Natrag

Povodom

Dom ratnih vojnih invalida Beograd: ko je prisvojio 3.000 kvadratnih metara u zgradi - zadužbini Aleksandra Karađorđevića?

Pljačke i skandali, pukovnici i generali

Dugogodišnja kriminalna eksploatacija Doma ratnih vojnih invalida Beograd, koja je sprovođena pod komandom upravnice ovog objekta, Branke Stojić, dovela je do skoro potpunog suspendovanja stvarne namene zgrade na Savskom trgu, koja se, da ironija bude crnja, nalazi pod zaštitom države i ima status legata. O kriminalu Branke Stojić, Magazin Tabloid je više puta pisao, sa detaljima o koruptivnim vezama koje je stvorila, te mreži vlastohlepnih penzionisanih vojnih lica, kojima se ona nametnula kao "vrhovni komandant". U međuvremenu je otišla u penziju, i još uvek nekažnjena za pljačke i zloupotrebe koje je počinila, imala je izvesno vreme i status v.d. upravnika, do izbora novog koji se u međuvremenu desio. Očigledno da joj je ovaj status odgovarao i može se lako zaključiti da je upravo ona bila dirigent haosa, sukoba i intriga, kako bi što duže sedela u fotelji iz koje godinama harala u Domu ratnih vojnih invalida. O svemu tome piše grupa ogorčenih ratnih veterana i vojnih invalida

M. Hadžić

Više puta smo se u ovom mediju oglašavali o kriminalnim radnjama koje se dešavaju u Domu ratnih vojnih invalida Beograd, čije sedište se nalazi na Savskom trgu i nadali se da će neko preduzeti nešto da zaštiti imovinu koji su još pre Drugog svetskog rata Srbi rodoljubi ostavili srpskim ratnicima i ratnim vojnim invalidima.

Na našu žalost ali i na žalost brojnih ratnih vojnih invalida, malobrojna grupa hohštaplera predvođenih samozvanom "vlasnicom doma" Brankom Stojić, koja je godinama žarila i palila u Domu i ceo prostor, a to je više od 2.400 m2 koje je izdavala u zakup po svom nahođenju i uglavnom u sopstvenom interesu, doveden je u pitanje dalji opstanak ove zgrade i njeno funkcionisanje.

Ova opaka žena je u zaštiti svog kriminala formirala grupu sastavljenu od bivših oficira, ljudi sumnjivog morala (kako danas tako i za vreme ratova devedesetih godina). Tako, na primer, penzionisani general Lazović i penzionisani pukovnik Petrović (koga je inače na funkciju predsednika Udruženja ratnih i mirnodopskih invalida Beograd doveo Lazović!), verovatno su zbog svojih interesa podržali Branku Stojić i pružali joj zaštitu u vršenju zloupotreba. Sve njene zloupotrebe i pronevere su pokrivali svojim odlukama jer je na čelu Saveta doma, organa koji bi trebalo da kontroliše rad organizacije a posebno Upravnika doma, bio penzionisani pukovnik Petrović.

S obzirom da je zbog katastrofalnog odnosa upravnice Branke Stojić prema imovini ratnih vojnih invalida, prihod od zakupa bio sve manji, a apetiti sve veći, moralo se negde iznaći sredstva za trpanje u privatne džepove. Krenulo se od naplate u kešu od pojedinih zakupaca a onda se prešlo na neplaćanje obaveza prema javnim preduzećima, naročito prema toplanama prema kojima dug Doma prelazi tri miliona dinara. Bilo je samo važno obezbediti za sebe dobre apanaže. Šta će biti sa ovom zgradom bog sveti zna?

Jedan od načina za isisavanje sredstava je bio dogovor sa advokatom koji zastupa Dom u brojnim sporovima sa korisnicima i zakupcima koji su uglavnom izgubljeni. Njegove tarife su bile mnogo više od uobičajenih a to se postizalo tako što su vrednosti sporova koje su navođene u tužbama višestruko premašivali realne vrednosti.

Mora se Branki Stojić iskazati poštovanje zbog brojnih načina da za sebe i svoje zaštitnike obezbedi dodatne prihode jer njih samo to i zanima i to su jedini motivi zbog kojih su se prihvatili rukovođenjem udruženja. Nikada nisu izneli bilo koji zahtev prema državnim organima ili prema gradu Beogradu kojim bi iskazali svoje nezadovoljstvo smanjenjem prava ili kršenjem zakona u odnosu vlasti prema vojnim invalidima i porodicama poginulih boraca, jedino je bilo važno obezbediti sredstva iz budžeta za organizacije jer su se onda i ta sredstva mogla koristiti za punjenje sopstvenih džepova.

Koliko je ovaj tim bio kompaktan i koliko im je bilo važno da se ništa ne menja govori i podatak da je upravnik Doma Branka Stojić u penziji od početka 2017. godine i da je protivno zakonu i Statutu Doma obavljala tu funkciju uz odličnu nadoknadu. Oni koji su morali da spreče tu zloupotrebu su je svojim odlukama pokrivali i pružali joj podršku.

Prema svedočenju ljudi iz udruženja RMVI brojne su pronevere i u ovom Udruženju činili njegovi predsednici, u Udruženju RMVI Srbije penzionisani general Lazović a u RMVI grada Beograda penzionisani pukovnik Milorad Petrović.

Krajem aprila 2018. godine, održana je sednica odbora na kojoj je general Lazović i smenjen i izabran novi predsednik Udruženja RMVI Srbije Siniša Drašković iz Ivanjice. Pred novim predsednikom Udruženja je težak zadatak da ispravi brojne nepravilnosti da sanira dugove koji su nastali u prethodnom periodu i da Udruženje vrati na pravi put, put borbe za prava članova udruženja a ne samo za ličnu korist.

Među brojnim problemima koje će novo rukovodstvo imati u saniranju katastrofe koja je ostala posle generala Lazovića je promena rukovodstva Udruženja ratnih i mirnodopskih invalida Beograd a pre svega promena rukovodstva Doma ratnih vojnih invalida Beograd koje sada vodi Milorad Petrović.

Da im se ovakav način osladio govori i najnovija prevara koju je predsednik Saveta Doma Milorad Petrović osmislio i koju sprovodi ovih dana. S obzirom da je pritisak na Branku Stojić svakim danom sve veći ona je ipak odlučila da se posle godinu i više dana od penzionisanja povuče definitivno i prepusti Dom svojoj sudbini koja kako stvari izgledaju nije svetla. Dugovi veliki i svakim danom su sve veći a o prevarama se sve više priča oko doma pa je Branka Stojić zaključila da je bolje sada otići nego da se još i neka istraga povede.

Kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju neophodno je da na mesto Upravnika Doma dođe neka osoba od poverenja pre svega predsednika saveta i najodgovornijeg za haos i pljačku, Milorada Petrovića. Tako je raspisan konkurs za prijem u radni odnos novog Upravnika Doma ali i pre nego što je konkurs i raspisan na to mesto je postavljena gospođa Šoškić sa idejom da je prethodna upravnica uvede u posao i jasno joj da instrukcije kako dalje nastaviti sa istom praksom sa posebnom pažnjom na pokrivanju mahinacija iz prethodnog perioda. Da će gospođa Šoškić biti primljena znaju svi u Domu i oko Doma već mesecima, tako da je i advokat jedne od kandidatkinja dolazio na razgovor sa Miloradom Petrovićem i jasno mu istakao da je opšte poznato ko će biti primljen. Da je stvar već unapred rešena ukazuje i ponašenje Milorada Petrovića koji nije negirao navode advokata već je zdušno branio svoj izbor opravdavajući ga nekim dokazima koji u formalnom smislu i nisu neki dokazi jer se radi o ličnim izjavama. Da je izbor odavno načinjen dokazuje i to što komisija nije obavila razgovor ni sa jednim kandidatom već verovatno samo sa gospođom Šoškić.

Nije naročit problem što je gospođa Šoškić primljena i to što joj je još malo ostalo do penzije već je problem to što će njen zadatak biti da nastavi sa istom praksom i da pokrije sve malverzacije.

Posebna odgovornost za upravljanje Domom će biti na Siniši Draškoviću jer je on kao predsednik republičkog Udruženja odgovoran i za postupke svog gradskog odbora a s obzirom da su kao udruženje preuzeli i odgovornost za upravljanje celom zgradom na njima je bez obzira na okončanje sudskog spora sa SUBNOR - om, sva odgovornost u očuvanju imovine ratnih vojnih invalida. A SUBNOR Beograda je zemljišno knjižni vlasnik ove zgrade. Da bi ovaj odgovorni zadatak mogao da ostvari neophodno je da u što kraćem vremenskom periodu izvrši i promene u gradskom odboru ali na legitiman i statutom propisani način a ne kao do sada kada se dekretom i voljom pojedinaca dolazilo na funkcije.

Za okončanje ove golgote sa imovinom ratnih vojnih invalida koja je služila pre svega u svrhu bogaćenja pojedinaca sigurni smo da će dobiti podršku i ostalih udruženja čije se kancelarije nalaze u Domu, sigurno je da će i predstavnici SUBNOR - a podržati sve akcije i ideje koje bi dovele do napretka u upravljanju imovinom a vrhunac bi trebao da bude okončanje sudskih sporova i dogovor o zajedničkom upravljanju ovom prestižnom imovinom.

Ljudi kojima je pravda bitna, spremni su da daju svaku podršku dobrim idejama, časnim namerama i dobrim ljudima koji će pošteno upravljati imovinom vrednom nekoliko miliona eura.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane