Natrag

Ubijanje

Povratak opasnih štetočina u Ministarstvu poljoprivrede Srbije

Trovači se vraćaju kući

Nedavno trovanje dece u beogradskim školama preko zaraženih testenina, samo je još jedan prilog kriminalnom stanju na tržištu hrane i još goroj situaciji u republičkoj veterinarskoj inspekciji kojom, očigledno upravlja neka viša sila a ne realna kadrovska selekcija. Sve je, naravno, u službi mafijaškog, uvoznog lobija koji je praktično uništio domaće proizvođače hrane

Vuk Stanić

Dugogodišnji saradnik i prijatelj Ivice Todorića i Miodraga Kostića, bivša načelnica veterinarske inspekcije, Sanja Čelebićanin vratila se u Ministarstvo poljoprivrede Srbije, a kako Magazin Tabloid saznaje, ona planira da tu i ostane.

Čitaoci koji su pratili serijal objavljen na ovim stranicama o trovanju stanovništva hranom lošeg kvaliteta, sećaju se da je Sanja Čelebićanin imala zapaženu ulogu u događajima o kojima smo pisali. Ona je bila načelnica u vreme dok su deca po školama trovana salmonelom i drugim bakterijama u hrani životinjskog porekla. Tek što se vratila u Ministarstvo, opet su se pojavile vesti o trovanju dece u beogradskim školama...Ona je, takođe i autor slogana o "samokontroli" privrednih subjekata koji je u praksi značio da trovače inspekcija ne sme da kontroliše, ako ih neko ne prijavi, jer se smatra da će oni sami voditi računa da ne truju građane.

Istovremeno, Sanja Čelebićanin je bila načelnica uprave za veterinu kada su građanima u prodavnicama prodavane torte koje je prodavac prethodno pokupio sa deponije smeća. Zapravo u pitanju su bile torte koje je jedan prodavac bacio na đubre zbog isteka roka. Drugi je to saznao od njegovih radnika odvezao se kamionom i iste torte prodao građanima za praznike kao ispravne. Građani su u Sanjino vreme bukvalno jeli đubre, ali kako kažu menadžeri iz belgijske kompanije Energozelena, jeli smo i meso crknutih životinja. Koje je umesto da bude uništeno stavljano u kobasice. Prema svedočenju radnika industrije mesa, Matijević, meso uginulih životinja stavljano je u konzerve hrane za pse.

Sanja je bila jedan od autora pravilnika o kvalitetu hrane, kojim je tajkunima koji proizvode hranu bilo dozvoljeno da u mesne prerađevine stavljaju, antibiotike, kokcidiostatike, sedative...

Taj pravilnik je u tekstovima objavljenim u Magazinu Tabloid označen kao "Protokol smrti", jer je hrana koja je slata u prodavnice i škole u vreme važenja "Protokola smrti" izazvala posledice po zdravlje stotina hiljada Srba, a za neke su te posledice bile i fatalne. Nažalost istraga ovim povodom nikada nije pokrenuta. Pod pritiskom pisanja Magazina Tabloid, Vlada Srbije je formirala komisiju za izmenu pravilnika i donet je novi akt. Kada bi se novi pravilnik i primenjivao situacija bi bila mnogo bolja, ali sada trenutno imamo jedan propis koji je dobar, ali Ministarstvo ne ulaže dovoljno napora i da ga sprovede. U velikoj meri, ovaj serijal nastao je na osnovu informacija koje nam je dostavljao nedavno pod čudnim okolnostima preminuli prijatelj redakcije, doktor veterine Miroslav Stojšić.

Nedugo nakon iznmene pravilnika Stojšić je pokrenuo i druge inicijative i snabdeo nas informacijama o lošem stanju na tržištu meda, o tome da nam industrijski med uvaljuju kao prirodni. Da se srpski med iz inostranstva vraća zbog prisustva antibiotika...

Policija je počela polako, nažalost polako i da ispituje činjenice kojima je Stojšić snabdevao medije, dok većina medija nije ni imala hrabrosti da prenese sve što bi im on dostavio. Tih dana Čelebićaninova je smenjena sa mesta republičkog načelnika za veterinu, a ona je pokrenula radni spor sa zahtevom da se vrati na svoje rano mesto. Dešavalo se svašta, tih dana, ona je recimo pre smene tražila da se od Petra Matijevića zaplene mašine za proizvodnju mašinski separisanog mesa, kojima se kosti i meso tako sitno seckaju da se kod potrošača stiče dojam da je u pitanju čisto mleveno meso.

U praksi bi se u tu smesu u kojoj ima više koski nego mesa dodavali razni kancerogeni aditivi i soja, a sve to bi se prodavalo kao mleveno meso. Ovi ispravni potezi Čelebićaninove su možda bili bili poslednji trzaji da je ne smene sa mesta načelnice, a možda i činjenicom da je u tom trenutku besneo rat tajkuna Petra Matijevića i Ivice Todorića, u kojem je ova ratovala sa strane hrvatskog tajkuna. To je jedna od operacija koja je može se reći nije uspela. Smenjena sa mesta načelnika i umorna od sudskog postupka koji nije davao željene rezultate Čelebićaninova je uzela radnu knjižicu iz Minstarstva i otišla u Bosnu Hercegovinu da savetuje njihovo Ministarstvo poljoprivrede. Ne raspolažemo sa dovoljno informacija o njenom radu u Bosni, ali iz novinskih članaka tamošnje štampe možemo zaključiti da je njihovo stočarstvo i veterina u tom periodu nastavilo da tone, baš kao što je to bio slučaj i pre njenog dolaska. Zapravo u Bosni je katastrofa slična kao i u Srbiji, kada su stočarstvo i živinarstvo u pitanju, a prisutnost aditiva i antibiotika u hrani životinjskog porekla je rasprostranjena baš kao i u Srbiji.

- Neka je neka Bosanci vide šta će sa njom da rade, pričali su tada oni koji su iz drugog plana pomogli da ona ode iz Ministarstva poljoprivrede, a istragu o tome odakle joj nekoliko stanova u Beogradu i kuća u Zemunu niko nije vodio.

Iznenada pre dve nedelje stigla je vest da je doktor veterine Miroslav Stojšić preminuo i tek što je sahranjen, saznali smo da je u Srbiju u Ministarstvo poljoprivrede vraćena Sanja Čelebićanin! Vratila se kažu da vodi neki projekat, imenovana je od strane Komisije Evropske unije. Ovde treba napomenuti da njenu veterinarsku diplomu niko u ministarstvu nikada nije video, i da je ona dugi niz godina radila, kao izbeglica iz hrvatske čija diploma je nestala u ratu...

Sanja Čelebićanin se vratila, kažu, pa sada ponovo komanduje i sastanči sa starim prijateljima, bivšim načelnikom granične veterinarske inspekcije Zoranom Marinkovićem i Budimirom Plavšićem koji skoro 12 godina, obavlja poslove načelnika u Odeljenju za zdravstvenu zaštitu, dobrobit i sledljivost životinja i koji je odgovoran što tih 12 godina važi zabrana izvoza svinja u Evropsku uniju! On je odgovoran za bespotrebne vakcinacije goveda, svinja, koza koje su više nego jednom bila nepotrebne. Odgovoran je i što se životinje vakcinišu neregistrovanim vakcinama. Istraga koju trenutno rade službenici MUP-a vodi ka njegovom kabinetu. Njegov plan je da sada kao i Sanja pre neku godinu napusti Ministarstvo i ode u Kazahstan kao ekspert koga će tamo poslati EU. Verovatno dok se ne slegne prašina zbog problema koje je napravio, a posle bi se i on poput Sanje vratio. Koliko Čelebićaninova ume da bude nezgodna svedoči i tekst ranije objavljen u Magazin Tabloid u kome nam je Stojšić ispričao kako ga je ona pozvala i zapretila da će morati da se iseli iz Srbije jer joj se zamerio. On se nije iselio ali se ona u Srbiju vratila u trenutku kada njega više nema, a mi u nastavku teksta repriziramo ranije objavljen transkript njihovog razgovora u tekstu "Masovne ubice iz ministrovog kabineta":

Čelebićanin: Kolega šta si ovo pisao preko Tabloida? Direktno napad na mene, a ja ništa nisam kriva, jer ništa nisam potpisala. Ja nikome nisam naredila. Ja nisam učestvovala u donošenju pravilnika (takozvanog Protokola smrti, prim aut.).

Stojšić: Ti si dala predlog komisiji ispred tvoje uprave. Uprava za veterinu je dala predlog.

Čelebićanin: Nisam ja dala predlog dali su ga Šibalić, Jova Ćirković i Mirjana Radović

Stojšić: Načelnik mora da pregleda da li je predlog prihvatljiv ili ne, a ti si načelnik.

Čelebićanin: Komisija je dala pravilnik!

Stojšić: Jeste, Vuković, Petrović i ostali koji su učestvovali. Ali su oni vama dali taj pravilnik da ga pregledate. Vi pregledate, kažete u redu je, i tek se onda objavljuje u službenom glasniku.

Vi ste zaduženi za kontrolu namirnica i bezbednost hrane, dužnost Vam je da u pravilnicima precizirate koji aditivi mogu u kojim dozama da se stave. Morate da odredite i količinu proteina.

Čelebićanin: Ja sam poslala demanti u Tabloid i obavestila advokata da podnese tužbu protiv tebe. Platićeš milion i po dinara! Ako nastaviš sa pisanjem biće ti prodata kuća, za kazne i troškove. A ti i svi koji udarite na mene, proteraću vas iz ove zemlje!

Stojšić: Sanja, kako te nije sramota da tvoje ministarstvo dozvoli uvoz "MOM-a*" na zapadu su ga zabranili za mačke i pse! To je treća kategorija, a dozvolila si da ga stave u hranu za decu! Zašto ste dozvolili da u mleveno meso za ćevap stave led, loj, soju? I to se prodaje 380 dinara za kilogram, a kilogram junetine je 380 dinara! (* MOM = Otpadna materija mesa, sastavljena od pluća pilića, pilećih trtica, izaziva razne bolesti u EU zabranjena za ishranu ljudi i kućnih ljubimaca)

Čelebićanin: Ja za to ne snosim odgovornost. Postoje inspektori koji su ovlašćeni i oni treba za to da odgovaraju.

Stojšić: Inspektori su mi rekli da si im zabranila uzorkovanje kada sumnjaju. Kažu, rekla si da mogu da rade samo po prijavi potrošača.

Čelebićanin: Nije tačno da sam ja zabranila! Daj ime jednog inspektora koji ti je to rekao!

Stojšić: Ne mogu da ti dam jedno ime, to priča cela Srbija.

Čelebićanin: Svi ćete biti proterani iz Srbije! Ma ti si mi napravio problem, jer si dozvolio da se registruju male klanice, buvare!

Stojšić: Tačno je da sam dozvolio, ali je postojala i kontrola pre klanja.

Čelebićanin: Mi kontrole u subjektima* ne radimo. Subjekat sam odgovara za svoje postupke ("Subjekat" znači nešto drugo: načelnica je mislila na klanice).

Stojšić: Male klanice ali sve je bilo pod kontrolom. Imali smo sigurno meso.

Čelebićanin: Dođi ti pa budi načelnik i sve nas rasteraj i da znaš ja nisam kriva za brucelozne krave! To je kriv Siniša Kotur, on radi na kompjuteru, kada se izdaju dozvole...

Stojšić: Ti si išla u Nemačku na razgovore sa prodavcem bruceloznih krava i njihovom inspekcijom. Kada si se vratila krave su poslate na klanje. U klanicu Mramor kod Niša.

Čelebićanin: Ja nisam ništa potpisala! Ja ništa ne potpisujem, to je bitno!

A 1. In memoriam - Odlazak doktora Šilje

Petog oktobra 2017. godine preminuo je doktor veterine Miroslav Stojšić u rodnoj Batajnici poznat kao doktor Šilja. U trenutku smrti bio je član Komisije za izradu pravilnika o mesu i mesnim proizvodima, i član Komisije za i izradu pravilnika o medu.

Poslednjih godina u javnost je izneo veliku količinu informacija o tome kako srpsku naciju truju hranom lošeg kvaliteta. Svojim autoritetom je uticao da se suzbije tajkunski profit u korist zdravlja nacije. Istinom koju je objavljivao preko Tabloida i ponekada preko drugih medija koji bi skupili hrabrost da ga citiraju, je uticao da njegove stavove kao svoje prihvate najviši Vladini zvaničnici. Apelujući na način: "I vaša će deca možda pojesti negde te pljeskavice, sa nitritnim otrovima, kostima, antibioticima, kancerogenim aditivima. Pomozite da izmenimo pravilnike da nam više ne truju decu"

Stojšić je imao velikog uspeha u svome radu i veliki broj propisa u oblasti hrane je promenjena zahvaljujući njemu. Može se reći da je na taj način spašeno hiljade života, i u hiljadu slučajeva su deca sačuvana od trovanja hranom.

Stojšić je borbu za zdravu hranu u Srbiji, ranije SR i SFR Jugoslaviji vodio od rane mladosti. Kao mladog inspektora uhapsila ga je državna bezbednost jer je naredio da se uništi otrovna riba koja je iz Južne Koreje uvezena na zahtev doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Iz pritvora je pušten i vraćen da obavlja svoju dužnost jer je baš Tito tako hteo. Rekao je šefovima DB-a: "...Mladi inspektor je u pravu. Ribu sam morao uvesti jer su Amerikanci to postavili kao uslov moje posjete Koreji. Dobro je da je on konstatovao da je riba zaražena, sada je narod sigurno neće pojesti. Pustite toga mladoga čovjeka da radi svoj posao..."

Redakcija Magazina Tabloid predlaže i da Stojšić zbog svojih zasluga posmrtno bude odlikovan najvišim državnim odlikovanjima, jer su u Srbiji, na žalost, retki ljudi koji imaju hrabrosti da se bore protiv zla koje sirotinji nanose oni koji su se obogatili tokom rata i sankcija i godinama nas uz pomoć različitih političkih nomenkaltura drže u šaci!

Ovom prilikom izjavljujemo i saučešće porodici preminulog Miroslava Stojšića.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane