Natrag

Tabloid istražuje

Zahvaljujući braći Vučić i njihovim najbližim saradnicima, Srbija je dospela na vrh svetske liste zemalja za pranje para

Terorista sa najvišeg mesta

Sadašnja vlast je ovu nesrećnu i opljačkanu državu dovela na sam vrh crne liste zemalja koje peru novac i pomažu finansiranje terorizma, a koju sastavlja zvanični organ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Pre dve godine je jedna druga organizacija pri Savetu Evrope upozoravala kako su srpske vlasti nezainteresovane za sprečavanje pranja novca, što je bio i stav američkog Stejt dipartmenta od prošle godine. U pokušaju da spreči donošenje odluke o stavljanju na crnu listu, sadašnja vlast je čvrsto obećala tesnu saradnju sa međunarodnim institucijama koje se bore protiv pranja para, ali joj niko u svetu više ne veruje, jer su Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici poznati po olakom davanju obećanja koja nikada ne ispune.

Milan Malenović

Šta sve povezuje Alfreda Guzenbauera, Romana Prodija, Sinišu Malog i Aleksandra Vlahovića? Svi oni su bili, a neki još uvek jesu političari visokog ranga i svi su bliski sa Aleksandrom Vučićem. I svi oni su umešani u afere pranja para, veoma često sarađujući međusobno. Čitav niz zvaničnih domaćih i stranih dokumenata ovo potvrđuje.

Sredinom marta meseca 2017. godine, američki Stejt dipartment (Ministarstvo spoljnih poslova) stavio je Srbiju na listu vodećih država u kojima se vrši pranje novca. U tom trenutku, težište je bilo stavljeno na novac dobijen od transfera droge. Ujedinjene nacije su prethodno bile objavile kako se između 50 i 60 tona heroina godišnje „prošvercuje" preko Srbije, odnosno prebaci uz znanje, a neretko i aktivnu pomoć ovdašnjih vlasti.

U međuvremenu je istraga ovih optužbi dignuta na daleko viši nivo...

U pomenutom izveštaju Stejt dipartmenta se tvrdi kako su „vlasti Srbije bile spremne na saradnju i pružale neophodne informacije". Međutim, nekoliko redova niže, autori demantuju sami sebe tvrdnjom kako je za kraj 2016. godine bilo predviđeno donošenje novog zakona o sprečavanju pranja novca, ali da se u trenutku predaje izveštaja (13. mart 2017.) još uvek ne zna status zakonske inicijative?!? Ako su srpske vlasti „bile spremne na saradnju", zbog čega američke istražitelje nisu obavestili kako predlog zakona nije ušao u skupštinsku proceduru, što se nije desilo ni do dana kada nastaje ovaj tekst?

Kako su američki istražni organi, očigledno, dosegli svoj limit, na scenu je stupila međudržavna organizacija Financial Action Task Force (on Money Laundering), odnosno Radna grupa za finansijsko delovanje (protiv pranja novca), skraćeno FATF koja je osnovana u junu 1989. u Parizu, na sastanku šefova država i vlada grupe G7 (sedam najrazvijenijih zemalja zapadnog sveta: SAD, Velika Britanija, Japan, Francuska, Nemačka, Italija i Španija) i predsednika Evropske komisije, ali deluje kao organ Organizacije za saradnju i razvoj (OECD). Ovu organizaciju (FATF) sačinjava trenutno 35 zemalja i dve međunarodne organizacije.

Srbija nije članica FATF-e, već regionalne organizacije „Moneyval" koja je ustrojena po ugledu na FATF-u, koja u svojim odlukama reflektuje izveštaje „Moneyval"-a

FATF je 23. februara 2018. izdala saopštenje po kome je Srbija jedna od 11 zemalja sveta koje stoje na vrhu crne liste država preko kojih se peru pare i finansira međunarodni terorizam. U istom izveštaju se napominje kako je Bosna i Hercegovina skinuta sa liste pojačano nadziranih zemalja od strane FATF-e, na koju je dospela u martu 2017, kada i Srbija.

Osim naše zemlje, na pomenutoj crnoj listi su: Etiopija, Irak, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis, Vanuatu i Jemen. Razlog zbog koga smo ovako visoko pozicionirani u negativnom smislu, jeste taj da je srpska Vlada tek u februaru mesecu 2018. zvanično pristala na tešnju saradnju sa FATF-om i „Moneyval"-om u vezi sprečavanja pranja para, kada su obelodanjene razmere kriminalnih aktivnosti koje vrši i pomaže aktuelna vlast.

Srbija je, sudeći prema onome što može da se zaključi iz kratkog obrazloženja dostupnog javnosti, do početka ove godine primenjivala neka svoja rešenja koja nisu sprečavala pranje para, već su ga često i podsticala. Tako, na primer, na strani 6 (od 217) izveštaja „Moneyval"-a iz 2016. godine, navodi se kako „srpske vlasti razumeju neke od rizika pranja novca". Ključna reč ovde je „neke" - vlada, očigledno, selektivno posmatra opasnost od ove pojave. Neki slučajevi pranja para su vlastima itekako korisni.

Na strani 7 pomenutog izveštaja iz 2016. kaže se kako većina onih koji peru pare nema čega da se plaši u Srbiji jer, kako proizilazi iz teksta, njih štiti vlast.

Okosnica borbe protiv pranja para trebalo bi da predstavlja Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN), ali je ona potpuno nemoćna, čak i u onim slučajevima gde sprovede uspešnu istragu. To proizilazi iz izveštaja međunarodnog „Projekta za prijavljivanje organizovanog kriminala i korupcije" (Organized Crime and Corruption Reporting Project - OCCRP) od 27. februara ove godine, koji se poziva na stav Evropske komisije zauzet neposredno posle pristizanja izveštaja FATF-e od 23. februara.

Evropska komisija je tada ponovo snažno pozvala srpske vlasti da spreče mešanje političara u rad sudova i državnih institucija koje se bave sprečavanjem pranja novca i borbom protiv korupcije. To je, u suštini, pooštreni stav Evropske komisije iz 2016, nastao posle izveštaja „Moneyval"-a načinjenim nakon poslednje dubinske provere stanja u Srbiji.

OCCRP sa svoje strane tvrdi kako je jedan od generatora pranja para, moguće i najvažniji, projekat „Beograd na vodi" i tu dolazimo do četvorke pomenute na početku teksta.

S obzirom da većim delom prenosi istraživanja novinara Magazina Tabloid (bez citiranja izvora) OCCRP prstom upire na Sinišu Malog, gradonačelnika Beograda, koji je direktna veza između Aleksandra Vučića i pomenutog projekta pranja para.

USPN je u novembru 2016. utvrdila kako Mali raspolaže sa 42 bankovna računa na svoje ime, ime svoje tadašnje supruge i dvoje maloletne dece. Takođe je utvrđeno kako ima ovlašćenje za još najmanje dva računa za firme registrovane pod tuđim imenom, odnosno privatne osobe. Jedna od tih osoba je arhitekta Boško Urošević, koji se dovodi u vezu sa kompanijom GTC, koja, na od njega kupljenom zemljištu, gradi šoping centar vredan 100 miliona evra. Ono što je protivzakonito u ovome jeste da je Siniša Mali stekao punomoć nad računom otvorenim u Telenor banci koja je sa radom počela tek septembra 2014, odnosno punih pola godine nakon što je Mali postao gradonačelnik Beograda! Zbog toga je on bio dužan da ovo prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije i od nje dobije dozvolu, a što nije učinio.

USPN je takođe utvrdila kako je Mali samom sebi za pola miliona evra prodao svoje sopstveno preduzeće. Naime, shodno zakonu, on je po stupanju na funkciju gradonačelnika Beograda morao da se odrekne vlasništva u kompanijama, što je on i učinio prodavši preduzeću sa Kipra preduzeće koje je do tada imao u Srbiji. OCCRP je, međutim, došao do dokumenata koja dokazuju da i iza kiparske kompanije stoji Siniša Mali, koji je, na taj način, ne samo protivzakonito nastavio da bude vlasnik domaće firme, već je istovremeno oprao i pola miliona evra stečenih na nezakonit način, koje je posle prikazao kao dobit iz „legalnog" posla.

USPN je zbog svega navedenog tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv Siniše Malog koja je rekordnom brzinom odbačena zbog, navodnog, nedostatka dokaza.

Siniša Mali u finansijskom i „peračkom" smislu pripada grupi okupljenoj oko Aleksandra Vučića, koji zvanično ni sa čim nema veze, a koju predvodi kriminalni guru i Vučićev savetnik Alfred Guzenbauer. U knjizi Roberta Krihbaumera „Es reicht - Regierung Gusenbauer - Molterer" („Sada je dosta - vlada Guzenbauera i Molterera") na skoro hiljadu strana opisuje se kriminal nekadašnjeg austrijskog kancelara.

Na strani 445, fusnota 813, u poglavlju posvećenom pljački „Hypo Alpe-Adria" banke, daje se primer dodele jednog kredita koji je predstavljen kao model po kome su konstantno izvlačene pare iz pomenute banke.

Radi se o „pozajmici", koja nikada nije vraćena, kiparskoj firmi „Enthusa" u visini od 18,88 miliona evra. Aleksandar Vlahović, Danko Đunić i Dragan Lazarević su u pomenutom preduzeću imali većinski udeo, dok su dva austrijska državljana imala ostatak vlasništva. Po krivičnoj prijavi podnetoj tužilaštvu u Klagenfurtu maja 2015. novac je trebalo da posluži za kupovinu nekog zemljišta u Beogradu koje bi, zatim, bilo prenamenjeno u građevinsko i tako steklo daleko veću vrednost. Samo petina „kredita" je utrošena u te svrhe, dok je ostatak završio na računima vlasnika „Enthuse", najvećim delom onih u vlasništvu trojke iz Srbije.

Po modelu „Enthuse" danas se novac pljačka i pere preko projekta „Beograd na vodi", za koji su Magazin Tabloid, a posle njega i OCCRP, dokazali kako on predstavlja glavni kanal preko koga se finansiraju bliskoistočni teroristi, što je jedan od osnovnih razloga zbog koga smo na vrhu crne liste FATF-e.

Aleksandar Vlahović je, isto kao i Guzenbauer i Mali, u jednom trenutku bio zvanični savetnik Aleksandra Vučića. Njih trojica su srpskog premijera, a sada predsednika, mogli samo da savetuju kako se krade i pere novac.

Tal Zilberštajn i njegov partner Beni Štajnmec su 2017. u okviru istrage rumunske Agencije za borbu protiv korupcije uhapšeni u Izraelu. Navodno su Rumuniju oštetili za 150 miliona evra mešetareći sa nekretninama po modelu „Enthusa". Obojica su bili savetnici austrijske stranke SPO dok joj je na čelu bio Guzenbauer, koji figurira i kao direktor u velikom broju njihovih kompanija. Štajnmec je, uz to, novac ulagao preko austrijskog mogula nekretninama Renea Benka, čiji je savetnik bio - Guzenbauer.

Američki FBI je svojevremeno utvrdio kako je izvesni Pol Manafort od bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča dobijao milionske sume kako bi podmitio evropske i američke političare da mu daju podršku. Na spisku podmićenih se, prema portalu „Politico", nalazi i Guzenbauerovo ime. On je ovo negirao, ali veoma neubedljivo. Naime, on tvrdi kako novac za Ukrajinu nije dobio od Manaforta, već kao savetnik (opet ta funkcija) i to od jedne britanske firme čijeg se ni imena ne seća!?!

Američka lobistička agencija „Mercury Public Affairs LLC" je shodno američkom zakonu objavila kako je Guzenbauer u maju 2013. imao više sastanaka sa kongresmenima u Vašingtonu. Troškove je platila belgijska organizacija „European Centre for a Modern Ukraine" ("Evropski centar za modernu Ukrajinu"), koja dokazano radi za Janukoviča. Tim susretima je prisustvovao i Romano Prodi, još jedan od savetnika Aleksandra Vučića.

Na ovaj način je posredno dokazano i da je FBI bio u pravu kada je tvrdio da je Guzenbauer nezakonito dobio novac da lobira za Janukovičevu partiju. Isti scenario se dešava i sada sa Vučićem, budući da je bivši austrijski kancelar poznat po tome da jednom isprobani model stalno primenjuje (videti slučaj „Enthusa").

Guzenbauerova uloga u Srbiji je ne samo da formira i usavrši način pranja para, već i da koristeći svoja poznanstva lobira da Vučić i njegova kamarila ne budu odmah uhapšeni. Sve to, kroz budžet i parafiskalne namete, plaća ovdašnji narod.

Sve je ovo poznato i FATF-i i američkom Stejt dipartmentu, zbog čega smo kod oba na crnim listama. Činjenica da smo nedavno dospeli među još deset najozloglašenijih zemalja za pranje novca i finansiranje terorizma, znači da smo na samo korak od međunarodnih sankcija od kojih je ona najblaža isključenje iz međunarodnih novčanih transakcija.

Ovo direktno i nedvosmisleno potvrđuje izveštaj „Moneyval"-a iz 2016. godine, koji na samom vrhu strane 7 upozorava: „Srpske vlasti nisu bile efikasne u istrazi pranja novca, kao i suđenju i kažnjavanju počinilaca. Rezultati ne odgovaraju riziku sa kojim se suočava Srbija."

Oprani novac stečen kriminalom i korupcijom, po tvrdnjama istražitelja Ujedinjenih nacija, kada bi bio vraćen u legalne tokove iznosio bi pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

A 1. Pranje u prljavoj vodi

U svom izveštaju iz marta 2017. Stejt dipartment (američko ministarstvo spoljnih poslova) tvrdi kako „Srbija ne doseže ni minimalne standarde borbe protiv šverca ljudi (trafiking)". U to vreme je Magazin Tabloid pisao kako braća Aleksandar i Andrej Vučić za pozamašnu svotu pomažu „migrantima" da se dočepaju Zapada, a kako preduzeće u vlasništvu ministra Aleksandra Vulina za novac dobijen iz budžeta prebacuje migrante sa jedne na drugu stranu Srbije.

Izveštaj „Moneyval"-a iz 2016, koji su u svojim daljim istragama koristili istražitelji Evropske komisije, jasno prikazuje kako su srpske vlasti na rečima svesne opasnosti koja državi preti od terorizma, ali da uopšte ništa ozbiljno ne čine kako bi sprečile njegovo finansiranje.

U svom kratkom javnom obrazloženju stavljanja Srbije na vrh crne liste zemalja koje peru pare i finansiraju teroriste, FATF 23. februara 2018. taksativno navodi sedam uslova koje Srbija mora da ispuni kako bi bila skinuta sa liste.

Tekst ovako glasi: "...U februaru 2018. godine, Srbija je izjavila da će ostvariti političku predanost na visokom nivou kako bi radila s FATF-om i MONEYVAL-om i ojačala efikasnost svog režima AML / CFT (sprečavanje pranja para / borba protiv finansiranja terorizma) i rešila sve sa tim povezane tehničke nedostatke. Srbija će raditi na sprovođenju akcionog plana za postizanje tih ciljeva, uključujući: (1) ažuriranje NRA-a radi boljeg razumevanja ključnih rizika; (2) podvrgavanje nadzoru pravnika, notara i kazina; sprovođenje nadzora na riziku od AML / CFT baziranih poslova i povećanje resursa nadzornog osoblja u skladu sa sektorskim rizicima; (3) sprovođenjem mera vezanih uz CDD, politički izloženih osoba i prenosa poruka u skladu s FATF standardima; (4) uspostava uspešnog mehanizma za osiguranje pravovremenog pristupa korisnim podacima o pravu vlasništva nad pravnim licima i okvir koji osigurava da su takve informacije primerene, tačne i aktuelne; (5) osiguranje adekvatne i efikasne istrage i kaznenog gonjenja treće strae smernica organima za izveštavanje i preduzimanje odgovarajućih mera za neprofitne organizacije u skladu s pristupom koji se temelji na riziku; i (7) osiguravanje sprovođenja bez odlaganja ciljanih finansijskih sankcija vezanih za finansiranje proliferacije...."

Pored ispunjavanja ovih sedam uslova OCCRP od FATF-e traži da Srbiju uslovi i davanjem kompletnih podataka u vezi sa projektom „Beograd na vodi", posebno onih u vezi sa noćnim rušenjem u Savamali. Nemoguće je, tvrdi se, da policija nekažnjeno ignoriše zahteve tužilaštva o sprovođenju određenih istražnih radnji. Ovo je više nego jasan dokaz tvrdnji kako se upravo preko ovog projekta peru pare namenjene finansiranju terorističkih organizacija, ali i bogaćenju ljudi na vrhu vlasti. FATF u internim dokumentima potvrđuje kako će ovom slučaju, kao i celom projektu „Beograd na vodi", posvetiti posebnu pažnju.

A 2. Uvek u kriminalnom vrhu

FATF (Financial Action Task Force /on Money Laundering/, odnosno Radna grupa za finansijsko delovanje /protiv pranja novca) osnovana je na sastanku Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Parizu juna 1989. sa ograničenim trajanjem. Poslednji put je njen rad produžen aprila 2012. i sada važi do 31. decembra 2020. godine

Od početka rada organizacija je izdala 40 predloga, a posle 11. septembra 2001. još devet posebna predloga za borbu protiv finansiranja terorizma. Savet bezbednosti UN je ove predloge prihvatio kao međunarodno važeće standarde, iako nisu neposredno primenjivi zakoni.

Od juna 2000. FATF objavljuje takozvanu NCCT listu, odnosno spisak zemalja i teritorija koje ili odbijaju saradnju ili odbijaju primenu izdatih preporuka, odnosno donošenje zakona i njihovu primenu u borbi protiv pranja para i finansiranja terorizma. Na vrhu te liste od skora se nalazi i Srbija. Kako bi se obezbedila primena standarda FATF-e i u zemljama koje nisu članice OECD-a osnovane su regionalne organizacije koje svoje izveštaje predaju FATF-i

Srbija je članica „Moneyval"-a, odnosno pod njegovim nadzorom. To je ekspertska grupa pri Savetu Evrope osnovana 1997. po standardima FATF-e da bi nadzirala primenu preporuka u vezi sprečavanja pranja para i finansiranja terorizma. Istražitelji "Moneyvala"-a rade i na terenu, odnosno sprovode istrage u vezi novčanih tokova.

A 3. I Makedonci peru novac preko Srbije

U svom izveštaju iz 2016. "Moneyval" precizno navodi razloge koji su ga doveli do zaključka da se Srbija slabo ili uopšte ne bori protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Između ostalog, na strani sedam se tvrdi kako realno ne postoji rizik od oduzimanja imovine stečene kriminalom. Tu se misli na nepostojanje Zakona o poreklu imovine čije donošenje uspešno godinama blokiraju Aleksandar Vučić i kamarila okupljena oko njega, jer bi i oni mogli i morali da dođu pod njegov udar.

Na istoj strani se u sledećem stavu tvrdi kako je u Srbiji do tada pokrenut samo jedan sudski postupak u vezi sumnje na finansiranje terorizma, ali da ni u njemu nije doneta presuda.

U obrazloženju odluke FATF-e od 23. februara 2018. da se Srbija stavi na vrh crne liste, koje nije dostupno javnosti, između ostalih dokaza kako je sam vrh vlasti uključen u pranje novca navodi se: brojni računi Siniše Malog i odbijanje tužilaštva da sprovede istragu u vezi toga, slučaj ilegalnog unosa 200.000 evra u zemlju kojima je ministar Aleksandar Vulin platio stan i odbijanje državnih vlasti da sprovedu istragu, slučaj firmi u poreskim rajevima, slučaj grčke kompanije "Aktor" sa kojom je ministarka Zorana Mihajlović potpisala ugovor o izvođenju radova na Koridoru 10 iako se u tom trenutku protiv kompanije vodila istraga po optužbama za pranje para, angažovanje za "savetnike" Aleksandra Vučića ljudi koji su osumnjičeni za pranje para i davanje, odnosno primanje mita, zvanična istraga sprovedena u Makedoniji kojom je potvrđeno da veliki broj tamošnjih političara i mafijaša novac pere preko Srbije...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane