Natrag

Povodom

Iza Vučića više niko ne stoji, iza njega mnogi leže

Poslednji let slepog miša

Pred Srbijom se nalazi još jedna istorijska prekretnica. Nakon više od četvrt veka kriminalnih i nedemokratskih režima, poslednji i najgori u tom nizu svakako je lični režim Aleksandra Vučića, kome su dani na vlasti odbrojani, nakon što se svi svetski centri moći okreću ka Balkanu, na kome i dalje caruju totalitarne i kriminalne bande u državama koje nemaju institucije, ali imaju diktatatore. Srbija je ključna zemlja ovog podneblja i odlučeno je da će u 2018. godini i sa Istoka i sa Zapada biti pokrenut proces brze likvidacije sadašnje vlasti. U međuvremenu, Vučić se ozbiljno priprema za rat sa građanima, pa je povećao budžet BIA-e, a na redu je i izmena Zakona o vojsci, koji jasno govori da je diktatura ušla u završnu fazu i da je spremna na sve. Ali, on za te poduhvate nema ni novca, ni saveznika. Politika slepog miša doživela je najcrnji poraz, a građani uvedeni u ropstvo i glad

Nikola Vlahović

Zemljama zapadnog Balkana biće potrebno šezdeset godina da dostignu dosadašnji nivo dohotka Evropske unije, ako njihov privredni rast nastavi da bude kao između 1995. i 2015. godine, piše u najnovijem izveštaju Svetske banke koji je predstavljen u Beču krajem 2017. godine.

U izveštaju "Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta" Svetska banka razmatra kako Srbija, ali i Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Makedonija mogu da ubrzaju privredni rast i brže dostignu dohodak u EU. Direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder pomenula je i neke pokušaje reformi, ali je rekla da "...građani još ne osećaju koristi od toga..."

Ako je Srbija daleko šezdeset godina od nivoa dohotka Evropske unije, a to tvrde stručnjaci Svetske banke, onda nije nikakvo čudo što su lokalne poglavice odlučile da "skrate put" barem sebi i svojoj mafiji, baveći se pranjem novca, švercom oružja, droge, belog roblja, tranzitom migranata...

Srbija je, kao centralna država regiona, posebno u fokusu pažnje kreatora svetske politike, tim pre što je na njenom čelu poludeli diktator, koji se oteo i svojim mentorima na Zapadu i koji je sve bliže ulasku u oružani obračun sa građanima koji ne mogu da izdrže njegov teror. Sa jedne strane Vučić upotrebljava sve institucije sistema kako bi predstavio Srbiju kao državu mira, blagostanja i prosperiteta, pa čak i zemlju spremnu da pomaže drugima, a sa druge strane, svaku od tih institucija je prisvojio, privatizovao, kriminalizovao i okrenuo protiv građana i njihovih interesa.

Do kojih granica ide njegova drskost, ali i do koje mere je ovaj očajnik zagazio u sopstveno blato, govori i činjenica da je preko nekakvih lobističkih grupa i pojedinaca, inicirao akciju dobro plaćenog izvršnog potpredsednika takozvanog Atlantskog saveta SAD, Dejmona Vilsona koji je izjavio da je neophodna aktivnija uloga SAD na Zapadnom Balkanu i da Vašington, ako ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje nove balkanske krize. Sve bi to bilo razumno i prihvatljivo da Vilson nije razotkrio prave namere rekavši kako "...Postoji velika šansa za Srbiju, pod liderstvom 'predsednika Aleksandra Vučića' i SAD pod ovom administracijom, da pokušaju da dovedu do istorijskog pomirenja dve zemlje, kojim se prepoznaje da ima mnogo više oblasti u kojima možemo da sarađujemo. To ne znači da nema istorijskih, kulturnih i emotivnih veza sa Rusijom i pravoslavnom crkvom. To je tradicija koja se poštuje i u Bugarskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, članicama NATO".

Ubrzo se oglasio i američki državni sekretar za spoljnu politiku, Reks Tilerson, koji je rekao da stavovi ovakvih organizacije ne održavaju i stavove vlade SAD. No, takva replika nije ni stigla do medija u Srbiji. Da slučajno ne naudi Vođinom duševnom miru i sumanutim planovima. A, kako oni stvarno izgledaju, čime se Vučić "zanima" i kakve su mu dalje namere?

Dana 3. decembra 2017. godine, u kasarni "Knjaz Mihailo" u Nišu, svečano je ispraćen kontigent Vojske Srbije u takozvanu "mirovnu operaciju" u Libanu. Ispraćaj bi, kao i u nekim ranijim prilikama, protekao isključivo u prisustvu porodica vojnika i ponekog starešine, da se tog dana u Nišu nisu pojavili načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković i ministar odbrane Aleksandar Vulin. Njihovo prisustvo trebalo je da naglasi značaj ove "misije". Jer, bilo je toga i ranije, ali ne ovako "svečano". Naime, ovo je sedma rotacija na misiji koja traje šest meseci. Što će reći da je u pitanju dugoročni boravak kontigenta Vojske Srbije na pomenutom prostoru. Zbog te činjenice, trebalo bi se upitati: šta će srpski vojnik u Libanu dok mu u sred kuće traje tiha okupacija NATO pakta, zna li srpska javnost koga i za čiji račun tamo štitimo, koliko to košta i kakve su političke posledice takvih angažmana?

Nekoliko dana ranije, 30. novembra 2017. godine, ministar oružanih snaga Velike Britanije, Džon Mark Lankaster, zajedno sa delegacijom ministarstva, boravio je u Prištini gde se sastao sa Ramušom Haradinajem i Hašimom Tačijem, bivšim vođama terorističke OVK, koji danas igraju ulogu premijerom i predsednikom samoproglašene paradržavne tvorevine pod imenom Kosovo.

Tema razgovora bila je formiranje oružanih snaga Kosova. Ovde treba napomenuti da je Džon Mark Lankaster, pre nego što je postao ministar spoljnih poslova Velike Britanije, bio pripadnik odreda KFOR-a na Kosovu, gde je ostvario zavidne obaveštajne kontakte sa bivšim vođama OVK, ali i njihovom pratećom kriminalnom mrežom. Skoro dve decenije kasnije, Lankaster dolazi na Kosovo kao ministar odbrane Velike Britanije i kaže: "...Velika Britanija je bila kontinuirani i posvećeni partner Kosova. Ja sam zaista impresioniran da sam danas ponovo ovde i što vidim progres ne samo unutar ove nacije već i u bezbednosnim snagama Kosova. To je visoko profesionalna organizacija. Posvećeni smo da ovu snagu podržavamo i ubuduće!"

Čemu treba da nas pouči ovih nekoliko činjenica? Nakon pet godina diktature Aleksandra Vučića, uz prećutno saglasnost takozvanog "spoljnog faktora", može se reći da je Srbija zgažena, kako ekonomski tako i vojno, politički i na svaki drugi način. Je li to bio cilj a Vučić sredstvo? Treba li podsećati da nijedan predsednik vlade Velike Britanije nije došao u Srbiju punih trideset godina? Čemu onda nepotrebno iscrpljivanje na dokazivanju da je i Srbija u Evropi?

Dva dana pre dolaska Lankastera na Kosovo, 28. novembra, na Dan nezavisnosti Albanije, predsednik samoproglašenog Kosova Hašim tači, našao se u primorskom gradiću Valoni, gde je pred domaćinima iz Tirane ovako recitovao svoju velikoalbansku poemu: "...Mi smo jedan narod sa dve suverene države. Mi smo jedan narod u dve države koje imaju isti san. Obe naše države imaju jedan san. Imaju jedan cilj, integraciju u evroatlantske institucije" Prevedeno na razumljiv jezik, Tači je poručio da će te dve države biti jedna pod komandom NATO pakta. Upravo tako velikoalbanski geostratezi u ovom veku vide ostvarenje "stogodišnjeg sna". To je Tači posebno naglasio rekavši da "...Kosovo i Albanija danas razvijaju međusobne ekonomske, kulturološke i političke odnose, kao nikada do sada..."

A, šta radi Vučićeva Srbija dok se oko nje igra ovo čudovišno kolo, koje će, u konačnom obliku, stići i na jug Srbije? Znaju li građani Srbije kod koga je albanski predsednik Ilir Meta boravio "privatno" tokom iznenadne posete opštini Medveđa krajem novembra? Ne, naravno. Jer, Meta je došao u svojstvu običnog provokatora, a uz saglasnost Aleksandra Vučića.

Ipak, veleizdajnički posao još nije gotov. Vučić sprema izmene Zakona o Vojsci a javna rasprava o tome, skoro da nije ni vođena. Javnost nije ni znala da može da se uključi u javnu raspravu, a do nje je došlo samo jedno kratko saopštenje Ministarstva odbrane u kome piše da su "...nadležni organi sistema odbrane pripremili izmene Zakona o Vojsci i da su one poslate organizacionim jedinicima Vojske Srbije i Ministarstva odbrane da se o njima izjasne i dostave predloge, sugestije i mišljenja".

Oni koji su imali prilike da vide kako izgleda Nacrt izmena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojsci, mogli su da pročitaju kako je određeno povećanje ovlaštenja i širenje moći ministra odbrane!

Na isti način je pripreman i Zakon o BIA, Zakon o policiji, a sada i zakon o Vojsci i odbrani. U svakom od ovih slučajeva, sprovodi se "volja za moć" Aleksandra Vučića, zavodi se još veći stepen njegove diktature, a pretnja građanstvu postaju sve očiglednije.

Regulativa Zakona o vojsci usaglašava se sa Zakonom o policiji! Tačnije, sprema se zakonsko rešenja za objedinjavanje vojno - policijske diktature, kakva još nije viđena u Srbiji! Naime, u izmenama Zakona o vojsci predviđa se i to da vojna policija može, za razliku od prethodnog zakona, da bude upotrebljena van vojske i da o tome odlučuje ministar odbrane!

Neko od onih koji su se usudili da komentarišu ovo "proširenje ovlaštenja" vojne policije, postavio je logično pitanje: "..."Zašto bi Vojna policija uopšte radila stvari koje joj nisu u nadležnosti?"

I dok se Vučić u Srbiji svom snagom trudi da zagorča život svakom čoveku i ukine sve prirodne zakone, svaku normalnu ljudsku aktivnost i sve etičke i moralne norme, u susednoj Bosni i Hercegovini, gde živi više od milion i po Srba, otkriveni su neformalni centri (i to na poligonima u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Bihaću, Maglaju i Živinicama za obuku prikrivenih paravojnih formacija, tačnije, kontigenta od desetak hiljada momaka bošnjačke nacionalnosti, u šta je, izgleda, odlično upućen i Bakir Izetbegović, mada je pokušao oštro da demantuje vest i još najavio sudski proces protiv onih koji su je objavili.

Tamo, u pomenutoj vesti, između ostalog piše da su "...Generali bivše armije BiH, većinom članovi SDA, održali početkom novembra sastanak na Jablaničkom jezeru, kome je prisustvovao i Bakir Izetbegović. Jedina tema tog skupa bio je rezime obuke mladih Bošnjaka u periodu od maja prošle do oktobra ove godine. U plan vojne obuke uključeno je i više streljačkih klubova, koji su, prema obaveštajnim podacima, i osnovani samo s tim ciljem.."

Posle pisanja medija u Republici Srpskoj o paravojnim formacijama pod komandom Bakira Izetbegovića (koje je on nazvao "hrpom gluposti"), člana "troglavog" predsedništva BiH predsedništva dao i izjavu sledeće sadržine: "...Ja mislim da u ovome ima itekako plana. Vidite, odakle takve stvari dolaze. Iz Srbije i Republike Srpske. Oni koji se naoružavaju, koji kupuju nove avione, koji prete disolucijom Bosne i Hercegovine, referendumima, koji nagrađuju ratne zločince, želi da sa druge strane ima nekog ko provocira".

Na ovo je odmah stigao odgovor predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika koji je "replikom" Izetbegoviću stavio do znanja da mu ne veruje nijednu reč: "...Mi smo uvereni da nema političara kod Bošnjaka, koji nije spreman da se u datom momentu organizuje i da Republiku Srpsku tretira kao...Evo, čak i da ne kažem i vojni cilj!"

Činjenica je da je "poslovni trougao" između Vučića, Dodika i Izetbegovića temeljno uzdrman ulaskom američkih istražnih organa na teren Albanije i Makedonije ali i Grčke, gde ovih dana traje nezapamćena potera za švercerima narkotika u Jonskom i Egejskom moru. Obalska straža Grčke je uhvatila "super-gliser" međunarodne bande švercera velike količine droge iz Albanije u Tursku i Italiju, a ta akcija je potresla Vladu Edija Rame u Tirani, o čemu je detaljno pisao i atinski list "Katimerini" na svom web portalu.

Reč je bila o zapleni jedne i po tone hašiša, koji je bio namenjen da krene preko Albanije i Kosova u Srbiju, BiH i dalje prema Evropskoj uniji. Uporedo je u Atini i okolini uhapšeno još osam pripadnika bande, među kojima jedan stariji grčki biznismen (63 godine), inače, vlasnik jednog restorana na ostrvu Mikonos, gde preko leta odmaraju neki članovi srpske vlade (a van sezone navraćaju i "prijatelji" iz Vučićevog najbližeg okruženja).

U septembru ove godine, kad su se američki istražni organi pojavili u Albaniji, u većem broju, sprečen je pokušaj prevoza skoro dve i po tone hašiša iz Albanije u Italiju, što je bila prva velika promena "kursa" nakon dugo godina "uspešnih poslova" preko Kosova, Srbije i BiH. U ovom transportu je dugo vremena učestvovao rođak Samira Tahirija, sada već bivšeg ministra unutrašnjih poslova Albanije i bliskog saradnika premijera Edija Rame, koji je, ne tako davno, dolazio i u Srbiju prateći delegaciju iz Albanije.

Veze sa ovom "trgovačkom mrežom" podrazumevaju i odgovarajuće "marže", razne usputne ugradnje i lanac raznih lokalnih "privrednika", bliskih vladajućoj partiji i Vođi (ali samo dok mu je fotelja sigurna!). To je podugačak spisak dužnika i poverilaca. Ulog je glava, a glave u ovom balkanskom podneblju olako padaju, posebno kad su u pitanju razni osetljivi tovari i nervozna pratnja.

Zato je Vođa odlučio da napravi sebi "odstupnicu", da uveže arapske šeike i kineske graditelje puteva i mostova, da nekako pomiri dva suprotstavljena interesa, da dovede dve različite rase u Srbiju, da im otvori puteve ka Evropskoj uniji...Kraj 2017. godine, obeležio je i susret državnog sekretara u Ministarstvu privrede, Dragana Stevanovića sa zamenikom ministra za industriju i informacione tehnologije Kine Ksin Guobinom o unapređenju privredne saradnje, gde je Stevanović pozvao kineske investitore "da dostave pisma o zainteresovanosti za privatizaciju preduzeća iz portfelja Ministarstva privrede"! Dakle, srpska državna i društvena preduzeća u ruke državnih kineskih kompanija! Kao u nekom tragikomičnom scenariju gde srpski "liberalni kapitalizam" nudi preduzeća kineskim komunističkim kompanijama!

Skoro u isto vreme kad se ova predstava u Vladi Srbije dešavala, Vučić je hitno otputovao u Emirate da položi račune šeiku Zajedu za započete a nedovršene poslove i za arapski novac koji troši prikrivajući stvarnu cenu radova.

I kad je konačno sam sebi poverovao, da je igra sa Kinezima i Arapima na vratima Evrope moguća, rampa EU se spustila, još jače nego "gvozdena zavesa" u vreme takozvanog hladnog rata. Upao je samozvani Vođa u sopstvenu zamku, izolovao je i sebe i Srbiju uveo u novu izolaciju. Zato mu više ništa nije opstalo osim predstave iz devedesetih: njegovim medijima šetaju kao utvare bivši haški robijaši, osuđeni ratni zločinci...Politikom se bave i Veselin Šljivančanin i Nikola Šainović, izlaze razni duhovi iz stare Miloševićeve partijske jazbine, prilaze Vučiću, prilazi i on njima...Ples vampira uveliko traje. Otvoreni sukob sa građanima Srbije, neizbežan je, tim pre što je nezamislivo da diktator sam podnese ostavku, preda svu vlast i prizna zlodela koja je napravio.

Putinova Rusija mu sigurno neće pomoći da se "evakuiše" kad dođe sudnji čas. Tim pre što je sve činio da izjednači odnos prema ruskim i američkim interesima u Srbiji tokom pet godina svoje dosadašnje diktature. A, oni su sve samo ne isti ili jednaki. Iz američke perspektive, to je najbolje opisao bivši savetnik potpredsednika SAD-a Majkl Karpenter: "...Prisustvo Rusije na Balkanu je sasvim normalno i savršeno prihvatljivo. Prirodno je da Rusija održava veze sa Balkanom. Ali ovde se radi o tome da Rusija, tačnije ruska vlada i naročito obaveštajna služba, pokušava da širi uticaj na region. To je sasvim druga priča. I moramo biti veoma svesni želje za tim uticajem u Srbiji pa i Crnoj Gori..."

Taj "nesporazum" sigurno neće rešavati ni Vučić ni njegovi džeparoši i secikese, nego neko drugi. Pre svega, zvanične i nezvanične institucije Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Kad Vučića i njegovih prevaranata više ne bude bilo na srpskoj političkoj sceni, onda može doći do sprovođenja ideje koju je pomenuo američki državni sekretar za spoljnu politiku Reks Tilerson, u svom nedavnom govoru na predavanju o američkom partnerstvu sa Evropom, održanom u centru "Vudro Vilson" gde je balkanskim poglavicama rekao doslovno sledeće: "...Imate priliku da odredite novi tok istorije, krvne linije ne bi trebalo više da budu linije bitke...SAD priznaju krhkost Balkana i nastaviće da sarađuju sa partnerima u EU da bi doveli stabilnost, prosperitet i demokratiju u region. Ljudima balkanskih zemalja kažemo da napuste stare animozitete, tako da se mir može održati..."

A 1. Barjaktari srpske propasti

Možda je vlada SAD zaista odlučila da "okrene list", što se tiče Albanaca na Kosovu i Metohiji, ali i što se samoproglašene države Kosovo tiče, međutim, postoje činjenice koje govore da je Srbija i dalje "objekat" na koji se u zoni evroatlanskih ciljeva, posmatra kao na poraženog neprijatelja kome pobednici mogu da rade šta god hoće.

Tako je, na primer, ovih dana američki portal Medium.com, objavi detalje kako se proveo ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, kad je na sastanku sa savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD Herbertom Rejmondom Mekmasterom shvatio da pred njim sedi jedan drugi čovek, koji mu je na srpskom jeziku rekao: "...Ja sam sa Kosova". Bio je to Iljij Barjaktari, jedan od dvojice braće Barjaktari koji rade za vladu SAD i koji je najbliži saradnik savetnika za nacionalnu bezbednost SAD, Herberta Rejmonda Mekmastera. Drugi Barjaktari, Iljber je ni manje ni više nego direktor Saveta za nacionalnu bezbednost za politiku odbrane!

Braća Bajraktari su Albanci, poreklom iz Prištine, radili su i u administraciji bivšeg američkog predsednika Baraka Obame i predstavljaju "recidiv" bivše administracije, međutim, njih dvojica i dalje imaju značajne uloge u Vašingtonu.

Portal Medium.com piše da je mlađi brat Iljber diplomirao na Univerzitetu Prinston, radio je u Iraku sa bivšim direktorom CIA Dejvidom Petreusom, a u Iranu sa Belom kućom i Ministarstvom odbrane, dok je stariji Ilji završio Harvard i bavio se Avganistanom i Indijom.

Iljij i Iljber Bajraktari svakodnevno informišu svoje šefove o spoljnopolitičkim pitanjima i akcijama povezivanja odeljenja Bele kuće, obaveštajne zajednice i drugih institucija.

"Oni su se opredelili da pomognu oblikovanju uloge Amerike u svetu kroz odbrambenu i spoljnu politiku, nikad nisam čuo za priču o dvojici braće koji igraju tako važnu ulogu iza scene u Pentagonu", rekao je 2016. godine Karl Vug, nekadašnji savetnik ministra odbrane, zadužen za strateške komunikacije, a sada zaposlen u Nacionalnom Savetu za bezbednost.

Iljija Bajraktarija zvaničnici Bele kuće opisuju kao "čuvara kapije" za savetnika za nacionalnu bezbednost, jer ima uvid i odobrava sve zahteve i podatke koji Mekmasteru stižu.

Savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD, Herbert Rejmond Mekmaster, koji je njih dvojicu uveo u politički život SAD, tvrdi da braća Barjaktari određuju "u dobroj meri" i pitanja politike Donalda Trampa, uključujući i ona vezana za Balkan i Srbiju.

Prilikom nedavne posete potpredsednika SAD Majk Pensa balkanskim državama, pratila su ga braća Bajraktari, koje je Pens na poseban način predstavljao, posebno kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju, naglasivši da je srećan što ima priliku da obavesti lidere Kosova da u Beloj kući sede dva čoveka poreklom s tog područja. Uzred, treba reći da su braća Barjaktari postali državljani SAD 2004. godine, a već 2007. ušli su u sam vrh državne administracije u Vašingtonu.

Glosa

Sudnji dani Vučićevog režima: umesto unutrašnjeg dijaloga, unutrašnji obračun uz pomoć vojno - policijske hunte, koju ne može da plaća

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane