Natrag

Beli kriminal

Zapis iz bolničke sobe Kliničkog centra Srbije

Umiranje pod ključem

U januaru je ministar Zlatibor Lončar najavio kako će Srbija u zdravstvu za tri godine biti lider u regionu. Kako to „liderstvo" izgleda vidi se i iz primera Urgentnog centra u Beogradu, u kome po dva pacijenta dele jedan krevet i to ako imaju sreće, inače leže na podu. Ko ustane da ide u toalet, taj je izgubio krevet. Da bi bili zadržani na lečenju svi moraju da imaju neku vezu, čak i hitni slučajevi kojima se u protivnom hospitalizacija zakazuje tek za četiri meseca, a na hitne operacije čekaju „samo" 13 meseci.

Milan Malenović

Sve je počelo na Veliku subotu, 7. aprila, kada sam imao snažno gušenje i pozvao Hitnu pomoć. Doktorka koja je ubrzo stigla konstatovala je da imam vodu u plućima, kao i naslage vode u nogama. Bilo je očigledno da mi je srce do te mere oslabilo da više nije moguća normalna cirkulacija. Doktorka je predložila da posle praznika dođem u Urgentni centar, jer moj slučaj, navodno, nije toliko hitan. Napisala mi je i odgovarajući uput i otišla.

Odmah posle praznika, 12. aprila odlazim sa uputom (na kome je samo pisalo „Kardiologija") u Urgentni centar u takozvanom Krugu bolnice u Beogradu i posle šetanja od jednih do drugih konačno me na pregled prima doktorka, kardiolog u Kliničkom centru Srbije koja me obaveštava da sa uputom ja nisam hitan slučaj, niti da ona sme urgentno da me hospitalizuje, već da može da mi da prvi slobodni termin za ležanje i lečenje, a to je 31. avgust!?! Hitni slučajevi u naprednjačkoj Srbiji na hospitalizaciju čekaju „samo" četiri meseca i neki dan.

U subotu 14. aprila u posetu mi ujutro dolazi prijatelj koji me ubeđuje da pozovem hitnu pomoć, jer sam sav naduven. Konačno pristajem. Sa druge strane se javlja ženski glas koji tvrdi da ja nikako ne mogu da imam vodu u plućima, između ostalog, jer me u tom slučaju prethodne subote njena koleginica ne bi ostavila u kući, već bi me odmah prebacila u bolnicu. Posle izvesnog ubeđivanja gospođa pristaje da pošalje vozilo.

Doktorka koja je tada došla detaljno me je pregledala i počela da se hvata za glavu. „...Koleginicu koja vas je u ovakvom stanju ostavila u kući, trebalo bi uhapsiti, ili bar najuriti iz službe", kaže ona. Dok smo kombijem Hitne pomoći išli ka Urgentnom centru, ona mi objašnjava kako ja kao šećeraš ne moram da osetim bolove pri infarktu, a da EKG zbog ranijih infarkta i poremećenog rada srca može da pokaže pogrešne rezultate. A tu je još, što je i ona konstatovala, voda u plućima koja mi ne dozvoljava da dišem. U takvim situacijama jedino rešenje je uzimanje uzorka krvi koji može u laboratoriji da pokaže da li mi predstoji infarkt ili ne.

Inače, prvi put sam gušenje ove vrste imao u leto 2015. kada sam bio u kućnom pritvoru zbog navodnih pretnji Aleksandru Vučiću. Došla je ekipa Hitne pomoći, ali su me samo pogledali (ni EKG nisu ljudski odradili) i pobegli glavom bez obzira kada su videli nanogicu (valjda su pomislili da sam neki serijski ubica ili šta već).

Ovog puta me smeštaju u Opservaciju, sobu u kojoj pacijenti leže, a sestre ih gledaju. I to je to. Kada sam stigao dobio sam krevet samo za sebe. Onda su me poslali na rentgen da snimim pluća. Kada sam se vratio, svi su kreveti bili zauzeti, pa su me smestili pored drugog pacijenta. U međuvremenu u svim krevetima su bila po dva pacijenta/pacijentkinje, a za neke nije bilo mesta pa su sedeli u invalidskim kolicima (dok ona u toku dana nisu nestala) ili stajali. Ja bukvalno nisam smeo ni u toalet da odem u strahu da ću tako da izgubim i tu jednu polovinu kreveta koju sam koristio. A primao sam diuretike (lekovi za izmokravanje). Ćutim i trpim, jer sam već imao priliku da posle jednog povratka iz WC-a zateknem sve krevete dupke pune, pa sam desetak minuta stajao.

Da bi malo smanjili pritisak na Opservaciju internog, gde sam se nalazio, lekari svakoga koga mogu šalju na drugo odeljenje. Jedna se žena požalila na tegobe sa srcem, ali i sa želucem. Odmah je prebačena na gastro-odeljenje. Mene bi prebacili na pulmologiju, da se nije pojavi kolega Glamočanin, koji se legitimisao kao jedan od urednika u Magazinu Tabloid, a mene je predstavio kao zamenika glavnog urednika. Posle toga lekarima nije više bilo svejedno - plaše se javne osude.

Do dolaska kolege lekari su mi govorili kako ću još kratko vreme ostati na posmatranju, a da ću zatim biti pušten na kućno lečenje. Vikend je, govorili su mi, kada nema otpuštanja sa odeljenja, jedino ako neko umre oslobodiće se krevet u, inače, prepunim sobama. Kada su saznali ko sam, odjednom se „pojavio" prazan krevet na Internom „B". Jadna je država u kojoj vam treba veza i za urgentni centar.

Ja sam u Opservaciji još i dobro prošao. Kasnije mi je u sobu došao čovek koji je na tom odeljenju proveo više od 24 sata, jer nije bilo kreveta na odeljenjima (bar su mu tako govorili). Za one koji ne znaju: na Opservaciji ne primate nikakve obroke, već jedete ono što vam donesu rođaci i prijatelji, ako ih imate u Beogradu. Pomenuti čovek ih nije imao.

Interno „B" u ulici Dr Subotića 13 je, verovatno, poslednje bolničko odeljenje u kome se još primenjuju neka pravila preuzeta iz zatvora. Iako je predviđeno da u njemu leže lakši slučajevi, izlazak pacijenata je najstrože zabranjen, a ulazna vrata su skoro stalno zaključana.

Na Drugoj hirurškoj, gde je kardiologija za daleko teže slučajeve, vrata se niti zaključavaju, niti se bolesnicima oduzima mogućnost šetnje na svežem vazduhu. Ono što je poseban dodatak na sve ovo je činjenica kako je poludeli ministar zdravlja Zlatibor Lončar krajem decembra 2017. proglasio epidemiju malih boinja, koja još uvek traje. Za vreme epidemije posete bolnicam i zatvorima su strogo zabranjene.

Koliko mi je pozmato, takozvani Centralni zatvor u Beogradu se ovoga ne pridržava, a slično postupaju i drugi zatvori u Srbiji. Interno „B" je veći katolik od pape, tako da su posete već skoro pet meseci - zabranjene. Niti pacijenti smeju da izađu, niti posetioci smeju da im dođu.

Istini za volju, većina portira dozvoljava posetiocima ulazak, ako kažu da ne idu u posetu već samo da predaju paket koji su poneli. Meni je, međutim, prvog dana i to bilo uskraćeno. Prijatelj koga sam zamolio da mi od kuće donese stvari neophodne za bolnicu (između ostalih i lekove koji su mi potrebni, a kojih nema u bolnici) nije smeo da uđe u zgradu. Kada sam ja sišao da preuzmem paket od njega, kerber na ulazu me je prijavio dežurnom tehničaru koji mi je zapretio izbacivanjem iz bolnice, ako to još jednom uradim.

Kardiologija III (zvaničan naziv) jedinstvena je i po tome što pacijenti odleljenja Intenzivne nege koriste WC koji je 10 metara udaljen od njihove sobe (na svim intenzivnim negama pacijentima je najstrože zabranjeno da uopšte napuštaju krevet). Jedinstvena je i po tome što pacijentima preti video nadzor i u toaletu (u stilu „ponašajte se pristojno, sve se snima", što i stoji na jednom obaveštenju okačenom na vratima WC-a).

Poznato je da oni koji imaju dobre veze i dosta para suđenja izbegavaju tako što leže u bolnici, iako nisu bolesni. U slučaju Interno „B" jedino još nisam uspeo da saznam ko ih tu drži: da li načelnik prof. dr Dragan Simić ili direktor kardiologije Kliničkog centra Srbije ili sam direktor Kliničkog centra dr Milika Ašanin. Da se radi o posebnim „pacijentima" lako je utvrditi već po njihovom ponašanju, ali i po tome što, uglavnom, nemaju nikakve preglede i kontrole.

Kombi koji pacijente razvozi po dosta prostranom Krugu bolnice liči na vozilo koje je sa srpskom vojskom prošlo albansku Golgotu u Prvom svetskom ratu. Pacijenti u njemu sede ili na klupici koja se raspada ili na jedinom sedištu koje je još u funkciji ili na podu. Pojedini stoje. Prozori ne mogu da se otvore, a ventilacija ne radi. Bolje da ne zamišljamo kako je u njemu u avgustu kada se vozi desetak pacijenata.

Grupu od nas 11 pacijenata i dve sestre ova skalamerija je 23. aprila odvezla do nekih 250 metara udaljene zgrade Kliničkog centra. Išli smo na različita odeljenja, a ja i gospođa koji smo zajedno imali razgovor sa kardio-hirurgom odlučili smo da se sami vratimo pešice. Lagana šetnja od dvadesetak minuta.

Oni koji su hteli da se vrate kombijem čekali su isti više od tri sata i na odeljenje su stigli u vreme večere. Ručak su propustili.

Kod kardio-hirurga me je čekalo iznenađenje. Nekoliko dana pre toga je načelnih dr Simić tvrdio kako mogu da dobijem termin za operaciju „već" u julu (znači za tri meseca). Dobio sam termin za 21. maj 2019, odnosno za 13 meseci!?! Nisam jedini - isto su prošli i svi ostali koji bi da srce operišu u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

Gužve su, između ostalog, velike i jer Klinički centar u Nišu nije proradio punim kapacitetom. Jedan pacijent, koga sam zatekao kada sam došao u sobu, bio je iz Niša i na moje pitanje zašto je dolazio čak u Beograd, kada ima novu kliniku u svom gradu, odgovorio mi je: „Što ti ne ideš tamo da se lečiš?" Onda mi je objasnio kako još oko četvrtine te građevine (koju je Aleksandar Vučić čak dva puta svečano puštao u rad) uopšte još nije ni okrečeno i kako se većina lekara još obučava za rad na novim uređajima. Sve u svemu, Klinički centar radi sa manje od 50 odsto kapaciteta, tako da mnogi pacijenti i dalje moraju da dolaze u Beograd.

Konačni šok je usledio kada sam trebao da platim participaciju od 50 dinara po danu, kako bih dobio otpusnu listu. Odbio sam da platim i ipak dobio dokumenta potrebna za dalje lečenje. To me je podsetilo na doživljaj moje starije ćerke koja je pre nekoliko godina, neposredno pred porođaj otišla u Dom zdravlja u Siminoj ulici da kao privatni pacijent (pošto ima inostrano privatno osiguranje) odradi neke preglede. Službenica na šalteru joj je rekla da tako nešto nije moguće, a na primedbu moje ćerke da je htela da na taj način popuni naš budžet za zdravstvo dobila je odgovor: „...Budžet popunjavamo participacijama"!?

Naravno, kada bi državne zdravstvene ustanove primale i privatne pacijente, privatne klinike i ambulante bi ostale bez dela prihoda, pa ne bi mogli da isplaćuju reket ministru Lončaru.

U januaru je ministar Zlatibor Lončar najavio kako će Srbija u zdravstvu za tri godine biti lider u regionu. Kako to „liderstvo" izgleda vidi se i iz primera Urgentnog centra u Beogradu, u kome po dva pacijenta dele jedan krevet i to ako imaju sreće, inače leže na podu. Ko ustane da ide u toalet, taj je izgubio krevet. Da bi bili zadržani na lečenju svi moraju da imaju neku vezu, čak i hitni slučajevi kojima se u protivnom hospitalizacija zakazuje tek za četiri meseca, a na hitne operacije čekaju „samo" 13 meseci.

Novi Sad: Vojna bolnica pred prinudnom upravom

Bratoljubov rukoljub

Ovih dana je poknenuta široka akcija otkrivanja i hapšenja odgovornih za razne mahinacije u vojnom sektoru koji je donedavno bio nalik svetoj kravi. Do sada je situacija bila takva, da kada bi se otkrila neka nepravilnost akter bi se ekspresno slao u penziju ili bi se, kakve li ironije, popeo stepenicu više u vojnoj hijerarhiji. Takvih slučajeva je bilo dosta. Ali situacija se izgleda sada znatno menja. Upravo su usledila brzopotezna i efikasna hapšenja u Vojnoj bolnici u Nišu, na VMA, sledeći na redu prema logici stvari je Vojna bolnica u Novom Sadu. Zašto prema logici stvari? Odgovor je jednostavan.Pismo koje smo dobili sve objašnjava

......

Naime, pored upozorenja u više navrata da se u Vojnoj bolnici u Novom Sadu dešavaju nezakonite radnje pod komandom pukovnika Bratoljuba Brkljače, do sada se ništa nije godinama preduzimalo. Ova nekada ugledna vojna zdravstvena ustanova je maltene pred prinudnom upravom ili pred zatvaranjem!

Na čelu ustanove je već godinama pukovnik Bratoljub Brkljača. O kakvom se nesposobnom, arogantnom pa i komičnom čoveku radi, navešćemo nekoliko zanimljivih i impresivnih primera, gde je ovaj čovek bio u glavnoj ulozi. Prvi primer je nedavno održano obeležavanje 250. godišnjice Vojne bolnice iz Petrovaradina. Neko je trebao reagovati na ovu skandaloznu predstavu. Ministar je bio na istoj i gledajući koliko ga je sve „impresioniralo" nije bio zadovoljan.

Iza sledi priča o aktuelnoj atmosferi u Vojnoj bolnici kome je kumovalo nespretno i neodgovorno rukovođenje i komandovanje pukovnika Brkljače. Navešćemo u prilog ove konstatacije više argumenata.

Naime, nedavno je u predivnoj Sali Novosadskog sajma održana, nazovi proslava 250 godišnjica Vojnomedicinskoj centra, od pre izvesnog vremena je zvaničan naziv Vojna bolnica - Novi Sad. Očekivalo se da će ovaj značajan datum i istoriji biti obeležen na pravi, svečani način kako i dolikuje ustanovi koja postoji 250 godina. Umesto proslave jednog važnog datuma u istoriji vojnog zdravstva održana je cirkusijada. Glavni režiser ovde cirkusijade je čovek koji je, dugo godina na čelu bolnice, zahvaljujući svojim vezama i vezicama upravo pukovnik Bratoljub Brkljača. Ničemu ostalom. Pitanje je da li bi sa svojom diplomom mogao uopšte i biti upravnik bolnice, ambulante da, jer je specijalista opšte medicine. Očekivalo se, kao što to često biva na ovakvim skupovima da se nešto pametno čuje ali i da se proslavi taj jubilej. Sva istorija vojne bolnice verovali ili ne, prema očevicima stala je u tri (3) slajda!? Prvi slajd je nosio naslov: Vojnomedicinskoj centar. Drugi slajd je bila slika neugledne kapije Vojne bolnice i treći slajd fotografija statue koja se nalazi u krugu bolnice i ništa više!? Sve ostalo je bio govor, ako bi se uopšte moglo nazvati trabunjanje upravnika Bratislava Brkljače, tim pojmom. Naravno, slajdovi su se vratili do iznemoglosti celih sat vremena!

Obeležavanju ovako značajnog datuma je više podsećalo na neki insert iz rijalitija programa, jer je celo vreme, tokom prezentacije slajdova, upravnik bolnice držao gipsanu statuu vojnika Živka i pričao nekakvu bajku o njemu. Ko je vojnik iz upravnikove priče to samo on zna. Samo je pesnik znao šta je hteo ovim reći. Kada se taj čin cirkusijade završio upravnik je pozvao četvoro ljudi iz građanstva koji su za nešto zaslužni da im uruči plakete.

Ni sada nam nije jasno zašto su dobili plakete, ali verovatno imaju neke zasluge. Ali ne lezi vraže. Plaketa ni za leka. Kao da su isparile. Dok su tako dobitnici 5 minuta stajali u stavu mirno iz zadnjeg reda, verovatno, neko od potrčkala upravnikovih je dobacio da bi spasio što se može spasiti :" Odoh ja da vidim gde je zapelo"!? Vi nastavite sa prezentacijom. Neki koji su čuli njegov hrapavi glas samo su se zgledali od muke, a ostali su pognuli glave i čekali momenat kad će se spustiti zavesa i kad će jednom da se završi predstava pa da narod razguli po onoj komičnoj poslovici :"Mili moji kud koji"! Svetla tačka u svemu su bili muzičari koji razgalili i relaksirali napetu atmosferu. Reč je uzeo ministar Vulin i sam se našavši u neobranom grožđu i u skladu sa svojom ulogom korektno čestitao godišnjicu i na kraju izlaganja je mrko pogledao upravnika koji se sakrio u svoje sazvežđe i sam se čudio otkud on ovde. Opet je nastupila pauza ko mrtva minuta i tek za oko pola sata dotrčao je sav znojav i iscrpljen onaj potrčkalo i kao maratonac izustio je samo :"Evo plakete! Upravniče bile su u Vašem kabinetu!" i stropoštao se u udobnost fotelje. Podeliše plakete mada su i tu malo pobrkali, ali nećemo cepidlačiti, bezbolno je prošlo. Ministar je kao furija izleteo iz sale, a da figurativno rečeno sarme nije probo. Ostalo je samo društvo malo, ali selekcijom upravnikovih pozivnica odabrano. Uglavnom gosti su bili sastavljeni po kriterijumi samo „moji ljudi" moji poslušnici i poltroni.

Bilo je i onih, ali veoma retkih poštenih, ali celo vreme su se vrpoljili i neugodno se osećali ali eto došli su da ispoštuju datum. Viđeniji ljudi doktori, naučnici koji su dali svoj doprinos bolnici nisu pozvani na ovu cirkusijadu. Tek po koji. I dobro je što je tako. Ko zna možda bi se neko javio za reč i eto još većeg javnog skandala. Ne bi ostali mirni posle nakaradne predstave. Gosti, većinom upravnikovi poslušnici, radnice, čistačice, kuvarice i po koji doktor latili su se đakonija koje su bile planirane za ministra, pa kao na kakvoj srpskoj zabavi navališe ale na iće i piće, da se, što reče upravnik „da se uzme da se ne baca"! Mada je nekima sve preselo i brže bolje su krenuli prema izlazu i da nestanu u mrkloj novosadskoj noći i da što pre zaborave na ovaj nemili događaj. Dakle, ni reči o istorijatu i radu bolnice za tih dva i po veka. O ljudima koji su ponikli u bolnici a danas su neko o nešto u struci i nauci, ni reči. Čak kažu bolje upućeni u radu bolnice, preskočio je ceo vek. Ako bi gledali po rezultatima koji su postignuti za vreme upravljanja bolnicom u vreme pukovnika Brkljače tu i nema šta lepo da se kaže. Ali kad mu se može...Valjda će nadležni u vojsci povesti računa o postavljenjima u ovoj ustanovi koja je očito duboko zakorovila. Drugi dan ljudi ko ljudi, zbijali su šale u vezi 250 godine postojanja ovog centra. Tri slajda odoše u istoriju. Sve će to pokriti ruzmarin, snegovi i šaš. Bilo ne ponovilo se. Zanimljivo da ni štampa nije dala prostora ovoj godišnjici!? Čak ni vojna sredstva informisanja! Pošto je cela cirkusijada prošla, a niko nije čuo za ovu bruku u vezi proslave 250 godišnjice Vojne bolnice, pukovnik je kontaktirao urednike časopisa Odbrana u smislu, kako to oni svakom (!?) daju mesta u časopisu a za njega prostora nema. Oštro je upozoren da se ne meša u izdavačku politiku časopisa a kada bude nešto zanimljivo, naravno, da će dobiti prostor, ali kako sada stvari stoje izgleda, da će pukovnik biti pre gost crne hronike, a ne časopisa Odbrana koji je ugledan časopis i bavi se stručnim saadržajima i za vojsku ozbiljnim pragmatičnim temama. Očito da pukovnik Brkljača nije shvatio narodnu poslovicu čime se budala hvali pošten se stidi. Naravno ne bi trebalo celu vojsku gledati kroz jednog diletanta koga je žuta bujica dovela tu gde mu nije mesto na položaj upravnika VMC. Zar ovakav da vodi Vojnu bolnicu?

U SVAKOM ŽITU IMA KUKOLJA. OVA LAKRDIJA KAO DA JE NAGOVESTILA SVE OSTALO ŠTO SE DESILO I ŠTO SE JOŠ DEŠAVA U OVOJ NEKADA UGLEDNOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI.

Naime, odmah, posle nazovi proslave godišnjice pala je naredba iz vrha vojske da se pretrese rad i ove ustanove. Priča se, u visokim vojnim krugovima, da kada je nedavno uhapšen oficir, lekar u Niškoj bolnici koji je prekršio Hipokratovu zakletvu, da su mnogi zapitkivali da nije uhapšen pukovnik Brkljača!? Narod lepo kaže, gde ima dima tu je i vatre. Kakvo je stanje u vojnoj bolnici danas? Navešćemo samo neke stvari. Narušeni međuljudski odnosi su kulminirali podelom na „moje" ljude i ljude otpadnike (čestite i poštene), bilo je veštačke nestašice lekova, zapošljavanja bez konkursa, loših zdravstvenih usluga, sumnjive nabavke materijala. Niko to nije do sada dirao. Uveliko se prepričavaju ljubavne afere koje se mogu svrstati u kategoriju seksualnog zlostavljanja. Javna je tajna ko s kim na radnom mestu u kojoj sobi i sl. Naravno, jedan od glavnih aktera je i pukovnik Bratoljub Brkljača kome je pre nekoliko godina skrenuta pažnja na ovakvo nemoralno ponašanje. Rečeno je da se urazumi, ali on kao riba se uvek, do sada vešto izmigolji. Po bolnici kola snimak gde on u svojoj kancelariji podiže jednu lepuškastu doktorku koja se grčevito otima i govori joj:"Hoću da vidim da li još mogu"!? Ne želimo da navodimo imena gde i ko s kim da ne bi neke osobe kompromitovali, jer bi to bilo dodatno maltretiranje i traumatiziranje. Ako bude trebalo u sledećem nastavku navešćemo ako zatreba i to. Kada bi soba u desnom krilu zgrade, na spratu znala da priča bio bi to skandal nad skandalima. Poznato je da su neki lekari zbog marifetluka krivično odgovarali. Uglavnom su osuđeni oni koji nisu prošli filter pukovnika Brkljače. Oni koji su mu bili uz skute su se skrili, neki su elegantno uzeli radne knjižice i put pod noge.

Međutim, ovih dana KIG (kriminalna istražna grupa) je došla u posetu upravniku Vojne bolnice pukovniku Bratoljubu Brkljači pravo na vrata. Pokazali su odobrenja za pretres. Upravnik nimalo iznenađen, shvatio je „koliko je sati". Kada ih je video, odmah sa vrata u svom stilu, koji često koristi u komunikaciji sa potčinjenima je odbrusio:" Šta hoćete? Hoćete i ovo malo kadra što je ostalo da mi oterate?!" I pored insistiranja momaka iz kriminalne istražne grupe da je sve lepo napisano od nadležnih organa tj. tužioca da sve piše crno po belom, Brkljača je nastavio u svom stilu. A što ćete četvorica!? Sad ću nazvati gore (misli na nekoga u vrhu vojske). Zvao je ali niko mu se nije javio!? Očigledno pukovniku nema više ko da piše. Izgleda da su pukle veze i vezice i da su oni koji su ga i održavali u životu shvatili da je najbolje skloniti se od ovog čoveka koji bi, dušu dao za kliničku obradu studije slučaja. Po svemu sudeći njegovim marifetlucima dolazi kraj. Naravno za razumeti je ova reakcija na frustraciju čoveka koji je, uvek, kada bi mu neko skrenuo pažnju na nezakonitosti u radu bolnice, se pozivano na nekog svog u vrhu vojske. Naravno, njegovi najbliži su znali da su to sve odbrambeni blef mehanizmi koji su ponekad i palili kod naivnih. Odomaćeno je u društvu, a vojsci pogotovu, kada se neko nađe u škripcu, da se poziva na neke svoje ljude, svog čoveka, svog klasića koji svojim uticajem može da mnoge stvari zaustavi. Tako je često i pukovnik se pozivao na neke „svoje ljude" iz vrha vojske, mada je često to izmišljao da bi zaplašio naivne. Jedno vreme je to bio general Zoran Stanković ministar odbrane, sa kime se, kako se pukovnik Brkljače voleo često da se hvali, družio se od momačkih dana i sl. Kada smo to proveravali sve je to bilo izmišljeno ali je imalo, kod nekih naivnih prilično efekta. Brkljača je u to vreme povremeno čuvao ovce po hercegovačkom kršu, radio kao noćni čuvar na fakultetu u Novom Sadu, pomalo studirao, a Stanković je vredno učio, specijalizirao i dogurao je do doktora nauka a i na drugim poljima postizao rezultate. Trenutno je čovek koji navodno štiti Brkljaču, pukovnik Uglješa Jovičić upravnik vojnog zdravstva na koga se pukovnik Brkljača često oslanja i poziva. Poznavajući ovog čestitog oficira mislimo da je ovo još jedan izanđali blef pukovnika, mada je pikovnika Jovičića pre neki dan uz bratske poljupce i grljenje „preveo žednog preko vode". „Ma sa njim mi je lako"! hvalio se po kuloarima. „Čim sam Uglješu upoznao na studijama znao sam da će daleko dogurati" često govori za njega. Kako se u vrhu vojske mijenjaju položaji uvek pukovnik Brkljača ima „svoga u gori vuka". Sada je aktuelni ministar odbrane Aleksandar Vulin. Prosto neverovatno kakve priče priča, o aktuelnom ministru, pukovnik Brkljača po bolnici. Pre neki dan u društvu njegovih simpatija iz bolnice izreče i ovu laž na račun aktuelnog ministra:„Ljuljao sam ga i držao na krilu"! Kakve li sentimentalnosti! Tek toliko da se zna ako ga neko pipne kakve ima veze u vrhu vojske. Da li mu je menjao pelene ne znamo, ali da preteruje preteruje. Koliko ga ovaj ministar zarezuje videlo se na proslavi Vojne bolnice gde ga je samo pozdravio i hitro uleteo u službenom vozilo nezadovoljan cirkusom predstavom koja nigdje nije objavljena u štampi!? Brkljača se na ovo žestoko ljutio što je ministar zaboravio njegove zasluge dok je ovaj bio u pelenama. Pre neki dan je ministar bio u poseti vojnoj bolnici „čuo je sve med i mleko"o poslovanju a situacija je opšti haos. Čak je na sastanku rekao :"Recite mi gde je ministar bio tri puta? Smo kod nas! Zaboravio je da doda da KIG ne izlazi danima iz bolnice. Pošto je osetio pukovnik da mu se bliži kraj na sve strane traži pomoć. Oko dva sata je presedeo, neki dan, u kabinetu kod Igora Mirovića predsednika Pokrajinske vlade i kukumavčio je i tražio pomoć, zbog određenih pogrešnih, na brzu ruku donesenenih kadrovskih rešenja koji mu dolevaju ulje na vatru u aktuelnom položaju. Kako reče pukovnikovas desna ruka, jedan major, na pitanje našeg saradnika šta mu reče gospodin Mirović odgovorio je lakonski:"Ma odjebo ga u startu"!

Kriminalna istražna grupa je krenula u rasščišćavanju nezakonitosti u maksimalno mogućoj tajnosti, ali teško je u novosadskoj sredini sačuvati informaciju da se svako popodne iznose u policijskom džipu, tovari papira o finansijama, čak po nekoliko tura dnevno i da sve to laganice češljaju, do sitnih sati u komandi KIG-a. Idu toliko daleko i u suštinu stvari, da pozivaju i neke vojne penzionere koji su ako ne imali udela a ono barem imaju zanimljivih informacija o nezakonitostima. Sve što bi moglo mirisati na krivično delo od zloupotrebe ovlašćenja, položaja, sumnjivih nabavki, zaposlenja mimo konkursa itd., SVE se polako odvaja, sortira i pravi se mozaik koji će sve su prilike biti pretočen u optužnicu. Kažu da su angažovani veoma sposobni i nepotkupljii ljudi. Neki podaci procure u javnost i to iz okruženja pukovnikovih saradnika. Na primer, dešavalo se da se čovek operiše od jedne vrste dijagnoze a naplate za drugu jeftiniju. Naravno, sve zavisi u kakvim su rođačkim, interesnim i drugim odnosima sa pukovnikom. Gde je višak para odlazio? Jedan visoki oficir je ove lopovluke opisao na lep način rekavši :"Pukovnik je uzimao jaja ispod kokoške ali zbog neregulisanih pravila u bolnici koji su mu išli na ruku, drugima je stvorio prostor za veće lopovluke"! Ko operiše u operacionoj sali je posebna priča. Nedavno smo razgovarali sa bolesnikom koji već duže vreme krvari posle operacije. Više puta je bio kako ovaj čovek kaže na „remontu" zbog kile. Zna se, takođe, ko pod uticajem alkohola pijan ili mamuran ulazi u operacionu salu. Došli smo do niza imena ali da ne bi ometali istražne organe nećemo iznositi sav prljav veš iz Vojne bolnice. Ustvari sve je ovo što pišemo javna tajna koju pukovnik ne može više da kontroliše jer svaki njegov mig, gest, izjavu, komentar, telefonski razgovor, kretanje pokriva kriminalna istražna grupa, organi bezbednosti i vojna policija. Formira se ceo dosije o upravljanju brodom koji odavno tone. Struktura formacijskih mesta unutar bolnice je takođe adaptirana za mutne radnje. Navešćemo neke nezakonitosti. Do skora je poslove diplomiranog pravnika vodio potpukovnik Medić inače artiljerac!? U jednom slučaju pripremio je papire za tužbu protiv jednog uglednog doktora ali je ovaj „vrsni" pravnik" zaboravio je da je sve to nezakonito i smešno. Pored ostalog sve je napisano na obrascima Vojske JNA koja je davno otišla u istoriju i svi članovi PS OS su se odnosili na aktivne oficire a ne na ovog doktora koji je bio civil!? Naravno proces je vojska izgubila. Odeljenje nefrologija čini jedan krevet u jednom budžaku pored kuhinje, ali kada se traže sredstva iz budžeta onda je druga priča i onda je zaista odeljenje. U delu laboratorije su zaposleni supružnici koji za čas mogu doći u iskušenje i napraviti problem. Slično je i na ORL kabinetu. Ovi barem iskreno kažu da nisu nikada operisali i da nemaju iskustva, ali zato bez problema šalju bolesnike na VMA kod specijalista ORL, istog ranga i položaja. Ponekad se, u bolnicu, dovode lekari iz drugih ustanova, da operišu bolesnike, po kom zakonskom osnovu i propisu, ali i zašto kada postoje isti sa istim specijalnostima, to samo upravnik bolnice zna. Bolesnici onako u žargonskom duhu, duhovito ih nazivaju „lekari bez granica", ili „vikend operateri".

Ponekada se zbog zauzetosti ovih lekara odugovlači sa operacijama sve dotle dok oni ne dobiju slobodan prostor na svom matičnom radnom mestu. Šta to znači za bolesnike, ne treba o tome pričati, pogotovu za one čiji se stepen hitnosti ne sme odlagati. Takođe nam je za oko zapao interesantna odluka pukovnika Brkljače, a to je da se dežurni lekar vodi i kao dežurni vozač!? Razlog je jednostavan jer se tako dežurstvo dobro naplati. Cifra koju naplati za takvo dežurstvo je velika. Tako godinama. Dolazili su iz Inspektorata odbrane, na osnovu dojave, ali izgleda da je Brkljača i ovog puta upotrebio stari oprobani trik da je nekoga ljuljao iz inspektorata dok je bio u kolevci. Poznato je već odavno da zapošljava ljude bez konkursa. Tu je veoma vešt. Evo najnovijeg primera. Najnoviji slučaj je ginekolog Novaković čija je prosečna ocena u kategoriji veoma niskih oko 7 (sedam). Niko ga nije hteo primiti, ali ga je Brkljača proglasio specifičnim kadrom iako po osnovnim kriterijumima specifičnog kadra, lekar ne spada u tu kategoriju. Primljen je po zemljačkoj-hercegovačkoj liniji iako je ostao dužan silan novac za svoju stipendiju koju su mu dali u Bileći. Upravnik je ministru poturio papir i ovaj je odobrio takav prijem bez konkursa!? Inače ovaj ginekolog je čovek bez ikakvog iskustva, prilično nesiguran u sebe. Zato poziva kolegu iz Betanije (porodilište u Novom Sadu) da obavlja operacije. Takođe, verovali ili ne isti asistira na hirurgiji iako mu to nije specijalnost. Ovih dana se šuška da bi u javnost mogao izaći slučaj devojčice N.N. koju leči pomenuti ginekolog. Ne ide kako treba. Daj bože da grešimo, ali slučaj treba ispitati. Inače na ginekologiji je radila veoma stručna i savesna doktorka Lovre koja nije mogla zuluma trpeti i napustila je vojnu bolnicu. Za njom su krenuli i pacijenti taman posla da odu u ruke čoveku bez iskustva. Spisak lekara koji su napustili ovu ustanovu je dugačak. Svakim danom se spisak povećava. Spisak nam je ur ukama i gospodine uredniče možemo ga poslati ali čekali bi reakciju pukovnika. Na spisku je desetak lekara. Spisak je alarmantan!? Po ovome i po onome kakav je kadar ostao, čast izuzecima, slobodno bi ovaj prilog mogli nazvati Vojna bolnica u Novom Sadu pred prinudnom upravom ili pred zatvaranjem.

Šta će otkriti KIG još ne znamo, ali je poznato da kuda oni prođu tu trava ne raste, o finesama ne znamo jer je veoma ozbiljna istraga u toku. Po svakodnevnom ponašanju pukovnika Brkljače, kažu da ne kontaktira ni sa kim, niti govori, propušio se, zatvori se u svoj kabinet i sprži dnevno oko 2 - tri pakla cigareta! U velikom je problemu. Na pitanje svojih potčinjenih zašto toliko puši, ljutito odgovara. Šta vas briga?! Možda su među vama oni koji me cinkare bezbednjacima, od onih koji meni rade o glavi, ne znam više ni ko mi je prijatelj, ko je na mojoj strani, ko je neprijatelj. Hoće da unište i ovo malo što je ostalo. Gospođa koja radi u personalnom odeljenju je ovu mučnu i napetu situaciju najbolje opisala."Ne pitajte me ništa. Prevrću svaki kamen u dvorištu. Svuda policija, hapšenja se spominju, zatvor. Buše nas kao švajcarski sir. Ko je kriv neka i odgovara"!

Zanimljivo je i simptomatično da je akcija KIG-a (Kriminalne istražne grupe) krenula samo kratko vreme posle odlaska u prekomandu, glavnog organa bezbednosti, za vojnu bolnicu, majora Dušana Bućana koji je, kad god bi mu neko preneo informaciju o nepravilnosti odgovarao: „ Sve je čisto ko suza. Pukovnik je na mestu!? On je za mene izvor informacija ostalo su glasine i zle namere. Bolnica radi kao švajcarski sat". Ovaj ne želi da prizna da je sat odavno pokvaren! Nije valjda celi tim kriminalne istražne grupe slučajno nabasao i li zalutao u vojnu bolnicu. Glavni razlog ovakvo formiranog mišljenja kod onoga čiji posao bi trebao da počiva na sumnjama, indicijama, koje treba proveravati, analizirati, debelo vagati, leži u činjenici da mu je pukovnik zaposlio suprugu na kožno odeljenje i ovaj mu je zahvalan „do groba". Jednom prilikom je majoru Bućanu na sastanku indirektno sugerisano da to nije razlog da mu se doživotno odužuje i da ne bi smeo biti slep na dešavanja u bolnici i na dojave bez obzira kakve prirode bile i od koga. Uostalom, vreme ukazuje na indicije i sumnje da deo odgovornosti leži i na ovom čoveku, koji je kako kaže jedan hirurg do „juče nosio noše po bolnici" a sada je organ bezbednosti. Posao organa bezbednosti je takve prirode da bi trebao da bude kao muzika na filmu, da teče, i tek na kraju se vidi koliko je ta muzika pridonela kvalitetu predstave. Ovaj čovek, po onome kako radi ovaj veoma osetljiv posao, je prilično nestručan. Doduše studirao je na nekoliko fakulteta. Na jednom fakultetu u Sremskoj Kamenici je imao jaku podršku supruge i sina pukovnika Brkljače koji su tu zaposleni. Sve je to po principu ti meni ja tebi. On, bez ikakvog ustručavanja, onako uzgred u kafani ispred Vojne bolnice, u hodniku bolnice, nus prostorijama, vrbuje saradnike (doušnike, tastere, cinkaroše).

Dakle, ne može se reći da ne radi. Radi on, ali naopako. Od mase informacija, argumenata, glasina, poluglasina, vrši nespretnu selekciju i akcenat stavlja samo na one sadržaje koje su u sferi interesa zaštite nezakoitosti pukovnika Bratoljuba Brkljače i to mu na jutarnjem, brifingu u četiri oka saopštava i sa njim se o narednim koracima diskretno domunđava. Za informacije koje imaju određenu bezbednosnu težinu, kako sam, reče nedavno u kafani pored Vojne bolnice, gde inače preuzima izveštaje od saradnika, je „bezbedonosno neupotrebljivo". „Samo ogovaraju, Batu", (nadimak pukovnika Brkljače sa kojima ga oslovljavaju najbliži). Sve je to tako godinama funkcionisalo, dok ga nisu, nedavno premestili na drugo radno mesto. Premestili su ga u Rečnu flotilu kod komandanta rečne flotile Andrije Andrića. Tamo će tek ovaj „vrsni" bezbednjak da nastavi uzlaznu karijeru jer dolazi kod čoveka koji je odavno trebao biti na tretmanu u bolnici za lečenje zavisnosti od alkoholizma. Tamo se samo za par dana dobro snašao. Metodologija je ista. Prikuplja o informacije o komandantu i naravno vešto barata sa njima. Kod doušnika stvara privid da ganja pravdu i da prikuplja kompromitrajuće informacije o komandantu i komadnom kadru a ustvari ponovo vrši selekciju na one „bezbednosno neupotrebljive" i one koje su u prilog prikrivanja destruktivnog ponašanja komandanta.

Opšte poznata je stvar da je komandant flotile UVEK mamuran ili pijan na radnom mestu. Povremeno mu se dešavaju ispadi karakteristični za alkoholičare. Zbog neodgovornog ponašanja tretiran je od organa bezbednosti i upozoren da ide na lečenje. Ima česte oscilacije raspoloženja, zanemaruje porodične obaveze, često prespava u kabinetu, iako mu je stan tik uz kasarnu, desetak minuta, posuđuje novac od potčinjenih, nazire mu se gubitak higijenskih navika. Proverili smo u vojnoj ustanovi u Beogradu, nije uniformu obnavljao više godina, iako je, vrlo jeftina oko 1.700 dinara! Zbog njegovog ugroženog zdravlja zloupotrebom alkohola i nemogućnosti uvida u mnoge probleme, pada nekritičnosti, na teret ovog nekada silnog morskog vuka, čestitog čoveka se stavljaju razne nezakonitosti. Ako hoćeš u prekomandu ili u vojnu misiju sve to Andro može da za čas da sredi u obližnjoj kafani ili na nekoj turi uz meze i piće kroz ibarsku magistralu...!? Zaista on to može. Niko mu ništa ne može zahvaljujući, kako popularno kažu u flotili, dok je „Užičke republike" za njega nema zime. Misli se na njegove zemljačke veze sa generalom Ljubišom Dikovićem. Umesto da se odgovorni u generalštabu pobrinu za mentalno zdravlje ovog čoveka, preventivno ga smeste na psihijatriju i da ga leče, čovekom se manipuliše na razne načine. Zato smo naveli, da će major Dušan Bućan da se dobro snađe u ovom kolu. Ustvari on se prilično snašao i ima potpunu slobodu delovanju. Ali zar je to briga za ljude?! Takođe, smo došli do zanimljivog dokumenta koji govori o poštenju upravnika Vojne bolnice i majora Dušana Bućana. Naime, upravnik je pre nekoliko godin a imenovan za člana upravnog odbora u privatnoj građevinskoj firmi Budućnost iz Novog Sada. Sa tom firmom je sklopio ugovor da mu daju stan u zakup na 5 godina u ulici Filipa Višnjića 1-3 stan broj 13 na II spratu u zakup na 5 godina. Visina zakupnine je 3.000 dinara mesečno, sa tim što će zakupoprimac snositi sve troškove JP „informatika" pored ovog zakupa. U stan se pukovnik uselio 01.11.2011. godine.

Po isteku ugovora stranke su saglasne da se prećutno može produžiti isti zakup pod istim uslovima i pod istim rokom trajanja. Vrlo neobičan i elegantan ugovor ali narod kaže „nema ništa džabe ni kod stare babe." Šta stoji iza ovog i šta se rodilo? Naime ista firma pod nižim cenama reačizuje sistematske preglede za svoje radnike da su iz udruženja zdravstvenih radnika poludeli. O tome je bilo u štampi. Dalje, pukovnik dobija pre desetak godina stan od države a u ovom stanu mu ostaje sin. Takođe upravnik Brkljača se imenuje za člana Upravnog odbora over firme „Budućbnost" i za to prima oko 350000,00 dinara na godišnjem nivou. Za svo vreme boravka u stanu primao je od vojske ne malu naknadu uvećane troškove života jer je podstanar. Naravno ostatak para uzima za sebe. Ali ne leži vraže. Firma Budućnost dugije bolnici oko 150000, 00 dinara koje do današnjeg dana nisu vraćene bolnici!? Gde su pukovniče ove pare!? Za sve ovo je znao major Bućan Dušan, ali nije reagovao!? I ovo češlja KIG. (šaljemo papire koje ovo dokazuju). Zanimljivo da je Brkljača svima koji nisu po njegovoj volji zabranjivao učlanjenje u odbore, rad popodne u drugim firmama, a on i njegovi imaju, po ovom pitanju, odrešene ruke. Sada je trenutno slučaj laborantkinje na tapetu. Predložena je za člana Upravnog odbora u Zavodu za transfuziju krvi i Brkljača se odmah uključio da to ospori međutim „polomio je zube" jer i ona konja za trku ima, debela leđa što bi se reklo.

Čim su na mesto majora Dušana Bućana u Vojnu bolnicu, došli drugi ljudi, savesni, odgovorni, profesionalci, bez oraha u džepovima, operativni rad je krenuo pravim putem. Po dolasku ovih ljudi zaposleni su se na neki način relaksirali. Situacija je opuštenija nema straha od cinkarenja, međusobnog nepoverenja i međusobnih sumnji.

Upravo dok pišemo ovaj tekst dobili smo zabrinjavajuću informaciju koju smo danas proverili. Na mnogim kabinetima je natpis:"Ne radimo do daljnjeg". Kada smo se raspitali kod zaposlenih lekara i medicinskog osoblja šta je razlog rekli su nam sa radiologije da im je dosta svega! Nećemo raditi dok se ne proveri nivo zračenja u kabinetima! Možemo zamisliti kakva afera se valja iz ovako zastrašujućih izjava zaposlenih. Inače jedan lekar kaže da je sreća što dijagnostiku vrše na VMA a oni u Vojnoj bolnici samo prepisuju navedenu terapiju. Valjda će nadležni reagovati na ovaj „tihi štrajk". Šta reći o zdravstvenoj bezbednosti pacijenata koji su donedavno se ovde lečili? Bilo je tu i mladih osoba dece, članova porodica vojnih lica, civila.

Možemo zamisliti kakvu će paniku izazvati ova vest kod pacijenata koji su se snimali na ovom kabinetu!? Padaju razni predlozi kako rešiti ovaj problem. Neki zaposleni predlažu, da se radi lične bezbednosti, od svakog zaposlenog uzme po koji dinar kako bi se prikupio novac za stručnu komisiju da proveri nivo zračenja u hodnicima, kabinetima bolnice!? Sve ovo što smo naveli nije teško proveriti. Dovoljno je okrenuti broj Vojne bolnice i zatražiti informacije od pukovnika Brkljače o ovim dešavanjima. Naravno, ukoliko se do njega dođe jer se on ne predaje tako lako.

Vreme je za penziju ali on uporno skriva dokumentaciju iz koje se vidi da je radio u građanstvu i kada se to uračuna u staž, sledi penzija, ali on bi još da vlada i hara. Taj podatak mu je sada smetnja za produženje rada. Sada bi rado u penziju ali su mu konce i planove pomrsili ovi iz kriminalne istražne grupe. Sve da hoće ne može jer valja položiti račune. Rekosmo sledi penzija, ali njegova dalja sudbina zavisi od nalaza KIG - e. Možda će ishod biti drugačiji. Ćebe, pa na robiju. Ali zastupnici smo objektivnog informisanja i držimo se one rečenice da je bolje hiljadu krivih propustiiti nego jednog pravog osuditi. To važi i za upravnika. Važi i za njegove iz okruženja za koje postoje takođe indicije da nisu čistih ruku. Neka ljudi iz KIG-a rade svoj posao pa ćemo videti. Oči javnosti su uprte u nalaze KIG grupe koji kažu da je materijal obiman, a uostalom vidi se da u poslovanju bolnice nešto ne štima. Prošli smo pustim hodnicima i konstatovali i u čemu se jedino slažemo sa upravnikom vojne bolnice da nigde žive duše nema (čitaj pacijenata). A sredstva iz budžeta redovno pristižu. Dokle, pitamo nadležne? Pitamo i vojni sindikat.

Šta je sa hiljadama nas zaposlenih, penzionisanih vojnih lica i naših članova porodica? Zdravlje nam je ugroženo. Gde tražiti bolničko lečenje? Prinuđeni smo da se snalazimo po privatnim ordinacijama sa ionako niskim primanjima. Poštovani uredniče, ovo je samo vrh ledenog brega pa ukoliko bude potrebno, red je da se javi upravnik na ovaj tekst, ima pravo demantija, poslaćemo još podataka da bude sve zaokruženo u nastavcima. Neće nadamo se biti problem i ako bude imao bukagije na nogama ili ako se utvrdi da je mnogo toga grešio jer nije dorastao zadacima. Možda je čovek u svemu imao dobre namere ali odgovarati se mora.

Ne bih želeli da iznosimo ostale podatke da ne bi se protumačilo da je cela armija u kriminalu. Da se vratimo na početak. U svakom žitu ima kukolja ali je u Vojnoj bolnici u Novom Sadu zakorovilo već odavno ali i prilično duboko. Ali u svemu lošem ima nešto dobro. Nisu oni pripadnici vojske, koji dođu u sukob sa zakonom više svete krave. Po logici stvari...

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane