Natrag

Privredi je stavljena omča oko vrata

Ješćemo travu

Stabilizacija budžeta predstavlja ceđenje suvog drveta. Privredi je stavljena omča oko vrata koja je ubija i veliko je pitanje koliko će preduzeća uspeti da preživi. Među dosadašnjim žrtvama su i lokalne samouprave, jer republička vlast nemilosrdno otima novac samo za sebe, pokazuju rezultati poslednjeg istraživanja beogradske Mreže za poslovnu podršku (BSN)

Igor Milanović

Šesto periodično istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) u oktobru i novembru 2017. godine, na uzorku od 424 privredna društva i preduzetnika u 25 gradova i opština Srbije pokazalo je da nema poboljšanja rokova naplate i da se zaduženost privrednih subjekata i dalje povećava.

Firme obuhvaćene anketom (88 preduzetnika, 234 mala, 57 srednjih i 45 velikih preduzeća) u proseku i dalje čekaju punih 139 dana da naplate svoja potraživanja. Pritom se, na godišnjem nivou ukupno 7,6 odsto potraživanja uopšte ne naplati, jer firme kojima je isporučen proizvod ili izvršena usluga bivaju blokirane ili odu u stečaj pre nego što izmire svoje dugove. Najveće produženje rokova plaćanja zabeleženo je u proizvodnji prehrambenih proizvoda (prosek naplate uvećan za 23 dana).

U odnosu na 2016. godinu kada je prosečna zaduženost anketirane firme bila 196,5% u odnosu na visinu upisanog kapitala, zaduženost je nastavila da raste i sada iznosi 202,7% u odnosu na visinu upisanog kapitala. Dakle, svaka prosečna firma trenutno ima dva puta više dugova od ukupnih sredstava s kojima je počela svoj rad.

Ovo znači da je rizik od bankrotstva firmi koje posluju u Srbiji i dalje ekstremno visok, a u tome prednjače preduzetnici, mikro i mala preduzeća.

U strukturi dugovanja došlo je do određenih promena. Banke nisu višu te kojima anketirane firme najviše duguju. Lista onih kojima domaće firme najviše duguju sada izgleda ovako:

1. Dugovanja za parafiskalne namete, prva na listi kod 29,7% anketiranih

2. Dugovanja prema bankama za kredite i pozajmice, prva na listi kod 28,4% anketiranih

3. Dugovanja prema dobavljačima i poslovnim partnerima, prva na listi kod 21,5% anketiranih

4. Dugovanja prema državi za poreske namete, carine i akcize, prva na listi kod 11,3% anketiranih

5. Ostala dugovanja ili nije odgovorilo na pitanje, 9,1% anketiranih

Interesantno je da se smanjio procenat firmi koje najviše duguju za poreske namete, carine i akcize sa 20,8% u 2016. na 11,3% u 2017. godini, ali se znatno povećao broj firmi koje duguju za parafiskalne namete (skok od 7,5%) i dobavljačima (skok od 4,9%). To znači da je država efikasnije naplatila poreze, ali se to prelilo na plaćanje brojnih parafiskalnih nameta (veća šteta za lokalne samouprave koje pretežno naplaćuju te namete) i na dobavljače (veća šteta za privredne subjekte i povećanje gubitaka realne privrede).

Pitanje je koliko još dugo srpska privreda može da izdrži ovakvo stanje. Svakako da je za pohvalu što se budžet redovno puni, ali ako se to radi tako što se zakidaju drugi poverioci, onda je jasno da nešto ne valja u poreskom sistemu.

Odavno stručnjaci upozoravaju da ovako napravljen fiskalni sistem guši privredu i da su hitno potrebne duboke i sveobuhvatne reforme, a rezultati ovog istraživanja to i dokazuju. Ako se to ubrzo ne dogodi, doći će do masovnog zatvaranja preduzeća, čime će naglo da opadnu fiskalni prihodi što će rezultirati nemogućnošću isplata penzija i socijalnih dodataka, kao i plata zaposlenima u administraciji i javnim preduzećima.

Jasno se sada vidi kako je politika fiskalne discipline, onako kako je unazad nekoliko godina sprovodi naprednjačka vlast, smrtna presuda za privredu, posebno jer se određena preduzeća, bliska finansijskim interesima vladajuće oligarhije, oslobađaju dela nameta i tako dolaze u poslovno povoljniji položaj od preduzeća i preduzetnika koji nisu bliski vlastima, pa zato moraju da plaćaju fiskalne i parafiskalne namete u punom obimu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane