Natrag

Veterani

Šta Vučićev režim ne zna, a mogao je da nauči

Nijedna vlast ne gori do zore

O čemu Srbija ćuti, zašto se predstavnici veterana pred ministrom ponašaju udvorički, u kakav je problem Vučićev režim upao stavom vlade Španije da samoproglašeno Kosovo ne može da učestvuje u postupku približavanju Evropskoj uniji, kome je zasmetala izložba o Jasenovcu u palati Ujedinjenih nacija i gde je kraj brutalnim lažima i propagandi Srpske napredne stranke i njenog neprikosnovenog Vođe. O svemu ovome, piše Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije

Željko Vasiljević

Živeti u Srbiji je privilegija za one koji vole buran život i značajna događanja svakodnevno pa su za to spremni da žrtvuju i deo hedonističkog u sebi ali je Srbija pakao za one koji vole miran život i koji vole da im je sve i koliko hoće pri ruci. Samo jedan letimični pregled događanja poslednjih dana, govori da je broj i širina tema dovoljna za desetine novinskih tekstova. Tu je, neizbežno i početak predizborne kampanje, svakodnevno trabunjanje o pravno obavezujućem dokumentu (prevedeno, priznavanje Kosova i Metohije), izložba o Jasenovcu u UN i reakcije na nju pre svega iz Hrvatske, jasan i glasan stav Španije o takozvanoj nezavisnosti Kosova i Metohije, ponižavajuća politika Srpske liste za Srbe uopšte, a naročito za Srbe u srpskoj pokrajini, orden koji je Dačiću dodelila Rusija i Putin. Pomenimo samo jedan događaj koji je važan ili bi mogao biti važan za sve veterane, ratne vojne invalide, članove porodica poginulih boraca ali i za sve ostale žrtve rata. To je svakako bio sastanak sa predstavnicima ovih organizacija i resornog ministra Zorana Đorđevića organizovan 19.01.2018. godine. I na ovom sastanku se pokazalo da mali broj predsednika organizacija ima neku ideju i neki predlog za popravljanje vrlo lošeg položaja populacije a da većina želi udvoričkim i nedoličnim odnosom, pre svega prema ministru da ostvari lične i sebične interese. Na žalost, izgleda da ni ministra nije imao ko da posavetuje da je finansiranje organizacija krajnje sporedna aktivnost i vredna svega 50 miliona dinara, da su drugi problemi neuporedivo važniji i značajniji za naše članove a mnogo skuplji za državu ali su oni zbog pogrešnog pristupa postali sporedna tema. Nadajmo se da će ministar Zoran Đorđević imati vremena za organizaciju novog skupa na sasvim drugačijoj platformi i sa sasvim drugačijim načinom organizovanja jer bez toga će cela ideja biti doživljena kao otaljavanje posla i pokušaj smirivanje opravdanog nezadovoljstva članova.

Najprijatnija vest u poslednjih nekoliko godina za nas koji želimo očuvanje Srbije u ustavnim granicama i koji se zalažemo za odlučniju, agresivniju i plodotvorniju borbu u očuvanju Kosova i Metohije kao dela Srbije, je stav prijateljske Španije da Evropska unija ne može tretirati teritoriju samoproglašene države Kosovo kao samostalnu državu i da ne mogu da učestvuju u postupku približavanju Evropskoj uniji. Znamo da se zbog ovoga Vučiću i njegovim slepim poslušnicima diže kosa na glavi jer je ovim španskim stavom podignut neprelazni zid za njegovu politiku priznavanja nezavisnosti Kosova i sve aktivnosti koje je organizovao u cilju ubeđivanja našeg naroda u neophodnost tog izdajničkog stava su pale u vodu, ili, što bi naši potomci rekli "džaba si krečio".

U ime svih pravih i rodoljubivih Srba jedno neizmerno hvala Špancima i španskoj vladi. Nismo mi ludi pa da ne shvatamo razloge za ovakav i u ovom trenutku iznet stav ali šta nas briga za njihove razloge prihvatimo ovaj rajski poklon i učinimo sve da on donese pravu radost i zadovoljstvo ovom napaćenom narodu i opstanak države Srbije u međunarodno priznatim granicama, kad već naši političari i vladari to ne znaju, ne smeju ili ne žele da urade. Gospoda iz Vlade Srbije a pre svega ministar spoljnih poslova Ivice Dačić, morao bi ubedi i ostale četiri zemlje koje nisu priznale lažnu državu Kosovo da podrže Španiju i spreče dalje pregovore Kosova sa EU. Sasvim je druga priča hoće li on toda uradi ako znamo da njegov koalicioni partner vodi sasvim drukčiju politiku.

Ne tražimo mi ovo da bi Albanci sa Kosova i Metohije bili kažnjeni pošto izostanak puta u EU nije kazna već blagodet već da se nama briselski pregovarači skinu sa grbače jer nas za svaki dogovor ucenjuju pravno obavezujućim dokumentom. Ako još koja zemlja podrži Španiju, naši nesretnici u Briselu mogu da se brane nejedinstvom evropskih zemalja i da smanje intenzitet pritisaka. Sve ovo pod uslovom da im je opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije cilj, a tvrdimo da nekima to nije.

Izložba o Jasenovcu u UN je nešto što je trebalo da se dogodi bar pre 60 godina a najmanje pre 25 godina. Ako su nam Tito i komunisti branili da o zločinima ustaške Hrvatske upoznamo celi svet u njihovo vreme, ko nam je branio da to učinimo posle njih? Niko, sem našeg mazohističkog stava da o sopstvenim žrtvama ćutimo i da ih se stidimo. Valjda nam se ta stradanja zbog toga i stalno ponavljaju ali se mi i dalje toga čvrsto držimo i danas.

I danas ćutimo o žrtvama iz ratova od 1990. godine, ćutimo o odsečenim glavama, zaklanima na koranskom mostu, o stradanju porodice Zec u sred evropskog Zagreba i o brojnim zločinima.

Zbog tog našeg stava koji se može okarakterisati kao istorijska praksa, hrvatski zvaničnici se toliko bune zbog jedne izložbe jer je i to iznenađenje za njih koji su navikli na ubijanje Srba bez suda i kazne. Jasenovac bi trebalo da bude samo početak i paradigma hrvatskih zločina nad srbima ali ne samo nad srbima već i nad romima i jevrejima. Ovakvu izložbu, ali kao stalnu postavku bi trebalo organizovati i u Briselu, mada oni dobro znaju za ove kao i za ostale zločine hrvata katolika nad srbima pravoslavcima i negde duboko u nama se stvorio utisak da su im ti zločini bili prečica za ulazak u EU, da nam briselska bratija ne bi popovala o ljudskim pravima i nametala obaveze koje važe samo za nas. Zbog stava da EU nema alternativu koji inače većina u Srbiji doživljava kao laž, spremni smo da se odreknemo najvažnijih nacionalnih interesa pa i dela teritorije koja je 1999. godine okupirana od strane albanskih terorista i manjeg dela međunarodne zajednice koja još uvek drži svoje vojne jedinice na našoj teritoriji. Šta je to nego okupacija i protiv nje imamo pravo da se borimo kada se za to steknu geopolitički i drugi uslovi.

Da se pomenuti uslovi polako pojavljuju i stvaraju vidimo iz čvrstog stava Španije, sve više izjava evropskih političara o pogrešnim stavovima oko Srbije i Kosova i Metohije, jasno i glasno iznetim kritikama situacije od strane Rusije i Kine kao i povlačenjem priznanja Kosova od strane pojedinih zemalja.

Ovi procesi bi bili brži i masovniji da Vučićeva stranka na Kosovu i Metohiji, preko takozvane Srpske liste ne podržava ratne zločince, Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i ostale iz vrha terorističke OVK. Ta grupa ovih jadnih Srba odaje počast albanskim zločincima umrlim u Hagu i na taj način šalje zbunjujuću poruku onima koji se dvoume i plaše da pođu putem međunarodnog prava i odbrane onih principa koji su donosili kakav takav mir u svetu.

Svakodnevno nam se javljaju građani, a među njima i naši članovi, sa uznemirujćim informacijama o ofanzivi članova Srpske napredne stranke, koji im upadaju u kuće i stanove sa pitanjima za koga će da glasaju, koliko punoletnih članova domaćinstva imaju i za koga će oni da glasaju noseći sa sobom papire sa svim podacima članova domaćinstva. Pitamo se da li je po zakonu, a dobro znamo da nije, da neko na taj način ulaze u kuće jer ni policija bez naloga ne sme da uđe u nečiji stambeni prostor! Takođe se sa ogorčenjem pitamo, pitamo: da li je kršenje zakona, a takođe znamo da jeste, da sve lične podatke građana imaju neka neovlašćena lica! Ovo nam sve govori da je sasvim moguće da neko članstvom u Srpskoj naprednoj stranci može da ostvaruje pravo na pristup poverljivim podacima. Građanima je već dosta ovakve brutalne presije i stalnih medijskih pritiska, što iz gomile naštampanog režimskog đubreta, što sa televizijskih ekrana. Dosta im je stalnog mentalnog terora i potcenjivanja svih i svakoga koji su žrtve ovakvog tretmana. Vučićeva propaganda u svojim dvadeset četvoročasovnim ispiranjima mozga tretira sva građane kao mentalno zaostale i neobrazovane. Predstavnici veterana, ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca, i na ovaj način skreću pažnju silnicima da prestanu sa tim terorom, jer nijedna vlast "nije gorela do zore", pa neće ni ova, a takođe, nijedna vlast ne zaslužuje toliko strpljenje ovog napaćenog naroda a naročito ova koja je sve što je mogla da umanji umanjila, sve što je mogla da uskrati uskratila i sve što je mogla da upropasti upropastila je.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane