Natrag

(P)likovi

Svaka ptica svoga kobca ima

Vučićeva mafija u haosu

Bivši julovac Nenad Đorđević tvrdi da je Mira Marković htela da napravi mafijaški sistem, kojim bi vladala Srbijom. Mira nije uspela, ali Aleksandar Vučić je ubeđen da je to njemu pošlo za rukom. Još kao radikal, Vučić je bio fasciniran mafijom. Ponosno je isticao momačko drugarstvo s Dejanom Stojanovićem Kekom, vođom novobeogradskog klana, zavideo je stranačkom drugu Drašku Markoviću na saradnji s Jovanom Simendićem Simendom, okumio se s Petrom Panićem, a svaku priliku je koristio da se pohvali kako zna sve o Miloradu Ulemeku Legiji i Željku Maksimoviću Maki. Oduševljenje nije mogao da sakrije od javnosti, pa je u januaru 2011, u intervjuu za „Pres", priznao da uživa u „starim holivudskim blokbasterima gangsterskog žanra", opisuje Vučićevu opsednutost mafijom urednik Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik listova Dnevni Telegraf, Nacional i Pravda i bivši Vučićev prijatelj i saradnik

Predrag Popović

- Volim da gledam „Skarfejs". Volim i ove moderne mafijaške serije kao što su „Sopranosi", ali ništa ne može da se meri sa „Kumom", sa onim kad Marlon Brando kaže „This time except this justice as a gift..." - priznao je novinarima, imitirajući glas don Vita Korleonea.

Don Alek je po toj matrici napravio naprednjački kartel. Već u startu primenio je devizu Al Kaponea: „Ako hoćeš da vladaš, budi spreman da uništiš i najbliže ljude, zato tigrovi jedu svoje mlade..." Za početak, Vučić je pojeo svoje stare vođe, prvo Šešelja, kasnije i Tomislava Nikolića. Usput, progutao je gotovo sve kilave opozicionare, nesposobne čak i da shvate koliki je njegov apetit. Dug je spisak i naprednjaka koji su završili na njegovom jelovniku.

Iako je u praksi primenio mnoga iskustva mafijaških legendi, srpski don nije shvatio suštinu. Mafija je stil života, ne puko otimanje svega što stigne pod ruku. Pripadnicima svog kartela, a naročito voljenom sebi, Vučić je omogućio da nekažnjeno vrše nasilje, reketiraju, prisvajaju tuđu imovinu, nameštaju tendere, krše sve zakone i uživaju zaštitu korumpiranih policajaca, tužilaca i sudija. Ipak, koliko god da su povezani i moćni, oni nisu mafijaši, već obični kriminalci kojima će se, čim se okolnosti promene, sve nade svesti na to da dobiju status svedoka-saradnika.

Kapone je govorio da je „svoju organizaciju izgradio na tuđem strahu". Vučić je primenio isti model. Međutim, strah je iracionalna kategorija, lako i brzo promeni smer. Vučić o tome zna sve, ceo život je proveo drhteći pred moćnijima, jačim i bogatijim. Zato sad strepi pred izazovima koji će čekaju u sledećim mesecima. Razlozi za brigu su ozbiljni.

U savremenoj istoriji nije bilo veštijeg proizvođača haosa od Vučića. Nesposoban da uradi bilo šta kvalitetno i korisno, zaustavio je proces demokratizacije društva i zaveo diktaturu. Krizno stanje, jedino u kome se snalazi, pet godina održava na dva načina: stalnom kampanjom u kojoj se nalaze on i njegovo interesno udruženje i raspisivanjem izbora. Dva puta je, bez ijednog logičnog razloga, obarao vlastite vlade, da bi na kraju napustio izvršnu vlast i kandidovao se za predsednika. Na nesreću normalnog dela Srbije, Vučić je ostvario sve svoje namere. Učvrstio je diktaturu, parlamentarizam je pretvorio u nezvanični kalifat, a pritiscima i spletkama uništio je ostatke jadne i bedne opozicije.

U takvim uslovima Vučić počinje pripreme za nove izborne ispite, u koje ulazi sa svim mogućim prednostima. Kontroliše tokove novca, gotovo sve medije, pa i neke lidere opozicionih stranaka. Ipak, prostor za manipulacije mu je znatno sužen, pošto prvi put mora da sva jaja stavi u istu korpu, pa da igra na sve ili ništa. Za razliku od diletanata koji mu se prividno suprotstavljaju, Vučić zna koliko je slab i sklon padu. Zbog toga je već bio prinuđen da menja plan i prilagođava ga trenutnoj situaciji.

Proletos, pred predsedničke izbore, Vučić je najavio prevremeno povlačenje Siniše Malog s mesta gradonačelnika Beograda, tobož zbog negativne kampanje koja se vodi protiv njega. Na taj način hteo da je izazove prevremene gradske izbore, koji bi bili održani krajem novembra. Po njegovom naređenju, Mali i Goran Vesić otvorili su više desetina gradilišta, razrovali ulice, napravili haos u saobraćaju i zaustavili normalan život grada. Istovremeno, SNS je primenila poznate metode podmićivanja birača, deleći pakete s uljem i čokoladama, drva za ogrev i, naravno, šarena obećanja. Ipak, plan je propao.

Gazde iz Vašingtona i Brisela procenile su da je vreme da se primeni konačno rešenje kosovoskog pitanja. Dakle, Srbija mora da promeni Ustav i utvrdi državnost albanske republike Kosovo. Kao svaka marioneta, Vučić se odmah zanjihao u smeru koji su odredili njegovi gospodari. Beogradske izbore odložio je za proleće, kad im je i vreme, kako bi ih spojio s referendumom za promenu Ustava. Da čorba bude gušća, odlučio je da se o istom trošku održe i vanredni parlamentarni izbori.

Uveren da će Srpska napredna stranka i bulumenta koalicionih parazita opet bez problema prevariti glasače, Vučić želi da parlamentarnim izborima smanji pritisak na Beograd, gde je najslabiji. Opozicija neće moći da novac, energiju i ljude troši samo u glavnom gradu, već će morati da se raspline od Subotice do Surdulice. Takođe, teže će se ujediniti na svim izbornim nivoima, nego samo u borbi za vlast u Beogradu. U takvim okolnostima, naprednjacima će se povećati šanse na beogradskim izborima, a na republičkim će pokušati da obore ispod cenzusa tri najljuća protivnika: Pokret „Dosta je bilo", Dveri i novoformiranu Narodnu stranku Vuka Jeremića.

Medijska priprema za rušenje aktuelne Vlade već je počela. Lično je Aleksandar Vučić odredio na koje slabe tačke treba da se izvrši udar. Naravno, prva na meti je tzv. premijerka Ana Brnabić. Kako stoje stvari pokazala joj je Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja. Bilo je dovoljno da premijerka najavi smenu ministara koji ne ostvaruju željene rezultate, pa da Joksimovićka krene u kontranapad. „Ako letim ja, leteće i Ana", izjavila je za naprednjački list „Alo". Još težim rečima završila je diskusiju na jednoj od oktobarskih sednica vlade.

- Slušaj, mene je na ministarsku funkciju postavila moja stranka, odgovaram njoj, a ne tebi. Zato, začepi! - vikala je Joksimovićka, kao što je navikla u komunikaciji s Vučićem.

Brnabićka je zaista začepila usta. Po ponašanju ostalih ministara shvatila je da joj nema spasa. Bez političke podrške, osuđena je na milost ili nemilost gospodara Vučića. Kako sada stvari stoje, ne piše joj se dobro. Vučić neće oklevati da je iskoristi u svojim spletkama. Uostalom, tako je i izabrana za predsednicu Vlade. Kad proceni da je došlo vreme za raspisivanje novih vanrednih izbora, Vučić će Brnabićku iskoristiti kao alibi. Nije bitno da li će kao povod navesti njeno neslaganje s kolegama, gubitak kontinuiteta u radu Vlade ili nešto treće, s lakoćom će je se odreći, a da niko ni uzdah ne ispusti za njom.

Da bi lakše progurao tu priču, uz Brnabićku mora da za odstrel izabere još nekoliko ministara. Metu je već nacrtao na ćelavoj glavi Vladana Vukosavljevića, fantomskog ministra kulture i informisanja. Vukosavljević je, vođen pohlepom i sujetom, pristao da sarađuje s Vučićem, o kome je doskora mislio i govorio isto što i svi normalni građani. Ubeđen da je mnogo lukav, nameravao je da se ne meša u svoj posao, da ne privlači pažnju kako bi što duže ostao u ministarskoj fotelji. Za njegovog mandata novinari su izloženi stravičnom progonu, ali on nije reagovao. Nepoznati kriminalci upali su u stan Dragane Pećo, novinarke „Krika", a Stevana Dojčinovića, urednika te mreže, ministar Aleksandar Vulin je optužio da je perverzni narkoman i strani plaćenik koji mrzi Srbiju. Vukašin Obradović, vlasnik „Vranjskih novina" štrajkovao je glađu ne bi li ukazao na katastrofalno stanje u medijima. Mnogi novinari su izloženi pravosudnoj torturi, a sve pod pokroviteljstvom Aleksandra Vučića. Nema gadosti koju Vučić nije izgovorio o svima koji ga kritikuju u medijima. Najžešće se ostrvio na Magazin Tabloid, ne štedeći uvrede na račun urednika i saradnika.

Vukosavljević o tome nikad ni reč nije izgovorio. Ćutanjem je podržao režimsku hajku, ali uznemirio se kad je u jednom tekstu u našem magazin nazvan „moralnom kreaturom". Autoru tog i ovog teksta poslao je nekoliko sms poruka, ljut zbog neprijatne etikete.

- Samo odredi vreme, doneću ti u kabinet dokumentaciju iz koje ćeš da vidiš kako Vučić zloupotrebljava pravosuđe u progonu medija - predložio sam.

- Ne zanima me vaš sukob, to je na ličnom nivou - odgovorio je ministar informisanja i dokazao da je moralna kreatura.

Kad diktator zloupotrebi službeni položaj da bi kaznio i eliminisao bilo kojeg novinara čije pisanje mu se ne dopada, to ne može biti „lični sukob". I Vukosavljević to zna, ali ne mari. Na njegovu žalost, saučesništvo u zločinu koji Vučić vrši nad medijima neće mu se isplatiti. Naprednjački bilteni već ga pripremaju za šut-kartu. Na teret mu se stavlja što je njegovo ministarstvo odobrilo finansijsku pomoć nekim nezavisnim medijima, koji ne podržavaju vlast. Iako je optužba besmislena, biće dovoljna kad se na dnevnom redu nađe sabiranje povoda za obaranje Vlade.

Naravno, Vukosavljević je beznačajan. Kao alibi za izazivanje krize koja će dovesti do novih izbora, Vučić će iskoristiti krupnije ribe. Iako glumi da ima razumevanja za Dušana Vujovića, njegovo odsustvo iz Vlade predstaviće kao prepreku koja ne može da se premosti izborom novog ministra ekonomije.

- Vujović je hteo da umre kao premijer. Želja mu se nije ispunila, čak neće umreti ni kao ministar - narugao se Vučić nedavno, kad je obavešten da će Vujović produžiti lečenje u Sjedinjenim Američkim Državama. Istom prilikom dodao je nekoliko opaski o Vujovićevoj „mladoj i nestašnoj supruzi, uskoro udovici", opisujući šta radi u Crnoj Gori.

S mnogo patetike i zaklinjanja u trajno prijateljstvo, Vučić će građanima Srbije kao predizbornu žrtvu ponuditi Aleksandra Vulina. Kao i u slučaju Bratislava Gašića i Siniše Malog, tvrdiće da poštuje i voli Vulina, ali teška srca mora da privremeno prekine saradnju, ne zato što je loše radio, već zbog nepodnošljive atmosfere koja je nastala aferom oko stana koji je kupio parama pozajmljenim od ženine tetke iz Kanade. Iako će naglašavati da „Vulin ništa nije ukrao otkad je na vlasti", priznaće da su njegovi skandali uzdrmali Vladu, pa nema drugog rešenja nego da se na novim izborima proveri da li ona ima poverenje birača.

Eliminaciji Vulina najviše se, logično, obradovao njegov arhineprijatelj Ivica Dačić. Vlasniku Socijalističke partije Srbije dozlogrdilo je da sluša Vulinove prozivke i tračeve. Kako i ne bi kad je svaki dan morao da trpi uvrede. Uz stare provokacije na račun kofera, banane i kokainskog grča koji mu se pojavljuje na licu dok peva „Miljacku", Vulin je proširio glasine o Dačićevim bahanalijama s maloletnicama. Iako je s tim prevršio meru, Dačić nije smeo da mu se lično suprotstavi, niti da od Vučića traži zaštitu. No, kad je saznao da diktator namerava da ukloni Vulina, obradovao se kao da je na koncertu Halida Bešlića. Zbog toga su on i Slavica Đukić Dejanović odmah podržali ideju o vanrednim izborima.

Novom mešanju karata raduju se i mnogi naprednjaci, nadaju se da će dobiti priliku da avanzuju. Malo ko u tom klanu razume Vučićevu zabrinutost. Za razliku od svojih potkalibarskih saradnika, Vučić zna koliko rizikuje. Dovoljno je da mu ne prođe referendum, pa da se uruši njegova kula od karata.

Iako je „Srpska lista", naprednjačka filijala na Kosovu, pobedila na lokalnim izborima, Vučić je ozbiljno shvatio opomene koje su se desile tokom kampanje. Prvi put se neko suprotstavio njemu i njegovom operativcu Zvonku Veselinoviću.

U Kosovskoj Mitrovici, krajem septembra, ubijen je Miloš Šćepanović, jedan od najbližih saradnika Veselinovića. Šćepanović je nedavno izašao iz zatvora u kome je odležao trogodišnju kaznu za ubistvo jednog Srbina. Nije dugo proveo na slobodi, osvetio mu se brat ubijenog. Vučić je odmah politizovao krvnu osvetu, optuživši protivnike „Srpske liste" da stoje iza tog zločina.

Još više problema zadali su mu Srbi koji su se drznuli da javno kritikuju kadrove kojima je on poslao na Kosovo. U pismu koje se širi internetom, oni su optužili Vučića da je na severu Kosova i Metohije stvorio novi „zemunski klan", koji predvode narkodileri, kriminalci i neškolovani polusvet. Naprednjački kadrovi, prema tim tvrdnjama, obračunavaju se s lokalnim Srbima na najbrutalnije načine, šire strah, ponižavaju i terorišu gore od Tačija, Haradinaja i ostalih terorista iz UČK.

- Sve je počelo dolaskom Vučićevih ljudi na vlast u Kosovskoj Mitrovici, kada je dovedena izvesna Zlata Radovanović iz Beograda. Ona, sa završenom srednjom tekstilnom školom, daje savete predsednicima opština, suflira dekanima fakulteta, direktorima škola i preduzeća. Zlata Radovanović sudi i donosi odluke, a ko joj se suprotstavi dobija otkaz na poslu - navodi se u pismu ogorčenih Srba s Kosova.

Oni ne znaju da je lepa Zlata politički zanat ispekla kao kućna pomoćnica Aleksandra Vučića, a kasnije i Šaka Polumente, crnogorske estradne zvezde. Drugačije, ali značajne, reference imaju i ostali Vučićevi namesnici. Jedan od njih je Marko Knežević, policajac s nadimkom Drug Crni, strah i trepet za sve čelnike „Srpske liste" i licencirani kontrolor svega što se emituje na Televiziji Most. Implementacija Briselskog sporazuma poverena je Ljubi Mariću, pekaru, izbeglici iz Knina, za koga se tvrdi da je lečen u psihijatrijskoj bolnici „Laza Lazarević".

Zoran Milojević Zelja, nije lečen, ali jeste uticajan.

- Na funkciji savetnika u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, od njenog osnivanja, nalazi se Zelja Milojević iz Leposavića. On je ranije radio na državnoj pumpi INA u Zubinom potoku, odakle je isteran zbog pljačke, ali je posle 1999. albanskim parama sagradio benzinsku pumpu na ulazu u Leposavić. Nikad se nije bavio nijednim časnim poslom. Danas direktore škola i preduzeća s Kosmeta u beogradskoj Kancelariji dočekuje i savetuje Zoran Milojević Zelja, čovek bez škole i ikakvog znanja, čovek koji je dilovao drogu i čiji sin i danas leži u zatvoru u Nišu, takođe zbog dilovanja narkotika - navodi se u pismu Srba s Kosova.

Gde je Zelja, tu je i njegov šef Zvonko Veselinović.

- Najveći uticaj na sve srpske političare na Kosovu i uopšte na sve ovde ima Zvonko Veselinović, koga je Vučić promovisao u biznismena. On je toliko puta i toliko godina ležao u zatvoru zbog dilovanja droge, a i sada je uključen u taj posao s najvećim albanskim narkodilerom na Kosovu Mentorom Bećirijem - istakli su Srbi koje na severu Kosova zlostavlja Vučićev novi „zemunski klan".

Bez obzira na to koliko ima istine u ovim navodima, oni pokazuju da se čak i na Kosovu topi strah od Vučića i njegovih dahija. Nešto severnije, u Priboju, narod je pružio otpor Vučićevom svemoćnom dvostrukom kumu Nikoli Petroviću. Sredinom oktobra tamo je održan protest zbog izgradnje privatne hidroelektrane „Rekovići" na Limu. Investitor je Petrovićeva firma „Mini hidro investments", koja će u taj posao uložiti 2,3 milijarde dinara, a radove izvodi građevinska firma „Hidro tan", čiji je zvanični vlasnik Dušan Klisura.

- Interes investitora jeste da zaradi veliki novac izgradnjom hidrocentrale, koja našem gradu, a ni našoj državi, nije potrebna. Brana će uništiti Lim, doneti povećanu vlažnost vazduha i ekološku katastrofu. Pokrenućemo spor pred Upravnim sudom Srbije, a ovim protestom želimo da pokažemo da su udruženi građani jači od interesa pojedinaca bliskih vlastima - rekao je Mladen Stiković, jedan od organizatora protesta.

Opština Priboj je Petrovićevoj firmi poklonila parcelu koja je nedostajala, pa je Ministarstvo energetike u junu izdalo građevinsku dozvolu, a u avgustu je Klisurin „Hidrotan" počeo s radovima. Posečeno je drveće, bageri nanose šljunak, a uskoro će krenuti izgradnja brane, koja je u novim dokumentima porasla na sedam metara. Prema planu investitora, očekuje se godišnja zarada od pet miliona evra.

U Priboju kažu da Petrović nije dolazio na svoje gradilište. Umesto njega, brigu o poslu vodi Klisura, koji lično preti svima koji se protive izgradnji hidroelektrane. U taj mrtvi grad, kažu meštani, ponekad svrati Andrej Vučić, ali drugim povodom, verovatno zainteresovan za poslove u bescarinskoj zoni.

Naprednjački klan nastavlja da čerupa Srbiju, ali don Alek zna da je doteralo, što kaže njegov formalni tata Anđelko, cara do duvara. Čim narod diže glas protiv Veselinovića i Petrovića, simbola režimske torture i bahatosti, znači da nije dobro. Po Vučića. Svaka grudva otpora može da pokrene lavinu, koja će ga zbrisati s političke scene. Zato Vučić, da bi sakrio strah, opoziciji preti novim izborima, šikanira i vređa novinare, hapsi građane koji ga kritikuju na društvenim mrežama i progoni svakoga ko digne glas protiv diktature. Nedorastao izazovu, ne shvata da su mu najveći protivnici realan život i kalendar. Od toga nema odbrane.

A 1. Paranoja Željka Mitrovića i Milomira Marića

Odmah po dolasku na vlast, Aleksandar Vučić je zastrašio sve bogataše. Hapšenjem Miroslava Miškovića dokazao je da će koristiti sve načine da ih reketira. S puterom na glavi, svesni načina na koji su stekli sve što imaju, rep su podvili i vlasnici medija, prepuštajući mu ulogu glavnog urednika.

Željko Mitrović je Vučiću na raspolaganje dao svoju televiziju i celog sebe. Bez stida, postao je najvulgarniji i najagresivniji promoter diktatorove patologije. Doze ludila povećavale su se posle svake smrti u čijoj blizini je bio Mitrović, senior ili junior, svejedno. Da bi izbegao sudske kazne, prodao je dušu vragu svome i pristao da bude sve što on hoće. U retkim trenucima, Mitrović to i priznaje.

- Samo svojim znanjem i trudom, bez ičije pomoći, stvorio sam medijsku imperiju. Da bih je odbranio od napada, morao sam da sarađujem sa svakim režimom. Uspeo sam da preživim Miloševića, Đinđića, Tadića i Koštunicu, nadam se da ću i Vučića. Ko god mi prigovara što sam stao uz Vučića, prvo neka se zapita da li bi rizikovao sudbinu svog sina i svoje kompanije. Možda neko hoće, ja neću - priča Mitrović i treba mu verovati, ima ozbiljne razloge za strah.

U nešto lagodnijoj poziciji nalazi se tajkun Predrag Ranković Peconi, nesrećni vlasnik Televizije Hepi. Vučić nije mogao da ga zaštiti od metaka Željka Rutovića, ali pomaže mu u mnogim poslovima. Zauzvrat, Vučić je dobio Milomira Marića.

U svom kitnjastom stilu, kad je već prinuđen da promoviše ludilo, Marić preteruje, pretvarajući sebe i Vučića u sablasno-komične junake primitivne parodije. Zato se i iznenadi kad ga neko shvati ozbiljno. U aprilu je na Fakultetu političkih nauka otkazano Marićevo predavanje pod vickastim nazivom „Hrabrost je odlika dobrog novinara". U septembru je medijski analitičar Vladan Radosavljević odbio da učestvuje na tribini kad je u publici video glavnog urednika Hepija.

- Ne znam zašto me ljudi mrze, kako ne shvataju da sam ja samo Peconijev taoc. On me drži na mestu glavnog urednika kako bi Vučić bio siguran da neće imati problema s tom televizijom. Sad sam ja svima kriv, najlakše je napadati mene - kuka Marić, podsećajući da je iste zadatke obavljao za Bogoljuba Karića u vreme vladavine Zorana Đinđića.

Bez reda u glavi, Aleksandar Vučić

Kao i svaki lenjivac, Vučić najviše posla ima sutra.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane