Natrag

Na nišanu

Srbija posle naprednjačke Apokalipse: zločin koji se desio i kazna koja sledi

U traljama Vođa nas ostavlja

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Američki Institut Kejto (Cato) sa sedištem u Vašingtonu, Srbija je od 90 zemalja koje su bile uključene u ovo temeljno istraživanje, zauzela treće mesto po indeksu siromaštva. Ispred Srbije se nalaze samo Venecuela i Iran. Više od pola miliona ljudi u Srbiji živi sa manje od 15.000 dinara mesečno, a preko 50 hiljada ljudi i dalje se hrani u narodnim kuhinjama (koje Vučićev režim sistematski zatvara), među njima i najmanje 10 hiljada gladne dece sa jednim "tankim" obrokom dnevno. Preko četiri miliona Srba je nezaposleno (mnogo od njih rade privremeno povremene, sezonske poslove da prežive, ili rade "na crno"). Više od sedamdeset odsto stanovništva živi u siromaštvu. U takvoj atmosferi, više od 150 hiljada građana koje je Vučić svojom režimskom bandom doveo do prosjačkog štapa, tuženo je zbog neplaćanja TV pretplate. Ko ne gleda Vučića, slušaće bes javnih izvršitelja! Na stotine hiljada njih se nalazi pod pretnjom bankrota i gladi, otimanja imovine. Istovremeno, drski, izopačeni Vođa, odobrava donaciju od 400. 000 evra za crkveno zvono, šuruje i sa sveštenicima i sa lopovima, najbolje se razume sa najgorim srpskim neprijateljima, otima, laže, teroriše, preti...I, očigledno, ne vidi da je i nama i njemu sudnji čas došao.

Nikola Vlahović

Tragična slika Srbije na početku 2018. godine ne može se sakriti ni u Vučićevom medijskom mraku gde njegova zastrašujuća propaganda 24 sata dnevno emituje besramne laži. Ipak, 1. marta ove godine, na jednoj od svojih beskonačnih konferencija za novinare, bolesni "faraon" izjavio je: "...Zaposlili smo skoro sve građane Srbije. Nemoguće je pronaći nezaposlene!"

Istina je, ipak, više nego gorka, jer je poludeli Vođa nakon samo šest godina laži o srpskom Mercedesu, fabrikama čipova, i raznim "silikonskim dolinama", Srbija potpuno devastirana, a njene institucije se raspadaju ili više ne postoje. Bolnice liče na zatvore, zatvori na koncentracione logore, a gradovima i selima u Srbiji vladaju mrak, strah, neznanje, siromaštvo, kriminal...

Srbija je pod Vučićem postala zemlja svakodnevnih svirepih ubistava u kojoj haraju desetine hiljada stranačkih "botova", razularene male i velike mafije pod njegovom direktnom kontrolom, lažni doktori nauka, lažni finansijski izveštaji, lažirani tenderi, lažne igre na sreću i nameštene utakmice, kaldrme i starlete, pevaljke i farme, parovi i mafija, kriminalci na slobodi.

U Srbiji svom žestinom traje egzodus najboljih i najstručnijih, odlaze i mladi i stari u beli svet, hara bela kuga, izumiranje...Četvrtina Srbije gladuje, a Vođa ne da novac za narodne kuhinje. Drsko, mafijaški, građane terorišu zelenaško bankarski lobi i privatni izvršitelji dok polupriučena primitivna eks-radikalka u fotelji guvernera Narodne banke Srbije, na šminku i frizuru mesečno troši oko 1.000 evra, i to od plate koja iznosi preko 6.000 hiljada evra, plus druge prinadležnosti sa kojima je godišnje "teška" oko 120 hiljada evra (što potvrđuju i zaposleni u ovoj ustanovi).

Ovo su, naravno, samo neki od sinonima kriminalne Vučićeve vlasti, koja se već šest godina bavi najprljavijim poslovima, pljačkajući državne resurse, perući prljavi novac od još prljavijih poslova, kako za potrebe strane tako i domaće mafije. Vučićevi kriminalci su već odavno upali u zamku međunarodnih službi za borbu protiv narkotika, šverca oružja i trgovine ljudima.

Uprkos tome samoljubivi Vođa se ponaša kao da je baš on vladar sveta. Na njegovu nesreću, ovih dana su pravi vladari sveta, preko šefova svojih obaveštajnih službi doneli odluku da presude malim balkanskim diktatorima, među kojima se on ponajviše ističe...

Naime, direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Majk Pompeo, sastao se 25. februara ove godine sa šefom ruske Spoljne obaveštajne službe Sergejem Nariškinom i njegovim pomoćnikom. Javnost možda o tome ne bi ništa ni saznala, da nije vođa demokrata u Senatu Čak Šumer zatražio objašnjenje: šta su to dvojica ruskih zvaničnika pod sankcijama razgovarali sa Pompeom, kako su dobili dozvolu za ulaz u SAD i zašto se to desilo dva dana pre nego što se predsednik Tramp odupro pritiscima da proširi sankcije prema Rusiji.

Već 2. marta, Čak Šumer je dobio poduži pismeni odgovor od aktuelnog šefa CIA-e, u kome je između ostalog rečeno da "...praksa sastajanja sa šefovima ruskih obaveštajnih službi sa američkim kolegama nije ništa neobično", a da su teme nedavnog sastanka bile borba protiv terorizma, bezbednost avio-saobraćaja i sprečavanje povratka boraca sa stranih ratišta u SAD i Rusiju.

Sudeći prema informacijama pojedinih informativnih portala u Vašingtonu, Sergej Nariškin i njegov pomoćnik zajedno sa Majklom Pompeom, pretresli su spisak onih zemalja koje su izvoznice terorizma. Ali, pomenute su i zemlje u svetu, a posebno u jugoistočnoj Evropi, koje pružaju "utočište" pravim ili potencijalnim teroristima, a to su Albanija, Makedonija, Kosovo i Srbija, te Bosna i Hercegovina, tačnije onaj njen drugi, "federalni" entitet. Novine poput "Vašington posta", često su u poslednje vreme eksploatisali ovu temu i uvek su u širem kontekstu pominjani Srbija, migranti, Aleksandar Vučić i izvoz oružja srpske namenske industrije na tržišta Bliskog istoka (o tome detaljnije piše Predrag Popović na šestoj strani ovog broja "Magazina Tabloid").

Jasno je, dakle, da vlade SAD i Rusije, bez obzira na zvaničnu politiku, imaju zajednički problem i žele da ga reše. Kad su u pitanju pomenute problematične zemlje Balkana, vidljiv je i neuspeo pokušaj Evropske unije da se u vezi sa tim suprotstavi i Rusiji i SAD. Iz SAD je stigao ekspresni odgovor: Tramp uvodi blokadu Evropskoj uniji na višedecenijski izvoz čelika i aluminijuma na severnoamerički kontinent uz objašnjenje da "...više niko neće iskorištavati Ameriku, njene radnike i kompanije".

Na kakav način ovaj splet događaja na globalnoj sceni može da utiče na razvoj događaja u porobljenoj, opljačkanoj i u svakom smisli zgaženoj Srbiji? Izvesno je da su i SAD i Rusija već duže vremena u akciji zaustavljanja kriminalnih kanala na Balkanu i oko njega, da su zbog toga skoro sve vlade u regionu pred obaranjem (poput one u Rumuniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Albaniji, Kosovu i Makedoniji, a pre svih njih, na meti je Vučićeva diktatura u Srbiji).

Što se Srbije i Vučića tiče, razlozi su više nego jasni. Najveći procenat zaposlenih u Srbiji danas više liči na crnog afričkog roba sa zaradom u visini od 20.000 do 25.000 dinara. Dve trećine njih mesečno prima skoro dva puta manje od zvanično objavljene visine prosečne plate (to pokazuju i izveštaji Republičkog zavoda za statistiku za novembar mesec 2017. godine gde se jasno govori da je plata u Srbiji u preko 40 odsto primera oko 20 do 25 hiljada dinara!).

Vučićeva izopačena premijerka, Ana Brnabić, krajem februara ove godine, na investicionom samitu za Zapadni Balkan Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu, hvalila se na sav glas da je za Srbiju 2017. godina bila fantastična uz više stranih investicija nego u ostatku regiona, te da su "srpski prioriteti" završetak koridora 10 i 11, rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Budimpešta i autoput Niš, Merdare, Priština, Tirana, Drač kao i izgradnja gasne veze sa Bugarskom što će, navodno, doprineti energetskoj stabilnosti regiona.

Naravno, Brnabićeva laže isto kao i njen Vođa, jer su se gospoda tajkuni ove zime na Kopaoniku (u organizaciji Saveza ekonomista Srbije), baš u to vreme, slučajno dohvatili iste teme i izneli (nenamerno) podatak da su ukupna investiciona ulaganja u Srbiji u 2017-toj godine bila najmanja u Evropi i iznosila su samo 18 % od veličine bruto nacionalnog dohotka!

Protokol u Londonu zamislio je da Ana Brnabić sedi do Ramuša Haradinaja. Ali, značajnije od ove bizarne scene, bio je Haradinajev govor u kome je od Evropske banke zatražio više od pola milijarde evra za 39 projekata takozvane Vlade Kosova, gde je napomenuo da Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi i da 65 odsto stanovništva ima manje od 35 godina starosti. Niko mu od evropskih bankara nije ponudio ništa.

Dakle, Vučićeva Srbija gradi autoput kroz Kosovo i Albaniju, kreditom koji će uzeti od Evropske banke (EBRD), a Haradinaj od te iste banke traži novac za infrastrukturne projekte! Dogovor kuću gradi. Istina je, Vučić je zgazio i opljačkao Srbiju, uništio je, izolovao, podjarmio, radnike je sveo na robove, podveo ih je stranim kompanijama, a vojsku, policiju, zdravstvene i prosvetne radnike doveo do prosjačkog štapa i doveo ih pred vrata stranih konzulata, gde traže vizu za bekstvo iz njegovog pakla.

Švajcarski dnevnik "Noje Cirihe cajtung" (NZZ) prvih dana marta 2018. godine, objavio je tekst u kome kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "ušao u trgovinu sa Evropskom unijom" i priprema javnost u Srbiji da prihvati postojanje države Kosovo.

U tekstu o novoj strategiji EU za Zapadni Balkan, NZZ navodi da za ulazak u EU, Srbija mora da reguliše odnose s Kosovom "jer Brisel ne želi da uvozi konflikte", te koristi članstvo kao podsticaj, i dodaje da je Vučić ušao u tu "trgovinu" i priprema javnost da prihvati postojanje kosovske države.

Ovaj švajcarski dnevnik u vezi s tim kaže: "...On (Vučić) to čini svim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju: priteže kontrolisani medijski sistem, a i brzo je zamenio rukovodstvo kosovskih Srba. Zbog njegovog autokratskog stila, EU ga samo blago kritikuje: mirovno-politički cilj opravdava sredstva. Kolo vodi Berlin koji ima veliki uticaj u Beogradu i Prištini. U Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke otvoreno izjavljuju da hoće da iskoriste vreme Vučićeve vladavine kako bi trajno rešili kosovski problem. Lako je zaključiti da su reforme demokratije i pravne države od drugorazrednog značaja..."

List podseća da je, posle Junkerove posete Beogradu, a pre sastanka najviših balkanskih političara u Sofiji, Vučić brzo otputovao u Berlin, gde se iza zatvorenih vrata razgovaralo o "kosovskom dilu".

U senci ovih događaja, nezapaženo je u Srbiji prošla poseta poslanika parlamenta Češke republike, Jaroslava Foldina koji je posle razgovora sa srpskim ministrom spoljnih poslova rekao da je Češka spremna da pomogne Srbiji na putu ka EU kao moderator, ali i da je Češka jako pogrešila kad je priznala Kosovo 2008. godine mada je češki parlament usvojio rezoluciju u kojoj se podržava rezolucija Saveta bezbednost UN 1244, što znači da je vlast uradila suprotno od volje parlamenta. Ali šta će se stvarno dešavati na Kosovu i Metohiji, odlučiće Rusija i SAD, a ne "buđava" administracija u Briselu. I jasno je da Evropska unija pravi "račun bez krčmara" u ovom slučaju.

Sasvim drugo je pitanje šta će i kako će Srbija da radi sa činjenicom da će se nakon Vučića i njegove diktature suočiti sa orgomnim inostranim i unutrašnjim dugovanjima, sa kriminalom, sa pet miliona siromašnih građana i dva miliona ekstremno ugroženih, doslovno gladnih ljudi, sa raspalim bolnicama, školama, potpuno razvaljenim lokalnim i regionalnim putevima, nedovršenim trasama autoputeva i pustim koridorima koji će biti nekomercijalni jer su se Mađarska, Rumunija i Bugarska odavno spojile sa Istokom supermodernim saobraćajnicama i zaobišle Srbiju...Gde će nesrećna Srbija naći najmanje devedeset milijardi evra da sačuva ono malo preostale zdrave životne sredine? Mnogo je takvih pitanja, ali, Vučićev režim razmišlja samo o kontroli medija, o pljački i o tome kako da zaštiti sebe, svoje prljave kompanije i novac.

Prilikom poslednje posete Aleksa Jangera, šefa britanske obaveštajne službe MI6, Vučiću je postavljeno i pitanje privatnog obezbeđenja njegovih partijskih kompanija, lokalnih administracija i njegove stranačko kriminalne mreže, posebno zbog "bezbednosnog rizika", jer je samo tokom prošle godine u tom sektoru bez licence radilo preko 23.000 naoružanih ljudi!

Vučić je pokušao da uzme proviziju od svake strane kompanije koja je ušla u Srbiju. Narod to zove "reket". Mnogo njih je pristalo na plaćanje "reketa", a neki od njih su izgubili posao zbog protivljenja takvom kriminalu. Tako je, punih pet godina od potpisivanja sporazuma sa Vladom Švajcarske za izgradnju kombinovane centrale za proizvodnju toplotne i električne energije, projekat propao jer Vučićev režim nije hteo da izda lokacijsku dozvolu. Onda je švajcarska vlada rešila da ne finansira projekat koji je potpisan 2012. godine, mada je bila reč o donaciji i sredstva su strogo bila kontrolisana. Tačnije, to je projekat kojim je švajcarska vlada htela da donira PKB koji je tim novcem trebao da napravi mali pogon za proizvodnju toplotne energije i da njime greje školu u Padinskoj Skeli, bolnicu 'Laza Lazarević' i staklenike PKB-a". Reč je bila o pola miliona švajcarskih franaka u koje je neko od Vučićeve mafije hteo da se "ugradi". I sve je to propalo je Švajcarci nisu hteli da daju trećinu u Vučićev džep.

No, kao što je poznato, pljačka građana je njegova velika strast, o čemu govori i izveštaj Policijskog sindikata Srbije gde se navodi da je saobraćajna policija širom Srbije dobila nalog da kažnjava "po normi" a ne na osnovu zakona. Policijski sindikat Srbije pozvao je odmah sve saobraćajne policajce da odbiju da učestvuju u ovakvom kažnjavanju i da rade isključivo po zakonu. Zamišljeno je da sedamdeset odsto novca od kazni ide državi (u "Vučićev fond"), a 30 odsto opštinama, s tim što ona polovinu tog novca mora da uplati lokalnoj policiji. Međutim, taj novac se retko uplaćuje na račun policijskih stanica, pa i dalje uglavnom "policajci sami kupuju papir za štampač, tonere i baterijske lampe", navodi Policijski sindikat Srbije u saopštenju.

Dok na jednoj strani pljačka milijarde i pere na stotine miliona evra i dolara prljavog novca, na drugoj strani od 100 autobuskih stanica u Srbiji, samo pet je ispunilo standarde EU (dakle, samo pet međugradskih autobuskih stanica je u upitniku EU znalo tačno vreme polaska i dolaska, tačno ime prevoznika i cenu karte). Većina policijskih stanica u Srbiji u dobroj meri liči na propale autobuske čekaonice iz osamdesetih godina, a slično je u lokalnim domovima zdravlja i ambulantama. Kosovo i Albaniju razmatraju priključenje transjadranskom gasovodu, a Srbija još ima problem sa kanalizacionom mrežom.

Počeo je i poslednji veliki talas rasprodaja državnih dobara. Tako je i zvanično došlo do oglašavanja prodaje Beogradske industrije mašina i traktora (IMT) po početnoj ceni od oko 66 miliona dinara. Javno nadmetanje je zakazano za 2. april, a na prodaju su ponuđeni svi građevinski objekti, sva oprema pa čak i pravo na žig. Slavnim IMT, koji je imao na hiljade zaposlenih, hranio pola države svojim izvozom, pao je u inscenirani stečaj koji je režirala Vučićeva mafija 2015. godine kada je ta fabrika imala dug od 186 miliona evra i zapošljavala 360 radnika. Godišnja proizvodnja IMT-a nekada je bila oko 400.000 traktora i drugih mašina.

Ovih dana, prodat je glavni distributivni PTT centar Srbije u Zemunu, koji je otvoren pre dve godine i kojim se Vučić hvalio kao najsavremenijim tehnološkim dostignućem. Pao je u ruke multinacionalne kompanije DHL i Vučić uskoro očekuje posetu francuskog predsednika Manuela Makrona, kako bi se i zvanično, političkom odlukom, ustupio na koncesiju od 25 godina beogradski aerodrom "Nikola Tesla" francuskoj građevinskoj kompaniji "Vinci". Reč je, inače, o zdravoj i vrlo profitabilnoj firmi koja je mogla samu sebe da širi i samo sebe da finansira i još da uplaćuje u budžet desetine miliona evra godišnje! Kako onda treba razumeti ovaj kriminalni čin, osim kao udarac u vitalne tačke srpske ekonomije! Može li se za Vučića nakon toga išta drugo reži osim da je reč o opasnom veleizdajniku, čoveku koji bi hitno morao da sedne na optuženičku klupu?

Uostalom evo šta o njemu kaže jedan Francuz, pošten i obrazovan, za razliku od Makrona...

Luk Trežer, politikolog sa Univerziteta u Lilu i izvrsni poznavalac Balkana, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa nedavno se osvrnuo na kriminalno "pokrivanje" Vučićevih diktatorskih svinjarija: "... Vučiću je uspelo da se u Briselu prezentuje kao garant regionalne stabilnosti, šta god stabilnost značila - počeo sam da mrzim tu reč jer ona ne znači ništa. Kako god bilo, dakle, on igra na tu kartu stabilnosti i u Briselu i Berlinu mu veruju, uopšte ne dovodeći u pitanje taj postulat. Moj argument je da ne postoji ništa pogrešnije od takvog postulata zato što Srbija i Vučić sada veoma destabilizuju sve svoje susede

Dakle, pogrešna je, naprosto nije istinita, pretpostavka da je Srbija garant stabilnosti u regionu. Prvo, mantra o stabilnosti je netačna, a drugo, da tu mantru o stabilnosti otelovljuju Aleksandar Vučić i njegova vladavina pogrešno je samo po sebi.

U regionu već niz godina imate autoritarnu vladavinu i svi žmure na to. Svi su gledali kroz prste Vučiću za ono što još uvek radi u Srbiji, a sve to u ime navodne stabilnosti...Brisel praktično osnažuje Aleksandra Vučića i njegov autoritarni način vladavine..."

Uskoro, Vučića čeka veliko iznenađenje. Sa obe strane sveta. Ne zna se koji će ga vetar oduvati, onaj iz Sibira ili onaj sa Atlantika. A možda i treći srpski ustanak.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane