Natrag

Likovi i senke

Prevrtači

M. Grabež

Slučaj Nikole Samardžića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, mogao bi biti i dobra priča o velikom egu i neostvarenoj ambiciji. Na žalost, ovde je u pitanju klasični konvertit, čovek koji je devedesetih godina bio gorljivi srpski nacionalista, a od prevrata 5. oktobra 2000. godine, potrčao je u krilo "evroatlanskih mislilaca".

Sa promenom mišljenja našao se u politici, kao istaknuti član i potpredsednik Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, koju je napustio razočaran njenim izbornim rezultatom. Ili, usled "izneverenih očekivanja". Kasnije je naš ugledni sociolog Vesna Pešić (kraće vreme Samardžićeva partijska koleginica) tvrdila da je on to učinio zato što je LDP odlučio da on ne postane poslanik.

Kako ga je jedan propali izdavač opisao, Nikola Samardžić je bio "osoba briljantnog uma i sjajnih analitičkih sposobnosti, ali se kasnije skroz 'premetnuo' u nekakvog Europejca".

A, evo kako je Nikola Samardžić, sadašnji Europejac i agitator "zapadnih vrednosti", pisao svojevremeno u ondašnjem opozicionom nedeljniku "Pogledi" 14. juna 1991. godine:

"...Po etničkom pravu, u srpsku državu morale bi ulaziti sve one teritorije koje naseljavaju Srbi. U slučaju druge, komunističke Jugoslavije, to su, osim Srbije, Crna Gora, Istočna Hercegovina, veliki deo Bosne, delovi Makedonije, Baranja i nekadašnji granični pojas u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji...Srbi Kosovo i Metohiju mogu smatrati isključivo kao oblast pod stranom i neprijateljskom okupacijom, gde je izvršen pogrom srpskog stanovništva..." ( u "Pogledima"' 14. juna 1991.)

Skoro dve decenije kasnije, ovaj isti Nikola Samardžić pojavljuje se u sasvim drugom obliku, kao ogorčeni kritičar Srba i Srbije, pa u jednom razgovoru za sarajevski nedeljnik "Dani" doslovno kaže da je "bombardovanje Srbije suviše rano prekinuto" i da je "...trebalo da potraje sve dok Miloševićev režim ne padne..."

Pokojni Radovan Samardžić, otac Nikole Samardžića, istoričar i akademik SANU, bio je istinski intelektualni gigant i čovek koji je za svoga sina govorio da bi "najbolje bilo" da se ne izgrađuje na njegovom stvaralačkom nasleđu. Naravno, otac je poznavao svoga sina, ko bi bolje od njega!

Znao je pokojni akademik da je njegov sin lakomislen, veroloman, a željan velikih dometa i visokih pozicija u vladajućoj nomenklaturi. A, takav, za ozbiljnu naučnu disciplinu nije. Za estradnu politiku, može.

A ''čovek zapadnih vrednosti'' zaposlio je suprugu Ninu na mestu direktora ''Politike'' sa platom od 9 hiljada evra mesečno, mada ova kuća već ima direktora Miru Glišić Simić, sa istom platom! To je nagrada za Nikolu. Nina dolazi na posao u modricama, jer kada je brak u pitanju Nikoli su bliže ''orijentalne vrednosti''. Voleo bih da bude sultan, kao što je njegov otac to predstavio u istorijskom spisu "Sulejman i Rokselana''.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane