Natrag
Su(lu)dovanje
Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (117)
Kadije su bile po volji komesara
Milan Glamočanin
Vučićeva Velika propaganda laži najavila je nove obračune sa Vođinim koalicionim partnerima, ljudima iz njegovog okruženja i SNS-a, kao i sa opozicionim poslanicima i vođama opozicionih stranaka.
Vođa je od dolaska na vlast pravosuđe, tužilaštvo i policiju koristio kao toalet papir. Hapsio je one koji nisu plaćali reket, ili Vođi lično nisu izjavljivali ode odanosti. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal, Odeljenje za organizovan i kriminal Višeg suda u Beogradu i Apelacioni sud u Beogradu, verno su služili Vođi i hapsili sve na koje je on upro prst. Hiljade godina neopravdanog pritvora mora da plate građani, parama iz budžeta. Vođu to ne dotiče. On javno preti onima koje će ''privesti pravdi''.
Ovu kampanju će voditi pod sloganom narod protiv tajkuna. On i njegov brat i očuh Anđelko nisu tajkuni. Oni su razbojnici. Milijarde evra i dolara zaradili su korupcijom i najbrutalnijim pljačkanjem fondova, vojnih skladišta, švercom narkotika.
Na koga računa Aleksandar Vučić i njegov kartel, da sprovede akciju masovnog hapšenja svih koje on smatra da su na njegovom putu vladavine, straha i terora? Svakako, na Natašu Krivokapić, višeg javnog tužioca u Beogradu, Mladena Nenadića, specijalnog tužioca za organizovani kriminal. Njih dvoje, s pozicija funkcije koju obavljaju, okrvarilo je ruke do lakata. Kada Vučićeva vlast bude ugušena, njih dvoje će morati da budu izvedeni pred lice pravde, da im nepristrasna veća utvrde krivicu i kaznu, da se takve spodobe više ne pojave u srpskom pravosuđu.
I dok nas mame u Evropsku Uniju, kao gladne pse, obećavajući ulazak u EU 2025. godine (poslednje obećanje Junkera), već su doneli u Briselu odluku da nam 1. januara 2020. godine uvedu vize! Sa vizama u Evropu.
Sada je već izbilo delo na videlo, da su briselski komesari zataškavali izveštaje svojih misija u Beogradu o rasulu u srpskom pravosuđu, tužilaštvu i bezbednosnim službama, o njihovoj korupciji, pravnoj nesigurnosti građana i potpunoj potčinjenosti pravosuđa ličnoj volji šizofrenog Aleksandra Vučića. Zato nikom nije bilo jasno zašto su izveštaji OEBS-a i misije Evropske unije iz Beograda potpuno različiti.
Dok su istražitelji EU marljivo sabirali dokaze o korupciji skoro svakog tužioca i sudije u Srbiji, doskorašnji šef misije EU Majkl Devenport, uvek je imao usta puna hvale za sve srpske, odnosno Vučićeve reforme. Današnji šef misije se ne pojavljuje u javnosti. Devenport je otišao na službu u Kuvajt, ostavljajući svoje ljubavnike iz Vučićevog kabineta ucveljene i zaražene sidom.
Opsežnom istragom koju protiv balkanskih oligarha vodi američka federalna Agencije za sprečavanje pranja novca i CIA, kao glavnog zaštitnika balkanskih diktatora i razbojnika označila je u Evropi gospođu Angelu Merkel, koja je, pružajući podršku mafiji iz Demokratske stranke Sjedinjenih Država da instalira Islamsku državu u Evropi i ovaj kontigent trećesvetizuje, žmurila na njeno bezočno bogaćenje i naplatu ''zaštite'' evropskim diktatorima i pljačkašima. Njeno hapšenje je sve izvesnije, ona je politički diskvalifikovana, na redu je BND da otvori svoje arhivske fondove i privede je pravdi.
Od sledećeg broja nastavićemo da poimenično opisujemo zlodela sudija, tužilaca i njihovih zaštitnika, da se se upamte njihovi zločini i uskoro privedu pravdi.
Nataša voli organe
Na čelu Višeg tužilaštva u Beogradu je degutantna Nataša Krivokapić, žena koja obožava moćne policijske glavešine. Ona voli organe reda. Kao što je bio Aleksandar Đorđević, direktor BIA, ili načelnik PU Beograda Veselin Milić, kojima se odavala. Zato ne čudi što je ona posvećena zaštiti policije, makar bili i zločinci i ubice, a što potvrđujuje i pismo majke ustreljenog Luke Miškovića
Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
KTR- 5233/17
zameniku javnog tužioca Vesni Petrović
Poštovana gospođo Petrović,
pišem Vam kao majka ubijenog Luke Miškovića. Kao svaka porodica koja voli svog člana, želimo da saznamo šta se zaista dogodilo u ovom slučaju, dodatno, jer u Srbiji ne postoji Smrtna kazna. Želim da Vam kažem da smo nas tri: baka Branka - diplomirani filozof, Lukina sestra Mina - apsolvent Beogradske bankarske akademije i ja - diplomirani vajar (pri tom težak dijabetičar), pravni laici i zato Vas molim za pomoć,
Vi ćete sigurno razumeti da ne mogu da živim bez saznanja da li je bilo legitimno i apsolutno neophodno ubiti mog voljenog, jedinog sina Luku.
Svesna sam Lukinog udela u toj tragediji, ali mi kao porodica, kao i mnogobrojni prijatelji i ljudi raznih godina koji su ga poznavali, tvrdimo da je bila potrebna velika nepravda, ozbiljno batinanje i/ili poniženje da bi se kod njega izazvala takva reakcija. Bila sam na identifikaciji tela mog deteta, sa još troje ljudi i svi smo videli da je bio jako tučen po glavi i upucan sa strane (u grudni koš), najverovatnije dok je bežao. Po onome što smo čuli, policajac u civilu, koji je bio naoružan, se nije identifikovao pre nego što je likvidirao Luku. Ako je taj čovek zaista policajac, onda se valjda podrazumeva da je i obučen za takve situacije tj. zna šta radi i vičan oružju, pa samim tim da kada puca - puca da onesposobi, a ne da samovoljno izvrši egzekuciju, naročito jer je Luka bio sam u toj situaciji.
Ako je mog sina ubio policajac, onda izražavam opravdanu sumnju da su svedočenja i izveštaji koje ste dobili od njegovih kolega u potpunosti istiniti. Što me navodi da se zapitam da li je n.n. službeno lice sebi dalo beskrupulozno pravo da sprovodi smrtnu kaznu i da policija ili pojedinci u okviru iste organizovano prikriva/ju zločine? Uvek sam smatrala da je policija vitalni deo svake civilizovane uređene države ali je isto tako nužno i vitalno da se pojedinci iz policije ponašaju u skladu sa pravilima ljudskosti, da služe u najboljem interesu čak i najgorih građana a ne da budu njihovi dželati.
Pišem svesna da postoji mogućnost sistemskog problema, jer da je drugačije službe bi po automatizmu odgovornije radile svoj posao, svi koji oduzmu nečiji život bi automatski adekvatno odgovarali, odnosno bili pritvoreni dok se ne utvrdi opravdanost tog čina, dodatno ako postoji i najmanja mogućnost da se oduzimanje ljudskog života izbegne. Prinuđena sam da Vam pišem u nadi da će zakon i pravda biti primenjeni i u slučaju mog Luke.
Zaista sam fascinirana da uopšte sastavljam dopis koji ima ikakve veze sa pitanjem: neko je ubio nekoga, zašto nije lišen slobode? Ko god da je u pitanju, policajac ili radnik obezbeđenja noćnog kluba sa značkom policije, moja zapitanost je ista: kako je moguće da taj čovek ne odgovara za svoje postupanje i da već nije u pritvoru?
Da je moje dete ostalo živo (a ranjeno) sigurno bi bio pritvoren, a čitava Srbija bi saznala sve pojedinosti iz njegovog života, kako stvarne, tako i neosnovane tvrdnje, kao one koje je žuta štampa iznosila i mrtvog ga razvlačila po blatu danima, bez mogućnosti odbrane i demantija. Ta ista štampa koja ovakav čin proglašava „herojskim delom"!
Nadam se da pismo pišem na pravu adresu odnosno da ste osoba koja će učiniti sve što je u Vašoj moći da se primeni pravda i postojeći zakon radi kažnjavanja (svih) ubica drugih ljudi, naročito jer je u pitanju obučeno i plaćeno službeno lice za koje ne mogu a da ne zaključim da je ili ubica sa predumišljajem ili ne zna da obavlja svoj izuzetno odgovoran posao i koje zaslužuje najstrože moguću odnosno adekvatnu kaznu.
Molim Vas da sprovedete istinitu, temeljnu i nepristrasnu istragu da se utvrde svi detalji koje kao porodica imamo pravo da znamo, naročito uzevši u obzir da je Luka imao sve uslove da se vrati na pravi put i da naglasim da ne tražim osvetu jer Luku ništa neće vratiti već da se odgovorna osoba kazni da ne bi ponovila isti i/ili sličan zločin; pogođena ovakvim gubitkom osećam moralnu potrebu da ne ćutim i ne okrećem glavu zarad svih drugih ljudi koji mogu biti ugroženi od strane službenih lica koja zloupotrebljavaju svoj položaj, a trebalo bi da su svetli primer primene zakona. A sada smo u situaciji da će ubistvo od strane policijskog službenika možda proći sa neadekvatnom kaznom ili čak uopšte nekažnjeno.
Preklinjem Vas kao majka da učinite sve što je u vašoj moći da se rasvetli početak, tok i tragični kraj ovog događaja, a naročito da proverite da li je bilo opravdano da policajac na licu mesta presudi mom Luki. Ako su moje sumnje osnovane, postavlja se pitanje šta će biti kada taj „čovek" ponovo bude u situaciji da odlučuje o nečijem životu ili smrti? Pogotovo kada znamo da se trenutno šeta slobodan i naoružan i možda još uvek radi na vratima nekog kluba. Da li će i tada biti proglašen za heroja? Šta možemo da očekujemo od njegove eventualne abolicije?
Oprostite ako je napisana neka gruba reč, ja ne mogu u ovom stanju da drugačije mislim i osećam. Iskreno se nadam da ni jedna majka neće osetiti ono što ja sada osećam. Još uvek mi je u glavi slika policajaca koji su mi odmah nakon Lukine pogibije pretresli stan i pri odlasku poželeli „prijatan dan"!!!
Molim Vas da mog sina ne doživljavate kao kriminalca kojeg je bilo opravdano počistiti sa ulica, već da uzmete u obzir da je on očigledno bio životno izgubljeni mladi čovek koji je imao svega 26 godina, da je imao porodicu koja ga je volela i da sigurno nije zaslužio da mu se na ovakav način presudi po kratkom postupku. Još uvek se nadam da će me naš pravni sistem razuveriti u mojim sumnjama i bar donekle umiriti. Utešiti se neću nikada!
Unapred zahvalna,
majka pok. Luke Miškovića, Dana Vrhovec
A 1. Savez sudija i poštara protiv građana
Od 9. juna 2017. godine u primeni je akt pod nazivom Tehničko uputstvo o prijemu i uručenju sudskih pismena i pismena u upravnom postupku, donet od strane v.d. direktora JP „Pošta Srbije" Mire Petrović, kojim se uređuje postupanje pošte prilikom uručenja poziva, odluka i drugih sudskih pismena u sudskim postupcima (krivičnim, parničnim, izvršnim i prekršajnim) kao i upravnim postupcima.
Uprkos tome što je materija dostavljanja regulisana procesnim zakonima koji se primenjuju u svakom posebnom postupku (Zakonikom o krivičnom postupku u krivičnim postupcima, Zakonom o parničnom postupku u parničnim postupcima, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju u izvršnim postupcima, Zakonom o prekršajima u prekršajnim postupcima, Zakonom o opštem upravnom postupku u upravnim postupcima), v.d. direktorka Javnog preduzeća „Pošta Srbije" našla se pozvanom da svojim aktom, internim aktom ovog preduzeća zadire u domen procesnih zakona Republike Srbije, na način kojim se neposredno i grubo zadire i u Ustavom propisanu hijerarhiju pravnih akata, kao i u prava građana i pravnih lica koji učestvuju u sudskim i upravnim postupcima.
Naime, službenici pošte koji vrše dostavljanje pismena u sudskim i upravnim postupcima prinuđeni su da postupaju po ovom internom uputstvu, što u brojnim slučajevima dovodi do toga da se pismena dostavljaju ostavljanjem u poštanske sandučiće građana i pravnih lica, uz potpis poštara na povratnici na kojoj bi trebalo da se potpiše lice koje prima pismeno koje se dostavlja.
Ovakav način regulisanja dostavljanja u velikom broju slučajeva dovodi ili može dovesti do toga da se dostavljanje vrši na način drugačiji od onog koji je propisan zakonom kojim se uređuje postupak koji je u pitanju (sudski ili upravni), odnosno da se sudovima i upravnim organima koji vode postupke, kao i pošti kao organu koji vrši dostavljanje, nameće zaključak da je izvršeno uredno dostavljanje u situacijama u kojima se prema relevantnim zakonima ne bi moglo smatrati da je izvršeno uredno dostavljanje.
Da skandal bude veći, navedeno „Tehničko uputstvo" doneto je na osnovu ugovora JP „Pošta Srbije" o poslovnoj saradnji sa Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca, kao i na osnovu mišljenja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 12.05.2017. godine (donetog u vreme dok je na čelu ovog ministarstva bila sadašnja predsednica Vlade Srbije), odnosno da su ovi organi pristali da učestvuju u prekrajanju zakona koji uređuju sudske postupke uputstvom direktora javnog preduzeća.
Tehničko uputstvo nameće i sudovima i upravnim organima obavezu da pismena koja dostavljaju klasifikuju i obeležavaju na način predviđen uputstvom, koji nema uporište u odredbama zakona niti Sudskog poslovnika, te se, prema slovu uputstva, dostavljanje od strane službenika pošte dalje vrši u zavisnosti od načina na koji je svako pojedinačno pismeno obeleženo.
A 2. Pravda ne stanuje na Pravnom fakultetu
Mala grupa naprednjaka je uvela strahovladu i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde se studenti teraju da denunciraju jedni druge i da lažno optužuju za razna krivična dela sve one koji su protiv aktuelne vlasti. Umesto da postanu društvena elita, oni se uče da budu društveni talog.
Igor Milanović
Ono šta se danas dešava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu nije zabeleženo još od vremena nacističke okupacije. Strah se uvukao u studente koji se plaše da će dojučerašnji najbolji prijatelj da ih prijavi disciplinskoj komisiji da su nešto loše govorili o svojim kolegama, profesorima ili aktuelnoj vlasti. Naprednjačke SS jurišne odrede predvodi profesor Dragan Milkov koji je na fakultetu Bog i batina. Pošto je Aleksandru Martinoviću sredio da doktorira, a sinovima i ćerkama uticajnih političara pomaže da diplomiraju, ovaj naprednjački oberšturmbandfirer ima odrešene ruke da zavodi strahovladu na fakultetu.
Prvi put od kako fakultet postoji studenti su pisali disciplinsku prijavu protiv svog kolege, i to zato što sumnjaju kako on stoji iza napisa u medijima o ovoj ustanovi. Na teret mu se stavlja i što se privatno druži sa pojedinim novinarima i urednicima Magazina Tabloid, jer za naprednjačku omladinu ne postoji sloboda govora, kao što ne postoji ni prijateljstvo. Kod njih je sve samo čist interes.
Njihovo udvorištvo ne poznaje granice, pa kao funkcioneri i članovi oni na zvaničnom sajtu „studentske" organizacije ELSA napadaju studenta Karanovića zato što je, kako oni veruju, on našoj redakciji poslao informacije o tome šta se radi na fakultetu. Posle toga je taj tekst preuzet i prenet i na zvaničnom sajtu fakulteta.
Srđana Jovanić, Stefan Ivetić, Igor Dević, Jovan Žugić, Dragana Janković i Miloš Mirović potpisnici su disciplinske prijave od 12. oktobra protiv studenta Stefana Karanovića u kojoj konstruišu njegovu ulogu u nastanku članaka o nezakonitostima na fakultetu. Neki od njih su to učinili da bi prikrili sopstvene veze sa medijima, a drugi da bi „oprali" svoju biografiju i dodvorili se profesorima i vlastodršcima.
Pošto profesoru Milkovu ovo nije bilo dovoljno, on je studente nagovorio da lažno optuže Karanovića da mu je pretio. Tako Srđana Jovanić i Stefan Ivetić navodno 25. oktobra dolaze u profesorov kabinet gde mu Ivetić prepričava navodni razgovor između njega i Karanovića od 20. oktobra, tokom koga Karanović navodno preti da će „ubiti i Milkova i njegovu porodicu". Sve je navodno, jer ništa nije istinito. Ne postoji nikakva logika da Karanović sedam dana posle podnošenja disciplinske prijave jednom od podnosilaca prijave poveri svoje navodne planove za ubistvo.
Ivetić na ovaj način okajava svoje prethodne grehe iz vremena kada je otvoreno kritikovao ne samo svoje kolege - studente, posebno one iz ELSA-e, već i mnoge profesore, među njima i Milkova. U nekom trenutku je shvatio kako je za njegovu karijeru bolje da napada one koji kritikuju strahovladu na fakultetu, pa je počeo da liže ono što je prethodno pljuvao i da pljuje one koji su mu do juče pomagali. Posle ove prijave postao je potpredsednik ELSA-e koju je pre toga žestoko napadao.
I Srđana Jovanić je imala sličnu transformaciju. Svojevremeno je podnela krivičnu prijavu protiv dvojice kolega zbog seksualnog uznemiravanja. Pošto su ovi studenti imali politički uticajne roditelje, profesor Milkov je brzo reagovao i ubedio Srđanu da povuče prijavu. Od tog momenta ona je njegov audio - video nadzor na fakultetu i revnosno mu podnosi izveštaje o tome šta studenti govore ili pišu po društvenim mrežama.
Zanimljiv je tajming celog ovog slučaja, jer je otac Stefana Karanovića 30. oktobra otišao kod Milkova da pokuša da smiri strasti i da se problem sa disciplinskom prijavom mirno reši. Tokom razgovora Milkov ni jednog trenutka nije pomenuo navodnu pretnju, za koju je, kako tvrdi, saznao pet dana ranije. Sutradan, 31. oktobra profesor je zamenici tužioca Suzani Babić, kojoj je svojevremeno pomogao da diplomira i da se zaposli, izdiktirao krivičnu prijavu protiv Karanovića koga optužuje za ugrožavanje sigurnosti. Šest dana je profesor čekao da prijavi navodnu pretnju?!?
Zamenica tužioca Suzana Babić je nekoliko dana ranije odbila da primi krivičnu prijavu jednog studenta koga su Milkovljevi batinaši presreli pred vratima stana i „preporučili" mu da u disciplinskom postupku protiv Karanovića podrži podnosioce prijave, a ne nevino optuženog.
Karanović se 3. novembra odazvao pozivu i otišao u policiju da da izjavu, kojom prilikom mu je po nalogu Babićke određeno policijsko zadržavanje, a dan kasnije mu je sudija Zoran Keser odredio pritvor do 30 dana, koje je žalbeno veće ukinulo 7. novembra. Milkov, očigledno, ne kontroliše sve sudije i tužioce, a i sama vlast naprednjaka se urušava. Sve je manje onih koji bi da gube obraz zbog sumanutih zahteva vlastodržaca i njima bliskih osoba.
Studenti Srđana Jovanić, Stefan Ivetić, Igor Dević, Jovan Žugić, Dragana Janković i Miloš Mirović bi jednog dana trebalo da postanu sudije, tužioci, advokati, neko od njih i narodni poslanik ili ministar... Trebalo bi da budu društvena elita, ali ih profesori na Pravnom fakultetu uče kako da postanu društveni talog - da denunciraju svoje kolege i izdaju najbolje prijatelje zarad nešto bolje ocene na ispitima ili funkcije u studentskoj organizaciji.
Nije šija nego vrat
Poslanik u Skupštini samoproglašenog Kosova, Korab Sejdiu, objavio je početkom novembra originalni tekst izjave koje su dale srpske sudije i tužioci dali pred predsednikom samoproglašenog Kosova Hašimom Tačijem. Razlog objavljivanja, bila je izjava predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, da se ne radi o zakletvi nego o "neutralnoj statusnoj izjavi"!
Kako je izjavio, potpisane izjave tužilaca i sudija, Sejdiu je dobio od Predsedništva Kosova nakon što je uputio zvaničan zahtev za dobijanje pune informacije.
Bilo da je u pitanju zakletva, izjava vernosti kosovskom pravosudnom sistemu ili "svečana obaveza", tekst glasi ovako:
"...Izjavljujem da sam spreman i voljan da se integrišem u tužilaštvo/sudstvo na Kosovu u skladu sa kosovskim zakonodavstvom na osnovu dogovorenih zaključaka vezanih za proces integracije.
Potvrđujem da razumem da će se tokom obavljanja svojih dužnosti primenjivati kosovski zakonski okvir Kosova i da ću biti vezan/a za isti. Časno ću obavljati dužnost sudije, uz odgovornost i nepristrasnost, poštujući pravila profesionalne etike.
Potvrđujem da sam pročitao/a Prvi sporazum i član 35. Zakona o sudovima u vezi sa zabranama ponašanja sudija i izjavljujem da sam saglasan da radim isključivo za kosovsko sudstvo.
Izjavljujem da neću prihvatiti nijednu drugu platu ili drugi vid nadoknade iz drugih izvora, osim onih koji su predviđenih Kosovskim zakonskim okvirom i Prvim sporazumom...".
Podsetimo, u kancelariji Hašima Tačija 40 srpskih sudija i 13 tužilaca sa severa Kosova i Metohije položilo je zakletvu nepriznatoj paradržavnoj tvorevini pod upravom kosovskih Albanaca
Tim aktom se srpske sudije i tužioci integrišu u kosovski pravosudni sistem. Ovo se smatra kao poslednji korak ka potpunoj primeni Briselskog sporazuma o pravosuđu koji je bio postignut 10. februara 2015. godine, a koji nije ratifikovala Narodna skupština Srbije. Dakle, nevažeći je.