Francuska

Hoće li put kroz 2018. godinu biti posut ružama ili trnjem

Vlast je čudo

Evo još jedna godina je odslužila svoje, ostarila i dobila belu bradu u liku deda mraza. Do fatalnog odbrojavanju u ponoć, kao nekom grogi bokseru, ostala su samo tri dana i onda klasični nokaut. Mlada i ganc nova i još uvek nevina nova godina se sprema da preuzme štafetu redni broj 2018 mada ne zna šta je čeka. U svakom slučaju biće nove radne pobede i mnoge državne posete, putovanja, milovanja, hvaljenja, kajanja, podvale, provale, korupcije, lagarije, privatizacije, poskupljenja, rasprodaja, ratovanja, atentati, hapšenja, požari i poplavi, sahrane i kojekakvi egziti i festivali, da bi na kraju opet pisali nove retrospektive o svemu što se događalo proteklih 365 dana i noći. O svemu što se zbilo, reklo, kazalo i videlo 2017 te u zemlji slobode i ljudskih prava podseća nas Mile Urošević, naš dopisnik iz grada svetlosti.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Kult ličnosti i neo-monarhija

O la la mon ami, da vidite Pariz, sav u svetlu okićen lampionima, zakrčen i kamionima i pešacima i vojacima pod punom ratnom spremom. Ipak slavi se na sve strane, kupuje i poklanja. Pale se tuđi automobili i kante za smeće, buktinje su znak veselja novih klinaca. Slavi se Deda Mraz, zamenik za Božić Batu koji je sada maltene zabranjen i ceo period do nove godine je prekršten u zimski praznik da se ne bi naljutili oni koji veruju u nekog drugog Boga, bez Božića. Religija je glavni problem Francuske, zemlje sa najvećim brojem muslimana u zapadnoj Evropi i to se vidi na svakom koraku u svakoj tv emisiji na svim stranicama štampe: Prpa-lend je posledica krvavih atentata koji su ožalostili državu slobode, i u dve poslednje godine učinile da strah postane najrasprostranjeniji osećaj i prva briga cele jedne nacije. Kontrole i trkeljisanje torbi na sve strane, redovi na ulazima sala za spektakle...To je za ambijent.

Ipak život ide dalje i sve je u znaku trke ka vrhu. Veliki broj uvlakača i ambicioznih likova slavi iz sve snage jubilarni 40 ti rođendan voljenog vođe, mladog, lepog, bogatog i natprosečno pametnog Makrona, ljubi ga majka. Car bez krune, guru jedne nove sekte u Pokretu ili kultna ličnost na ivici svetosti kultne ličnosti, francuski predsednik je nesumnjivo broj jedan na listi onih koji su označili proteklu godinu svojim uspehom na svim poljima. Po svetu kao i na domaćem terenu. Iako radi za bogataše, nikada ni jedan prethodnik nije bio toliko popularan nakon 7 meseci bolnih reformi kao što je čarobnjak Makron. Omađijao je ne samo Francuze već i Evropu pa i Srbiju, čiji je predsednik nedavno bio da napravi jedan selfi sa novim predsednikom. Ljudi su svuda isti a vlast je čudo.

Bilo pa prošlo

Ali krenimo iz početka, seriju retrospektiva u 12 epizoda...

Već prvog dana ove sumanute godine 2017 umrlo je na desetine nevinih žrtava u raznim atentatima od Istambula do Bagdada. Pariz je bio relativno pošteđen sa dva manja klanjana sred ulice što je potkrepio odluku o produžetku vanrednog stanja koje traje od novembra 2015. i ukinuto je letos tako što je skoro kompletno uneto u ustav kao normalna procedura borbe protiv terorizma. Svako priosluškivanje pretresanje i preventivni kućni pritvori su sada mogući bez suđenja ni dokaza. Kad se mora ne pita se. Francuzima je sigurnost bolna tačka svakodnevnice.

Na svetog Jovana, Donald Trump je najzad postao predsednik i odma su počeli da mu pominju familiju. Neke babe tvrde da ovaj malo udaren lik mnogo liči na riđokosog vođu koga u Kremanskom proročanstvu Tarabići vide kao vinovnika apokalipse. Tema trećeg svetskog rata i pljuvanje po Putinu je tokom cele godine bio nacionalni sport i to ne samo u Francuskoj ili Americi već i mnogo šire. S one strane Lamanša počelo je zvanično povlačenje Engleske iz EU pred samu pobedu u francuskim izborima jednog nepredviđenog autsajdera Makrona koga je jedino Magazin Tabloid tipovao i to nekoliko meseci ranije. Doduše kada samo 43 % Francuza glasa i to uglavnom protiv Marine Le Pen rezultat ne može biti drugačiji. Obzirom da nije imao partiju predsednik je osnovao neku vrstu sekte gde je on i Bog i batina i svi ostali jure uhlebljenje sa neviđenim darom profesionalnih uvlakača. Za divno čudo opozicija više ne postoji i Makron je popularniji nego ijedan njegov prethodnik. Samo je Džoni Holidej popularniji ali on je umro pa je čak i govorancija nad sandukom podigla Makronu popularnost za 5 % iako je odbio da se prekrsti u crkvi?

Sport i zabava su francuska religija

U sportu i ostalim takmičenjima Francuzi su imali uspeha : Pre svega odluka da se organizacija olimpijada 2024. je poverena Parizu i njegovoj korumpiranoj gradonačelnici. Rukometaši i rukometašice su osvojili zlato, dok je mornar Gabar je oborio rekord plovidbe oko sveta jedrenjakom! U tenisu su odneli Devis kup iako nisu pobedili ni Rolan Garos ni kanski festival ili biciklističku trka kroz Francusku. Za uzvrat su odneli krunu misice sveta kada je Iris Mittenaere pobedila ostale lepotinje. Ipak najviše uspeha u medijima je imao povratak francuskog kosmonauta Thomasa Pesaueta iz orbite na zemlju nakon 196 dana bestežinskog stanja. Velika radost veliki podvig. Jedino se nije mnogo pominjala nacionalnost rakete koja ga je vozila tamo-amo do kosmosa i nazad verovatno jer je sve rusko ovde golicljiva tema i četa za pljuvanje.

Na dan republike Makron za goste imao Trampa i njegovu Slovenku koje je vodio na veliku vojnu paradu pa na večerinku u Versaj. Novi francuski car obožava dvorce i često koristi prednost svoje uloge naslednika Luja 14.

Inače, usput treba pomenuti Severnu Koreju koja ispaljuje rakete i pravi A i H bomb što je nezakonito po američkim standardima. U isto vreme Nobelova nagrada za mir je dodeljena organizaciji ICAN koja je sakupila 127 potpisa za zabranu nuklearnog oružja. Fale samo potpisi SAD a Rusije Kine Engleske i Francuske iz prostog razloga što već imaju bombu i računaju na nju zlu ne trebalo. Ostalima treba zabraniti ovu opasnu igračku.

Tako reći nevažno

Marini le Pen su bankari ukinuli račun, ne bi li je satrli i naterali na podanost. U isto vreme je mafijaški Bitkoin, prešišao 20. 000 evra po komadu što je van pameti, u smislu potpuno nerazumljivo običnim ljudima koji su od svih mogućih mućki i pronevera upražnjavali samo švercovanje u punom tramvaju. O tome u narednom broju.

Osim ovih sporednih problema za popunjavanje dnevnika i novina još dve afere su teme svih medija na par dana pre novaka. Nisu problemi ni Koreja ili Sirija ti koji pune naslovne stranice već jedno luksuzno putovanje premijere i objavljivanje identiteta vlasnika vile Luj 14, najskuplje kuće na svetu. Premijer Filipa Edvard se iskrcao na prvom sletanju vojnog Erbasa 340 od Nove Kaledonije ka Tokiju i za 350 000 evra iznajmijo udobniji privatni Erbus 340 de lux da bi stigao u Pariz samo dva sata ranije. U vreme kada se od raje traži da stegne kaiš, vlada se raspala i to je podiglo pritisak onima koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Ljubomora kažu ljudi oko dvorca. Što se pak tiče pravog vlasnika najskuplje kuća na svetu, čuvene pozlaćene kopije versajskog dvorca, okićene srmom i kadifom, on je dugo bio tajna i nervirala medije. Sada se zna ono što je moglo da se pretpostavi, vlasnik dvorca je prijatelj Makrona i svih bogatih francuskih biznismena, gospodin Mohammed ben Salmane, princ naslednik Saudijske Arabije jedini koji ima 275 miliona da pljune za ovu kućicu u cveću. Isti koji suludo bombarduje Jemen i ne daje pet para na ljudska prava. Opet ljubomora, tvrde oni isti koji u jednoj kvazi sekti koja pobija sve rekorde popularnosti vide jednu normalnu novu političku partiju.

Matrijarhat

Ako bi ipak trebalo napraviti tabelu najvažnijih dogodovština i tragedija kao i pokušaja promene društva, najkarakteristična je ženska revolucija ili novi matrijarhat koji podrazumeva totalnu prevlast ženskog roda i to putem medija i društvenih mreža. Pod naslovom Cinkari svoju svinju, sajt novinarke Sandre Muller omogućio joj je počasno mesto žene godine a stotinama hiljada drugih žena da potkažu one smradove koji su ih pipkali, štipkali ili neumesno dobacivali i to nedavno ili pre pola veka, nebitno, jer takvi zločini ne zastaruju i ne traže posebne dokaze ni svedoke. Tako je afera Weinstein i jedno pravo silovanje podstaklo neviđeno drukovanje na veliko za istinsko ili zamišljeno zlostavljanje žena ali i homića, bilo da je iz osvete ili inata, iz koristi ili onako iz zezanja tek da se nekome naudi, vrlo nebitno jer je ludilo uhvatilo maha od kako je novinarka Sandra Muller objavila rat ne samo pravim siledžijama već i kolegama udvaračima ili komšijama zavodnicima koji sada umiru od straha da ih ne ka bivša ne optuži za drpanje ili ili neki masni vic.

To je po mišljenju mnogih francuskih komentatora prava revolucija, jedan cunami koji je nemoguće zaustaviti i koji se prenosi na sve druge slučajeve. Osim žena neprikosloveni su homići, jevreji, cigani, muslimani ili hendikapirani. Svaki vic na ovu temu može skupo da košta. Najnoviji slučaj je odpuštanje poznatog voditelja TV emisije i humoriste Teksa (TEX) koji je na ekranu ispričao poznati vic o plavuši kojoj nema šta da se objašnjava, jer dve kokarde ispod očiju pokazuju da joj je već dva puta objašnjavano. Marlene Schiappa, ministarka za jednakost žena i muškaraca prijavila je ovaj glupi vic kao promociju ideje o maltretiranju žene i Teks je nakon 17 godina popularnosti dobio šut kartu. Američki puritanizam je osvojio Evropu i dobio oblik prave diktature protiv koje nema primedbe jer je moralno opravdano braniti lepši pol. Ono što nisu mogli pravi diktatori i mogu sada sudije i mali šefovi kojima je zakonom zagarantovano da dele pravdu po babu i stričevima.

I na kraju mnogi se slažu sa zaključkom da je došlo vreme kada skoro ništa više ne sme da se kaže pa ni da se pomisli. Toliko je građanstvo preplašeno i toliko daleko je otišla nova politička podobnost da je nova 2018. u mnogome kopija 1984. Komičari od pre deset godina danas bi bili zabranjeni ili ćorkirani a tekstovi autocenzurisani u nadi za bolje lično sutra.

Svim čitaocima pozdrav iz Pariza i srećne Nove godine: ova i ona naša.