Natrag

Francuska

Rođak sa sela u Parizu: kako živi Kulturni centar Srbije u gradu razvrata i poroka

Dom za kešanje

Radnja se događa u jednom pariskom lokalu, specijalno opremljenom i dotiranom za širenje kulture od koje očigledno ovde nema ni reklamnog uzorka. Netrpeljivost među osobljem, pogotovo između stare kvrge u firmi, lokalca Milovana Ćirovskog i novog dirigentskog para Laleta Pavlovića i pomoćnice mu, Nataše Pejin, završio se duplim saltom pisaćeg stola nakon što su ambasadorovi ljudi po osmi put produžili čika Milovanu ugovor, a Lale je tu stolicu bezecovao za svoju vezu. Tako je pukla tikva ali pravi razlog je mnogo dublji i nema mnogo veze sa kulturom. Jer prava priča mnogo liči na borbu dva klana, prethodnog i ovog, tvrdi Vlastimir Šone u svom pismu povodom nekoliko naručenih članaka u Svedoku i Pečatu, sa namerom da se zapečati sudbina Pavlovićevih neprijatelja.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Glavoseče i seko-jezici na delu

Direktorski bes Laleta Pavlovića i parisko prevrtanje radnog stola na "neradnika" Milovana i spominjanje majke po narodnom običaju u stilu ordinarnog džulova iz serije "rođaka sa sela", doveli su do toga da se najzad neko odozgo zainteresovao za ovu ustanovu, i da se napravi neki red u pariskom kulturnom centru. Nakon zatvaranja slične ustanove u Njujorku pariski KC Srbije ostaje posledni izlaz u svet za nadri umetnike, tatine sinove, kumove, švalerke...I sada se postavlja pitanje: da li je bacanje astala u dalj, pravi incident za veliku frku ili samo mali izgovor da smene ljudi koji su se nauživali u centru sveta i da se sada nameste novi koji nestrpljivo čekaju to parisko uhlebljenje?

Gde god postoje radna i to rajska mesta, postoje i nogo-spoticanja i izmicanja stolica; pogotovo ovakve šljake kao što je parisko uhlebljenje. Kao što navijači Zvezde ili Partizana nisu krivi što se mrze, tako i u politici ili diplomatiji službenici nisu krivci kad ne mogu da se svare već su više žrtve sistema zavadi pa vladaj. Treba biti iskren i priznati da je mesto direktora KCS, za jednog Srbina najmesto na planeti, čak bolje i od ambasadorskog, koje je pritom na nivou neke petrolejske monarhije. Zgrada rezidencije ili gajba ambasadora je dvorac sa avlijom nad obalom Sene i poglednom na Ajfelovu kulu, mesto kakvo ni Makron nema, plus sve druge privilegije, ali ima mnogo obaveze, protokola i odgovornosti.

Na drugoj strani diša KCS je car, ima stan i firmu u epicentru Pariza, vrednu saradnicu koja je odrađuje i njegov posao jer i nadgleda posao a uzgred još i govori dobar francuski, što njemu kao rukovodiocu apsolutno prija, ali mu ne prijaju i ona dva od ranije zaposlena dilbera koji poznaju Pariz u prste, samo što njemu, direktoru, ne služe ničemu. Nema tu sreće, jer je sreća jednog pravog Srbina kad komšiji crkne krava, a pošto u KCS nema krava, onda treba da rikne neka crna ovca koji smeta kako bi se tu uhlebila neka bela nevesta čiji je mužić iz plemena Čvooooorovića, dopisnika "Večernjih novosti".

Nije džabe Lale smislio "Šovinističku farsu", pa mu je i ova epizoda, po crnogorskoj liniji, odlična da jednim udarcem uroka dve muve. Em, saradnica koja objavljuje knjige može da progura i neko njegovo delo, em što zahvalni novinar može da nažvrlja neki članak u stilu Lale scenarista komanduje kulturu, mašala. Upravo ovakve priče rekla kazala kruže gradom svetlosti, pogotovo među dijasporcima. Francuzi o svemu tome nemaju pojma niti ih imalo tangira. Oni u centar ne zalaze, sem ako ih neko ne povuče za rukav ili obeća neku privatizaciju investicionog karaktera. Video i preživeo je KCS i gore stvari od netrpeljivosti među zaposlenima. Pa nije ni ovo neko čudo neviđeno, nego sto puta viđeno i uvek isto iz godine u godinu, od direktora do direktora, izgiboše Srbi oko stolice u junačkim dvobojima zvanim "čija je veza jača". Ima tu mesa i za neku domaću komediju. Scenarista je postavljen, statiste već postoje. Pažnja, snima se: Obračun Picoustog i Grobara kod Bobur-korala!

A scenarista k"o scenarista, pa ostaje scenarista i kad piše komedije za ličnu upotrebu, cinkarenje, izmišljene dijaloge i zamišljene replike kako bi dobio zeleno svetlo svog reditelja i producenta. Ali kad se bolje zaviri u kulturu po ključu, onda cela afera pljuvanja na liniji KCS - Ambasada liči na rijaliti sitne buranije i vodonoša u gradu ljubavi, odakle dolaze vina i parfemi, krpice i kamenčići. Naravno, za njihov ugođaj, a ne za vaš.

Centar o kome je reč jeste u centru Pariza, što opravdava naziv, na visokom je nivou svoje kirije, ali je u totalno zabačenom delu kulturnog uticaja na same Francuze. Ali, ko im je kriv što ne dolaze na izložbe naših slikara i što više vole Luvr, Orsej, Kluni, ili Bobur. Mogu tu pariski Srbi dijaspore i sami da izgrickaju kikiriki i poloču sokove, da odgledaju film, slike ili odslušaju koju govoranciju, eto, toliko da ubiju vreme i čuju zadnji trač. Usput ta pretplaćena raja usput merka neko zgodno mesto da ugura svoju guzu. Jer je tako oduvek i bilo, a ova ekipa samo održava tradiciju, u stilu "lezi baget da te jedem".

Zaludan čobanin krsti ovce, a scenarista polu-ministar, odnosno, ministra-savetnik, piše scenarija i deli uloge. Nekom šut - karta, drugom - radno mesto, a o svemu uz obrazloženje i bez odobrenja svoga nadležnog ambasadora, voli on da šalje po ministarstvima svoja dela ne bi li mu oslobodili dva pariska muška radna mesta za dovođenje mlađe žene direktno sa beogradskog aerodromskog tornja, a valjda za kontrolu leta na Ajfel-kulu, kao i za školovanje dva deteta u metropoli Francuske.

Tako, bar, tvrde zli jezici koji su, gotovo svi, na strani "čiče slaninara", kako direktor Pavlović voli da nazove svog službenika Milovana Mikija Ćirovskog, kojem je dodelio ulogu otpisanog u svom scenariju objavljenom na sve strane po medijima Srbije. Da ne bi verzija KCS bila jedina zvanična trebalo bi saslušati i one koji imaju drugačije mišljenje i iskustvo sa pariskom florom i faunom. I dok u verziji direktora ima obilne javno objavljenje lektire, u verziji napadnutog su samo neobjavljena pisma.

Naš sagovornik dana je Vlastimir Šone, svetski poznati fotoreporter i bivši Parižanin koji je uslikao Pariz, i koji u svom stilu uslikava i direktora Pavlovića, zvanog Lale Gusan. On ga vidi kao majstora-scenaristu koji smišlja scenarija kao za Nušićeve junake, pa došao u "grad svetlosti" da pokondiri svoju tikvu i poaže svetu šta je kultura made in Srbija. Samo scenarista Gusan nije Ljubiša Kozomora, tvrdi Šone kao vatreni protivnik nameštenih ljudi na važna mesta, ali i navijač Ćirovskog, svog zemljaka Pančevca. Verovatno da u ovom slučaju totalne objektivnosti nema ni na jednoj strani, jer svako vuče na svoju, ali, možda, nije na odmet da se čuje i ona druga koja ima više muke da prođe pokraj ošišanih fizionomista na vratima sponzorisanih redakcije.

Nekoliko časopisa je objavilo tekstove o istini pariske zavrzlame i nekulture Kulturnog centra u gradu poroka, ali sve to ispade samo monolog Laleta Gusana i njegove desnice Novosađanke Nataše Pejin, inače zastupnice deset miliona Srba, kako ona sebe karakteriše u trenucima. Pisali su Gusan i njegova pomoćnica u "Svedoku", mada ona tvrdi da je to pismo privatno i objavljeno bez njenog znanja ni odobrenja. Bila je bajka u "Pečatu", gde se direktor predstavlja kao žrtva, iako im po zakonu diplomatama nije dozvoljeno da govore za novine. Pogotovo mimo Ambasade. Ali ni to nije jedino nedozvoljeno što direktor sebi dozvoljava. Scenario ne sme da bude svemoćan. Pogotovo ako je bez argumenata, kaže gore navedeni Šone, dodajući ovo: "...Evo šta je sve prećutao, a šta slagao ministarski savetnik Pavlović Lale, nabrajam: pre svega, problem KCS treba da rešava MIP, a ne saradnik pod ugovorom sa mizernom platom, koji uzgred ni o čemu ne odlučuje. Gusan je sve znao i zašto nije ništa menjao dok je bio savetnik predsednika za kulturu? On je godinama gradio poziciju da ode u Pariz gde je poslao ćerku da završi "masters" i koristeći veze u Beogradu obezbedio stipendiju od francuske firme "Holcern" (ili tako nešto)...

Taj diplomata gotovo da ne zna da bekne na francuskom, nivo jezika je za pijacu. Ćirovskog naziva slaninarom, zato što je osnovao "slaninijadu" u Kačarevu. A šta je on osnovao za pet godina plate kod Predsednika? Sina je na snagu uterao u Narodno Pozorište da peva u Operi, a nema pojma sa pevanjem i muzički je nepismen! Srpska posla, reći će neko, ali ima i ko takve javno proziva. Taj savetno-ministarski lik je potrošio oko tri miliona evra za praznovanje "Milanskog edikta"(?!) I od svega toga je ostao mu BMV koji je, navodno, kupio od svoje plate! Mikija Ćirovskog i njegovog kolegu Nikolu Letica naziva priučenim i poluobrazovanim ugovorcima, agresivnim kulovima, a ne zna je mladi Nikola završio u Parizu "sijans politik" najbolji fakultet za političke nauke, dok je Ćirovski nosilac diplome za audio- vizuelne tehnologije, upravo ono što treba u KCS.

Ni to nije sve. Ćirovski je na svoj obraz kompletno renovirao KCS, a da država nije dala jedan evro. On je takođe utemeljio bratimljenje "Montmartr-Skadarlija". O tome ni reči u pismima scenariste Gusana. Napominjem i to da je baš taj slaninar Ćirovski pripremio otvaranje škole srpskog jezika za Francuze i napravio elaborat i dozvole francuskih vlasti, a Gusan je to preuzeo da "sredi iz predsedništva" i naravno, sve je na kraju usrao, piši propalo. Taj uobraženi direktor koji voli da komanduje, a i da cugne ko pravi direktor, zna i da kukumače kako je on žrtva i kako mu ambasador ne da on "to sredi po svom", a ne priča da se ambasadoru dodvoravao i zvao ga na slave... Kaže nema budžet! Pa, je li Ćirovski i za to kriv?

Ipak je najvažnije da je KCS stvoren i finansiran od narodne sirotinje samo da bi tamo odlazila na veliko uhlebljene ovdašnje "diplomate sa vezama" i da se tamo, u Pariz, iz Beograda šalje razna umetnička gamad da bi u biografiji imali podatak da su izlagali u Parizu. Voleo bi da ste videli te umetnike...

To je sramota, a ne umetnost i to se sve plaća. Golemo plaća! Da li je napisao da je kod naše dijaspore na glasu kao grebator! Tražio je jednom prilikom da se organizuje humanitarno veče kako bi se skupio novac za kupovinu njegovog automobila. Je li i to dužnost direktora KCS? Da li je rekao da je u svađi sa francuskom komunalnom policijom? Da li je rekao da u salonu Centra pravi večerinke za srpske vladike i biznismene? Da li Vam je rekao da on ne zna nikoga u Parizu? Na uzložbe u KCS godinama ne dolaze Francuzi, jer su totalno neinteresantne. Znate li da su iz Beograda gotovo isterali tadašnjeg direktora Vuka Veličkovića koji je počeo da okuplja važne ljude i prijatelje svog oca akademika Vladimira Veličkovića? Znate li da Gusan košta ovu državu 10.000 evra mesečno plus osiguranja, a Nikoli Letici, koji mu bode oči, samo 1.200 evra i sam plaća osiguranje. Tražio je da isteraju Ćirovskog i Leticu, da on bi birao pomoćnike. Koga? Natašu Pejin koju je upravo Ćirovski predložio ambasadoru Ristiću pre nego što su postali rogovi u vreći KCS. Nije rekao da je tražio od istog ambasadora da angažuje ženu dopisnika "Novosti" Gorana Čvooooorovića koji bi "lepo pisao o radu Gusana direktora kulture"! Super scenario.

Sve u svemu, radi se o jednoj umišljenoj budali, koja ništa ne ume da radi, ali ume da se hvali onim što drugi urade, pa kad ih iskoristi, onda ih ogovara, tvrdi poznati fotoreporter i nastavlja. Za sve su krivi Ćirovski i Letica, a on će, Lale Gusan, da menja državu i smuva još malo love kako bi ćerki u Parizu kupio i neki stančić i uplatio menzu, jer ne ume ni dva jajeta da isprži. Usput, se hvali da je srpski nacionalista, a krije koje mu je nacionalnosti žena, Ostana!

Pitajte etnologa Antonića, akademika Kovačevića: "Ko je Gusan?"

Eto, tako stoje stvari, moj prijatelju, pa neka opovrgne ako ima dokaze. Ipak, ne verujem da će ti ovo objaviti, ali bar da se zna i da ne misle da ogovaram matorog Gusana i da ga čerupam za perjanu dunju..."

Sve tako Šone priča i piše pa šalje levo desno al' niko neće da se zavadi vlasti. Magazin Tabloid, ipak, objavljuje i primećuje da je ovde reč zapravo o sukobu dve struje, taj kurc-šlus nije slučajan. Nameštene službenike Tomislava Nikolića su izbacili iz Ambasade i postavili svoje, odnosno Vučićeve, Dačićeve i ko zna čije još, pa se sada otpušteni žestoko svete i šire abrove po selu Parizu. Izmišljaju organizovane svadbe u ambasadi na veliko i tajne advokatske kancelarije pijanke i jebanke da bi se jedan drugom osvetili za nešto što nema veze sa diplomatijom. Upravo tako, doš'o rođak sa sela i pretvorio velegrad u selendru.

Ali nije ni to sve što narod ne zna o gusanu siledžiji koji je pravio sranja po Beogradu pre nego što su mu poklonili najbolje radno mesto na svetu. Bio je čak i nokautiran ispred svog kabineta od strane momka jedne mlade stažerke koju je gusan presamitio preko stola. Polivali su ga 15 minuta da ga povrate. Predsednik je tražio da se stvar zataška a curu su premestili na mirnije radno mesto. Pored toga gusanov snabdevač bugarskom Vijagrom, inače potpredsednik jedne opštine, obija pragove SNS i kuka kako mu Pavlović nije platio nekoliko kutija muških tableta i teško njemu kad ga Dačić pozove da se vrati u Beograd. A da ne pominjem da su mladog gusana juniora uhapsili zbog tuče sa obezbeđenjem jevrejske opštine što sami Jevreji smatraju za antisemitizam. Ovo je da se zna kako gusani Pavlovići vole da karaju i haraju bar dok su na vlasti. Ako treba da se dokaže sve ovo neka se jave a mogu li oni svoje optužbe da potkrepe dokazima?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane