Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (125)

Nečiste sile u (ne)časnom sudu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Kada je pretprošle nedelje Aleksandar Vučić primljen kod Angle Merkel, kancelarke u još tehničkoj vladi, ona je izbegavala svaku dozu srdačnosti u razgovoru sa svojim štićenikom iz Srbije. Ipak, pohvalila ga je na sva usta, istakavši da je Srbija postigla ''impresivne rezultate u reformama ka Evropskoj uniji!''

Koje crne rezultate? Srbija je u punom ekonomskom i socijalnom rasulu, među najsiromašnijim je državama na planeti, sa zdravstvenim sistemom koji je gori od onog u afričkim plemenima. A u državi ne postoji nijedna nezavisna institucija na kojima počiva demokratsko društvo. Dan ranije na turneju po zemljama zapadnog Balkana krenuo je i šef Evropske komisije i Žan Klod Junker sa komesarom Hanom, da ''ohrabri zemlje koje žele da postanu punopravni članovi. Junker je bio otvoren i svima, nakon što se izljubio sa banditima koji rukovode ovim zemljama, da je 2025. godina samo okvirni rok za prijem balkanskih država, ali samo pod uslovom ako ispune stroge uslove koje Unija propisuje! Prevedeno, Junker je poslao poruku da se ne nadamo i da ne verujemo svojim političarima koji nam obećavaju brzi put u Uniju.

Polovinom decembra meseca prošle 2017. godine, odgovarajući na pitanje novinara šta misli o stalnim primedbama koje mu o stanja i u pravosuđu uporno stižu iz Brisela, Aleksandar Vučić je kratko odgovorio "da se sa tim primedbama slaže", da je pravosuđe u Srbiji zaista neefikasno i izloženo političkim uticajima, ali da su to nasleđeni problemi!

A on je na vlasti već šesta godina!

Međutim, kako Vučić ima neverovatan talenat da sam sebi podmetne nogu, tako je i ovom prilikom "objasnio" kako taj navodno nasleđeni problem funkcioniše: "...Kad jedna politička stranka, kao što je Demokratska stranka, postavi sve sudije i sve tužioce u tobož reformi pravosuđa, sigurno je da tih problema ima. Videli ste, uostalom, Miškovićevog privatnog sudiju koji je postao zvanično potpredsednik ili visoki funkcioner Jeremićeve stranke...Očigledan, dakle, brutalni politički uticaj, i tu su ljudi iz Evrope sasvim u pravu, i uveren sam da su na to mislili" - slagao je Vučić, ne trepnuvši.

Kad komesari Evropske unije ne bi znali sa kim posla imaju, možda bi mu i poverovali, jer je valjda svakome u Briselu jasno da je Vučić brutalno stavio pod svoju ličnu kontrolu sve institucije sistema pa i pravosuđe. Njegovi su svi, i sudije i tužioci i policija i mediji. Na žalost, upravo ta ista administracija Evropske unije, traži nemoguće: sa jedne strane hoće "čišćenje" u pravosuđu, a sa druge strane, ne čine ništa da zaustave Vučićevo divljanje po institucijama, mimo zakona i Ustava.

Šta Vučića u vezi pravosuđa stvarno muči? Njegova Srpska napredna stranka kontroliše sve lokalne sudije i tužilašta u Srbiji. Stanje je u tom smislu najgore od kako postoji pravni sistem u ovoj zemlji.

Istina je da uvek najveći deo tereta suđenja nose prvostepeni sudovi opšte nadležnosti. U Srbiji su to ranije bili opštinski, a danas su osnovni sudovi. Njima je po nekom nepisanom pravilu glavni tutor vladajuća koalicija ili vladajuća stranka (u ovom slučaju SNS. Činjenica je takođe da je Reforma pravosuđa u Srbiji rađena u periodu 2008-2012 urađena tako da nisu uzimani u obzir inače uobičajeni parametri: broj stanovnika, gustina naseljenosti, tendencija povećanja (ili smanjenja) broja sudskih postupaka, struktura sudskih pravnih stvari (parničnih, krivičnih, ostalih)...U međuvremenu, došlo se na ideju smanjenja Da li je iko od aktera reforme sebi postavio pitanje kakav će uticaj imati smanjenje prvostepenih sudova (radi lakše kontrole Vučićeve stranke nad njima!), čime je suspendovano jedno od osnovnih prava građanina - prava na pristup sudu!

Vučićevi "stručnjaci" su taj deo "reformi" obavili potpuno diletantski ili je u pitanju bila smišlja akcija. Spolja gledano, a to administracija u Briselu i kritikuje, te "reforme" pravosuđa nisu proizvod ozbiljnog promišljanja aktera pravosudne reforme. Nego su proizvod Vučićevih ličnih i stranačkih interesa. U takvoj atmosferi, bilo je situacija da je, na primer, kao rezultat navodne primene "kriterijuma i merila o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti", prilikom izbora sudija, izabran i jedan koji je odavno umro! Ali, šta je to u zemlji u kojoj na hiljade "mrtvih duša" i dalje daje svoj glas na izborima Vučiću i njegovoj stranci...

Srpsko pravosuđe je na kolenima. Sudije su opterećene hiljadama predmeta. I da su najstručnije, teško je rešiti predmete u kojima se izvode dokazi, saslušavaju stranke, određuje veštačenje...Većina sudija nema kabinete, sudijski pomoćnici pišu presude u prostorijama u kojima sedi po nekoliko njihovih kolega.

Posvećenost Aleksandra Vučića ličnoj vlasti dovela je do potpunog bezvlašća. Tako su i delioci pravde odlučili da se okoriste.

Tako je ''pristup građana sudu'', radi ostvarivanja svojih prava vrlo ograničen. Prvo previsokim sudskim taksama koje su često dvostruko veće od plate ili penzije građanina. Takse sud prinudno naplaćuju preko privatnih izvršitelja, tako da podnosilac tužbe ili žalbe ostane siromašan do kraja života posle pokretanja tužbe. Sudijama i tužiocima data su neograničena ovlašćenja i slobode. Nezavisnost ne bi smela da ih ne obavezuju da primenjuju zakon, ali ga većina tumači po svojoj volji. Nekažnjeno.

Navodimo primer kada smo podnoseći žalbu na presudu Višeg suda u Beogradu, Milan Malenović je zatražio izuzeće sudije Dragane Boljević, da ne odlučuje po izjavljenoj žalbi, navodeći kao razlog da smo opisali njeno delovanje kao sudije i njenog muža kao advokata, kao i njihov lični život. A v.f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković odlučujući o ovom Malenovićevom zahtevu, rešenjem je odbio zahtev Milovana Brkića za izuzećem pomenute sudije Boljević! Sprdnja sa aktima sudija Apelacionog suda u Beogradu je svakodnevna.

Tako u svom izjašnjenju sudija Boljević smatra da ona treba da predsedava većem, jer se ne oseća da je uvređena! Hoće i ona svoju šansu, da pokaže ko je, koja je njena moć, što je činila u svim predmetima u kojima su novinari i urednik Magazina Tabloid bili stranka. Gospođa Boljević je, inače, predsednica Društva sudija Srbije. Bila je to i kada nije reizabrana za sudiju, jer je njen muž bio pod kriminalističkom obradom, kao advokat.

A, o kakvom se moralnom liku radi, pokazuje i podatak da je sudiju, koji je kao član Društva sudija Srbije, branio gospođu Boljević pred Visokim savetom sudstva, surovo proganjala, ukidajući sve njegove presude koje su po žalbi dolazile u njeno veće. On se spasao velikog zla tako što je premešten u drugostepeno odeljenje.

Zar da reformu srpskog pravosuđa podržava sudija koja će na svadbu svoje kćerke u hotelu Metropol potrošila 100 hiljada evra, bez poklona i darova?

Na prste jedne ruke se mogu nabrojati sudije, čije izuzeće je traženo, a da su i zaista izuzete. U predmetima koji se vode protiv Magazina Tabloid, učinila je to sudija Apelacionog suda u Beogradu Vesna Karadžić Ristić, koja je sama tražila da bude izuzeta.

Kada stranke traže izuzeće sudije, em što moraju da plate sudske takse, em što ih čekaju razgoropađene sudije, koje tek tada imaju šansu da dotuku one koji u njihovu nepristrasnost sumnjaju.

Direktor Luke Nov i Sada prof. dr. Aleksandar Milovančev, koji nije reizabran ni za direktora Luke, ni za vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, nakon što je izgubio više od 50 tužbi i zahteva za pokretanjem prekršajnog postupka protiv urednika Magazina Tabloid, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu zbog uvrede. Nije tužio autora, već odgovornog urednika. Umesto da sud odbaci privatnu krivičnu tužbu, kao što je to uradila sudija tog suda u predmetu K. broj 1215/15, pod pritiskom predsednice suda Anđelke Stanojević, sudije koje su dobijale taj predmet tražile su svoje izuzeće, jer, očigledno, nisu želele da podlegnu pritiscima predsednice suda, koja je sudija postala prethodno učeći zanat u upravnim službama državnih organa. Iako nema dece, kao što ističe u svojoj biografija, gospođa Stanojević voli ''dopunski rad''. A Milovančev, ima milione. Sada je odlučio da preko Valona Group iz Novog Sada, koja ima na računu 1.000 dinara proda Luku Novi Sad ovom privrednom društvu, čiji direktor je zbog te mahinacije podneo ostavku, jer se očekuje da direktor nove firme, koja će kupiti državnu Luku Novi Sad, bude Aleksandar Milovančev, koji za dva meseca mora u penziju, po sili zakona.

Iako sudije odbijaju poslušnost, naći će predsednica suda Stanojević sudiju koji će da nastavi da sudi. Novosadski osnovni sud je servis za proganjanje građana. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu nalaže policiji da svako lice, koje privede, a privođenje prijavi policiji, liši slobode i odredi mu zadržavanje do 48 sati, bez prava uzimanja izjave, jer saslušanje vrše zamenici i tužilački pomoćnici, da vide da li je žrtva platežno sposobna. Ako nije ide odmah u pritvor, a tu je spodoba u liku sudije Zorana Kesera, koji svaki predlog tužioca usvaja i određuje pritvor.

Advokati tvrde da se izdvaja sudija Sandra Gavanski, koja često po žalbi ukida rešenja sudije za prethodni postupak Zorana Kesera. Nasilje sudija Osnovnog suda u Novom Sadu često pokrivaju i sudije Višeg suda u Novom Sadu, kojim caruje sudija Vidoje Mitrić, bivši predsednik Osnovnog suda u Novom Sadu, koji je došao sa Kosova i Metohije. On voli mlade devojke, velike, skupe satove i novac, što je poznato i advokatima koji žele da obezbede slobodu svojim klijentima, ako imaju para.

U svetu su sve presude podložne proveri. Često se dešava da osuđenici na doživotnu robiju budu pušteni, jer se posle dve decenije utvrdi da DNK nije pripadao osuđenom! Tužiocima priznaju krivicu, osuđeni izlaze na slobodu, a država dreši kesu i nemilice plaća odštetu.

I Rešad Hamzić iz Novog Pazara je osuđen na zatvorsku kaznu zbog navodnog ubistva sunarodnika iz ovog grada. Sudski postupak protiv njega je, očigledno, bio lažan. Tek posle dužeg boravka u zatvoru u Nišu, Hamzić od osuđenika saznaje da je drugo lice pred više zatvorenika priznalo da je izvršilo to ubistvo, a ne on! Rešad Hamzić o tome odmah obaveštava Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru, koje u zatvoru saslušava svedoke - osuđenike u Nišu. I nikom ništa. Oni su čuli da je drugi osuđenik rekao da je on ubica. Ali, ko da menja presudu! Jednom osuđen, zauvek osuđen. Istina je, na žalost, da u srpskim zatvorima robija barem stotinu onih kojima su procesi montirani, da bi se prikrila odgovornost onih koji su imali veze i pare.

Da li će i Srbija dobiti jedinicu za preispitivanje starih predmeta, kao što je imaju sve demokratske zemlje? (Pročitajte tekst o slučaju Darka Pilovića na 30. strani, pod naslovom "Priznaj, u našim si rukama") Dok je ove vlasti, nema ni govora.

A 1. Policija se brani ćutanjem?

Sudija za prethodni postupak Višeg suda u Kruševcu Gordana Petrović, prihvatajući predlog o donošenju rešenja za pretres stana koji je podnelo Više javno tužilaštvo u Kruševcu, donela je naredbu da se izvrši i pretres stana i drugih prostorija Stevović Branislava i još nekoliko lica, zbog sumnje da su izvršili krivično delo ubistva u pripremi. Nakon više od 20 dana, petorica osumnjičenih pušteni su iz pritvora, a Više javno tužilaštvo je obustavilo istragu, koja je pokrenuta na lažnu prijavu kruševačke policije.

Nakon izlaska iz pritvora, Bratislav Stevović shvata da mu je iz druge kuće, za koju nije postojao nalog za pretres, a od koje mu je ključeve uzeo jedan od inspektora, ukraden koverat u kojem je imao 70 hiljade evra!

Pom izlasku iz pritvora Stevović podnosi krivičnu prijavu protiv NN lica -inspektora PU Kruševca. Smatrajući da VJT odugovlači postupak i da ne preduzima nikakve radnje na otkrivanju lopova iz PU Kruševac, Stevović se pritužbom obraća višem javnom tužiocu dr Bratislavu Petroviću.

Tužilac ga obaveštava da njegova zamenica Dragana Užgarević je u skladu sa ovlašćenjima naložila PU Kruševac da prikupi potrebna obaveštenja i sprovede pretkrivične radnje na otkrivanju izvršilaca, ali da se policija nije oglasila, pa je ona poslala i urgenciju policiji, koja se brani ćutanjem. A, načelnik UP Kruševac je Miljan Petrović.

Opljačkani Stevović, koji je nezakonito hapšen, pritvaran, pretresan, pa opljačkan za 70 hiljada evra, obratio se Službi unutrašnje kontrole MUP-a Srbije, navodeći imena osumnjičenih inspektora, među kojima je lice koje mu je uzelo novac iz kuće, prethodno mu oduzevši ključeve od tog stana, koje mu je vratilo nakon 12 sati.

Gospodin Stevović, kao osumnjičene, navodi načelnika kriminalističke policije Ivana Milenkovića, jer je morao da zna koja su ovlašćena službena lica bila u njegovom stanu, a osumnjičeni su Dejan Purić, Marko Bekčić, Đorđe Andrejić, Marija Ivanović, Ivan Filić Milan Topličić, inspektor sa nadimkom Era, kao i Goran Makragić, koji je policajcima ponudio nagradu od 100.000 evra da Stevoviću nameste krivično delo ubistva.

Do danas, Stevović nije dobio nikakav odgovor od Službe unutrašnje kontrole. On, tvrde upućeni, raspolaže snimkom lica koje je uzelo njegov novac, ali traži da to policija sama otkrije. Dužnost policije je da štiti građane. Ali ima i načelnika koji vole i da ih opljačkaju.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane