Natrag

Tabloid je pozvan

Srpski tajkuni u vlasništvu albanske mafije

Okupacija od narko dilera

Povodom 400 broja Magazina Tabloid, od kojih je 120 brojeva bilo posvećeno kartelu braće Vučić, objavljujemo osvrte na opasnu umešanost albanske mafije u politički, bezbednosni i ekonomski život u Srbiji

Milan Zorić

Od 1999. godine albanska mafija preotima sve poslove od srpske patriotske mafije, a uz pomoć Miloševića i njegovih tajnih službi. I na kraju, kao šlag na tortu dolaze DOS-ovci, koji finalizuju taj projekat, desetkuju, hapse, ubijaju i uništavaju srpsku mafiju do kraja, da bi napravili mesta na Balkanskom poluostrvu za sunitske muslimane, poznatije kao albanska mafija. Inače, vekovne neprijatelje pravoslavlja.

Poznato je da kosovski Albanci, preko svojih lobista u Americi, i u CIA, a čija je analitika uvidela da su oni jako složni, lojalni i porodično nastrojeni, postaju ekonomska sila. Pravi projekat, koji zvanično sa dozvolom otpočinje 1999 godine na prostoru Balkana, ali na prvom mestu u Srbiji i Kosovu, kao koridornim centrima, počinje bombardovanjem Srbije. Da bi se Kosovo i Metohija amputirali od matice Srbije i nesmetano pripremili za svetski distributivni regionalni centar dopremanja heroina iz Kirgstan-Avganistana, pa na Kosovo u bazu Bondstil (baza američke vojske) a odatle se daje distributerima sa dozvolom za rad, tačnije, albanskoj mafiji da je prodaje po svetu. Ovo je jedina istina zašto je Republika Srbija bombardovana 1999. godine. Sve ostalo su špekulacije i laži.

Ubistvom Željka Ražnatovića Arkana 13. 01. 2.000 godine (veliki neprijatelj albanske mafije, koju je lično prezirao) otvaraju se širom vrata za albansku mafiju, koja plete mreže i u zvaničnim vlastima Srbije i otpočinje i infiltraciju u srpsko društvo, politiku, tajnu policiju i vojnu bezbednost.

Oni ulaze veoma jednostavno, novcem koji daju korumpiranim službenicima svih državnih organa, ali na prvom mestu pripadnicima Vojno bezbednosne agencije. I od toga dana se ogromna količina prljavog novca (stotine miliona tadašnjih maraka) od narkotika sliva u džepove svih tih državnih službenika, da jednostavno taj posao dobija naziv državni posao. I tako sve kreće.

Poznato je da su u tom poslu zarade i profiti basnoslovni, mere se u stotinama milijardi dolara godišnje, jer se taj posao plaća i isplaćuje u keš novcu. Albanska mafija svakoga dana ubira ogromne svote novca u kešu i jednostavno bilu su prinuđeni da taj novac nekako ubace u sistem, da ga operu. Najlakši način i najbezbolniji je kroz kazina, ili kroz trgovinu berzanskom robom (žitarice). I dolaze na ideju, s obzirom da Srbija tih godina nije bila ovoliko devastirana i uništena kao 2017. godine, posedovala je industriju, kazina (grand kazino), oranice i velike poljoprivredne kombinate. Oni prave ozbiljan projekat, pronalaze najveće izdajice i licemere u Srbiji (infiltrirane delimično u politički establišment) kao što su Miodrag Kostić, Milija Babović, Zoran Mitrović (agent VBA ubačen u Viktorija group), braća Bojović (Energoprojekt), braća Nicović, Predrag Ranković Peconi, Baja Živanić, Bogoljub Karić, Darko Sarić, Dragoslav Kosmajac, i još mnogi drugi, a neki od njih su već bili otpočeli neke svoje prevarantske sitne biznise, lagano pljačkajući državne kase i banke.

Albanska mafija, koja je već tada bila podržana od nemačkog BND (tajna polica) kao i od DST (Francuska tajna policija, današnja DGSI), a svi oni uz blagoslov CIA (Amerika), prave projekat ulaganja, pranja novca od narkotika, investiranja u pomenute srpske biznismene, u njihove izdajničke kompanije koje tih godina munjevito, preko noći rastu u gigante, a oni u takozvane tajkune. Ali začkoljica je u 15 % koje oni dobijaju za taj zločinački posao, faktički za menadžerisanje, kao u svojim firmama, dok stvarni vlasnik ostaje albanska mafija i njihovi zaštitnici.

Godine prolaze a srpski tajkuni bogate se na štetu srpske nacije, uništavajući srpsku privredu i prodajući strancima srpsku zemlju. Pre svega, Albancima koji obezvređuju srpsku imovinu, uništavaju preduzeća, fabrike, kombinate, celokupnu infrastrukturu. Albanske firme uzimaju i kredite od po nekoliko stotina miliona dolara od srpskih državnih banaka, koje nikad ne vraćaju, nego celokupnu naciju zadužuju kod raznih monetarnih fondova i Svetske banke.

Danas srpski seljaci žanju sa oko 600.000 hektara. Većina te zemlje, na žalost, u vlasništvu je albanske mafije, preko srpskih tajkuna.

Od dolaska braće Vučić na vlast 2012. godine, pozicija albanske mafije je ojačana, podržana i unapređena. Članovi albanske mafije su njihovi pouzdan partneri, prijatelji i braća po pljački. Oni su im i pomogli da dođu na vlast.

I ove, 2017. godine, albanska mafija u akcijama potkupljivanja lokalnih glavešina u Srbiji i uz blagoslov Vučićeve vlasti, kupuje srpsku imovinu u zamenu za prljavi novac od narkotika.

Na jedan od ovih načina, i srpska kompanija "Frikom" mogla bi uskoro da postane vlasništvo Albanca Gazmenda Aziza Abrašija, koji je, inače, veliki prijatelj neosuđenog ratnog zločinca, a sada predsednika vlade samoproglašene države Kosovo, Ramuša Haradinaja. Naime, Gazmend Abraši je i potpredsednik Haradinajeve partije, "Alijansa za budućnost Kosova", i od kako se nalazi u politici, svim sredstvima pokušava da dođe do srpske državne imovine i da podugačkom spisku svojih firmi pridoda i srpskog giganta. Još jedan podatak govori o Abrašijevim nebeskim ambicijama: on je i prvi kandidat za gradonačelnika Prištine ispred Haradinajeve "Alijanse".

Gazmend Abraši je sin Aziza Abrašija, dugogodišnjeg (i poslednjeg) direktora Rudarsko-metalurško-hemijskog kombinata olova i cinka "Trepča", koji je zbog malverzacija u jugoslovenskom gigantu 1989. godine bio i u zatvoru. Dokazane pljačke, stariji Abraši je kasnije "preveo" u "politički progon".

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane