Natrag

Tabloid istražuje

Slučaj Hotela Slavija Lux, Beograd

Srpski rulet na arbitraži

Tročlano arbitražno veće dosudilo austrijskoj firmi za kockanje i klađenje, bez veštačenja 1,6 miliona evra, a procenitelj je po zahtevu izvršitelja procenio vrednost tog elitnog hotela od 6.500 m2 na samo četiri miliona evra, ili po m2 u strogom centru Beograda samo 615 evra! Preduzeće Hoteli Slavija, doo, je sto odsto u vlasništvu Republike Srbije, a dva hotela na lokaciji na Trgu Slavija sa 30.000 m2 upisana su u Registar APR-a u vrednosti od većoj od 19 miliona evra. Magazin Tabloid je istraživao hronologiju ove neviđene prevare i brutalne pljačke državne imovine

M.G.

Tročlano Arbitražno veće u sastavu: Vladimir Kozar, predsednik i dva člana veća Aleksandar Jakšić i BalšaKašćelan, dana 20. decembra 2016. godine donelo je Arbitražnu odluku u predmetu ad hoc arbitraže između austrijske firme Fil Sar Handelsresellschaft m.b.H Wien i Slavija Hoteli, doo iz Beograda Odluku kojom se obavezuje tuženi Slavija Hoteli, doo da plati iznos od 9.747.282,60RSD, sa zakonskom zateznom kamatom, zatim iznosa 3.876.579,00RSD, sa zakonskom zateznom kamatom, i iznosa od 1.020.000USD sa domicilnom kamatom, sve od 01.12.2007. godine, pa do konačne isplate.

Dodeljen je iznos od 9,7 miliona dinara. Niko ne zna od čega se sastoji ovaj iznos, a iznos od 3,8 miliona po osnovu navodno datog depozita od 300.000USD, koji je veštačenjem u predmetu Privrednog suda u Beogradu iz 2011. godine utvrđeno da ničim nije dokazana uplata topg depozita, dok je iznos od 1.020.000USD kao vrednost ulaganja u opremu iz 1988/89, i 1993. godine, kao da ta oprema nije amortizovana za 20 godina, kao da nije zapisnički izuzeta iz Hotela Slavija, a postoje dokazi i da ta oprema nije od 2004. godine u vlasništvu austrijske firme već je uneta u privredno društvoFil Sar Beograd, kao i navodno ulaganje u poslovni prostor od 760 m2, koji nikad nije priveden nameni, pa tog ulaganja nikad nije ni bilo. Arbitražno veće dodeljuje celokupan ovaj iznos austrijskoj firmi iako su partneri ulagali 50:50, a austrijska firma svoju opremu unela u beogradsku firmu i nju zapisnički preuzela.

Vlasnik firme Fil-Sar iz Beča je pokojni Branislav Šaranović. Ugovor o ulaganju sredstava stranog lica u OOUR Hotel "Slavija" u Beogradu, zaključen je dana18. maja daleke 1988. godine između: JAT - OOUR Hotel "Slavija", koji je tada predstavljao Tihomir Krstić, direktor hotela i Firme KIN-STIB iz Kinšase-Zair, koju je tada predstavljao JablanGeorges, generalni direktor.

Poslove od zairske firme preneo je pokojni Branislav Šaranović, na svoju austrijsku firmu Fil-Sar, a od 1. marta2000. godine i normalno su se odvijali poslovi preko te austrijske firme.

Već godine 2001. Šaranović otvara privredno društvo za igre na sreću pod nazivom Fil-Šar, doo sa sedištem u Beogradu i nastavlja da preko te firme ubira deo čiste dobiti koji prema ugovoru o deobi dobiti pripada inostranoj firmi, a od 2004. godine, ova beogradska firma ne uplaćuje pripadajuću dobit Hotelu Slavija.

Tako se poslovanje odvijalo do kraja 01.12.2007. godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o igrama na sreću, prema kome je država praktično dozvolila samo firmi Grand Casino, koja je imala praktično monopol. Aneksima ugovora bilo je predviđeno da JAT obezbedi dozvolu za obavljanje "žive" igre da se uredi prostor od 760 m2, ali državna dozvola za to nije mogla biti dobijena, pa su se partneri zajednički obratili Ustavnom sudu da se taj zakonski propis izmeni. Iz razloga nemogućnosti dobijanja dozvole, prostor od tih 760 m2 nikad nije adaptiran, niti je bilo ikakvog ulaganja, ali je Arbitražno veće donelo odluku da se inostranoj bečkoj firmi dodeli 1.020.000 dolara, uz odgovarajuće domicilne kamate, iako je inostrana firma zahtevala 1,5 miliona dolara.

Treba posebno istaći da je Privredni sud u Beogradu, pre Arbitražnog veća, još 16. maja 2011. godine odbio tužbeni zahtev bečke firme Fil-Sar protiv Republike Srbije da Republika bečkoj firmi isplati 9.122.000 eura naknade štete, po ovom pravnom poslu.

Posebno treba ukazati i na činjenicu da je Privredni sud u Beogradu dana 29. decembra2016. godine doneo rešenje kojim se usvaja zahtev za izuzeće arbitražnog veća u ad hoc arbitraži, pa se izuzimaju arbitri Vladimir Kozar, predsednik veća, i Aleksandar Jakšić i BalšaKašćelan, članovi veća, od postupanja u arbitražnom postupku u kome su strane u sporu tužilac Fil Sar HandrlsGmbH, iz Beča Austrija i tuženi "Slavija Hoteli", d.o.o. iz Beograda. Znajući za ovu presudu Arbitražno veće je devet dana ranije, bez veštačenja, koje su zahtevale obe strane u sporu i bez saslušanja stranaka koje je tražio tuženi, zaključilo arbitražno većanje i donelo ovako visoku oštetu, ni na čemu zasnovano, niti ičimdokumentovanu. Posebno je teška optužba na račun članova Arbitražnog veća što su u ovom većanju koristili veštačenje koje je bilo u predmetu koji je Privredni sud u Beogradu odbio zahtev za naknadu štete protiv Republike Srbije još maja 2011. godine.

Tuženi je više puta u svojim podnescima isticao da inostrani partner nije uložio u adaptirani prostor od 223 m2 nikakva sredstva, jer je adaptaciju prostora radio OOUR Hotel Slavija, što se jasno vidi iz dokumentacije, a on je u zajednički posao uložio samo aparate za igru na sreću, koje je zapisnički preuzeo. Isto tako jasno je da je sama inostrana firma nije pružila nikakav dokaz o uplati depozita od 300.000 dolara. I na kraju Arbitražno veće je dodelilo oštetu od 1.020.000 dolara po osnovu zajedničkog ulaganja na adaptiranju prostora od 760 m2, koji nikada nije ni priveden nameni, jer nije imalo svrhe da se prostor privodi nameni kad nije bilo dozvole države za tu vrstu igri na sreću.

Tužilac je u tužbi od09.10.2015. godine za arbitra imenovao Dr BalšuKašćelana iz Beograda, a tuženi Dr Aleksandra Jakšića, redovnog profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, trećeg člana Vladimira Kozara, saglasno su imenovali za predsednika Arbitražnog veća. Protiv svih njih ovlašćena advokatska kancelarija koja zastupa Slavija Hotele, podnela je krivičnu prijavu sa više stotina stranica dokumentacije uz prijavu.

Advokatska kancelarija Vladan S. Bojić i dr. iz Podgorice dostavila je Privrednom sudu u Beogradu dana16. juna2017. godine Predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave tj. Arbitražne odluke u predmetu ad hoc arbitraže. Sud je 14. juna doneo Rešenje o izvršenju. Javni izvršitelj je dana 28. juna 2017. godine dostavio Zaključak o određivanju sprovođenja izvršenja koje će se sprovesti upisom Rešenja o izvršenju u katastar nepokretnosti, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti, prodajom nepokretnosti Hotela Lux, Beograd. Tom prilikom priložen je obračun glavnog duga i kamate sudskog veštaka ekonomsko - finansijske struke, pa je glavni dug 124,9 miliona dinara, a kamata 65 miliona dinara, odnosno na dan 09.10.2017. godine, nešto oko 1,6 miliona evra.

Javni izvršitelj je dostavio tuženom Slavija Hoteli, doo procenu ovlašćenog procenitelja na iznos građevinskog dela hotela, sa zemljištem I infrastrukturom, bez ugostiteljske I hotelske opreme I inventara na iznos od četiri miliona evra, ili oko 615 evra/m2. Tu procenu izveo je proceniteljna bazi obavljanja u tom objektu ugostiteljske delatnosti. Kako procenitelj nije cenio pored ugostiteljske još bar dve delatnosti, i kako je učinio čitav niz drugih propusta, Slavija Hoteli, doo u ostavljenom roku od pet dana dostavili su drugu procenu gde je vrednost hotela sedam do devet miliona evra. Sada predstoji Javnom izvršitelju da poruči procenu Komisije veštaka, pogotovu što se krivična prijava nalazi u fazi operativne obrade.

Paralelno sa ovim procesom Slavija Hoteli, doo su još 23. marta 2017. godine pokrenuli sudsku tužbu za poništenje arbitražne odluke i predali je Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom za određivanje privremene mere zastoja u izvršenju presude dok se spor po toj tužbi ne okonča, uz isticanje da austrijska firma Fil-Sar, nema sada posle smrti Branimira Šaranovića i njegovog brata Slobodana Šaranovića, nikakvih aktivnosti, te postoji opravdana bojazan da će tih 1,6 miliona evra biti odmah nakon naplate skinuto sa računa, te u slučaju pozitivnog ishoda po toj tužbi Slavija Hoteli, doo, u državnom vlasništvu neće imati od čega da se naplati. I na zaprepašćenje podnosioca tužbe i svih nas Privredni sud u Beogradu je odbio donošenje privremene mere, a na tu odluku se ne može uložiti žalba Apelacionom privrednom sudu.

Abritražno veće je sebi dodelilo honorar u ovom postupku u iznosu od 113 hiljada evra, dakle, svakom članu po 35 hiljada evra i osam hiljada, sekretaru veća.

U ovom arbitražnom i sudskom galimatijasu ima mesta i državni pravobranilac Republike Srbije, jer se državna imovina, na ovaj nazovimo ga lopovski način, ne može krčmiti. U očekivanju da tužilac prihvati krivičnu prijavu, opravdano je očekivati da će se zastati sa izvršenjem prodajom ovog elitnog hotela za nepostojeća ulaganja i nepostojeću štetu. Pri ovom čitalac će se prisetiti i slične presude u slučaju igri na sreću bivšeg Hotela Internacional.

U pitanju je organizovani kriminal i ovde se kora konstatovati da se od prvog dana formiranja arbitražnog veća znala crna sudbina Hotela Slavija.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane