Natrag

Trovanje

Obračun među masovnim ubicama iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede

Obračun oko smrdljivog mesa

Problem opasnog prehrambenog otpada koje masovno ulazi u Srbiju, dostigao je takve razmere da bi u svakoj normalnoj državi do sada neko ozbiljno odgovarao za ovakvo stanje, ali ne pred kriminalizovanim srpskim pravosudnim institucijama. U Srbiju svako uvozi šta god hoće, a nastavljena je i "državna politika" da pojedini uvoznici imaju privilegije, koje im obezbeđuje savetnik u Upravi za veterinu Zoran Marinković. Ko god slučajno planira da uveze hranu kojoj je istekao rok u Srbiju, definitivno mora da se obrati Marinkoviću. Ali, kako se vidi iz istraživanja novinara Magazina Tabloid, nije on sam u tome i nije to jedini problem sa prehrambenim smećem koje se nalazi na srpskom tržištu.

Arpad Nađ

Petoro službenika Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede je pod ozbiljnom sumnjom da su uzimali mito od tajkuna i prodavca mesnog otpada, Petra Matijevića. Pretpostavlja se da su službenici primali novac, da ne reaguju i ne podnose prijave zbog trovanja stanovništva proteinima uginulih životinja. Istina, Uprava za veterinu Srednjobanatskog okruga je nedavno podnela prijavu Osnovnom tužilaštvu i Prekršajnom sudu u Zrenjaninu protiv preduzeća „Prekon", koje je u vlasništvu Industrije mesa „Matijević", pošto je ustanovljeno da je ta firma prodavala prerađeni životinjski protein, suprotno propisima i zakonu.

Ipak do sada nije istraživano zašto Uprava za veterinu nije mesecima reagovala iako su od početka znali da Matijevićeva firma prodaje ovu sirovinu za ribnjake, kao đubrivo za njive i hranu za svinje i drugu stoku. U pitanju je sirovina koja izaziva genetske poremećaje i koja je u prošlosti uzrokovala bolest takozvanog telećeg ludila. Pojedina lica kupovala su spornu materiju i koristila je u ishrani tovnih životinja u tolikim količinama, da je gotovo izvesno da je kod potrošača već došlo do komplikacija sa zdravljem. .

Ceo slučaj je otkriven tokom službene kontrole veterinarske inspekcije, koja je ušla u nelegalno skladište novosadskog giganta „Matijević" i zatekla 76.800 kilograma prerađenog životinjskog proteina (koštanog brašna), materije koja je prema domaćim ali i inostranim propisima zabranjena u ishrani tovnih životinja. Inspekcijski postupak je pokazao da je „Prekon" supstancu prodavao neregistrovanim licima, bez izdavanja priznanica, a kasnijom istragom je ustanovljeno da su pojedini uzgajivači protein koristili u ishrani tovnog fonda. Ukupno 64 takozvanih džambo vreća koštanog brašna pronađene su u Stajićevu, pokraj Zrenjanina, u skladištu koje nije upisano u Registar odobrenih objekata, koji vodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prema izjavi Slavka Popovića, direktora „Prekona", objekat je korišćen za „privremeno skladištenje prerađenog životinjskog proteina zbog nedostatka magacinskog prostora".

Važećim pravilnikom je propisano da prilikom transporta sekundarnih životinjskih proizvoda moraju da se izdaju potvrde u kojima se između ostalog jasno navodi ko je primalac pošiljke, za šta je namenjena, ali i ono najbitnije - da li je pošiljka opasna po zdravlje ljudi i životinja.

Pretpostavlja se da je vršioc dužnosti Uprave za veterinu, Emina Milakara, na sastancima sa Petrom Matijevićem dogovorila da se njegovi objekti ne kontrolišu, ali da je u jednom trenutku previše pogrešnih ljudi saznalo šta se dešava, pa je sada pokrenuta istraga o celom slučaju. Inače Milakara se pre nekoliko dana "na krv i nož" posvađala sa bivšom načelnicom uprave za veterinu Sanjom Čelebićanin, koja je od nje tražila da je ova vrati na funkciju u Ministarstvu. Emina joj je tom prilikom saopštila da je njen igrač Zoran Ivanović i da nju smatra nepodobnom za bilo koje mesto u Upravi za veterinu. Pod zaštitom Milakare cela Ivanovićeva porodica se uključila u "inspekcijske" poslove. Njegovi majka i otac kontaktiraju sa subjektima koje Uprava treba da kontroliše i predstavljaju se kao ljudi od uticaja. Emina Milakara i Ivanović su duboko zagazili u korupciju i umešani su u aferu sa izvozom pokvarenog mesa u tursku iz fabrike Mitrosrem. Za to meso su veterinarski inspektori odavno utvrdili da je zatrovano i da se mora uništiti, ali nije uništeno jer je vršilac dužnosti direktora uprave za veterinu Emina Milakara, ubedila ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, da postoje oni kojima se to može prodati i koji to mogu pojesti, a da ne umru...

Kako sada stvari stoje, iz ovog i drugih slučajeva za koje se ne zna, stoje ljudi koji se mogu povezati sa bivšom ministarkom poljoprivrede iz nekadašnje stranke G17 Ivanom Dulić Marković, koja je bliska sa ljudima iz stare Klintonove administracije. Oni su na sebe preuzeli obavezu da poremete rusku inicijativu za zbližavanje Srbije i Turske, uz ruski blagoslov, a kako stoje stvari imaju odličnu kontrolu naših službenika-trovača u Ministarstvu poljoprivrede, odnosno u Upravi za veterinu. Instrukcije kako šta raditi u srpskoj veterini iz Američke ambasade donosi izvesni Dejan Milošev, takođe blizak sa Dulićkom.

Emina Milakara i Zoran Ivanović su se veoma zbližili sa Ivanom Dulić, koja je lobirala da se za Sanju Čelebićanin ponovo nađe mesto u Ministarstvu, ali nije očekivala da će se njih dvoje usprotiviti tom predlogu. Dulićka je sada u dobrim odnosima i sa aktuelnim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, u čemu je posredovala Tamara Bošković, načelnik odeljenja za odobravanje i registraciju objekata za proizvodnju, promet i skladištenje hrane i hrane za životinje i veterinarsko javno zdravstvo.

Najnovija prevara koju Nedimovićevi, odnosno Dulićkini kadrovi iz Uprave za veterinu spremaju je takozvana obuka veterinara iz veterinarskih stanica za rad na liniji klanja u klanicama. Ovo je teška prevara jer je u pitanju posao koji treba da rade, veterinarski inspektori, a ne veterinari iz veterinarskih stanica koji su na platnom spisku tih istih klanica...

Usud je i činjenica da će glavni instruktori za vođenje nastave biti službenici Ministarstva Poljoprivrede Srbije, Tamara Bošković i Zoran Ivanović, koji nikada nisu radili u klanici, niti imaju pojma o tome što treba da uče veterinare na tom kursu. To su kadrovi koji ništa ne znaju o svom poslu. Boškovićeva je u ministarstvo došla kao sekretarica Ivane Dulić Marković i nikad nije ništa saznala o veterinarskom poslu, ni pre ni posle toga. Zoran Ivanović je uvek važio za lošeg veterinara i po selima oko Smedereva je vodio priplodnog vepra i seljacima naplaćivao osemenjevanje, a onda ga je jednog dana Demokratska stranka Srbije ubacila u Ministarstvo poljoprivrede...

U ovu ludu priču o obučavanju veterinara za linije klanja umešan je i dekan Veterinarskog fakulteta u Beogradu. On je dao prostorije fakulteta za obuku, a u obuku je osim ministarstva i fakulteta uključeni i Institut za higijenu i tehnologiju mesa, odnosno direktorka Vesna Đorđević. Od kandidata se naplaćuje hiljadu evra odnosno 120.000 dinara, novac se uplaćuje na račun Veterinarskog fakulteta.

Stručnjaci iz EU su već počeli da se raspituju o ovom programu, jer im je nelogično da oni koje klanice plaćaju kao klijente obavljaju i kontrolu da li su životinje zdrave pre klanja, dok bi bilo logično da to rade inspektori, a koje država Srbija, namerno drži vrlo malo zaposlenih, kako bi trovači što lakše izbegavali kontrolu.

Ispostavilo se je muž Vesne Đorđević direktorke instituta, vlasnik i direktor veterinarske stanice Mladenovac i da će njegova stanica zapravo debelo profitirati jer će njihovi veterinari kontrolisati najviše klanica u celoj Srbiji.

Kada je kontrola u pitanju uhapšeni veterinarski inspektor Zečević je u međuvremenu ispričao mnoge interesantne stvari, pa je V.D. direktora uprave za veterinu Emina Milakara doživela nervni slom kada je čula šta je sve ispričao. Zečević je inače bio glavni čovek za uvoz bolesnih junica u Srbiju, a njegov kriminal pokrivala je tada vladajuća Demokratska stranka. On je inače bio poverenik DS, za rašku i dobar prijatelj sa bivšim direktorom uprave Mićovićem, koji je jedan od glavnih osumnjičenih za izvoz otrova iz Srbije. On i Emina su prvo uništili izvoz u Rusiju i EU, a sada to odlično rade i kada je u pitanju izvoz u Tursku. Kako stvari stoje i Izraelci bi trebalo da se pripaze na kontigent živih jaganjaca koji treba da stigne iz Srbije jer su Mićović i Emina i tu počeli da se mešaju. Problem nije samo izvoz iz Srbije, jer se u Srbiju uvozi sve i svašta, a nastavlja se praksa da pojedini uvoznici imaju privilegije, koje im obezbeđuje savetnik u Upravi za veterinu Zoran Marinković. Ko god slučajno planira da uveze hranu kojoj je istekao rok u Srbiju, definitivno mora da se obrati Marinkoviću.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane