodišnjom školom i jednogodišnjim nelicenciranim fakultetom, člana Gradskog veća Subotica, zaduženog za kulturu koji je u školi primao platu za časove koje nije održao na osnovu ispunjenih dnevnika individualne nastave koje je falsifikovala Mate Kristina.

Svedok sam i žrtva partijskog zapošljavanja u školi i zapošljavanja za pare.

Pre početka zimskog raspusta, Edit Barlai je došla kod mene u učionicu i rekla mi je da je inspektorka prosvete konstatovala moj stalni radni odnos za vreme i da zato treba da platim 3.000 evra ako hoću da mi se prizna stalni radni odnos za premet violončelo za 50% radnog vremena ili da platim 5.000.00 evra ako hoću da imam status radnika na neodređeno vreme sa 100% radnog vremena! Rekla mi je da je to jedini način, da iza škole stoje lokalna samouprava i Sekretarijat obrazovanja, da advokatska kancelarija Dražena Račića, supruga nekvalifikovane nastavnice Nevene Račić ima jake veze u sudovima i da pravo nikada neću ostvariti, nego da ću presudama biti obavezan na strahopoštujuće sudske troškove. U slučaju da dam mito, ona bi trebala da donese formalno negativno rešenje na koje bih ja trebao da izjavim prigovor.

Školski odbor bi u tom slučaju prihvatio prigovor kao osnovan, zato što bi pravnica Marijana Krnić saopštila da prethodno nisam saslušan kao stranka u postupku i da nije traženo mišljenje sindikata, te da je dužnost Školskog odbora da, nakon što me sasluša, usvoji prigovor i utvrdi postojanje stalnog radnog odnosa za predmet violončelo. Nedostojnu ponudu nisam prihvatio, pa sam po istom obrascu isteran i sa nastave violončela sa lažnim obrazloženjem da se Vereb Derdi vratila sa porodiljskog odsustva, a ona ustvari uopšte nije imala ugovor o radu, između ostalog zato sto je bila nestručna.

Obrnuto proporcionalno mom slučaju, u školu su partijski zaposlene Marijana Krnić i, na posebno kriminalan način, Tamara Marković koja je zatim postala pomoćnik direktora bez ikakvog radnog iskustva i bez položenog stručnog ispita. Iz škole me je isterala kriminalna grupa. Edit Barlai je nezakonito postala v.d. direktor. Osim toga ima dvojno državljanstvo. Godinama je živela i radila u Mađarskoj a škola joj je na nelegalan način čuvala radno mesto. Predsednik školskog odbora Dragana Nikolić bila je u sukobu interesa a sam Školski odbor bio je protivzakonito konstituisan. Za sve ovde napisano imam kompletnu dokumentaciju. Ovo se odnosi na moj petogodišnji rad i protivzakonito izbacivanje iz škole.

Vrnjačka Banja: bivši radnici JKP ”Beli izvor” pišu ko zapravo vodi opštinu i JKP „Belimarkovac"

Crni dani "Belog Izvora"

Kao i u drugim gradovima u Srbiji, tako i u Vrnjačkoj Banji, otela se kontroli naprednjačka koalicija (njihov voljeni Vođa, isuviše je daleko, na nebesima, da bi ga zanimalo šta se "dole" zbiva). Ovaj turistički centar, inače "baza" Zorana Babića, bivšeg preprodavca grobnih mesta, a sada direktora "Koridora Srbije", potpuno je u rukama građevinske i svake druge mafije, koja odlično sarađuje i sa direktorom Javnog komunalnog preduzeća "Belimarkovac" i sa predsednikom opštine koji se prema zaposlenima ponaša kao nadzornik u radnom logoru.

Direktor novonastalog Javnog komunalnog preduzeća "Belimarkovac" (umesto upokojenog preduzeća "Beli Izvor"), u Vrnjačkoj Banji, opet je Dragoslav Blagojević, čovek za koga je više puta dokazano da sarađuje sa građevinskom mafijom, od krupnih do sitnih poslova. Na primer, shodno svojoj funkciji, odobrava im priključke za vodu u objektima koji su mahom na kriminalan način sagrađeni, ali, to je tek mali deo ove saradnje. Naravno, Blagojević novac od provizije i deobe profita sa mafijom, stavlja sebi u džep, a tek mali procenat ide u J.P."Belimarkovac".

U novonastalu firmu "Belimarkovac", uzimao je ljude koji samo njemu odgovaraju i koji rade za njega. Na primer, ljudi koji imaju traktore vuku mu drva i spremaju ih za zimu. A, poštene radnike ostavljao u J.P."Beli Izvor" koji ide u stečaj. Čak je radnicima uzimao po 1.500 evra za posao da ih primi u J.P."Belimarkovac", a to mogu da potvrde i sami radnici. Nedavno je jedan radnik koji je ostao u J.P."Beli Izvor", pokušao da izvrši samoubistvo jer ostaje bez posla. Direktor Dragoslav Blagojević je bio generalni direktor J.P.Beli Izvor u trenutku dok je sadašnji direktor JP Koridori Srbije, Zoran Babić, radio u J.P."Beli Izvor" i prodavao nezakonito po nekoliko puta jedno te isto grobno mesto!

Dragoslav Blagojević ga je tada štitio i delio pare sa njim. Sada njega štiti taj isti Zoran Babić, a Dragoslav Blagojević priča da mu niko ništa ne može jer ima "zaleđinu" od Zorana Babića i Aleksandra Vučića. Što se tiče lokalne samouprave, najveću podršku Dragoslav Blagojević ima od predsednika opštine Bobana Đurovića. Nedavno je Đurović od svojih radnika tražio da mu svaki od njih donese po deset glasova da bi ostali na poslu, u suprotnom, gube posao!

Inače, u Vrnjačkoj Banji nikada gora situacija nije bila. Stanje je takvo da se sad samo preti radnicima i to predsednik opštine po najviše. Isto to radi i Dragoslav Blagojević. On čak ima i zaštitu od predsednika SPS-a Rodoljuba Džamića. Blagojević je dobio čak i plac na planini Goč, gde mu njegovi puleni Mijatovići, sa kojima najviše sarađuje, prave vikendicu. Mijatovići su, kao što je poznato, najveća građevinska mafija Vrnjačke Banje i cele regije, a Blagojević se ne druži sa onima od kojih nema interesa. Zna se ko je njegova "ciljna grupa": samo oni koji okreću prljavi novac i oni kojima on može nešto da ponudi. Da otme od građana i države i pokloni ili proda mafiji.

podeli ovaj članak:

Natrag