Natrag

Propadanje

Najveći stečajni postupak u istoriji privrednog prava Srbije koštaće 552 miliona evra

Sve će to narod platiti

Štetno delovanje važećeg Zakona o stečaju, kao i manjkavosti Zakona o računovodstvu i reviziji, doveli su do toga da će samo u slučaju četiri do sada okončana stečajna postupka kakvi se ne pamte u savremenoj Srbiji, na teret građana pasti pola milijarde evra obaveza. Samo u okončanom stečajnom postupku Mlekare, AD, Šabac, nakon deobe stečajne mase u Privrednom sudu u Valjevu, 16 banaka je pretrpelo ukupan gubitak u iznosu od 95,3 miliona evra, među kojima Komercijalna banka, AD, Beograd najveći iznos od 43,3 miliona evra.

Miodrag K. Skulić

Krajem septembra ove godine, Vlada Republike Srbije je predložila Skupštini Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju iz 2009. godine. Od 2000. godine ovo je treći zakon o stečaju. Posebno treba ukazati da je Ustavni sud Srbije sada važećem zakonu o stečaju, osporio članove 150 do 154, koji su nakon te odluke brisani, a odnosili su se na celo poglavlje X. Posebni postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje.

U postojećem Zakonu o stečaju najveće dve manjkavosti su: prva, s pravom se dotadašnji vlasnici akcija odnosno udela udaljuju iz daljeg upravljanja privrednim društvom u stečaju i što upravljanje prelazi na Odbor poverilaca, ali, po našem mišljenju, nije u duhu Ustava, što se vlasnici akcija, odnosno udela, udaljuju iz daljeg procesa sagledavanja razloga zbog kojih je privredno društvo došlo do stečaja, a, pogotovu, iz procesa unovčavanja imovine stečajnog dužnika, te utvrđivanja prava osporenih poverilaca, i drugo, što stečajni upravnik i stečajni sudija nemaju obavezu da utvrde razloge zbog kojih je stečajni dužnik došao u teškoće izmirenja svojih obaveza, te kada je upao u te teškoće.

Činjenica je da stečajni upravnici ne izveštavaju Odbor poverilaca, kao novog upravljača imovinom stečajnog dužnika, o većim iznosima i datumima kreditnih zaduženja stečajnog dužnika i popisu pravnih lica kojima je iz tih sredstava vršeno plaćanje i po kom osnovu, kao i imali investicionih ulaganja, u koje objekte i da li su to eventualno promašena ulaganja, te koja je imovina veće vrednosti otuđena u poslednjih tri ili pet godina, na koji način i po kojoj ceni. Zatim je bitno koliki iznos u poslednje tri godine, pre nastupanja stečaja, je bilo poslovanje sa povezanim pravnim licima, te koliki iznosi su bili plaćanja inostranstvu i po kojim osnovama. Sve su to bitni elementi Ekonomsko - finansijskog izveštaja stečajnog upravnika.

Izostanak predstavnika vlasnika pre stupanja privrednog društva u stečaj, omogućuje tom vlasniku, da stalno ističe kako su mu stečajni upravnik i stečajni sudija prodali imovinu po bagatelnoj vrednosti i kako su "naduvali" obaveze prema poveriocima, dok se u konkretnom radi i o ličnoj i privrednoj časti stečajnog dužnika.

Na primeru najvećeg stečajnog postupka u istoriji privrednog prava Srbije, slučaj stečaja Koncerna Farmakom M.B. iz Šapca, koji će poverioce, u do sad zaključena četiri stečajna postupka, koštati 552 miliona evra, pokušaćemo da utvrdimo manjkavosti sada važećeg Zakona o stečaju, kao i manjkavosti Zakona o računovodstvu i reviziji.

Koncern Farmakom M.B. u vlasništvu je šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića, koji je devedesetih godina bio vlasnik Farme kokošaka u predgrađu Šapca, pa se ne zna da li reč u nazivu koncerna potiče od reči „farma", ili od skromnog znanja farmacije njenog vlasnika. Ali, u svakom slučaju, reč je o gubicima poverilaca, banaka, države, privrednih društava, međunarodnih investicionih fondova i zaposlenih, gigantskih razmera.

Od firmi u vlasništvu Miroslava Bogićevića, koje čine Koncern Farmakom M.B. u poslednje tri godine u stečaj su otišle, uglavnom preko Privrednog suda u Valjevu: Mlekara Šabac, Fabrika akumulatora Sombor, dve livnice (Požega i Guča), dva rudnika olovno - cinkane rude (Lece-Medveđa i Rudnici i topionica Zajača), jedan poljoprivredni kombinat (PIK Debrc), jedna sportska dvorana, jedno trgovačko društvo i sam Koncern. U stečaju do danas nije Rudnik Suva stena iz Raške i 50 odsto ulaganje u dnevni list „Politika Novine i magazini" izvršeno preko zavisnog društva Koncerna iz Moskve, u značajnom delu plaćeno iz kredita Nove Agrobanke, sada i nje u stečaju, a radi se o ulaganju u ukupnom iznosu od oko četiri miliona evra.

Ukupne obaveze, one unete u godišnje obračune za 2016. godinu, uz eventualna uvećanja po prijavama stečajnih poverilaca, dostigle su znatno više od pola milijarde evra. Prema dokumentovanoj proceni ukupna imovina ovog Koncerna može se unovčiti sa samo oko 72 miliona evra. Evo dokaza toj vrednosti...Naime, od otvaranja stečaja do danas prodate su četiri privredna društva, i to: Mlekara, AD, Šabac za 950 miliona dinara, ili 7,7 miliona evra, Livnica Požega za 309 miliona dinara, ili 2,5 miliona evra, Industrijski kombinat Guča za 166,9 miliona dinara, ili 1,36 miliona evra, Rudnici i topionica Zajača za 160 miliona dinara, ili 1,3 miliona evra.

Dakle, celokupna prihodovana vrednost ova četiri stečajna dužnika unovčena je za milijardu i 485 miliona dinara, ili za 12,9 miliona evra. Poverioci u ovim stečajnim postupcima potraživali su 69,7 milijardi dinara, ili oko 567 miliona evra i pretrpeli su čist gubitak u iznosu od 552 miliona evra!

Kupac ova četiri stečajna dužnika je M.I. Finance, doo iz Šapca. Mlekare, AD, Šabac, ostala je bez sopstvenog kapitala, pa se postavlja pitanje kako će jedno do kupovine Mlekare, AD, trgovačko društvo uspeti da pozitivno posluje u uslovima pretrpljenog gubitka poverilaca - isporučilaca mleka, koji su svoja potraživanja morali da otpišu sto odsto. Kupac Rudnika i topionice Zajača je beogradska firma Bersk Investments, koja je bila jedini ponuđač za kupovinu ovog stečajnog dužnika, kao pravnog lica. Kupac Livnice Požega je užička firma Jedinstvo, u vlasništvu Miće Mićića, dok je kupac Industrijskog kombinata Guča privredno društvo Oleks, doo, Užice u vlasništvu Milenka Govedarice. Zli jezici govore da iza nekih kupovina stoji bivši vlasnik, ali to nije samo za kupovine iz stečaja, već, skoro za sve, da nadležna agencija za sprečavanje pranja novca, prati iz kojih finansijskih sredstava, ličnih ili kreditnih se kupuju nepokretnosti i pravna lice iz stečaja.

U stečaju su ostala pravna lica za koje nije nađen kupac pravnog lica, te ukoliko se ne uspe u ponovljenom postupku, stečajni upravnik, po odobrenju stečajnog sudije, biće prinuđen da istakne prodaji nepokretnosti i opremu. Tako u slučaju Fabrike akumulatora iz Sombora koja ima obaveze u iznosu od 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 53 miliona evra, kupac iz Švajcarske, firma Batagon, ponudila je sedam miliona evra, što nije prihvaćeno. U svakom slučaju poverioci će pretrpeti gubitak od oko 45 miliona evra. PIK Debrec ima obaveze oko milijardi dinara, a poverioci će pretrpeti gubitak od oko šest miliona evra. Rudnik Lece ima obaveze oko 2,7 milijardi dinara, ili oko 22 miliona evra, sada je izdat u zakup inostranoj firmi, sa kojom ima teškoća u naplati zakupnine, ali se pouzdano ceni da će poverioci pretrpeti gubitak od oko10 miliona evra.

I ono što je najvažnije od još neprodatih stečajnih dužnika odnosi se na matično društvo Koncern Farmakom M.B, doo, u stečaju. Obaveze ovog privrednog društva su 31,8 milijardi dinara, ili oko 258 miliona evra. Ceni se da će gubitak poverilaca, nakon prodaje imovine i potraživanja, iznositi oko više miliona evra, jer se prodajom zaliha, unovčavanjem potraživanja i druge imovine ne može ostvariti više od 38 miliona evra. Ovo zato što se na zalihama vodi vrednost od oko 103 miliona evra, a pretežno se odnosi na uknjiženu vrednost jalovine iz rudnika olovno cinkane rude.

Po Zakonu o rudarstvu šljaka je, kao i sama ruda, u vlasništvu države Srbije i kao takva nije se mogla uknjižiti kao zaliha tj. nezavršena proizvodnja, kao imovina stečajnog dužnika. Ugovorom o poslovno - tehničkoj saradnji, od 01.02.2011. godine sa Rudnikom Koncern je dogovorio preradu šljake, navodno u njegovom vlasništvu, ali je nikad nije prerađivao. Nije za čuđenje što već treću godinu ni dinar zaliha nije prodat, niti su potraživanja za prodate proizvode naplaćena, već je za čuđenje što stečajni sudija toleriše toliki stepen neodgovornosti stečajnog upravnika Koncerna Farmakom M.B, doo Stojanke Filipić, već je za čuđenje što zalihe u tolikoj velikoj vrednosti, koje su neosnovano uknjižene u imovinu Koncerna nisu stornirane i brisane iz knjiga stečajnog dužnika, jer je to konstrukcija samo Bogićevićevih maštarija, kojom je hteo da pokrije "rupe" u bilansima sopstvenog koncerna.

Postavlja se i pitanje šta radi Privredni sud u Valjevu i njegov predsednik suda u ovom stečajnom predmetu, iza kojeg stoje brojni poverioci, jer je konačna lista poverilaca utvrđena još 23. decembra 2014. godine. U slučaju Mlekare, AD, poverioci su isplaćeni tako što su zaposleni dobili minimalnu zaradu za poslednju godinu rada, doprinose na tu zaradu za dve godine, a manje od polovine potraživanja Poreska uprava i Opština Šabac.

Postavlja se pitanje šta su radile revizorske firme koje su vršile reviziju godišnjih finansijskih obračuna za 2013. i ranije godine, pre ulaska u stečaj devet privrednih društava ovog Koncerna. Jasno se iz svih revizorskih izveštaja (a obavezu revizije je imalo sedam tih privrednih društava) vidi sledeći tekst, u poslednjem poglavlju Uzdržavajuće mišljenje "...Zbog značaja pitanja opisanih u pasusima Osnove za uzdržavajuće mišljenje, nismo bili u mogućnosti da pribavimo dovoljno odgovarajućih revizorskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje. Shodno tome, ne izražavamo mišljenje o finansijskim izveštajima ...".

Bilo je sasvim jasno revizorskoj kući da su već od aprila i maja 2013. godine, pa zatim i u 2014. godini u avgustu i septembru mesecu, kada su takva mišljenja data, skoro sva privredna društva Koncerna Farmakom Miroslava Bogućevića, imala veliku blokadu tekućih računa. Tako je 25. decembra 2013. godine blokada šest računa iznosila više od devet milijardi dinara, ili više od 80 miliona evra. Naše revizorske kuće, umesto da jasno kažu da je privredno društvo ušlo u zonu stečaja, bez obzira što još niko nije pokrenuo stečaj, čime bi poverioce uputili na pokretanje stečajnog postupka, ona daju tako blage konstatacije. Poznato je da se revizijski nalaz pribavlja, uz veoma visoku naknadu revizorske kuće, jer revizori u tom privrednom društvu moraju provesti dve do tri nedelje, a često i više. Slom poslovanja kontrolisanog društva se nigde ne najavljuje.

U slučaju Koncerna Farmakom Miroslava Bogićevića gde je radno mesto izgubilo četiri hiljade zaposlenih, a oštećene banke, dobavljači, brojni kooperanti za isporučeno mleko, država za poreze i doprinose, javna preduzeća za komunalne usluge, isporučioci električne energije i zaposleni, Skupština Srbije bi morala formirati Anketni odbor koji bi utvrdio da li naš Zakon o privrednim društvima, Zakon o računovodstvu i reviziji, Zakon o bankama, pa i sam Zakon o stečaju, imaju ozbiljnih manjkavosti, kada se nekoliko privrednih društava moglo prekomerno zadužiti, gde su ti svi silni novci utrošeni. Posebno je interesantno da li su ti svi promašaju u poslovanju prouzrokovani tržištem, ili je tu bilo i nekih špekulativnih transakcija.

Ono što je u ovim slučajevima posebno interesantno odnosi se na inostrano zaduženje Koncerna, jer su samo u okončanom stečaju šabačke Mlekare, AD, dva inostrana kreditora izgubila 107,5 miliona evra, i to: Amsterdamtrade Bank N.V. 25,5 miliona evra, ICF (International Finance Corporation, SAD) 82 miliona evra.

Bilo bi, po našu državu dobro, ako tim inostranim bankama odnosno korporacijama nijedna naša banka nije dala garanciju. U okončanom stečajnom postupku Mlekare, AD, Šabac, nakon deobe stečajne mase u Privrednom sudu u Valjevu, 16 banaka pretrpelo je ukupan gubitak u iznosu od 95,3 miliona evra, među kojima Komercijalna banka, AD, Beograd najveći iznos od 43,3 miliona evra. Sreća je što su banke, već u bilansima za 2014. godinu bile prisiljene da rezervišu deo sredstava za otpis potraživanja po kreditima datim Koncernu Farmakom M.B. i njegovim zavisnim društvima, a sada će knjižiti samo deo koji nije do sada bio rezervisan za otpis.

Iz svega iznetog jasno proizlazi da u tržišnoj privredi duvaju čudni vetrovi i da stranci nisu izmislili organe za sprečavanje pranja novca i organe za sprečavanje korupcije, posebno one u olakom davanju bankarskih kredita, naročito onih bez zdravog hipotekarnog pokrića.

Poslanici u Skupštini Srbije prilikom razmatranja ovih novih predloženih izmena i dopuna Zakona o stečaju iz 2009. godine, treba da razmotre šire aspekte neophodnih izmena, a ne samo ono što je Vlada predložila. Dobro bi bilo i da se tom prilikom razjasne i neke odredbe Krivičnog zakonika, jer je Srbija siromašna država, pa zaprećene zatvorske kazne ne samo za namerno dovođenje u stečaj svog ili tuđeg privrednog društva, već i za propuštanje čitave palete radnje koje vlasnik odnosno odgovorni direktor nije preduzeo, treba zapretiti sankcijama.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane