Natrag

Beli kriminal

Klinički centri u Srbiji: kule i čardaci uništenog zdravstvenog sistema

Što je provizija veća i smrtnost je češća

U oktobru ove, odlazeće, 2017. godine, ministar zdravlja Srbije, Zlatibor Lončar, drsko je izjavio da će srpsko zdravstvo za tri godine biti "najbolje u regionu", a za desetak godina, među najboljima u Evropi! Rečnikom i stilom svoga Vođe, Aleksandra Vučića, Lončar je bezočno slagao, pa čak možda i poverovao u tu laž, ali, istina je gorka i svakome vidljiva. Srbija ima sve starije stanovništvo, nacija je sve bolesnija zbog sve gorih uslova života, a lekara i drugog medicinskog osoblja je sve manje. Uprkos drami koja se dešava, ne samo u kliničkim i bolničkim centrima širom Srbije, nego i u svakom domu zdravlja i svakoj ambulanti, njih dvojica sa ogromnom strašću pljačkaju budžet, otimaju donacije, peru novac i čine sve kako bi još više upropastili inače upropašteno zdravstvo. Šta će Srbiji glamurozni, velelepni Klinički centar u Nišu, sa "otvaranjem prozora na dugme", ukoliko u njemu neće biti dobrih lekara, stručnjaka, opreme i lekova? Šta će Srbiji ogromni Klinički centar Vojvodine u kome nema dovoljno lekara a pacijenti u kolonama čekaju na zakazivanje na pregled? Da li je potpuni kolaps zdravstva upravo počeo?

Igor Milanović

Prošlo je skoro godinu dana od kako je Aleksandar Vučić, tada u svojstvu predsednika Vlade Srbije, najavio da će "...za nešto više od dva meseca biti završen Klinički centar u Nišu", te da će za tu zdravstvenu ustanovu biti izdvojeno 50 miliona evra od kojih 35 za izgradnju i 15 miliona za opremanje.

Kraj je 2017. godine, a tek se očekuje otvaranje Kliničkog centra u Nišu, a cena će biti veća nego što je javnosti saopšteno. U januaru 2017. godine, poludeli imperator je počeo sa pompeznim najavama o početku izgradnje novih kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Već krajem marta meseca, raspisan je javni poziv za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije čija je vrednost procenjena na "blizu 100 miliona evra", a Vučić se, zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, više puta oglasio u medijima informacijom da će izgradnja i opremanje KCS koštati 122 miliona evra, da će u aprilu početi izgradnja Kliničkog centra Novi Sad koja će koštati 32,6 miliona, a da će 15 miliona biti uloženo u opremu, da će u septembru početi izgradnja Kliničkog centra Kragujevac koja će koštati 29 miliona evra, kao i da će i ta ustanova dobiti 15 miliona za opremu.

Šta se u međuvremenu od svega ovoga dešavalo?

Odmah nakon raspisivanja javnog poziva za rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije, počelo je diskretno davanje ugovora "na uvid" proverenim režimskim medijima, iz koga se moglo videti da prva faza obuhvata renoviranje i proširenje dela postojeće centralne bolničke zgrade, ukupne površine od oko 86.000 kvadratnih metara i izgradnju novih tehničkih blokova A, B i D, parkinga i spoljnog uređenja, kao i parkinga A sa saobraćajnim rešenjem iz druge faze. Procenjena vrednost "javne nabavke" (kako piše u ugovoru), bila je 96,1 miliona evra, a vremenski rok za završetak radova je procenjen na 31 mesec, od dana obezbeđenja pristupa gradilištu i uplate avansa, do prijema radova. Kako su Vučić i Lončar barem dva puta javno ponovili da će cena rekonstrukciju KCS biti "oko 122 miliona evra", jasno je da je režimska mafija dala "elastičan" budžet koji podrazumeva da će blizu 30 miliona evra ostati u njihovim rukama!

Treba biti majstor enigmatike pa pronaći razliku između termina "Rekonstrukciju Kliničkog centra Srbije" i "Izgradnja i opremanje KCS". Naravno, tajnu o suštinskoj investiciji i pravom utrošku, drže Vučić i Lončar. Ili samo Vučić. U oba slučaja, reč je o još jednoj perfidnoj budžetskoj pljački koju u državi bez institucija, nema ko da procesuira.

U međuvremenu je smišljen i plan kako da "odrade" pedesetu rekonstrukciju dečije bolnice u Tiršovoj ulici u Beogradu, preko čijeg računa je u poslednjih četvrt veka prešlo barem pola milijarde evra. Samo iz raznih humanitarnih akcija, stranih i domaćih donacija, bolnica u Tiršovoj dobila je oko 100 miliona evra, a da to niko od zaposlenih nije primetio, niti se to na objektu koji je "u stalnoj izgradnji" ikada videlo! Ovih dana, Vučić i Lončar kreću sa "projektom" koji se tragikomično zove "Tiršova 2"! Reč je o poslu koji će biti "bunar bez dna", a cena izgradnje još nije određena.

Za rekonstrukciju Ginekološko-akušerske klinike Narodni front (koji je takođe jedan od "objekata" stalnog ulaganja bez vidljivih rezultata) sprema se oko desetak miliona evra, a 15 miliona evra biće dato Institutu Dedinje, plus dva miliona evra za njegovo opremanje i "tri ispod ruke", što znači oko 20 miliona evra u još jedan "bunar". Tu je i večita "rekonstrukcija" prvog sprata u Kliničko-bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović" čija cena takođe nije ispod 10 miliona evra.

Kad Vođa govori o ovim "projektima", on klikće i trepti, uzdiše i egzaltira. Tako je nedavno izjavio: "...Ovo su ogromni planovi, nikada ovakve planove nismo imali!"

I zaista, zdravstvo u Srbiji, koje je najgore na evropskom kontinentu danas, postalo je prebogato Vučićevim "investicijama" iza kojih stoji kombinacija budžetskog novca, prljavog kapitala sa tržišta prljavih poslova i poneke strane donacije. Ove godine, raspisani su tenderi za kupovinu šest do osam akceleratora, raspoređeni u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kladovu i Kragujevcu, za kupovinu kupljen takozvanog sajber noža za operacije tumora i nabavljene su tri angio-sobe i 25 vozila za hitnu pomoć.

Od javnosti su sakriveni stvarni dobavljači i stvarna cena. A, nestvarno zvuči kad Vučić kaže: "...U Niš smo uložili 50 miliona evra, to je najbolji klinički centar na Balkanu, ima 613 postelja, tu imamo magnetnu rezonancu, dva aparata za zračenje...Luksuzno izgleda, bolesnici na dugme pomeraju roletne, dvokrevetne sobe sa kupatilom i LCD televizorima, 650 postelja, 17 međusobno povezanih operacionih sala, moderna oprema, pozivanje medicinskog osoblja na dugme, što složićete se, retko gde je to standard u Srbiji, retko gde je i na Zapadu!" No, surova realnost govori da za takav objekat odmah nedostaje najmanje 100 medicinskih sestara, 20 hirurga, i mala armija lekara opšte prakse, specijalista svih vrsta, medicinskih tehničara...Svi koji su do sada mogli, pobegli su u inostranstvo, pa ih danas više ima u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Norveškoj, nego u Srbiji, koja ih je odškolovala.

Ko će da radi u super - modernim salama za neurohirurgiju, opštu hirurgiju, plastičnu hirurgiju, urologiju, torokalnu hirurgiju, vaskularnu hirurgiju, kardiohirurgiju, angiografiju? Ko su ti lekari i medicinske sestre, ako znamo da je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja u državnim ustanovama, zbog "politike štednje" koju je propisao MMF zajedno sa Svetskom bankom, a Vučić sve to mirno aminovao?

Kad je u pitanju KC Niš, treba podsetiti i na veliki skandal oko izgradnje. Rokovi su probijeni a kao i krivac optužen je glavni izvođač radova, italijanska firma "Inso", pa je Vučić kukao na sva glas: "...Zbog Niša me boli glava, jer iako imaju obezbeđen novac, svi rokovi za završetak su probijeni!" Kad je ove jeseni konačno stigla oprema, morali su da ruše zidove, jer su vrata na ovom "glamuroznom" objektu bila premala da bi kroz njih takvo nešto moglo da prođe!

Iza svake od skandaloznih priča o "izgradnji i rekonstrukciji" kliničkih centara u Srbiji, stoji jedna opskurna organizacija koju je osnovalo Lončarevo Ministarstvo zdravlja. Reč je o "sekti" pod imenom Jedinica za implementaciju rekonstrukcije četiri klinička centra, koja je barem dva puta opozivana, smenjivana i ponovo postavljana. Posledice rada ove "Jedinice" su danas zastrašujuće, a šteta se meri stotinama miliona evra.

To se možda najbolje vidi na Kliničkom centru Vojvodine, koji je i ondašnji i sadašnji režim proglasio "upravo završenim", a ustvari je to ogroman, nedovršen objekat u kome nedostaje zdravstvenog osoblja, gde postoje i nerazrešivi problemi oko upravljanja i komunikacije sa pacijentima koji svakodnevno prijavljuju da ne mogu da ostvare svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, žale se na neljubaznost lekara i medicinskog osoblja, što su pokazale i čak i neke ankete Ministarstva zdravlja.

Inače, samo u prvoj polovini ove godine, pomoć Zaštitnika osiguranika zatražilo je preko10.000 građana (deset puta više je onih koji trpe i ćute), a istovremeno je podneto i 156 prijava. Prema zvaničnom izveštaju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje o radu zaštitnika osiguranika, najveće nezadovoljstvo iskazali su pacijenti Kliničkog centra Vojvodine, Opšte bolnice u Subotici, Zdravstvenog centra Vranje i Doma zdravlja Novi Sad, a prijave su podnete protiv ukupno 33 zdravstvene ustanove. Tačnije, podnete su 43 prijave protiv KC Vojvodine, 23 protiv Opšte bolnice u Subotici, 22 protiv ZC Vranje i 11 protiv Doma zdravlja Novi Sad.

Statistika je ironična pa kaže da se pacijenti "...uglavnom žale s razlogom", jer je ustanovljeno da je 100 od ukupno 156 podnetih prijava osnovano. Tri nisu ni razmatrane, jer podnosioci nisu zdravstveno osigurani, a za 52 je utvrđeno da nije bilo povrede prava iz zdravstvenog osiguranja.

U kliničkim centrima i drugim zdravstvenim ustanovama, lekari su pod ogromnim pritiskom, jer ih je sve manje, a nema ni aparata za dijagnostiku. Specijalističko-konsultativne ili dijagnostičke preglede niko od pacijenata u Srbiji ne može da zakaže u zakonskom roku od 30 dana. Najvećih problema sa zakazivanjem bilo je, opet, u Kliničkom centru Vojvodine, gde pacijenti u predviđenom roku najčešće nisu mogli da zakažu elektromioneurografiju (EMNG), kojom se ispituju i procenjuju neke neurološke funkcije i laboratorijske analize. U bolnici u Subotici problem je bio sa zakazivanjem rendgenskog snimanja i laboratorije, a u Zdravstvenom centru Vranje sa gastroskopijom, kolonoskopijom i holterom EKG.

Pacijente često šalju na pogrešnu "adresu" na koju su uputili prijave, a svakodnevno i po nekoliko stotina ljudi, čeka u redu ispred Kliničkog centra Vojvodine kako bi zakazali pregled. Iako služba zakazivanja KCV ima i telefon na koji je moguće zakazati pregled, Novosađani ne mogu da dobiju nikoga u takozvanom Kol centru pa radije dolaze lično.

Zakazivanje specijalističkih pregleda jednom mesečno je među najčešćim primedbama pacijenata. U Republičkoj zdravstvenoj inspekciji pravdaju se da bolnice i nakon njihove intervencije i visokih kazni koje plaćaju, nastavljaju sa praksom, ali niko ne sme da kaže da je suština problema u masovnom egzodusu zdravstvenog osoblja i da će Srbija, ovim tempom, za samo desetak godina morati da "uvozi" lekare! Ali, ko je lud da radi u Srbiji, čije je zdravstvo na samom evropskom dnu? U Srbiji gde pacijentkinja iz strogog centra Beograda šalje apel da se obavi "...dezinsekcija krevetnih stenica u GIK Narodni Front"!

Zdravstveni sistem u Srbiji apsolutno ne funkcioniše, jer za bilo kakav specijalistički pregled treba čekati barem šest meseci a da ne govorimo o intervencijama, gde se čeka godinu i više (nedavno se u jutarnji program režimskog Studija B javila beograđanka koja od 2014. godine čeka na hiruršku intervenciju a koju očekuje u februaru 2018. godine!)

Činjenica je da već pomenuti Klinički centar Vojvodine, prima godišnje oko 400 hiljada pacijenata i da je na većini klinika, oftamologiji, endokrinologiji, gastroenterologiji, nemoguće obaviti zakazivanje u zakonskom roku. Pacijenata je sve više, starost stanovništva sve veća, a lekara sve manje! Nije daleko dan kad će nastupiti potpuni kolaps srpskog zdravstva, koje ionako nije funkcionalno. Primera ima mnogo. Recimo, veliki broj pacijenata zatražio je zaštitu i od evropskih sudova. A, kad pokrajinski Zaštitnik građana interveniše kod nadležnih u Kliničkom centru Vojvodine kako bi poboljšali tehničke uslove za zakazivanje pregleda, čeka ga isti odgovor: nema lekara, nema osoblja, nema termina!

Postupanje sa tek operisanim pacijentima je često neljudski. Pacijente gole prevoze na metalnim kolicima na niskim temperaturama, hodaju po ulaznom stepeništu bosi sa najlonskim kapama na stopalima! Noću dežurno medicinsko osoblje stopira infuzije da bi mogli da spavaju i da ne čiste i brišu iza pacijenata. Bolnica je puna učenika privatnih medicinskih škola koji još nisu završili školu a primljeni su na rad "za stalno"...

Poliklinike u Srbiji ne rade ceo dan iz istog razloga: nema dovoljno zdravstvenog osoblja da bi radile ceo dan. U Srbiji je još uvek na snazi Zakon o radu koji predviđa četrdesetočasovno radno vreme u toku jedne nedelje. Lekari rade svojim maksimumom, prime znatno veći broj pacijenata od zakonom predviđenog broja, ali nisu supermeni. Nerealno je očekivati u ovako postavljenom sistemu zdravstvene zaštite, gde je problem prostora i kadra akutan, da se bilo ko od njih angažuje više od ovoga što je vidljivo.

A, Vučić i Lončar pričaju bajke o tome kako ćemo imati bolnice "kao u američkim filmovima i serijama, a do kraja godine pacijenti će ući u zdravstvenu ustanovu koja će biti najmodernija i najsavremenija u Srbiji"!

Klinički centar Srbije (KCS) je ove jeseni oštro reagovao povodom, fotografije „obroka" podeljenih pacijentima na Klinici za nefrologiju KCS koje su se pojavile na društvenim mrežama. Bio je to razlog da krene histerična režimska kampanja u kojoj se čulo sve i svašta, da se dnevno isporuči oko 9.000 obroka na 26 lokacija, da se u potpunosti poštuju sve zakonski regulisani propisi "o higijeni, načinu pripreme i podeli obroka pacijentima, kao i propise o nutritivnoj vrednosti, sadržaju i kvalitetu obroka", te da se u KCS svakodnevno vrše kontrole kvaliteta obroka, a uzorci obroka čuvaju 72 sata. Istina je, međutim, da se na lečenje žalilo oko 19.000 ljudi, a stiglo je i pismo na vrata ministarstva u kome autor kaže: "...Na žalost, lično sam svedok da je pronađeno mišje govance u sendviču koji sam dobio u KC Srbije! Svedoka ima mnogo, prisutni pacijenti i medicinske sestre. Od mera koje je KC preduzeo je savet da ubuduće otvaramo sendviče pre nego što ih pojedemo!? Problema na nefrologiji KC-a ima mnogo. Momentalno najgori i najopasniji je masovna zaraza Hepatitisom C u jednoj od sala za hemodijalizu. Posledica 'savesnog' rada KC-a, doktora i ostalog osoblja!"

Nikad završena "kula" Kliničkog centra Srbije, simbol je propalog srpskog zdravstva i kriminalizovane elite koja je rasterala sve stručnjake i uvela mafijaška pravila igre.

Više od četvrt veka ova ogromna zgrada je sablasno prazna. Osim obezbeđenja niko nema pristup. Pre četiri godine obezbeđen je novac iz kredita, sproveden je tender, urađen je projekat da se konačno osposobi za pacijente i 12 spratova, čak i da se podigne još jedna takva kula i da se sve klinike, instituti i službe, osim Ginekologije, Neurohirugije i Endokrinologije, smeste u ove dve kule. Sve je to lepo zamišljeno, ali...

Lončar i Vučić smatraju da neke poslove nikada ne treba završiti. Što duže traju, duže će i oni trajati. Oni naivno veruju da će to tako biti, mada "ničija nije gorela do zore"

Glosa

Zdravstveni sistem u Srbiji apsolutno ne funkcioniše, jer za bilo kakav specijalistički pregled treba čekati barem šest meseci

A 1. Menjaju i lični opis terorista

Insajder L 9

Lekarska komora Srbije, smenila je 2016. godine prim. dr Vesnu Jovanović, uglednog ortopeda sa Banjice, da bi dovela za direktora mladog lekara, pro forma vlasnika Doma zdravlja Vizim.

Posle smene, Vesna je rekla da nema komentar, osim toga da su njenu smenu odradile mračne sile srpskog zdravstva.

Budući da je sudski veštak, mnoge sudije s kojima je sarađivala, predlagale su joj da tužilaštvu prijavi sve okolnosti, ali je odustala zbog bezbednosti svoje porodice

Vizim je odmah dobio sistematske preglede nekoliko firmi koje su se ranije pregledale u DZ Voždovac, iako Vizim nema uslove ni za pola sistematskog pregleda radnika.

Ministar Lončar često sedi u restoranu Patlidžan koji je zid do zida sa DZ Vizim, pa je veza očigledna, a da ne zaboravimo objekat u kome su Vizim i Patlidžan, sazidao je dr Šćepanović, bivši direktor dečije bolnice u Tiršovoj ulici u Beogradu, dok je samo ulicu ispod njega osvanula velelepna vila, čiji je vlasnik Boris Stajkovac, direktor dečije bolnice u Tiršovojoj koji je došao posle njega. Kao da su se utrkivali ko je više opljačkao, Stajkovac ga je pobedio. Lončar, je najverovatnije, tu bio nekakva vrsta arbitra, jer i dalje sedi u Patlidžanu, čisto da podrži poraženu stranu.

Za to vreme njegov mentor, od milošte prozvan Migavac, uporno iz senke sve kontroliše isturajući Lončara u prvi plan, vezama pre svega u SPS ali i u SNS, a razotkrio ga je na prethodnoj skupštinskoj raspravi Vojislav Šešelj. Tada mu je zamerio da svog priučenog đaka postavlja za ministra, da bi tajno vladao po principu da se Vlasi ne sete, ali je pre toga Šešelj imao 2015. i 2016. konferencije za štampu na kojima je razotkrio ubistva po Urgentnom centru koja je izvršio Lončar ubrizgavanjem nekakvih otrova u infuzije bolesnika.

Iz toga se jasno vidi umešanost i Migavca u sve to, jer ako je nekome mentor, a on mu veran učenik, takve stvari bez njega nije mogao da radi, nego je pre verovatno da je to traženo njemu, a on poslao Lončara na egzekuciju.

Poznato je da u Urgentnom centru kriminalci koji su upucani od strane policije ili drugih kriminalaca, imaju zaštitu identiteta falsifikovanjem medicinske dokumentacije, ili čak leže i po nekoliko meseci bez otvorene istorije bolesti.

Ovakva situacija je standardna procedura u KCS, počinioci ne odgovaraju, a stradaju samo zaposleni koji nešto od svog tog kriminala prijave MUP ili tužilaštvu.

Lončar poziva strance na stomatološke i estetske usluge koje su najbolje, a najjeftinije u Srbiji, i jedini je ministar zdravlja u regionu koji reklamira više naš privatni, nego državni sektor, kao da u inostranstvu nema zubara i plastičara. Iza ovoga se krije njegov tajni plan da oformi ovde kriminalni centar za promenu ličnog opisa teških kriminalaca i terorista, putem hirurških i stomatoloških zahvata, a da on bude glavni koordinator kada napusti mesto ministra, a Urgentni centar, gde planira da bude doživotni direktor, služiće mu za kamuflažu.

Takav plan mu je predočio neko iz CG, jer se tamo to odavno nudilo nekim hirurzima, ali oni nemaju tako kvalitetne hirurge koji bi te intervencije izvodili. Možda samo stomatološke, ali nije dovoljno čoveku samo izmeniti zube da ne bi ličio na sebe, ozbiljni su to teroristi i kriminalci,usluga mora da bude trajna i kompletna. Verovatno u tim idejama učestvuje i predsednik suda, sa kojim Lončar ispija pića u Patlidžanu svakog dana, ali, onda za sve zna i Andrej Vučić, dok za Aleksandra nismo sigurni da zna za ove ideje, jer Andrej sve više radi, a da ga ne obaveštava.

Ovo je vrlo opasna situacija za Srbiju, jer se onda od nje pravi definitivna i konačna kriminalna zona u kojoj će najgori teroristi dobijati ne samo lažna dokumenta, koja već sada Andrej štancuje, nego i novi lični opis.

Molimo istraživače Magazina Tabloid da istraže ležanja pacijenata sa falsifikovanom medicinskom dokumentacijom u Urgentnom centru i na plastičnoj hirurgiji, a zatim i sastanke predsednika suda sa ministrom zdravlja, jer oni službeno nikako nisu povezani.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane