Natrag

Kosovo i Metohija

Leposavić: ko je porodica Jablanović, čime se bavi i zbog čega ih se sugrađani plaše

Špijuni, batinaši i narko dileri

Opština Leposavić na Kosovu i Metohiji, pravi je primer šta se dešava kada se od zloga otrgne gori, u ovom slučaju "vladajuća", porodica Jablanović, koja sama gospodari ovim područjem. Na sceni je neskriveni, školski primer idiokratije (vladavine idiota) koju neizbežno prate posesivnost, halapljivost, gramzivost...Ti ljudi žive u neprestanom grču svoje psihe, do mere animalnog nagona gorile koji zavukavši ruku u šuplje drvo, odavno pripremljenu mu zamku, zgrabi nekoliko plodova na dnu šupljine i po cenu svoje smrti ne ispušta ih. Tu nastupa propast, jer on više ne gleda svojim očima, već punim šakama.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

U opštini Leposavić, značajnoj strateški jer je etnički čisto srpska i nikada nije etnogeografski pripadala Kosovu (samo nasilno, administrativno), na vlast je doveden klan Jablanović zahvaljujući Vučićevom ministru Aleksandru Vulinu ali i mnogo više zbog masovnog bojkota, jer narod nije želeo da učestvuje u izdaji faktičkom priznavanju albanskih vlasti u Prištini. Gašenjem institucija države Srbije, vremenom je ugrožen goli opstanak ovdašnjih Srba koji sve manje vide izlaz u bojkotu sistema lbanskih separatista kada im je sva drugo oduzeto a sami su nemoćni.

Klan Jablanović poznat je po mnogim „prestupima". Protiv Dragana Jablanovića Specijalnom tužilaštvu u Beogradu podneta je krivična prijava zbog sumnje za špijunažu. Tada je smenjen sa funkcije predsednika Privremenog organa opštine Leposavić. I u to vreme optuživan je za proneveru i nenamensko trošenje milionskog iznosa iz budžeta države Srbije kroz spajanje raznih projekata i neraspisivanje tendera za nabavke. Njegov sin, Aleksandar, poznat je po prekom karakteru, potezanju pištolja ali i nepodesnih izjava koje su ga koštale političke karijere u sistemu samoproglešene države Kosovo. Dok je bio na funkciji predsednika Srpske liste, spekulisalo se da je uzeo 100.000 evra od Haradinaja tvrdeći da je to za Srpsku listu, a novcu, inače namenjenom Beogradu, na ime podrške za ulazak u takozvanu "vladu Kosova", izgubio se svaki trag. Zbog sumnje da je umešan u kriminal smenjen je sa funkcije predsednika te liste. Drugi sin, Marko, uhapšen je krajem januara prošle godine godine, kada je u službenim kolima ministarstva za rad i socijalna pitanja, prevozio veću količinu heroina.

Sa njima su se Vučićevi namesnici debelo namučili ne bi li preuzeli vlast. Ova borba za teritoriju slična je onima u afričkim netaknutim preedlima koje među sobom vode divlje zveri što stvara nadrealne „kosovske razglednice" kroz varijante (a)socijalnog ponašanja lokalnih vlastodržaca. Cilj je samo jedan - šaka puna „plodova". Svrha - uništiti državu Srbiju do korena i na tom mestu uspostaviti „nezavisno Kosovo".

Jasno je da tu više nema potrebe za intelektom niti sposobnošću, koje bi bile samo smetnja usled veće ili manje doze savesti koja kod takvih ipak postoji, pa su najblji oni koji ovakvo stanje prihvataju i u njemu umeju da zaplivaju. Duboko i daleko.

Tako je do nedavno direktor direktorijata za infrastukturu opštine Leposavić, a pri sistemu tzv „republike Kosovo", bila bivša kafe kuvarica pri Centru za socijalni rad u Leposaviću, Dragana Damnjanović - Denić. Zahvaljujući svom tako stečenom uticaju na platni spisak budžeta separatista iz Prištine dodala je devera, snaju i naravno svog supruga, inače zaposlenog na poziciji konduktera u „Kosmet-prevozu". Za to vreme i sama je primala duplu platu, i iz budžeta Republike Srbije, kao kafe kuvarica. To svakako ne bi mogla da nije imala punu podršku dugogodišnjeg direktor Centra za socijalni rad (2001. do 2012.) Dragana Jablanovića, koji od septembra 2012. obavlja dužnost predsednika Privremenog organa opštine Leposavić pri srpskim državnim institucijama, da bi januara 2014. godine bio izabran za gradonačelnika Leposavića po zakonima tzv "republike Kosovo".

Kafe kuvarica nije jedina saradnica Jablanovića koja je uživala znatne privilegije. Naime, Branko Bojović takođe saradnik i odbornik u Jablanovićevoj opštinskoj administraciji, zaposlenje je obezbedio za sebe, suprugu i oca, inače penzionera. Ocu ukazuje veliko poštovanje i dovodi ga na mesto direktora direktorijata za gradsko građevinsko zemljište. No, budući u godinama, otac nije bio u stanju da redovno dolazi na posao te je naišao na razumevanje svog poslodavca kome nije smetalo što direktor na posao dolazi tek onda kada se deli plata. Ovde pojam "deli" ima bukvalno značenje jer zapravo niko od ovih ljudi ništa konkretno ne radi a posla su se prihvatili isključivo zarad mesečnih primanja. Drugih privilegija nije moglo da bude a prihvaćeni su od poslodavca iz Prištine kojima je jedino bilo važno da kvazi-institucije separatista zažive i na severu pokrajine kako bi i tamošnje Srbe integrisali u svoj sistem što predstavlja krupan korak ka zaokruživanje albanske "nezavisnosti". Lokalne vlastodršce "motivisali" su redovnim popunjavanjem budžeta i nikakavom kontrolom trošenja tih sredstava.

Primera radi, Dragana Damnjanović - Denić kao direktor direktorijata za infrastukturu, potpisom je odobravala sve investicione radove na teritoriji opštine Leposavić, od asfaltiranja puteva preko izgradnje raznih objekata do olimpijskog bazena. Malo je šta započeto, još manje završeno. Kako je novac za finansiranje razvoja opštine Leposavić obezbedila Evropska unija i tzv „vlada Kosova", poslovi su morali da budu sklopljeni sa albanskim firmama kojima je isplaćivan tek deo novca pred sklapanje posla ili čak ni to ali se najverovatnije očekivalo da se oni, pošto nije bilo izvođenja radova, neće ni buniti što ni isplata nije obavljena po ugovoru. Na kraju je jedan broj vlasnika albanskih firmi tužio opštinu i na sudu pri separatističkom sistemu dobio slučaj nakon čega je optšina bila prinuđena da isplati odštetu. Kako nije bilo dovoljno sredstava na oštinskom računu, odlukom tih sudova on je blokiran.

Inače, investitori nisu tražili izveštaj o trošenju novca pa su građani, i svi zainteresovani, ostali uskraćeni za zvaničnu informaciju o tome a Jablanović udobno zavaljen u svoju fotelju.

Najizdašnija politička obećanja, pa tako i pred one po sistemu kosovskih secesionista, odnosila su se na otvaranje novih radnih mesta pa je gotovo najveći broj glasača baš to motivisalo da izađu na poslednje kvazi-izbore. S tim što se onaj ko želi posao nalazi u nekoj vrsti "podrazumevane obaveze" da na glasanje sa sobom povede i članove svoje porodice. Mada je ne retko i to precizirano u pregovorima tokom trgovine glasova pa onaj ko dovede više ljudi, ima više i šansi za posao ili privilegiju ako one nisu samo prazno obećanje. A ovde je baš to bio slučaj. U iščekivanju raspisivanja konkursa za nova radna mesta ti isti glasači su saznali da su ona već popunjena. Tačnije, Dragan Jablanović se sam pohvalio, potvrdivši u gostovanju na lokalnoj televiziji, da je uposlio 220 radnika od čega je nešto više od polovine već imalo zasnovani radni odnos pri srpskim institucijama I predstavljali su mahom deo njegovih najužih saradnika i političkih "simpatizera" još od ranije.

Paradoksalno, kao i sve ostalo u ovoj priči, umesto da se govori o zaradi zaposlenih i eventualnom rastu standarda na lokalnom nivou, opštinska komisija optužila je Dragana Jablanovića za proneveru dva milina i 350 hiljada evra! Čak je na nekoj od prethodnih sednica jedan od članova komisije, Nenad Radosavljević inače vlasnik RTV "MIR" iz Leposavića i još od prvih dana okupacije u dobrim odnosima sa UNMIK-om i drugim bezbednosnim službama, izneo je podatak da je Aleksandru Vulinu novac za stan o kome se u medijima govori već duže vreme, nije dala nikakva tetka iz Kanade već kum iz Leposavića, odnosno upravo Dragan Jablanović, tvrdi izvor Magazina Tabloid.

Radosavljević je već tokom kampanje za poslednje kvazi-izbore na KiM, na kojima je i sam predao kandidaturu ispred Građanske inicijative "Narodna Pravda", istakao da je Jablanović uz pomoć separatističkih vlasti "prigrabio sve".

"...Raspolaganje novcem, odlučivanje o tome gde će se i za šta taj novac trošiti, kuda će se ulagati, u koje selo. To je sve potpuno prigrabio za sebe i nikoga ne konsultuje. Raspolaže novcem kako on hoće. To znači da novac iz Prištine bespogovorno daju, čak mislim da ga stimulišu, da bi on taj novac trošio kako hoće i da pritom prigrabi deo novca i za sebe i one koje su ga tu postavili", pojasnio je Radosavljević.

Ta moć se ogledala i u opstanku na vlasti na čelu opštine iako nije bio član SNS već Julinovog Pokreta socijalista. Posle nekoliko godina neuspelih pokušaja da zagospodare i opštinom Leposavić, Vučićevi ljudi okupljeni oko Srpske liste, konačno su to uspeli oktobra prošle godine dovozeći iz centralne Srbije autobuse raseljenih i onih koji su na KiM tek rođeni a otišli pre tri ili četiri decenije. Sa tolikim brojem glasova na mesto novog gradonačelnika po sistemu tzv "republike Kosovo" došao je Zoran Todić koga su kao čestitka dočekali poveći dugovi i blokirani računi. Vrlo brzo reaguje saopštenjem, već ustaljenim najoštrijim metodom Srpske liste, navodeći da su dugovi u ovoj opštini napravljeni usled protivzakonitih procedura javne nabavke bivšeg gradonačelnika Dragana Jablanovića.

"...Svestan sam da Jablanovići uvredama na račun Srpske liste žele da u nekim albanskim partijama nađu zaštitnike od kriminalnih aktivnosti koje su vršili u opštini Leposavić, ali im to neće proći", naveo je Todić u saopštenju dodajući da će se "tom grupom gubitnika" baviti nadležni pravosudni i policijski organi.

Umesto toga, mesec dana kasnije, zakletvu "republici Kosovo" položili su odbornici te opštine i to na svečanoj sednici(!) simbolički zakazanoj u 12.44 a koju su pratili predstavnici KFOR-a, OEBS-a i Evropske unije! Njome je inače predsedavao najstariji odbornik a to je bivši gradonačelnik Dragan Jablanović!

No, kampanja za osvajanje vlasti bila je široka i na nekoliko frontova. Todić je, ako ne dugove ono bio u vezi da ostvari što je svojim saradnicima obećao pre izbora. Tako je jednom od kandidata za odbornika u opštinskoj "skupštini", Nebojši Niniću koji nije osvojio dovoljan broj glasova, obećao mesto direktora direktorijata za sport. Todić je svoje obećanje ispunio ali na nezadovoljstvo "viših organa vlasti" odnosno efumestički pominjanih kao "neformalni centri moći", preciznije - kriminalne strukture. Predstavnici tih "organa" su rešenje kojim je Ninić imenovan na željeno mesto direktora, iscepali pred njima čime je ono "pravosnažno" prestalo da važi. Ogorčen zbog toga Nebojša Ninić nešto kasnije fizički napada Todića zadajući mu nekoliko udaraca pesnicom i šamarajući ga. Situacija je dostigla vrhunac kada su učesnici međusobne pretnje potvrdili potezanjem pištolja zbog čega je kosovska policija narednih nekoliko dana obezbeđivala kuću Zorana Todića.

Na mesto direktora direktorijata za sport izabran je Gojko Milivojević, bivši direktor Doma kulture u Leposaviću. "On je uvek bio fleksibilan i poseduje pristupnice svih političkih stranaka koje su bile na vlasti u opštini Leposavić", navod izvor Magazina Tabloid.

Za 1. februar, neposredno pred zaključenje ovog broja zbog čega ne možemo da pružimo više informacija o njoj, zakazana je sednica novoizabranog sastava opštine Leposavić po zakonima separatista sa čak 16. tačaka dnevnog reda. Iz redova ovih poslanika saznajemo da se očekuje žustra rasprava o korupciji, nestalom novcu, o zaposlenima koji ne primaju plate (A to im je ionako bio jedini cilj da u svemu ovome učestvuju) jer su oba žiro računa, po srpskom i albanskom sistemu, blokirana.

Žiro račun za sredstva iz Republike Srbije blokiran je po pravosnažnoj presudi Suda iz Kraljeva a po privatnoj tužbi preduzeća iz tog grada "Amigo" koje je gradilo sportsku halu. Optužbe za onaj račun po sistemu separatista takođe stižu sve glasnije a okrivljeni je, naravno, Dragan Jablanović, bivši gradonačelnik "opštine" Leposavić.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane