Natrag

Razaranje

Kako je zulum direktorke Etnografskog muzeja u Beogradu doveo do prvog smrtnog slučaja

Kultura na F odeljenju

Kakvo je stanje u Etnografskom Muzeju. Dokle se došlo s urnisanjem tog muzeja, kakva je sličnost muzeja sa filmom "Kad Jaganjci utihnu", da li se muzej pretvara u koncentracioni logor za zaposlene? U čemu se sve takmiče direktorkini uvlakači i ko su glavni takmičari u uvlačenju, ko liči na prekuvanu šufnudlu a ko je sve napravio neprincipijelnu koaliciju sa direktorkom i koje su stručne reference Mirjane Menković a koji su njeni prioriteti u poslednjih 30 godina? Na ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

Dana 12. septembra ove godine, preminula je dr Sofija Kostić, eminentni srpski etnolog i muzeolog koja je bila još jedna žrtva stravičnog mobinga, vređanja, šikaniranja i fizičkog nasrtaja od strane tamošnje oktroisane direktorke Menković dr Mirjane koja u Etnografskom muzeju sprovodi zulum i štetočinstvo sa kojom ni Ministarstvo kulture više ne zna šta da radi.

Da je stanje u muzeju strašno i kriminalno najbolje govori činjenica da se ministar kulture mesecima uokolo raspitivao i tragao sa eventualnim stručnjakom koji bi preuzeo Muzej i pokušao da nekako sanira stanje i rastera bulumentu koju je dovukla Menkovićka, ali uzalud jer svako iole normalan zna da je tamo situacija katastrofalna, da se muzej polako pretvara u koncentracioni logor za zaposlene i to sa stražarskom službom u vidu izvesnog pandura Milana Žilovića i ostalih članova Menkovićkine bulumente slugeranja i podguznih mušica koji se međusobno takmiče u tome ko će se sve dublje I dalje zabiti u njenu pozamašnu guzicu ne bi li tako stekli neke nove pozicije ili sačuvali živu glavu!

Naravno među tim kapitalnim uvlakačima se najviše ističu sve sami kapitalci recimo Vesna Omčikus koja Menkovićku nije mogla da smisli a verovatno se prodala za dve šampite, pola kile žužu peciva i nekoliko haljina, ne bi li nadoknadila štetu nastalu odlaskom njenog mužića Marka Omčiguza u penziju i nedostatkom ručkova i kupovine garderobe na račun države. Vesna Omčikus sa svojom sestrom od tetke koja radi kao mr fotograf u muzeju oformila je lep porodični krug u kome je stalno prisutan i Ivanin brat. Posto je sramno odlagala za štampu sve što treba da bi zastitila Menkovićku, ušla je na velika vrata u Menkovićkin krug. Čak i njena odeća se promenila. Možda joj je Mirjana dala jednu od kreacija Mirjane Marić. Taj neverovatan lezilebovićki i manipulativni tim igra veoma dobro. Kraj se ne nazire.A da se ne zaboravi da je Marko Omčikus svojevremeno dok je radio, donosio kućne račune direktoru zavoda za zaštitu spomenika kulture koji mu je plaćao te troškove jer on jadan nema para, a svi drugi imaju. Posle je na kratko brljavio i kao direktor iste ustanove da bi na kraju zglajznuo jerbo se doslovce uspuzao svima na perčin!

Po sistemu kud svi tu i mali Mujo sveopštem uvlačenju se svim snagama pridružila još jedna Vesna, u ovom slučaju Dušković zvana Hurem baš kao i Duškovićkin mužić Nebojša Zumbul aga Jeremić. Kada je posle jezivog zakona za odstrel žena iz javnog sektora,Mirjana je sa odusevljenjem spremila i pre donosenja zakona diktatorske mere za zlostavljanje zena koje su napunile 60 godina.Maltretiranje,pretnje,podsmevanje i uzrecica sa njenih od bureka masnih usta "prpa bato", baš intelektualno...sakupilo se veće žena za odstrel na puš-pauzi gde je Hurem vodila glavnu reč govoreći da će otići iz muzeja tek kada vidi leđa Menkovićki.

Čvrsto rešila zena da smakne direktorku, ali naravno, njena strategija je bila da to drugi urade, a ona , kao što se to danas vidi, sklopila lepo savez sa dotičnom, a ustvari ne razlikuju se jedna od druge mnogo...par kilograma pivski stomak i boja kose...Sada naplaćuje ćutanje i cinkarenje...Ustvari, lažno optužujući druge kustose, ona se podigla na tron i lepo izblatila sve koji Mirjani i onako nisu mili. Uz nju, barabar, bila je i ko drugi do lažna doktorka nauka Marjanovićka koja je podobrano izribala Menkovićku preko sredstava informisanja.Medjutim, pare čine čuda.Sada su najbolje drugarice, a imaju i zajedničku drugaricu BMW Cecu iz pančevačkog muzeja. Elem,očekuje se uskoro da Mirjana odobri štampanje neke Vesnine glupe knjige jer niko drugi ne želi da štampa ono što Mirjana odobrava. I sada, kada je prvo Marjanovićka pobegla od nje, sada su se preko para slizale jer bi Vesna za pare dušu prodala, tako da malo-malo,eto nje da nesto predaje, zatim da predstavlja loša izdanja u vlahovićevom stilu koji je svojevremeno izdao direktivu, kako bi Vesna postala naučni saradnik(posto je prethodno urgirao za prihvatanje njenog nenaučnog i jadnog doktorata) da se u jednom od GEMova napise glorifikacija njenih zasluga.

Šta tek reći o izvesnom dr Milošu Matiću koji se po količini sala takmiči sa svojom direktorkom i u najmanju ruku podseća na raskokanu prekuvanu šufnudlu zbog koga je Menkovićka napravila master plan tumbanja radnika iz jednog ofisa u drugi radi pravljenja prostora za svog glavnog uvlakača dr Miloša Matića inače glavnog prethodnog uvlakača Vesne Marjanovićke koju sada uokolo ogovora i naziva je babom, kako bi ovako kapitalan stručnjak za plastičnu lutku na naduvavanje I vibrator dobio svoju kancelariju. Sada ima veliku i sedi sam u njoj, ali mu je smetala babuskara muzejski savetnik koju je doskora svesrdno obožavao! Šlag na torti je činjenica da Miloš Matić već godinama mašta da sedne na mesto direktora, a sada se nada da ako Menkovićka ode u penziju, jer je moguće ugasiti njeno radno mesto (kao tehnološki višak), dođe on na red da diktira strogoću i bude genije nad spremačicama i peglarkama...Inače,valjda ga je dotična (dr Mirjana, dotičnog dr Miloša) zgotivila zbog onoga što joj priča iza leđa...

U istu tu kategoriju spada i predsednik samostalnog sindikata Muzeja Miroslav Mitrović, bivši folklorista, nekadašnji veliki alkoholičar koji sa Mirjanom ima dil u vezi uzimanja novca preko nekih angažmana svog bivšeg kulturno umetničkog društva. Svesna da bi Mitrović, da se javio na konkurs za direktora zasigurno pobedio, Mirjana je odlučila da neprijatelja drži uz sebe kako se to već radi po tradiciji, da ga hvali, poput zelenka nagrađuje kockom šećera i slično, a on je postao ulizica i jos mu samo nožni prst viri iz njenog pozamašnog dupeta.

Zanimljiva je činjenica da taj neradnik i njegova koleginica Marina Cvetković, načelnik prvog odelenja koja je pola radnog veka provela kod kuće na porodiljskim odsustvima i bolovanjima, zdušno učestvuju u šikaniranju kolega koji su raskrinkali kriminalne radnje Menkovićke. Marina Cvetković je inače najlenjiji kustos , glavna dramoserka i nesposobni načelnik koja često plače po muzeju u svojoj 6 deceniji života,a njena direktorka je rekla kada je došla na tron sledeće: onu smrdljivu ću da okupam, a za drugu njenu omiljenu saradnicu i drugaricu koju je slala u Rusiju je rekla: a onu što je sišla sa planine,nju će da sredim. U "svetlosti istraživanja" granica podjebavanja zaposlenih, dr Mirjana Menković može da odbrani još jedan doktorat na katedri gde su samo stupidne teme na ceni a na osnovu još jednog istraživanja "u svetlu mogućnosti kršenja zakona,maltretiranja i vređanja ljudi koji zaista rade i po kojima je ovaj muzej na neki način postao nekako poznatiji i bolji.

Poznata po svojoj seksualnoj hiper aktivnosti od kada je došla u muzej pre 30 godina, Menkovićka sramoti struku i dan danas. Nakon uništenja zbirke koju je vodila, dotična je uspela sebe da proglasi od stručnjaka neprepoznatom vrednošću,a usput pored uništavanja kulturnih dobara,za 30 i kusur godina rada nije ništa uradila pametnije za Muzej..ali za Kosovo je učinila puno. Recimo, čuda velikog. dovela je modu 70. ih Mirjane Marić u muzej nazvavši je velikom dobrotvorkom. Pitanje je samo šta je to ona dobrotvorila za Kosovo i Etnografski muzej osim što je ostavila svoju kućnu pomoćnicu na poklon i dotična se Menkovićki zahvalila izigravajući hostesa za posluživanje šampanjca Menkovićkinom sinu i njegovim svatovima usred postavke!

Oni koji su je uhvatili ad hok na delu, sada su privilegovani prijatelji sa novčanim stimulacijama. Glavni špijun iliti špijunka, hostesa nabija uši na vrata,luta hodnicima kao vlasnik, a zaposleni glupavo ćute i ne čine baš ništa da zaustave ovu nakaradnu presiju na njih.Sada,kada je prostorno unakazila mogućnost normalnog rada kustosa utrpavši nepostojeći muzej u Prištini koji samo dobija novac i ništa ne radi, ona ide i dalje na otimanje prostora od Etnografskog muzeja i pitanje je da pošto je od Manaka napravila konačno prodavnicu (a uskoro i kafanu), hoće li oduzet kancelarijski prostor postati hostel za droplje oba pola?

Uništivši unutrašnji izgled radnog prostora, omogućila je nove krađe i nove novčane transakcije vezane za doterivanje toga što je srušila i izbušila...Čitav muzej se pretvorio u dobro poznatu situaciju odnosa zlostavljanih prema zlostavljaču. Posle pretnji i ignorisanja, oni odjednom počinju da obožavaju svog ugnjetavača i da joj pomažu u zlodelima. Doduše sve šta se dešava u muzeju ima velike sličnosti sa filmom Panamski krojač i scene kada dotični uzima meru za pantalone špijunu i pita ga :Izvinite gospodine na koju stranu zanosite?

Ovo je posebno važno životno pitanje koje kada uporedimo sa veličinom masonske keceljice (koja je dovoljno mala da zidari upackaju sve na sebi dok zidaju), ali dovoljno velika da prikrije na koju stranu gospodi zanosi mislim džep ako su u njemu ključevi? Elem, pre nekih dvadesetak godina nekadašnji Slobin omladinac Tahir Hasanović čim je postao mason i opasao keceljicu, dao je da se u njegovom tadašnjem ofisu u Zmaj Jovinoj ulici u Beogradu na celoj levoj strani zida kada se ulazi kod njega izradi u plastici i jedno ogromno svevideće oko. Posetilac bi time sticao ako ne strahopostovanje, a ono sigurno, paranoju da se nikada vise ne vrati.

Dakle, sve to i nije toliko važno koliko je značajna činjenica da je Tahir Hasanović oženjen sestrom Aleksandre Levnajić, glavne saradnice Menkovićkine u pranju para preko dekoracija izložbi i sl. ,a koje u privatnoj reziji u svojoj privatnoj firmi izradjuje njen vrli suprug koji s vremene na vreme tek radi reda dobacuje komplimente kojekakvim radnicama muzeja čisto da Aleksandra ne zna.Dakle,dotična se preko masona Tahira Hasanovića u muzej ušunjala preko šestog sprata kao lektor i u međuvremenu uznapredovala do suradnika u pranju para,otvaračice izložbi i događaja, glavne figure na drugom spratu koja pored Tijane Čolak Antić puca na mesto buduće direktorke Etnografskog muzeja. Kako ce to ministar za kulturu da reši pitanje je sada??? Zato mu je lakše da pusti Mirjanu da orgija nego da se zamera tati Tijane Čolak Antić ili ne daj boze Tahiru Hasanoviću...

Znači, najbolje rešenje je začepiti usta novinarima ili ih povremeno nahraniti nečim što ce narod u ovoj muci da zaboravi kao i činjenicu da ministarstvo za kulturu pusta rijaliti zvezde ,parove i slicne gluposti ponekad i na glavne strane, ali da pusti narodu istinu da im se kradu budžetske pare i uništava kultura to nikako...Lakse je bilo zdipiti penzije i plate nego reci Tahiru da kupi jeftinije cipele a ostalo priloži za oporavak državnih finansija kao i ostalim tajnim i netajnim udruženjima ,bosovima i sl.kada su svi u partiji. Svi imaju velike obaveze da izdržavaju skupe kuće,skupu decu,skupe žene i švalerke, skupa putovanja pa je lakše pozvati naše ni malo bogate pevače da naprave koncert u stilu :Spasimo......A oni jadni pristanu...Ko će reći Menkovićki: idi bre već jednom, daj ostavku jer si prešla sve granice, kada je lakše sa Masonima koji su štitili i Tasića iza leđa a i ispred njih ostaviti nek sve odnese bujica...neka sve prekrije keceljica a skot će da crkne.

Očito je da ministar ima nameru da produži ćutanje jer sve afere vezane za mnogobrojne likove prolaze, pojave se i opet ništa. Jedino da se bockaju povremeno jer te kožne obraze prekrivene slaninom ništa ne može da opere osim da malo umusave od bureka i žu žu peciva kao Menkovićkini. Međutim, u svojoj paranoji jasno je da ona zlostavlja i dalje sumnjiči ljude redom za pisanja u štampi i informacije o njoj. Podsećanja radi poslednjih 25 godina manje više nije ni radila ništa, pa ako se uopšte i pojavi na sastanku odeljenja za izveštaj predavala bi plan da će sledeće godine biti zauzeta isključivo radom na magistarskom, pa onda na doktoratu i tako redom. Tako je na kraju taj rad postao antikvitet sam za sebe bolje rečeno muzejski eksponat, baš kao i njegova autorka, jer bukvalno nije radila ništa. Viđali su je ponekad tek, jer je bila zauzeta svojim ljubavnikom Brankom Jokićem, njegovim nepostojećim muzejem u Prištini i njenom ličnom NVO Mnemozinom pa tek onda muzejem u kome je radila, upravo tim redom! Ali zato je Menkovićkina zbirka u haosu i raspadanju zbog neadekvatne konzervacije i štete načinjene deratizacijom i dezinsekcijom. Pošto je bila van muzejskih projekata, kada je počela da radi kao direktor, počela je i njena mrznja prema kustosima koji su isključivo radili muzejske poslove. Počela je da im se sveti, da ih ogovara. Sa nekima od njih bi pričala najlepše, ali čim okrenu leđa, laž na laž je lepila na njih i njihov rad kako bi omalovažila njihovo ime i postojanje. Zato su zahvaljujući Menkovićki na površinu isplivali samo neradnici ali i volonteri koji su bili spremni da izvršavaju njene direktive koje su sve samo ne stručne. O tome da je Etnografski muzej pun zloupotreba najbolje govori čuveni skandal sa direktorinim svatovima koji su bančili uz muzejske eksponate. Vrlo verovatno jer je to deo novokomponovane beogradske tradicionalne kulture pa je zbog činjenice da u muzeju deluje Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije koji brine o Nacionalnom registru ovog dela nasleđa na čijoj listi se nalaze, kao zaštićeni elementi, i pirotski kačkavalj i belmuž, a u procesu zaštite je i pirotska peglana kobasica baš kao i krkanje pa je zato od kustosa tražila da prodaju sir i peglanu kobasicu koje je inspekcija zatekla pobuđavele u muzejskoj prodavnici koja je, u smislu zaštite i promocije nematerijalnog nasleđa Srbije, osmišljena i profilisana u kao obnovljenoj Manakovoj kući koja je tokom Menkovićkine vladavine obnovljena traljavo i površno a onako usput su neki eksponati tokom konzervacije oštećeni.

Iako su sve ove svinjarije objavljivane po svim mogućim i nemogućim medijima jedva da je iko na to reagovao pa je tako ex ministar kulture Tasovac koji je direktan saučesnik i saradnik u svim marifetlucima Mirjane Menković, bez velike pompe, ponovo postao direktor temeljno sjebane Beogradske filharmonije i kao takav će ušetati u 2018. Verovatno postoji nada da će Mirjana Menković dobiti mesto novog ministra kulture i to na prevremenim izborima. Obzirom na njene zasluge u kulturnim zločinima (ako ne računamo ubijenog muzejskog mačora,zlostavljane radnika, manipulisanje i laganje, upropaštavanje zbirki I kolektiva, sukob interesa I muljaže sa Mnemosinom i Jokićem), očigledno je da se takvi nagrađuju.

Ona je u svakom slučaju na mnogo višem nivou od Tanje Cvjetičanin jer ne bi milione trošila na crvene otirače za noge nego bi "pametno te milione spiskala sa Željkom Levnaićem na podne nalepnice u etno stilu jerbo su iste lake za prebrisati, a odražavaju srpski identitet, baš kao I staklene bočice u obliku Gračanice napunjene originalnim vazduhom sa Kosova. Inače, Bojan Karaklajić je kao Mirjanin saučesnik sa posla na određeno vreme, posle revizije ministarstva za kulturu uznapredovao na radno mesto na neodređeno u Sudu. Miloš Aligrudić koji se zestoko cerekao u Etnografskom muzeju na račun I iza leđa Menkovićke govoreći da će se zahvaljujući njoj obogatiti ššto je i tačno), verovatno će ga neki novi ministar pravosuđa pozvati za savetnika upravo zbog izuzetnih sposobnosti: kada je već zeznuo Koštunicu, malo se kalio u Etnografskom muzeju, navukao lovu pa sada može i u ambasadore jer tata mu je bio glumac, a i on nije za otpis. Još nije kasno da i on uznapreduje.

Tako polako i bez mnogo obaveštavanja u sredstvima informisanja, svi koje prate razne tužbe vezane za finansije i sl. polako ulaze u vrhove. Atmosfera u Etnografskom muzeju odgovara naslovu popularnog filma Kad jaganjci utihnu. Uglavnom, svi su utihnuli, a bleje po malo samo oni koji bleje sa odobrenjem glavne horor junakinje Mirjane Menković. Karijeru je otpočela kraduckanjima, angažovanjem žiranata za kupovinu uglavnom kožnjaka kod Mirjane Marić, (mada je bila iz imućnije sredine od dotičnih žiranata jer joj je suprug radio kao farmaceut, radila ona, a očevi i majke doprinosili),da bi posle prešla na uvlačenje ruke u tuđe tašne, a sada je to već nivo za Nobelovu nagradu jer krade budžet koji svi građani plaćaju , a niko se ne buni. Pa neka, može joj se...

Uz veliku podršku Branka Radivojevića, direktora i druga njenog tate, a zaslugom Miroslava Tasića, dotična Mirjana je preko leša koleginice koja je imala jače adute da se zaposli u Etnografskom muzeju ušla sa svojim čuvenim cerekanjem i cipelicama koje su obavezno imale dragulje, a ako njih nije bilo, onda je to bio crni lak...

Njeno napredovanje u lopovluku bilo je uvek zavijeno velom ćutanja. Oni koji su znali sve o njoj, ćutali su pa eto im ga sad. Postavlja se pitanje :čime je ta spodoba od žene zaslužila toliku nežnost i pažnju države da nije smenjena i da dalje krade,laže,ogovara i sprovodi demonstraciju moći pošto je urušila sve vrednosti koje su postojale i otvorila put globalnoj tendenciji uništavanja znanja i kulture.Pa ko danas ne krade nekažnjeno ima da ide u zatvor. Ko slučajno otkrije kakva je ljubimica peglerki, hostese, Marićkinog šofera i naravno, svog zamenika Matića koji joj pravi društvo u tamanjenju žu žu peciva i gumenih bombona, nije stručnjak i nije vredan rada u tako lepo doteranoj ustanovi, muzeju koji je na putu totalnog uništenja pošto pare koje dolaze na zahteve Menkovićke ,sada je jasno čemu su namenjene javnim jebavkama posle kojih u ustanovu ne dolazi ništa od nabavljenog iliti kupljeno po najskupljoj ceni.Puno ovakvih muljaža ustanovio je nadzor Ministarstva kulture i nikom ništa!

Mirjanici ni dlaka nije pala sa glave, jedino je dobila novu predsednicu Upravnog odbora, izvesnu Bibiku Đorđević, redom nekadašnju "sekretaricu" Dr Nikole Tasića I potom operativnu direktorku Narodnog muzeja u kome se proslavila pokušavajući da taj muzej pretvori u paralelni Etnografski muzej posvećen izlaganju crepulja i sačeva iz Zlakusa a pošto su sada moderne interaktivne postavke, eto kapitalne muzeološke teme u vidu otvaranja nove muzejske birtije sa Nebojšom Jeremićem kao glavnim kuvarom imajući u vidu da se u Manakovoj kući posetioci nude projom što mu dođe savremen način muzejskog poslovanja i Interaktivno iskustvo sa tradicionalnom ishranom: Vidiš,jedeš,mrvice ostaviš insektima i glodarima tako da eksponati služe da se glodari pokriju ako dobiju groznicu od pokvarenog sira ako je dotični ubačen u pokvareno brašno za proju koju Menkovićka ne jede jer i dalje kupuje žu žu, a konobare keteringa kontroliše uz pomoć svoje garde poslušnika da ne kradu slučajno kolače jer je ubeđena da oni te slatkiše nose kući. Zato se poslužitelji trude da uvek odvoje po 2 kg vanilica isključivo za nju kako bi ih ona proždrala i time sprečila mafiju konobara da krade teško plaćene kolače. Menkovićka inače treba da drži dijetu za dohranjivanje jer je njenih 170 kg. nedovoljno da bi pokrilo njene apetite, a mora i da održava debljinu kože obraza te joj treba još nekih 20-30 kg kako bi postigla duhovni mir. Od kako se izcmakala na izložbama sa ministrom Tasovcem, prestala je da se umiva kako bi što duže njegova usta ostala na njoj.Verovatno će tu da zalepi i flaster kako bi mesto zaštitila od propadanja. Ima tu i drugih jakih stvari koje dotična stavlja kao primarna u daljem radu,a verujem da će uskoro pozvati Svetlanu iliti Cecu BMW da bude direktorka kafane u Manaku i mesare i pekare na Studentskom trgu.Eto,dve sestre po ideji,delima i obrazovanju, a naravno i po apetitima kako u jelu tako i u seksu.

Kada se dobro sagleda njen psihološki profil,postavlja se pitanje: kako mogu da joj veruju elitni ljudi iz oblasti kulture.Postavlja se i pitanje da li još uvek važi ono: s kim si takav si, oteće pare od muzeja i projekata pa će da se sudi sa radnicima koje štiti i Zakon i njihov čist dosije. Zanimljiva je činjenica da da ona sebe uvek štiti tako što se javlja svim direktorima muzej i raznim osobama sa kojima sarađuje i jada im se kako je ona jadna ugrožena i da je maltretiraju a zapravo vlada strahovlada sa špijunima koji prate korake kustosa (isključivo) jer Mirjana želi da se reši svih kako bi zamenila osoblje...Inače, Mirjana ne razmišlja o tome da može biti kadrovski višak jer nekoliko meseci tapka za onih 60 godina i 6 meseci, ali zato ima preko 30 godina radnog staža na zbirci koja sada kao uništena i neinvetarisana može da uđe u sastav bilo koje druge zbirki nošnji jer tih tekstilnih kustosa ima i previše. Sve u svemu čini se da je sve više pacijenata na slobodi i to sadista i mazohista jer ludilo te ženetine očigledno da vodi direktno u propast a u najboljem slučaju Etnografski muzej će uskoro biti pretvoren u istureno F odeljenje bolnice Laza Lazarević!

Poslednja vest

Kad je ovaj broj Magazina Tabloid već bio pripremljen za štampu, stigla je vest da je uhapšena direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu Mirjana Menković, zbog sumnje da je izvršila krivična dela zloupotreba službenog položaja i zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama. Uhapšeni su i Ž.M. (48), odgovorno lice preduzetničke radnje "Home art", R.D. (48), odgovorno lice Omladinske zadruge "Gaudeamus", P.M. (33), odgovorno lice Agencije za komunikaciju i odnose sa javnošću "New Rey", i I.Š. (33), odgovorno lice Agencije za kancelarijsko-administrativne poslove "Sebastian"

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane