Natrag

Preko pune linije

Ko će zameniti Veliku propagandu laži

Mice odlaze, Cice dolaze?

Organizovanost rezervnog ešalona medijskih udvorica, polupismenih apologeta i ljigavih mediokriteta, koji ne reži na Vučića, već na one koji ga kritikuju, predstavljajući sebe evropejcima, koji poštuju ''novinarski kodeks'' i etičke norme, doveli su javnost u Srbiji u stanje obarmrlosti i beznađa, što je i bio cilj diktatora i njegovog režima. Treba ih dobro upamtiti, jer će svi oni, već sutra, kad sadašnji Vođa padne, biti spremni da služe svakoj novoj vlasti i režimu. Neće stići ni skinute gaće da obuku.Oni nisu mentalno sposobni, a ni profsionalno, da na kritičan način ocenjuju rad nosilaca javne vlasti, da prate rad institucija, da iznose nove ideje, mišljenja o prvacima razuvoja društva. Oni znaju samo da služe. Oni su spremni da zamene ključne ljude iz Velike propagande laži

Milica Grabež

Na procesu ratnim zločincima u Nirnbergu sudilo se i Hitlerovoj propagandnoj mašineriji, kao važnom faktoru koji je naciste doveo na vlast i uveo Nemačku u svetski rat, u kojem je živote izgubilo nekoliko desetina miliona ljudi, a o materijalnim razaranjima se još nisu ni sveli konačni računi. Veći broj urednika i izdavača novina osuđeno je na smrt i na dugogodišnje zatvorske kazne.

Oni koji su iz Vašingtona, odlučivši da zamene režim Borisa Tadića, kao kilavog, kompromitovanog i korumpiranog, a nespremnog da bespogovorno izvršava data im obećanja, odabrali Aleksandra Vučića, kao čoveka najnižih moralnih osobina, pseći odanog gazdama, nemilosrdnog prema građanima Srbije, brutalnijeg od svih diktatora koje su dovodili u latino-američkim i afričkim državama.

Njegova zlodela podstakla je i veličala Velika propaganda laži, koju su činili državna televizija RTS, programi TV Pink-a, Studio B, TV Hepy i listovi Politika, Večernje novosti, Informer i Blic. Ustvari, iz tog krda izdvajao se samo dnevnik Danas, dvonedeljnik Svedok...

Vučićeva Velika propaganda laži je, ustvari, autorsko delo Slobodana Miloševića. Podržan od zapadnih centara moći kao ''čovek mira na Balkanu'', Milošević je stavio pod kontrolu državnu televiziju i radio, dnevne listove Politika, Ekspres politika, javna glasila u pokrajini Vojvodini...Osećajući se potpuno sigurnim, dok je Srbija bila u ratu sa okruženjem, Milošević je dozvolio delovanje nezavisnih medija, poput Srpske reči, Vremena, Naše Borbe, Nedeljnog i Dnevnog Telegrafa, radio stanica B 92, Index i NTV Studija B, koji su imali široku publiku, veliku gledanost, slušanost i velike tiraže, a imali su i odlične novinare, koje Miloševićev režim nije mogao korumpirati, već je nekoliko hiljada novinara koji ga nisu sledili, otpustio sa posla, a najbrutalniju čistku sproveo je na RTS-u i TV Vojvodina Milorad Vučelić, danas direktor nedeljnika Pečat i glavni urednik Večernjih novosti.

Kada je počela izolacija Miloševićevog režima, nakon okupacije Kosmeta od strane NATO alijanse, on se vratio unutrašnjoj tiraniji. Zato mu je poslužio ministar informisanja Aleksandar Vučić koji je zatvorio Dnevni Telegraf i nedeljnik Evropljanin, oteo Studio B od akcionara, privremeno ugasio B 92, Našu Borbu, Glas javnosti...

Padom Miloševića, očekivala se lustracija i izvođenje pred sudska veća surovih Miloševićevih medijskih satrapa Milorada Vučelića i Željka Mitrovića.

Dobar broj novinara, koji su radili u Vremenu, Našoj Borbi, Glasu Javnosti i Studiju B našao se u čudu dolaskom Đinđića na vlast. prosto nisu mogli, preko noći, da počnu da snažno kritikuju nove DOS-ove vlasti, koje su svojim pisanjem doveli na vlast. Nisu se snašli i uzdržavali su se i od apologije i od kritike. Ali, imao je onoga ko to hoće.

Nekoliko sati nakon što je zamračen ekran RTS-a i TV Pinka, pojavio se hohštapler Mlađan Dinkić koji je, samoinicijativno, pomilovao Mitrovića, razularenog Mirinog medijskog batinaša. Samo dva dana kasnije, Mitrović je na oslobođenom Studiju B držao vakele novinarima koji su živote založili za obaranje Miloševića s vlasti. Nikom sa Pink-a nije smeo biti ni uvređen. Veći broj novinara koji su bili u DS-u i drugim DOS strankama marginalizovani su i nove vlasti su se s njima surovo obračunale, a najbolji primer je Marko Janković, voditelj na oslobođenom Studiju B, koji je bio jedan od 13 osnivača Demokratske stranke, ali je suspendovan i otpušten nakon što je kod njega, nekoliko dana uoči ustoličenja Zorana Đinđića, kod njega gostovao novinar Milovan Brkić, koji je, na opšte zaprepašćenje javnosti, upozorio da Miloševićem sistem nije smenjen, već su se na vlasti zamenile elite!

Na dan kada je zapaljena RTS, sindikat novinara Politike je, nakon što je tadašnji direktor Dragan Hadži Antić izašao na sporedni izlaz, objavio da ''preuzima dnevni list Politiku i izdanja Politike". A, samo dan ranije isti novinari su veličali Miloševića!

Bili su to teški dani srpskog novinarstva, u kojem su, pod Đinđićevom šapom, mnogi mediji trajno uništeni, najbolji novinari proterani iz profesije, a fukare, poput Mitrovića, postale opet junaci i sluge novim vlastima. Đinđić je, ipak, tolerisao dnevni Nacional, koji je bio njegov žestoki kritičar, sa tiražom od preko 100.000 primeraka (odgovorni urednik je bio Predrag Popović).

Pod Borisom Tadićem, koji nije imao Đinđićevu harizmu, zbog višestranačja, novine su se na neki način oporavile. Pokrenut je dnevnik Danas, list Glas javnosti se oporavio, pokrenut je dnevnik Kurir, pa Magazin Tabloid.

Vučićeva diktatura je najdirektnije porobila medije. Prvo je Željko Mitrović gurnut u dugove, koje godinama ne vraća, Predrag Ranković Peconi je svoju usranu Hepy televiziju predao na uslugu Vučiću bez naknade, RTS je morao da telali kako Vučić kaže, tako što je, sada pokojni Aleksandar Tijanić, za velike pare, a reč je o milionima evra koje je delio sa imenjakom, veličao politiku naprednjaka, koje je lično prezirao.

Najteže su prošle Večernje novosti, na čije je čelo Vučić doveo svog prijatelja Ratka Dmitrovića, preko čijeg lista "Argument" je najavljivao kome će se osvetiti, dok je bio radikal. Većina medija iz Velike propagande laži su u bankrotu, Vučić plaća samo glavne urednike i ključne novinare, ostalu su proleteri bez plate i radnog staža!

Hoće li padom Vučićevog kartela Velika propaganda laži da se ugasi sama od sebe, ili će je preuzeti nove vlasti? Hoće li pred krivična veća biti izvedeni Željko Mitrović, Ratko Dmitrović, Milomir Marić, Ivana Vučićević, Nenad Šlj. Stefanović, Dragan J. Vučićević...?

Da li je novinarstvo u Srbiji uništeno za duži period? Da li je iza Vučića ostala rezervna postava ljigavaca i fukara koje će nastaviti da glorifikuju nove vlasti, na isti način kako je Velika propaganda laži veličala Vučićeva zlodela.

Nesreća srpskog novinarstva je nezalečiva.

Nezavisno udruženje novinara drži jedna mala grupa marginalnih novinara, bez talenta, znanja i kontakata. Sada je na čelu NUNS-a izvesni Slaviša Lekić. Neki ga još pamte kao bivšeg muža nekadašnje novinarske zvezde Bojane Lekić, odlične novinarke Studija B i B 92, koja je u vreme DOS-a bila glavni urednik RTS-a, a kada je smenjena prešla je za urednika Karićeve BK Televizije, prethodno uzevši 50.000 maraka, koliko je iznosila Bogoljubova nagrada.

Slaviša Lekić je posle 5. oktobra pare za štampanje dvomesečnika "Status", koji se prodavao u 500 primeraka dobijao od Vladimira Bebe Popovića. Koliko je drveća posečeno da bi se štampao ovaj luksuzni dvonedeljnik, pun hvalospeva o Bebi Popoviću i besplatnih oglasa?

Kao aktuelnog novinara-istraživača, Slaviše Lekića se, takoreći, niko živ ne seća. Ali, on je danas na mestu na kojem se nalazio doskora Vukašin Obradović, vlasnik nedavno ugašenih "Vranjskih novina".

Gospodin Obradović je bio pod istragom Tužilaštva za ratne zločine, koje se bavilo novinarima i njihovom izveštavanju sa ratišta. Vule je tada radio kao, dopisnik "Politike ekspres" sa ratišta. Vranjanci pamte Obradovića kao besprizornog tipa koji je pokrenuo "Vranjske novine" parama Albanaca iz Bujanovca i Preševa. Dobio je milione od lokalne vlasti i donatora iz inostranstva. List se prodavao u 600 primeraka, ali ako mu tiraž nije rastao, jeste konto. Kako sada Vranjanci shvataju i javno govore, Vule je dobro obavlja svoj zadatak, za šta je, napokon, i bio dobro plaćen. Udario je on svojim novinama na najviša sveštena lica, na najbolje privrednike, na najbolje rukovodioce, na najbolje lekare, na najbolje umetnike, na pesnike, na najpoštenije žene, na najbolje sudije i još mnoge koji nešto vrede u gradu u kome se rodio. Kažu Vranjanci da im je Vukašin Obradović naneo više štete nego svi okupatori do sada zajedno, i da do sada niko nije uspeo da otera toliki broj ljudi kao dosadašnji predsednik NUNS-a.

Vukašinove "Vranjske novine" ove godine su dobile 1,7 miliona dinara od Vlade Srbije, a onda je on, zbog dugova, ugasio list, jer je novac stavljao sebi u džep. A, bio je čest gost kod Ksenije Vučić, u njenim sumanutim mesijama u kojima je uglavnom oštro kritikovao sam Magazin Tabloid. Dosije o gospodinu Vukašinu Obradoviću, uticajnom rukovodiocu i miljeniku NUNS-a, Magazin Tabloid je objavio pod naslovom "Ej, dođe vreme da Vuletu krene" (broj 331).

Dakle, gospodin Obradović se preporučuje novim vlastima za prljave poslove. Novim vlastima će se, kao što se sprema, kao velika nada nezavisnog novinarstva ponuditi i gospođa Olja Bećković, kojoj se pravi imdiž proganjane novinarke!

Da podsetimo, gospođa Bećković ima nedeljnu kolumnu u Blicu, nedeljni intervju i NIN-u i prima preko 3.000 evra mesečno! Još hiljadu ubere od prihoda koje RTS plaća TV Mreži, produkcijskoj emisiji čiji je ona jedan od suvlasnika. Toliko o njenoj ugroženosti, ako se zna da su i RTS i Blic najrežimskiji mediji. A, gospođa Bećković je za novinarstvo izgubljen slučaj. Bez ikakvih kontakata sa izvorima informacije, bez obrazovanja je. U svojoj emisiji Intervju gledalaca za 15 godina imala je ukupno 52 gosta! Toliko je po njenom mišljenju Srbija imala ljudi koji su imali šta da kažu! O, njenoj nekulturi, nepristojnosti i neznanju, govori i činjenica da je sa svojim gostima razgovarala uglavnom rukama i obraćala im se sa ''Ti''.

Kao ''veliki opozicionari'' i "veliki novinari", istakle su se i doskorašnje urednice TV Vojvodine, koje su prešle sa TV B 52.

Bivši predsednik Izvršnog već Vojvodine, Bojan Pajtić je, za vreme svoje vladavine na TV Vojvodinu doveo Tanju Jordović sa TV Pinka (poznata po rečenici - "...Režijo puši kurac!"), Danicu Vučenić, Sandu Savić i izvesnog Igora Božića, a po direktnom nalogu vrha DS-a. Ova grupa je imala astronomska primanja, u odnosu na plate u Srbiji. Mesečno su dobijali od 250 pa do čak 400.000 dinara, a da pritom, neki od njih nisu čestito ni kročili u ovu televizijsku kuću. Promenom vlasti napustili su RTV Vojvodina, zaradivši velike pare, nezamislive za najbolje novinare istraživače!

Udarna pesnica Koštunicine vladavine dnevnikom "Politika" bila je Ljiljana Smajlović, koju je po isteku mandata zamenio Dragan Bujošević, a ona se uselila u Udruženje novinara Srbije, kao predsednica UNS-a

Kada je Vučić počeo da montira istragu za ubistvo Ćuruvije, Ljiljana Smajlović ga je podržala na najprljaviji način, vređajući njegovu suprugu Branku Prpu, jer je ona, kao jedini svedok ubistva, tvrdila da Miroslav Kurak nije ubica. Smajlovićka ju je optužila da "izmišlja treći metak" kako bi kompromitovala istragu i sprečila podizanje optužnice. Čak je tvrdila da je Prpa opljačkala Ćuruvijinu decu, otela im stan, stari televizor, šerpe i lonce.., što je bilo zaista mizerno. Ponovo je bila i Vučiću omiljena urednica, sa mesečnom platom od nekoliko hiljada evra. Uoči isteka mandata dala je ostavku, jer se preračunala, uverena da će Vučić, kome nije izlazila iz pantalona, hvaleći preko "Politike" sve Vučićeve ludorije. Danas ga oprezno kritikuje, očekujući da ponovo istrči na teren kao nova - stara urednica "Politike"!

Usmenim novinarima koji su koncentrisani u NUNS-u, a u impresumu su nedeljnika "Vreme", trebalo bi posvetiti više prostora. Neki od njih su bez ikakve pismenosti, obrazovanja, ali su podrepaši. Među tim Monikama Levinski naročito se ističe izvesna Jovana Gligorijević, pomoćnica Dragoljuba Žarkovića, glavnog i odgovornog urednika ovog nedeljnika, koji se proda u 3.250 primeraka.

Organizovanost ovog rezervnog ešalona, koji ne reži na Vučića, već na one koji ga kritikuju, predstavljajući se kao evropejci, koji poštuju ''novinarski kodeks'' i etičke norma, treba da nas zabrine. Jer ako odu ove Mice iz srpskog novinarstva, padom Vučićevog kartela, zameniće ih Cice, koje su takođe spremne da služe svakoj vlasti i režimu.

A 1.

Deset načina na koji diktator preko medija drži građane u pokornosti

(Noam Čomski)

1. Preusmeravanje pažnje: pažnja javnosti preusmerava se sa važnih problema na nevažne. Javnost se pretrpava nebitnim informacijama, da ljudi ne bi razmišljali i da se ne bi posvetili razumevanju sveta.

2. Stvaranje problema: metod "problem-reagovanje-rešenje". Stvara se problem, da bi deo javnosti reagovao na njega. Na primer: izaziva se i prenosi nasilje, da bi javnost lakše prihvatila ograničavanje slobode, ekonomsku krizu - da bi se na kraju opravdalo rušenje socijalne države.

3. Postupnost promena: da bi javnost pristala na neku neprihvatljivu meru, promena se uvodi postepeno, "na kašičicu", mesecima i godinama. Mere, koje bi izazvale otpor ukoliko bi se izvele naglo, sprovode se taktikom malih koraka. Svet se vremenom menja, a da pritom većina ljudi i nema svest o promenama.

4. Odlaganje: način da se javnost pripremi na nepopularne promene je, da se one najavljuju unapred. Ljudi ne osete svu težinu promena, jer se privikavaju na samu ideju o promeni. A i "zajednička nada u bolju budućnost" olakšava prihvatanje.

5. Upotreba dečijeg jezika: kad se manipulatori odraslima obraćaju kao deci, tada javnost potiskuje svoju kritičku svest i poruka ima snažnije dejstvo.Ovaj mehanizam koristi se i prilikom reklamiranja.

6. Zloupotreba emocija: Koristi se za ometanje razumnog rasuđivanja. Kritičku svest zamenjuju emotivni impulsi (bes, strah). Upotrebom emotivnog reagovanja omogućava se pristup nesvesnom, pa je moguće sugerisati ideje, želje, brige, bojazni ili prinudu, ili izazvati određeno ponašanje.

7. Neznanje: kvalitet obrazovanja nižih društvenih slojeva se srozava, čime se onemogućava pristup mehanizmima manipulacije, a i da bi se razvijalo što veće nerazumevanje između viših i nižih obrazovnih slojeva.

8. Veličanje gluposti: javnost se podstiče da prihvata prosečnost. Ljude ubeđuju da je poželjno ("in", dakle, u modi) biti glup, vulgaran i neuk, dok se paralelno izaziva otpor prema obrazovanju, kulturi i nauci.

9. Stvaranje osećaja krivice: ubeđivanje pojedinca da je isključivo on odgovoran za sopstvenu nesreću, usled oskudnog znanja, ograničenih sposobnosti, ili nedovoljnog truda. Tako nesiguran i potcenjen pojedinac, s osećajem krivice, odustaje od traženja pravih uzroka svog položaja i pobune protiv sistema.

10. Zloupotreba znanja: brz razvoj nauke poslednjih 50 godina stvara provaliju između znanja običih ljudi i vladajuće elite koja manipuliše informacijama. Dostignuća raznovrsnih nauka, i napredno znanje o čoveku "sistem" koristi za manipulaciju - a ne na opštu dobrobit čovečanstva.

A 1. Tri kompjuterska programa u službi Vučićeve propagande

Valter

Svaki aktivista SNS-a je imao obavezu da instalira softver nazvan "Valter" na svoj uređaj (kompjuter i/ilitakozvani pametni telefon) koji se tako pretvara u bota i kontroliše preko eksternog servera. Softver je korišćen za davanje pozitivnih ili negativnih glasova komentarima čitalaca sajtova Blic, B92, N1 i svih drugih koji imaju otvorene forume za komentare čitalaca...

Internet tim SNS podešava server koji šalje ID broj komentara, zajedno sa atributom koji pokazuje da li glasanje treba da bude pozitivno ili negativno; softver onda lokalno rešava komandu, odlazi onlajn i glasa na određeni način. Ovi procesi odvijaju se bez znanja korisnika uređaja. Kako je softver mogao samostalno da izvršava komande kao što je poseta sajtovima, vrlo je lako mogao biti iskorišćen za izvođenje hakerskih napada, opet bez znanja osobe koja je instalirala program.

SkyNet

Početkom 2014. godine, internet tim SNS je koristio program po imenu Skajnet, kao zloglasna veštačka inteligencija iz filmskog serijala Terminator.

Postoje dve primarne funkcije koje ovaj program može da izvrši. Pre svega, može da se koristi za onlajn praćenje aktivista SNS-a koji komentarišu na medijskim sajtovima. Program je instaliran lokalno i ima korisnički interfejs sa izdvojenim tekstovima koji će biti prokomentarisani (program dobija spisak ovih tekstova sa udaljenog servera); aktivista bi onda trebalo da ide na određen tekst, postavi komentar i kopira ga u korisnički interfejs programa. Nakon toga, program evidentira da li je komentar objavljen i, ukoliko jeste, obaveštava korisnika.

Na taj način, internet tim ima jasnu sliku o količini uloženog rada svakog aktiviste. Softver potom rangira svaki komentar prema različitim kriterijumima: komentari na nekim veb stranicama su vredniji nego na drugim; ukoliko komentar ima gramatičkih grešaka, dobiće slabiju ocenu; što je duži komentar, bolje će biti rangiran, itd. Ovaj program obuhvata Valterove funkcije i takođe može da glasa za automatski objavljene komentare: uz pomoć proksi servera skriva pravi identitet uređaja koji se koristi za glasanje ili postavljanje komentara.

Tvrđava

Treći program koji je koristio SNS internet tim, a koji je poznat u javnosti, zove se "Tvrđava". Za razliku od svoja dva prethodnika, Tvrđava je web aplikacija i ne zahteva posebnu instalaciju. Ova aplikacija sadrži gotovo iste funkcije kao Skajnet, osim funkcije za korišćenje botova za napade (jer nije instalirana lokalno). Da bi koristio ovaj program, aktivista mora da kontaktira određeni nalog na Fejsbuku i zatraži pristup; nakon što dobije akreditaciju za pristup, istu akreditaciju može iskoristiti da pristupi portalu www.fortress.rs. Interfejs je sličan Skajnetu, a funkcija je skoro identična.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane