Natrag

Iz mog ugla

Vlast, opozicija, narod i zaključano blago Srbije

Živan Haravan

Vlast

U Srbiji vlast ne podrazumeva sopstveno žrtvovanje za dobrobit svih, izuzetnu odgovornost, znanje, veštinu, posvećenost nacionalnom interesu i ideologiji. Ne! U našoj državi Srbiji, vlast je - profesija. A, ako je, već, profesija, onda, taj koji je na vlasti, trebalo bi da ga je majka rodila da se tom profesijom bavi. Niti je Miloš Obrenović zavrsio FPN, Šarl de Gol je bio školovani vojnik i da ne nabrajam, a to su bili ljudi koji su ostavili za sobom pozitivan trag u istoriji svojih naroda. Ne mislim na našeg predsednika Vučića u ovom kritičkom osvrtu na vlast. I on će za sobom ostaviti trag. Kakav? Videćemo. Uskoro. Mislim na sve one koje je on, sa jasnom namerom, postavio na poziciju vlasti. Od vrha, pa, do lokala.

Skoro smo bili svedoci neviđene lakrdije u Skupštini Srbije povodom amandmana na Predlog budžeta za 2018-tu godinu. Mnogo su se Acini podanici razgaćili u varljivoj, neograničenoj lagodnosti apsolutne vlasti. Naravno, uz njegovo odobrenje. Onaj junoša koji, uzgred budi rečeno, može biti drag i simpatičan samo svojim roditeljima, zapretio je opoziciji da će ih i ubuduće satrti sa hiljadu amandmana te se njihov, ionako, bezvredan glas neće čuti. To je opasno igranje Državom! Deca su se, baš, zaigrala.

Na lokalu su postavljeni na vlasti više nego sumnjivi tipovi. Reklo bi se da se radi o kadru sa završenom osmogodišnjom školom. Onaj tip, potpredsednik Knjaževca, fotografiše se, na nekoj fešti, sa svojom kumom(?) koju je muški zagrlio, a u obe ruke mu dva pištolja. Jedan je, kaže, pištolj-upaljač, a drugi je dečji pištolj za prskanje vodom. Nije poznato šta je kasnije bilo: da li je kumu opalio i potom je uprskao. A, zamislite da se potpredsednik fotografisao sa svojom kumom dok u jednoj ruci drži roman Dostojevskog, recimo, "Zločin i kazna", a u drugoj, roman Viktora Igoa, "Jadnici". Kakva bi on budala bio u očima svojih partijskih kolega!

Na proteklim izborima u Pećincima jedan SNS kabadahija juriša na čoveka koji nešto snima svojim mobilnim telefonom. Na snimku je belodano jasno da je vlasnik telefona imao ludu sreću. Da je, kojim slučajem, pružio otpor oduzimanju telefona, niko mu ne bio u koži. Ako ne bi bio zadavljen završio bi unakaženog lica i polomljenih rebara, ruku i nogu. Naknadno, taj SNS jurišnik, daje izjavu kojom pokazuje do kojih granica doseže njegov bezobrazluk ali i glupost. Uprkos što, valjda, zna da je snimljen telefonom koji je oteo čoveku, daje izjavu koja je suprotna zdravom razumu, onom što smo svojim očima videli, čuli, a po kojoj je on bio žrtva?! Dakle, to je bilo samo par primera ko i kako vlada nama, našim životima i kog su nivoa obrazovanja, elementarne kulture "političari" koji žare i pale. A, žar i paljenje su podložni gašenju. Dovoljna je samo jedna kofa vode!

Opozicija

Opozicione stranke su, krivicom predhodnih vlasti, u današnjem Parlamentu svedene na politički dekor i privid višestranačja. Svoje prisustvo u Skupštini pravdaju floskulom da je to prilika da se "čuje glas naroda". Pri tom, složni kao rogovi u vreći, a što se jasno vidi da se pred predstojeće beogradske, moguće, i republičke izbore, ne mogu dogovoriti hoće li učestvovati u jednoj, tri, pet ili deset kolona. Ako tome dodamo i skraćenice naziva stranaka, koje se pojave na tv-ekranu kada govori neki opozicionar, tipa: DMDR, TNOK, LJSZ, RCB..., onom ko prati tv-prenos, teško je da shvati iz koje stranke je govornik.

Budimo skroz otvoreni: dosta lidera i članova opozicionih stranaka su poodavno, već, istrošeni likovi. Narodu je je potreban svež politički krvotok. Da su složni, kao što nisu, da nisu sujetni, kao što jesu, da im je iskreno stalo do opštenarodnog boljitka, a ne do svojih karijera i ličnih interesa, jednoglasno bi se dogovorili o "resetovanju" svih postojećih, parlamentarnih stranaka i stvaranju jedne do dve političke stranke na čijem čelu bi bila mudra i mlada, Srbija! O takvoj Srbiji, u zadnjem odeljku ovog teksta. A, ima li ikakve političko-ideološke razlike između stranke na vlasti i opozicije? Uzajamno prepucavanje je nešto sasvim drugo, a što se tiče pomenute razlike, nje - nema!

Narod

Pod "narod", naravno da, prevashodno, podrazumevam srpski narod ali, i sve građane Srbije. A, šta je sa narodom? Evo šta: narod počinje da puca po svim šavovima i pri tom je, u svojoj raspamećenosti između njegovog boljeg života, u koji ga ubeđuje onaj za koga je glasao i kome veruje i svog praznog stomaka i novčanika, iz dana u dan sve više okrenut samodestrukciji. Nema dana, bukvalno, a da na stranicama štampe ne osvanu naslovi o jezivim ubistvima, silovanjima (čak, i životinja), tzv. vršnjačkom nasilju, samoubistvima...Danas, komšija ne može da pozove komšiju na kafu, jer, naprosto - nema je u kući. Kako će mlad momak da izvede devojku u pozorište, kafić, na neki sporstki događaj..., ako mu za bilo koji "provod" treba, bar, 3.000 dinara kojih nema? On je očajan i nezaposlen, a na sva zvona mu se serviraju podaci o velikom smanjenju broja nezaposlenih. Šta da se kaže o ljudima koji su u stalnom strahu od dolaska izvršitelja koji mogu da im dođu na vrata i isele ih iz stana, zaplene, teškom mukom stečeno, pokućstvo..., a sve zbog neplaćenih komunalija, bankarskih kredita...?

Kako se oseća pravoslavni vernik koji nema novca da, onako kako dolikuje, obeleži svoju krsnu slavu? Kako se oseća zaposlen čovek kome otkaz visi nad glavom, a nie član SNS-a? Sve nabrojano i nenabrojano, po "zakonima" psihologije, sociologije..., stvara kolektivnu frustraciju. Ljudi počinju da "pucaju po šavovima"! Ubiju one koji su im najbliži, zlostavljaju se osnovci, srednjoškolci, siluju se maloletnice, devojke, supruge, samoubistva postaju uobičajena pojava...! Usuđujem se da kažem da je, sve to što nam se dešava, nečiji - projektovani očaj srednjeg i nižeg društvenog sloja.

Zaključano blago Srbije

Tačna je i bolna činjenica da je u toku nezampamćen tzv. odliv mozgova iz Srbije. Ali Srbija ne bi bila Srbija kada ne bi bila nepresušni izvor pametnih, obrazovanih, sposobnih, hrabrih ljudi! Kako mladih tako i sredovečnih i starijih. Doduše, u tom srpskom blagu ima podosta onih koji su duboko zapali u apatiju, razočarani u vlasti i koji su se, izgubivši svaku nadu i veru da se išta može promeniti, začaurili u svom osećanju nemoći. No, na našu sreću, ima miliona onih koji bi da javno kažu šta misle, da ukažu na pravi put kojim treba da ide Srbija. Njihov glas se ne može čuti naširoko i naveliko u atmosferi strogo kontrolisanih medija. Oni su zaključani! Ali, postoje "ključaonice" kroz koje se odsjaj tog blaga može videti. Te ključaonice su razni tv-portali od kojih treba posebno istaći "Balkan info" i koje možete pratiti na You Tube preko Interneta.

U pomenutom "Balkan info" prodefilovalo je mnoštvo ličnosti među kojima je bio i po koji opskurni lik. Ono zbog čega treba odati priznanje i zahvalnost ovom tv-portalu je što je ugostio takve intelektualne gromade zbog kojih treba da bude čast svakom ko živi u Srbiji. Nemoguće je sva imena navesti jer bi to tražilo celokupan prostor ovog Magazina. Zato, kao paradigmu mudrosti, znanja, verbalne elegancije..., kada je u pitanju sredovečna generacija srpskog blaga, ne samo da ću reći njegovo ime i prezime, već, kao što je moja malenkost intervju sa ovim Gospodinom preslušala nekoliko puta, tako sam ubeđen da ćete i Vi, poštovani čitaoci, učiniti. Reč je, dakle, o Gospodinu Milu Lomparu - profesoru Filološkog fakulteta u Beogradu! Moja reakcija je: eh, kada će da dođe dan da neki "ključar" otključa tu "škrinju" i na srpsku političku scenu iznese svo, do juče, zaključano blago. Ljudi tog kova, poput Gospodina Lompara, a rekoh, ima ih u izobilju i među mladima i starijima, siguran sam da bi Srbiju, konačno, izveli iz tunela!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane