Natrag

Preko pune linije

Kako mafijaški Don sa Dunava, Aleksandar Milovančev, poslužio američkom ambasadoru Skotu

Veliki transport

Šta je u Luci Novi Sad, 29. februara prošle godine bilo u pretovarenoj pošiljci iz Frankfurta na Majni, koja je šleperom od 25 tona prevezena, bez carinskog pregleda, u Ambasadu SAD-a, a istovar nadgledao novopostavljeni ambasador Kajl Skot?

Arpad Nađ

Uoči jednog običnog zimskog vikenda, u petak, 5. februara 2016. godine, novi i tada tek imenovani ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Kajl Skot (za Vučića i njegove poslušnike - "Skat"), na tečnom srpskom jeziku obratio se ovdašnjim medijima, rekavši: "...Jedva čekam da upoznam vašu lepu zemlju i velikodušno gostoprimstvo koje je poznato širom sveta"

I zaista, gospodin Skot je bio nestrpljiv da upozna sve blagorodne ljude ovoga podneblja, pa je već 29. februara (dakle, samo tri nedelje kasnije), došao u Novi Sad, gde ga je dočekao naprednjački gradonačelnik Miloš Vučević, sa kojim se kratko zadržao u kurtoaznim razmenama ljubaznosti i praznih reči. Jer, kako se ispostavilo, novom američkom ambasadoru se veoma žurilo. Cilj njegove posete bila je Luka Novi Sad na obalama Dunava. Tu ga je već čekao i direktor Luke Novi Sad, skandalozni i u kriminal ogrezli profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, Aleksandar Bata Milovančev, čovek sa ozbiljnim mafijaškim pedigreom, još iz mračnih devedesetih godina.

Bio je to prvi "izlet" ambasadora Skota van Beograda, za koji se nije moglo zaključiti da li je bio formalni ili neformalni, dakle, službeni ili neslužbeni. Izvesno je samo to, da je Skot došao sa svojom suprugom, da je 29. februara bio u Novom Sadu i da se kratko susreo sa gradskim čelnicima, te da ga je, odmah potom, u Luci Novi Sad dočekao dr Aleksandar Bata Milovančev (sa suprugom i sinom), gde su u zdravlju i veselju ručali na jednom brodu-restoranu na Dunavu.

Dva sata pre ovog ručka, Dunavom je doplovio teretni brod iz Nemačke, tačnije iz Frankfurta na Majni, koji je u Luci Novi Sad iskrcao teret nepoznate sadržine a koji je adresiran na američku ambasadu u Beogradu. Odatle je pretovaren na kamion-šleper zapremine 25 tona i on je nakon utovara krenuo auto-putem ka Beogradu.

Ne postoji ni minimum mogućnosti da je ambasador Skot u vidu "diplomatske pošiljke", prenosio iz Nemačke svoj nameštaj, pokućstvo ili bilo šta slično, jer je, mnogo ranije, potpuno opremio svoj beogradski dom. A, nije prethodno ni službovao u toj državi.

Ne, gospodin Skot je, očigledno, imao sasvim druge razloge za ugodni ručak sa dr Aleksandrom Milovančevim (čiju je kriminalnu biografiju, verujemo, ipak nije znao). Naime, ovaj iskusni diplomata koji je dobro iskovao svoj zanat, imao je jasan cilj: da pomenuti teret-pošiljka, ne bude otvaran, proveravan, carinjen ili bilo šta slično, jer postoji limit i za ono što se zove "diplomatska pošiljka".

Ovde se odmah može postaviti jedno racionalno pitanje: zašto teret nije stigao do Luke Beograd? Zašto ambasador Skot nije ovu tajanstvenu pošiljku sačekao u Luci Beograd ili Luci Pančevo, nego baš u Luci Novi Sad? Očigledno, da je postojao bezbednosni rizik. Ako je tako, a sve govori da jeste, šta je to stiglo u zgradu bivšeg Maršalata na Dedinju koji je pre nekoliko godina pretvoren u pravu fortifikaciju, utvrđenje sa podzemnim i nadzemnim kompleksom prostorija?

Podsećanja radi, 2010. godine, vlada u Vašingtonu je odobrila čak 117 miliona dolara za izgradnju novog, ovog, sigurno najvećeg diplomatsko-obaveštajnog centra na Balkanu. Kompleks ambasade je zaštićen grandioznim bezbednosnim zidom, koji je poslužio kao obrazac i bezbednosni standard koji sada važi za sve nove ambasade i konzulate SAD u svetu. Izgradnju ovog dvorca-ambasade SAD u radila je američka firma Framako Internešnel koja je, što se gradnje ovakvih objekata tiče, "položila" sve bezbednosne ispite kod američkih obaveštajnih službi.

Već pomenutog dana, 29. februara 2017. godine, u kasnim popodnevnim satima, iskrcana je u ovom objektu "roba" koja je delimično plovila Dunavom a delimično dopremljena auto putem u prostranom šleperu. Ambasador Skot je i kasnije dolazio u Novi Sad "na noge" porodici Milovančevu i klanu Vučević. Ali, za najširu javnost u Srbiji, to se jednostavno nikada nije ni desilo! Pala su i nagađanja među svedocima ovog "velikog transporta": šta je to tako važno putovalo vodom i kopnom preko pola Evrope, da je čak i ambasador Skot zavrnuo nogavice i malo se ukvasio?

Jedan sasvim relevantan i dobro obavešten izvor tvrdi da su svi američki diplomatsko konzularni centri u svetu, u poslednjih dve godine opremani najmodernijim naoružanjem i obaveštajnom opremom, zbog realne opasnosti od terorističkih napada. Beograd više nije "mirna luka" kao što je nekada bio. Najezda Vučićevih "prijatelja" iz pojedinih arapskih zemalja na ovaj deo Balkana i Evrope, sve više postaje bezbednosni teret. Konačno, valja se odbraniti i u slučaju građanskih nemira u Srbiji, jer u takvim okolnostima, američki diplomatski centar na Dedinju, lako može da postane svojevrsna tvrđava Alamo.

Konačno, treba reći i da "đavolov doktor" Aleksandar Bata Milovančev, ima veliko iskustvo u švercu oružja, još iz devedesetih godina. Tako reći, idealan čovek! Nije tajna ni da narko-putevi vode u pravcu (i iz pravca) Luke Novi Sad. Tamo gde ima oružja ima i droge. Tamo gde je Milovančev ima i crne berze, mafijaških sporazuma i "velikih transporta".

Sa druge strane, gospodin Skot je školovani obaveštajac. Bio je toliko dobar, da su ga 1994. godine "pozajmili" iz diplomatije i postavili za predavača na katedri za nacionalnu bezbednost na Huverovom institutu Univerziteta Stenford. Deceniju kasnije, 2005. godine, postavljen je za zamenika šefa američkog predstavništva pri OEBS-a u Beču. Zadatak mu je bio da kontroliše stvarnog šefa, "čisti teren" oko njega i eventualno ispravlja njegove greške.

I ambasador Skot i njegove ranije kolege u američkoj ambasadi u Beogradu, znali su da je Milovančev čovek kriminalnih apetita, i da se kao takav dokazao još u vreme Miloševićevog režima. On je čovek čiji je prljavi veš deponovan u dosijeima više stranih i domaćih obaveštajnih službi. On i njegov partijski šef, Aleksandar Vučić, boluju od iste, neizlečive bolesti. Sahraniće ih malo veći mafijaši od njih.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane