Natrag

Propadanje

Pljačka, otimačina i uništavanje nekadašnjih društvenih preduzeća u Srbiji

Sve naše postalo je njihovo

Istraživali smo sudbinu 3.754 društvenih preduzeća u Srbiji koja su podvedena pod privatizaciju od 2000. godine do danas, prodajom društvenog kapitala, putem tendera i aukcija. Ali, umesto da se ovih 1.639 privrednih društava izloži prodaji, njih 43,66 odsto je otišlo u stečaj pod raznim okolnostima, što će reći da su već uništena ili su na putu da budu uništena. Sačinili smo pregled broja ovih preduzeća po delatnostima i broja njih koja su završila u stečaju. Istraživanje je za Magazin Tabloid sproveo ekonomski ekspert Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Najmanje 80.000 radnika propalih društvenih preduzeća u Srbiji potražuje svoje zarade od države, a taj iznos dostigao je oko 350 miliona evra. Ovo bi u svakoj ozbiljnoj državi bila udarna vest u svim medijima, ali ne i u Vučićevoj paradržavnoj tvorevini u kojoj vladaju organizovana pljačka i brutalne medijske laži.

Činjenica je da od 3.754 društvenih preduzeća, danas nijedno od njih više nije u rukama apstraktnog vlasnika kakvo je bilo "društvo". Termin je važio u vreme socijalizma, razvijene svesti o socijalnoj pravdi i zajedničkim interesima svih građana. danas je pljačka glavni motivacioni faktor koji opredeljuje svaku vlast, pa i ovu Vučićevu, da surovo opljačka ono što je još ostalo od društvene imovine. A, tužnu priču o radnicima društvenih preduzeća i njihovim potraživanjima, napisaće neki istoričar najpodlije tranzicione otimačine u istočnoj Evropi koja se desila (i još se dešava) u Srbiji. Ovde je naveden samo deo primera iz kojih se jasno vidi da nikakav čist proces privatizacije nije sproveden u Republici Srbiji, već se država na mala vrata povratilo u vlasništvu bar polovine privatizovanih preduzeća.

Sada je 43,66 odsto društvenih preduzeća oterano u stečaj, jedan dobar deo zbog same države, jer su preduzeća izgubila kapital kad je država vraćala retroaktivno cene, a kamata je obračunavana 36 odsto godišnje na poreski dug i uz to kamata na kamatu, a za obrtna sredstva po kreditima banaka uzimana zaduženja sa 20 odsto kamate, na godišnjem nivou. Dakle, na ovaj način, država se ponovo vratila na mala vrata (u ovom slučaju "država" je stranačka mašina vladajuće klike!). Na jednom manjem broju primera prikazaćemo i povraćaj države u vlasništvo nad nekim privrednim društvima, što govori o potrebi Vučićeve vlasti da prisvaja nekadašnju narodnu imovinu, kroz akciju "države", a "državu" čine on i njegovi jurišnici.

No, šta i kako govore brojke o svemu ovome, pokazuju i sledeće tabele...

Društvena poljoprivredna društva u stečaju

(Ovom prilikom dajemo pregled nekih privrednih društava iz oblasti poljoprivrede kod kojih je uveden stečajni postupak)

• Graničar, AD, Gakovo

• Dolovo, ad, Dolovo

• 7 juli, DP Crvenka

• Poljoprivreda, doo, Doline

• Jedinstvo, DP, Kruščić

• Lune Milovanović, DP, Bavanište

• Napredak, AD, Alibunar

• Novi Kozjak, AD, Novi Kozjak

• PP Peščara, Banatski Karlovac

• PIK Spasoje Stejič, Novi Kneževac

• Ratarstvo, DP, Tovarnik

• RIT, doo, Čoka

• Seme-Tamiš, AD, Pančevo

• PTK PaNONIJA, Panonija

• Agrouljma, doo, Uljma

• Mala Bosna, AD, Mala Bosna

• PP Jabuka, AD, Jabuka

• Ljutovo, AD, Ljutovo

• Njegoševo, DO, Njegoševo

• Agrobačka, AD, Bač

• Mladi Borac, AD, Sonta

• Sloga, AD, Pećinci

• Staklena bašta, AD, Kanjiža

• AIK Njegoš, DP, Lovćenac

• Aleksa Šantić, AD, Aleksa Šantić

• Bajša, doo, Krivaja

• PP Bačka, Horgoš

• Branko Gleđa, DP, Zrenjanin

• Bratstvo Jedinstvo, AD, Neuzina

• Budućnost, doo, Crvenka

• Budućnost, doo, Banatsko Novo Selo

• Vojvodina, AD, Starčevo

• Elan, doo, Bečej

• Živinarska farma, DP, Kruščić

• Vršaki vinogradi, AD, Vršac

• Uljma, PP, Uljma

• VIRT, DP, Vršac

• 9 oktobar, DP, Sremski Krstur

• Mladost, Bogoš-Zrenjanin

• Palić, AD, Palić

• Klas, doo, Svetozar Miletić

• Alfa Protein, AD, Vršac

• AIK Leskovac, Medveđa

• Vojin Popović Holding, N. Pazar

• Vojin Popivić Proivodnja ribe, N. Pazar

• PIK Godmin, Smederevo

• Farma svinja, Petrovac

• Kombinat Delišes, DP, Vladičin Han

• Krajina Holding, doo, Negotin

• AIK Jagodina, DP, Jagodina

• Elan, DP, Kosančić

• PIK Niš, DP, Niš

• PK Krajina Holding, Negotin

• PIK Debrec

• Centar za živinarstvo, Požarevac

• Mačva, DP, Šabac

• PIK Dragan Marković, Obrenovac

• PKB Voćarske plantaže, Boleč

• PIK Zemun, Zemun

• PKB Srem, doo, Ugrinovce

• Plana živinarstvo, Velika Plana

• Poljoprivreda, DP, Leskovac

• Poljoprodukt, DP, Vranje

• Porečje, Vučje

• Plantažakop, Stopanja

• PTK Jedinstvo Aleksandrovac

• Rasadnik, Aranđelovac

• Rasadnici, AD, Vranjska Banja

• Semenarstvo, doo, Šabac

• Silos, AD, Jakovo

• Srbijanka-Agrar, doo, Valjevo

• Stalać, DP, Stalać

• Stokokomerc, AD, Niš

• BF Agro, AD, Dobanovci

• Vinarski podrum, DP, Vlasotince

• Eko hrana, DP, Boljevac

• Voćar, AD, Požega

• Voćar, DP, Aleksandrovo-Merošina

• Uljarice, Beograd

• Miroč bilje, DP, Majdanpek.

Preostala 134 privredna društva za privatizaciju

Naše istraživanje usmereno je i na sudbinu preostalih 2.115 privrednih društava, od kojih se u državnoj Agenciji za privatizaciji njih 134 vode i dalje kao preduzeća sa društvenim kapitalom za koja još nije završen proces privatizacije, Među ovim preduzećima nalaze se i 24 preduzeća sa Kosova i Metohije, među kojima su:

• EPS Površinski kopovi Obilić

• Termoelektrana Kosovo, Obilić

• sedam veterinarskih stanica i

• 15 preduzeća čije je sedište u Leposaviću i u K. Mitrovici. Zatim u toj grupi još neprivatizovanih privrednih društava nalaze se i:

• 11 specijalnih bolnica i rehabilitacionih centara

• 15 preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

• 12 zavisnih društava Kompanije Simpo, Vranje

• pet zavisnih društava Tigar, Pirot

• četiri zavisna društva Yumco, Vranje

• tri zavisna društva JP REU Resavica

• tri zavisna društva PIM-Beograd i

• po dva društva Kolubare, Kostolca i Kablova-Jagodina.

Od ostalih privrednih društava preostalih za privatizaciju, prema Agenciji za privatizaciju, vode se zvanično samo još 51 privredno društvo, ali je to potpuno netačno i zamagljuje pravu slike nezavršenog postupka privatizacije. Da je to tačno videće se iz kasnije navedenih primera, koji to dokazuju. Postupak prekida privatizacije i spajanje Agencije za privatizaciju sa Ministarstvom privrede, u tome su imala značajnu ulogu. Preostala društva za privatizaciju navešćemo ih, po našem mišljenju po važnosti tih društvenih preduzeća:

• RTB Bor

• FAP, AD Priboj

• Holding kabolovi, Jagodina

• Zastava kamioni, Kragujevac

• Ikarbus

• Novosadska fabrika kabela,

• Novkabel - Metalurgija

• Beogradski sajam

• Jugoslovensko rečno brodarstvo

• PIM Ivan Milutinović, AD, Beograd

• Luka Novi Sad

• Hip-Azotara, Pančevo

• JAT Tehnika

• JAT Apartmani Kopaonik

• Slavija Hoteli

• DP za vodosnabdevanje Toplice I Niša

• Politika, Novine i magazini

Ostala privredna društva imaju manji značaj, kao što su: Specijalistički veterinarski centri Velika Plana i Krnjača, Naučni institut Temerin, Aerodro,m Poljoprivreda Surčin, Zavarivač Inženjering Vranje, Ravnaja Mali Zvornik, Trajal Hemija, Novi Sad Gas, TP Prehrana Sombor, Progres Auto kuća i Progres Agrar iz Beograda Lastra Lazarevac, IP Rad Beograd, IMR Institut Beograd, Eko Lab Beograd i još njih dvadesetak sasvim zanemarljivih.

Gde su nestali za privatizaciju preostali giganti ?

Analizirajući preostale privatizacije, već na prvi pogled uočava se da u popisu Agencije za privatizaciju nema nekih giganata, kao što su: HIP Petrohemija, Pančevo, MKS Kikinda, PKB Korporacija, SP Lasta, AD Beograd, Štamparija Borba, AD, Beograd, i neka druga. U popisu Centralnom registru hartija od vrednosti za ovih pet giganata utvrdili smo sledeće:

HIP Petrohemija, AD, Pančevo

Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je JP Srbijagas 32,18&, Republike Srbije 30%, NIS, AD 20,86%. EPS-a 7,06%, Fonda za razvoj Republike Srbije 4,40%, Grada Pančeva 1,22%, Akcijskog fonda 0,58% i 18 malih akcionara 3,70%. U popisu Agencije za privatizaciju stoji jasno da je društvo privatizovano sa oznakom "Akcijski fond". To je notorna netačnost jer Akcijski fond u ovom društvu ima samo 0,58 odsto akcija. Po našem mišljenju ono mora nositi oznaku "Privatizacija".

MKS, AD, Kikinda

Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je: JP Srbijagas 71,83%, Republika Srbija 24,80%, NIS, AD 2,43%. Fond za razvoj Republike Srbije 0,45%, Akcijski fond 0,04% i 39 malih akcionara 0,35 odsto. I ovde se Republika Srbija skriva kao vlasnik JP Srbijagas, da prikazuje da je Metslonsko sirćetni kompleks u Kikindi vlasnički rešen. Poznato je kako je JP Srbijagas prošlo sa Srpskom fabrikom stakla u Paraćinu, pa je pre godinu dana uzelo u vlasništvo i Industriju crepa iz Kikinde.

PKB Korporacija, AD, Padinska Skela

Vlasnik ovog akcionarskog društva je 98,18 odsto Republika Srbija i 1,82 odsto Akcijski fond i kako se u popisu Agencije za privatizaciju PKB Korporacija može iskazivati oznakom "Akcijski fond", kada ona mora da nosi oznaku za "Privatizaciju".

SP Lasta, AD, Beograd

Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je Akcijskog fonda 44,62 odsto, Republike Srbije 10,93 odsto PIO Fonda 8,91 odsto i 6.260 malih akcionara 35,54 odsto. I u ovom slučaju Republika Srbija se ponaša kao da nije vlasnik akcija koje pripadaju Akcijskom fondu, jer već više od osam godina nije izložila prodaji nijednu akciju u vlasništvu Akcijskog fonda, bilo da ih poseduje 44,62 odsto kao u ovom slučaju, ili, pak, jednu, dve ili pet akcija što je veoma čest slučaj.

Štamparija Borba, AD, Beograd

Ovo akcionarsko društvo u vlasništvu je Republike Srbije 79,42 odsto, dok je 908 malih akcionara vlasnik 20,58 odsto akcija. U pregledu Agencije za privatizaciju ovo AD je ispušteno i ne vodi se kao preduzeće koje niti je privatizovano, niti podleže privatizaciji. Tako se navlači sumnja da popis od 3.754 društvena preduzeća ne može biti potpuno pouzdan, mada ga godinama koristimo i predstavlja nam bazu za sva istraživanja sudbine društvenog vlasnštva u privredi Srbije.

Šta se u stvari desilo sa Akcijskim fondom i ko ga je "preimenovao"

Akcijski fond je ugašen kao samostalni privredni subjekt 5. maja 2010. godine i kao takav pripojen Agenciji za privatizaciju. Iako postupak privatizacije nije okončan, a pre neku godinu ugašena je i Agenciji za privatizaciju i pripojena Ministarstvu privrede. Neko je iz veoma čudnih razloga preimenovao Akcijski fond u Akcionarski fond. Šta se ovim htelo do danas javnosti niko to kvalifikovano nije objasnio. Akcijski fond je svojevremeno izdejstvovao odluku Republičkog fonda PIO da onih deset odsto akcija od svakog privatizovanog preduzeća koje pripada Republičkom fondu PIO izlaže prodaji preko Beogradske berze Akcijski fond zajedno sa izloženim svojim akcijama. Ali već više od šest godina ni akcije Akcijskog fonda, niti akcije Fonda PIO ne prodaju se na Beogradskoj beri, pa čak ni tamo gde se ima jedna, dve ili pet akcija, i gde je učešće Akcijskog fonda manje od 0,3 odsto.

Rukovodstvo Akcijskog fonda, Dr Aleksandar Gračanac, direktor i Snežana Živković, šef pravne službe, najsavesnije su obavljali državne poslove.

Prema njihovom izveštaju Akcijski fond je ostvario 914 miliona evra prihoda i to uplatio u Budžet Republike Srbije. U periodu od maja do oktobra 2008. godine Akcijski fond je realizovao prodaju paketa akcija iz Privatizacionog registra za 45 kompanija i ostvario finansijski rezultat od 191 milion evra, a prema Zakonu o pravu na besplatne akcije te novčanu nadoknadu građanima. Investitori (kupci akcija) su uložili više od 500 miliona evra u kompanije, privatizovane iz portfelja Akcijskog fonda. Akcijski fond Republike Srbije od 2002. do kraja 2009. godine za svaku poslovnu godinu angažovao je eksternog revizora za celokupno poslovanje.

Nakon svega, sada se kao vlasnik akcija javlja Registar akcija i udela...

Nema kraju zavrzlamama koje naši nazovimo ih stručnjaci po ministarstvima i agencijama mogu smisliti. Samo da se nešto menja. Tako je u zadnjih nekoliko godina kod svih slučajeva poništenja ugovora o prodaji društvenog kapitala, na mesto ranijeg kupca u Centralnom registru, vlasnik tih 70 odsto akcija, ili slično tome, Registar akcija i udela. To vlasništvo je zamrznuto niko ne radi na tome da se ono na tržištu plasira, a i tim takozvanim Registrom akcija i udela, pošto je ugašena Agencija za privatizaciju, verovatno upravlja Ministarstvo privrede. Po nama pre bi sa vrednosnim papirima trebalo da upravlja Ministarstvo finansija.

I sada smo dobili haos u vlasništvu nad bivšim društvenim preduzećima, jer na njima se kao vlasnici pojavljuju Republika Srbija, često i državni kapital, zatim Akcijski fond, Registar akcija i udela, PIO fond, Fond zdravstvenog osiguranja, Služba za zapošljavanje, Fond za razvoj, opštine i gradovi, a kod nekih velikih privrednih subjekata JP Srbijagas, Elektroprivreda Srbije i drugi državni i kvazi državni vlasnici. Evo nekoliko primera kod privrednih društava gde je poništen ugovor o prodaji društvenog kapitala i gde je vlasnik akcija Registar akcija i udela:

• Zorka Zaštita bilja, AD, Šabac 99,50%

• Želvoz, AD u stečaju, Smederevo 86,11%

• Pusta Reka, AD u stečaju, Bojnik 70%

• Putevi, AD u stečaJU, s. Mitrovica 79,79%

• Rad, AD, Beograd 60,20%

• Radio Sombor, AD u stečaju 69,99%

• Rasadnici, AD u stečaju, Vrnjačka Banja 78,43%

• RGP Impos, AD u stečaju, Kruševac 81,47%

• Ribarsko gazdinstvo, AD, Beograd 71,52%

• Rudnik Korlaće, AD u stečaju, Brvenik 70%

• Rudnik Kovin, AD, Kovin 74,68%

• Savremeni dom, AD u stečaju, Kruševac 70%

• Seme-Tamiš, AD u stečaju, Pančevo 72,14%

• Severtrans, AD, Sombor 52,30%

• Sloboda-TARA, ad u stečaju, Bajina Bašta 70%

• SP Zavarivačko preduzeće, AD u stečaju, Vranje 63,13%

• TP Prehrana, AD, Sombor 65,18%

• Trayal Korporacije , AD, Kruševac 57,43

Akcijski fond je vlasnik akcija i u preduzeću Stjenik, AD, Čačak (62,09%)

Fond za razvoj je vlasnik Zastava oružja, AD, Kragujevac 49,52%, a Zastava oružje je vlasnik sto odsto Zastava Kovačnice, AD RMHK Trepča, AD K. Mitrovica 55,14%.

Društveni kapital je vlasnik akcija u Radan, AD u stečaju, Lebane 70%, Silos, AD u stečaju, Pećinci 95,40 %, a grad Novi Sad je vlasnik akcija u preduzeću Zvezda film, AD, Novi Sad (66,88%).

Republika Srbija je vlasnik akcija:

• Zavoda za sudska veštačenja, AD, N. Sad 76,19 %

• Prvi partizan, ad, Užice 86,63%

• Tigar, AD, Pirot 42,20%

• Zapadna Morava, AD, Trstenik 98,86%

U narednim istraživanjima sledi upoznavanje srpske javnosti sa neverovatnim činjenicama o tome šta su sve strane kompanije (iz kojih zemalja) kupili ili preuzeli od bivših društvenih preduzeća...Jer, prava slika o sudbini naše društvene privrede ne može biti potpuna ako se ne prikaže šta su sve stranci preuzeli od bivših društvenih preduzeća. Poznato je da su prvo došle njihove banke, nakon što smo do detalja sproveli nalog o gašenju četiri poznate Beogradske banke i plus Borske banke po nalogu iz inostranstva upućenom svojevremeno Dinkićevoj "desnoj ruci", Vesni Džinić, uz znanje ondašnjeg guvernera Narodne banke Srbije, Radovana Jelašića, o čemu je u više navrata bilo govora na ovim stranicama. No, važno je istaći da danas u Srbiji posluju banke u vlasništvu stranaca iz čak 14 zemalja. Svojevremeno je Slovenija pružala veliki otpor "internacionalizaciji banaka", što je bio jedan od uslova za njihov ulazak u Evropsku uniju. Ako znamo da je u pitanju geopolitička a ne fiskalna unija, onda je jasno da se i tu radi o političkom nasilju a ne o nasušnim potrebama nacionalnih ekonomija i njihovih monetarnih institucija. Srbiju niko nije ucenjivao da postupi na isti način. Njena politička oligarhija je samostalno, bez ičijeg naloga, kriminalizovala sve, pa i bankarski sektor.

Kada se objavi pregled šta je sve danas u posedu stranaca i iz kojih zemalja, a ranije je bilo to društveno vlasništvo, steći će se potpuna slika šta znači tranzicija i zašto je za njeno sprovođenje potrebna neprestana borba političkih stranaka za demokratiju (čitaj vlast). Nakon toga Srbiji svakako predstoje još najmanje dva bitna tranziciona zahteva, a to je izlaganje prodaji javnih preduzeća (na redu su RTB Bor, deo ili čitava Elektroprovreda Srbije, Aerodrom Beograd, Telekom, gradska komunalna preduzeća... Srbija će u najkraćem roku ostati bez svoje imovine. U pripremi toga na usluzi su MMF , Svetska banka i Evropska banka za rekonstrukciju (EBRD). Ogromne površine poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu nekadašnjih društvenih preduzeća takođe su postala plen stranih porobljivača.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane