Natrag

Do koske

Čemu služi Kancelarija za Kosovo i Metohiju i kome služe Vučićevi gej-funkcioneri i u ovoj "instituciji"

Buzeranti iz Vođine lože

Potpuni slom srpskog dostojanstva, časti, imena, političkog, državnog i kulturnog nasleđa, nigde tako nije vidljiv kao na onom parčetu Kosova i Metohije koje lažno nazivaju "severnim" (jer to nikada i nije bilo deo te pokrajine, osim Kosovske Mitrovice). Režim Aleksandra Vučića napravio je i tamo kombinaciju "svilenih momaka", poput Aleksandra Vulina (ranije) i Marka Đurića (sada) u Kancelariji za KiM, čije likove i dela čuvaju lokalni batinaši i prestupnici. Vučićeva ideja da dovede takvu "gospodu" iz gej lože da brinu o kosovsko-metohijskim Srbima, dovoljno govori o tome šta on stvarno misli o "svetoj srpskoj zemlji" za kojom je navodno suze ronio devedesetih godina.

Nikola Vlahović

Preteča današnje Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju, bio je takozvani Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, osnovan još u vreme vlade Zorana Đinđića, kojim je prvobitno rukovodio Nebojša Čović. Već u vreme njegovog mandat, bilo je jasno da se radi o "otuđenom centru moći", idealno sklopljenoj organizaciji za kriminalne delatnosti svih oblika. Čović je svoj mandat na ovoj funkciji završio sa krivičnom prijavom za multimilionsku pljačku budžeta Republike Srbije, a Tužilaštvo za organizovani kriminal je u avgustu 2014. godine pokrenulo istragu protiv njega, bivše sekretarke Koordinacionog centra Anđelke Radenković, bivše sudije Trgovinskog suda Branke Krivokapić, bivšeg načelnika Kosovskomitrovičkog okruga Dragana Kalabe, nekadašnjeg direktora građevinske firme „Kongrap" Draška Pašića, vlasnika firme „Masters" Bojana Radovanovića i vlasnika firme „Daki" Idriza Šijaka.

Sudski postupak protiv njega nije ni do danas okončan. Stanovi u Kosovskoj Mitrovici nikada nisu sagrađeni a novac iz srpskog budžeta dobio je Čovićev "poslovni partner", Albanac Idriz Šijaka.

Nakon Čovića Koordinacionim centrom je rukovodila Sanda Rašković Ivić, a tek dolaskom Srpske napredne stranke na vlast, sa novim imenom, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, počinju neviđene "operacije", kako one finansijske, tako i političke, usmerene na priznavanje lažne albanske države na ovom delu Republike Srbije. Pljačka i veleizdajnički poslovi, razigrali su se dolaskom Aleksandra Vulina na čelo Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tačnije, odmah nakon sumnjive pobede naprednjaka, 24. juna 2012. godine, doneta je odluka o ukidanju ministarstva za Kosovo i Metohiju i osnovana Kancelarija za KiM, na čije čelo je postavljen Vulin.

Ovaj bolesni vlastohlepac, praznoglav ali drzak, odmah je stvorio "bazu" u Kosovskoj Mitrovici sastavljenu od lokalnih siledžija, neostvarenih "biznismena" i političkog taloga iz vremena Miloševićevog režima. Uključio je u "posao" i sve nekadašnje članove JUL-a čija je on perjanica i bio. Za vreme njegovog mandata otvoren je prvi veliki mafijaški koridor kojim su svakodnevno cirkulisala "roba" Vučićevog finansijera Zvonka Veselinovića.

Upravo je Vulin proglasio kriminalne poslove "patriotskim naporima da Srbi ostanu na Kosovu", a stvarne mučenike i one koji su se našli između nove albanske administracije i režima Aleksandra Vučića, proganjao je i terorisao preko svojih stranačkih batinaša. Taj teror se zadržao do današnjih dana, što se videlo na osnovu poslednjih lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji, gde je svaki Srbin koji nije član Vučićeve "Srpske liste", označen kao neprijatelj.

Vulinov mandat na mestu šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju obeležili su brojni skandali, kako finansijski tako i politički jer je barem dva puta bio akter izborne krađe za račun Aleksandra Vučića. Srbi sa Kosova i Metohije ga nikada nisu uvažavali. Naprotiv, bio je predmet kolektivnog prezira i gađenja. Kako onda tako i danas. U konačnom zbiru, za njegovog mandata je iz budžeta Republike Srbije oteto nekoliko stotina miliona evra (kao budžetska stavka, zvanična isplata za Kosovo i Metohiju). Dobar deo tog novca je prošao preko računa Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Ali, kad se učinilo da gore po kosovsko-metohijske Srbe ne može biti, za šefa kancelarije za KiM, postavljen je Marko Đurić, "junoša" koga je još 2012. godine promovisao Tomislav Nikolić kao svog savetnika. Nikolić nije znao za njega ali je stari kupler - majstor gej zajednice sa Pravnog fakulteta u Beogradu, Oliver Antić, "toplo preporučio" ovoga momka nežne naravi i sve je otišlo u neželjenom pravcu. Ispostavilo se da je Marko Đurić unuk nekada jednog od osnivača Fakulteta političkih nauka, dr Najdana Pašića (a, kao što je poznato, stric dr Najdana Pašića bio je ni manje ni više nego slavni Nikola Pašić, vođa predratnih radikala).

Da zlo bude veće, Marko Đurić nema nijedan gen svojih predaka u sebi (osim ako ne računamo štetočinsku ulogu Nikole Pašića i njegovog skandaloznog sina). Radi se o mladiću koji je ogrezao u "svilenim" vezama kojima je umrežena Vučićeva politička piramida. Štetu koju je Đurić naneo Srbima sa Kosova i Metohije, ne može se sagledati. Od prvog dana na funkciji šefa Kancelarija za Kosovo i Metohiju, bavio se isključivo slepim sprovođenjem Vučićeve veleizdajničke politike. Uzgred, zbog svoje "devojačke" pojave postao je predmet stalne sprdnje u medijima na albanskom jeziku. Istovremeno, u vladi samoproglašenog Kosova, Đurića su više puta proglašavali nepoželjnom osobom (persona non grata). Koliko mu je puta zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, ni on sam ne zna.

Ključna reč za razumevanje uloge Marka Đurića u Vučićevoj "misiji" na KiM je - laž!

Naime, kad se Marko Đurić hvali da će "oni" (SNS i Vučić) da organizuju parlamentarne srpske izbore na Kosovu i Metohiji, to je obična laž. Laž je, jer te izbore organizuje OEBS, zvanično "za srpsku dijasporu"! Nema boljeg dokaza da KiM više ne predstavljau deo državne teritorije Srbije, a brojanje glasova vrši se, kao i za sve Srbe iz dijaspore - u Republici Srbiji. Tu se već otvara mogućnost za neviđenu pljačku glasova koju, što da ne, podržava i separatistička albanska vlada u Prištini, koja bira "svoje Srbe", spremne na korupciju, izdaju i na sve ono čemu ih podučava Marko Đurić, svojim plačnim i patetičnim kuknjavama.

Nesrećni Đurić je velika srpska sramota jer i likom i (ne)delom donosi samo nevolje i podsmeh. U poslednjih pola godine, njegova autoimuna bolest (sida) je sve vidljivija, okopnio je, više ne bira reči, agresivan je i logoreičan, sagovornika ne gleda u oči (u jednom od poslednjih TV nastupa čak dva puta mu je sagovornik iz opozicije u studiju RTS-a rekao: "...Gospodine Đuriću, pogledajte me u oči kad govorite!"

Teror nad kosovsko-metohijskim Srbima sa Vučićevim gej-funkcionerima, poput kreatura kakvi su Vulin i Đurić, prešao je na viši nivo. Sad režimska mafija iz Beograda za račun albanskih separatista i neosuđenih ratnih zločinaca, maltretira Srbe starosedeoce u ovoj pokrajini.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane