Pogled iz Moskve

Raste broj zapadnih novinara koji smatraju da je politika bezgranične rusofobije bezumna

„U Sjedinjenim Državama su očigledno poludeli..."

„Kod svih razumnih i inteligentnih ljudi stvara se utisak da je svet poludeo. Bar njegov zapadni deo. Nezakonito bombardovanje Sirije od strane SAD, Velike Britanije i Francuske predstavlja samo simptome kolektivne histerije koja je potpuno nerazumljiva onima koji su još uvek u stanju da koriste svoj mozak. Kakva se to igra odvija pred našim očima", piše francuska novinarka Kristal Nean u članku objavljenom u Agora vox. Po njenom mišljenju, teško je razumeti „realan, histerični i iracionalni stepen rusofobije koja je pogodila Zapad, elitu i čak i proste ljude - uz pomoć novinara. Brišući noge o Povelju UN i pravila koja su formirana posle Drugog svetskog rata, da se ne bi dozvolilo da se slično krvroproliće ponovi, Zapad ih u potpunosti lišava smisla, uništava i njih i njihov legitimitet, zaključuje ruski istraživač Vladimir Mališev

Piše: Vladimir Mališev

Gde je ogorčenost francuskog Ministarstva inostranih poslova kada Kijev gađa fosfornim bombama (to je bilo potvrđeno i dokazano) postrojenje za prečišćavanje vode u Donjecku, u kome se čuva više od 200 tona hlora?

Ovim granatiranjem ne samo što je moguće lišiti pijaće vode 1,5 milion ljudi, već i stvoriti zdravstvenu, humanitarnu i ekološku katastrofu, ukoliko zgrada u kojoj se nalazi hlor izgori (sve bi bilo mnogo ozbiljnije od 40 nepotvrđenih žrtava). Ukrajinska armija već četiri godine redovno i svesno granatira mirno stanovništvo, a činjenice o tome su jasnije i preciznije od priče sa hemijskim napadom u sirijskoj Dumi koji, kako se ispostavilo, predstavlja nameštaljku. Nešto nismo videli avione Vašingtona, Londona i Pariza da bacaju bombe na Kijev, kako bi se prekinulo krvoproliće u Donbasu koje je odnelo 10.000 života! Kada su SAD glasale u UN (zajedno sa Ukrajinom) protiv rezolucije koja osuđuje slavljenje nacizma, države EU su odlučile da budu uzdržane, iako su Evropa i Francuska mnogo toga preživele zbog nacista. Šta se desilo sa „domovinom prava čoveka"? Kada su SAD i Velika Britanija 2003. godine narušile Povelju UN napadom na Irak, bez mandata ove organizacije, a na osnovu potpuno lažnih optužbi, niko nije bombardovao Vašington i London, da bi prekinuli nelegalni rat koji je odneo desetine hiljada života... U ime koga i čega Zapad smatra da je u pravu da igra ulogu svetskog žandarma, da odlučuje ko je diktator a ko normalan šef države?..."

„Vaš svet", obraća se K. Nean zapadnim rukovodiocima, „i vaša hegemonija se urušavaju, a vi se vrtite u krug kao kokoška kojoj su odsekli glavu i ne shvatate da vam je došao - kraj. Vama ne pripadaju (preostali) svetski resursi. Vi nemate prava da pljačkate narode pod izgovorom da vam je to potrebno, da ste vi - demokratije, a oni nisu, i da vi imate vojnu moć da biste silom uzeli ono što vas zanima (u tome, uzgred, nema ni trunke demokratije, bez obzira na svu vašu propagandu, koja sve prikriva humanitarnim ciljevima)! Period hegemonije, na koji ste imali pravo posle raspada SSSR-a, je prošao. Rusija, Kina i druge zemlje su odlučile da zaustave vaše nametljive i zamorne trikove uz pomoć razvoja sopstvene odbrane, kako ne bi postali lak plen za vašu pohlepu. Jednim delom je upravo to ono što vas tera u ludilo."

„Intelektualni nivo ruskog rukovodstva", zaključuje francuska novinarka, „mnogo je veći od Zapadnog... Braneći međunarodno pravo i praktično predstavljajući njegovo simbolično i psihološko oličenje, Rusija predstavlja ogledalo u kome Zapad vidi odraz svoje taštine i zločina koje je izvršio da bi joj udovoljio."

Dalje piše: „Kao i u svakom slučaju zapuštene neuroze, Zapad je odreagovao histerijom, pljunuo je u ogledalo i pokušao da ga razbije umesto da se pozabavi korenima problema. Možete da pokrijete ogledale ili čak i da ga razbijete, ali to neće promeniti realnost, odnosno ono što ste postali: dekadentno i neurotično carstvo čija slava bledi, koje proždiru unutrašnje protivrečnosti, nesposobnost da kritički sagleda sebe i prihvati stvarnost... Počnite, konačno, da koristite mozgove!", poziva Kristal Nean zapadne političare, ukazujući na to da će u suprotnom slučaju njihov „bezumni voz udariti u zid stvarnosti usred ruševina u koje će se svet pretvoriti."

„Amerika je bolesna", piše u svom komentaru objavljenom u nemačkom Špiglu Klaus Brinkbojmer. „Da, 11. septembra 2001. godine ona je ranjena, to je očigledano već niz godina, ipak koliko ozbiljno je ona bolesna mi tek sada shvatamo. Totalni nadzor nad celim svetom pokazuje da su SAD opsednute manijom, da u delovanju vlasti ima preterivanja i da generalno oni imaju patološki karakter. To što rade Amerikanci ne može da se uporedi sa opasnošću protiv koje se bore."

Realna pretnja za svet

„U SAD su očigledno poludeli, i to su konačno shvatili u Francuskoj i Nemačkoj gde se svim silama sada trude da izbegnu rat", konstatuje na stranicama američkih novina Američka slobodna štampa politički komentator Pol Krejg Roberts koji ukazuje na to da fanatična antiruska militarizovana propaganda Vašingtona koja puni naslovne strane vodećih zapadnih medija, predstavlja realnu pretnju za ceo svet. U današnje vreme nad mirnim američkim gradovima nadvilo se realno zlo, a opasnost ne dolazi odnekud iz daleka, već iz Bele kuće gde su revnosno angažovani na demonizaciji Rusije i njenog rukovodstva, primećuje Pol Krejt Roberts.

Ruski predsednik Vladimir Putin razume svu tragičnost situacije i svim silama se trudi da smanji napetost, ali se Vašington uporno drži svoga: cena opraštanja Rusiji je vraćanje Krima i vojno-pomorske baze Crnomorske flote, odustajanje od podrške ruskom stanovništvu na jugoistoku Ukrajine i saglasnost da se vojne baze NATO razmeste u Ukrajini.

O tome da ruska politika koja se bori protiv agresivnih nastojanja Zapada „izluđuje" SAD, piše američki novinar Robert Bridž, primećujući da Vašington umesto da stremi saradnji sa Moskvom, nastavlja da je „blati".

Bez obzira na trud predsednika Putina da stvori jaku i dugotrajnu saradnju sa Vašingtonom u različitim oblastima, počevši od borbe protiv terorizma, zaključno sa osvajanjem svemira, težnja ka bilateralnoj saradnji nije naišla na odjek u SAD, piše Bridž. On podseća da snage NATO nastavljaju da se neumoljivo kreću prema ruskim granicama, a planovi SAD o izgradnji raketnog štita u Istočnoj Evropi otvaraju put novoj trci u naoružanju. Pritom, ocenjuje analitičar, SAD i njihovi saveznici su počeli niz rušilačkih i nezakonitih ratova protiv suverenih država, predstavljajući Putina kao najveću pretnju globalnom miru.

Na prvo mesto spiska razloga zašto politika Moskve izaziva takav bes Zapada, Bridž je stavio zaštitu tradicionalnih vrednosti od „novog svetkog poretka". „Borba Vladimira Putina sa stalnim agresivnim i neodgovornim ponašanjem Zapada koje se kao lavina obrušava na svet, izazvala je prezir od strane svih vodećih zapadnih političara..."

„Ali, on je istovremeno osvojio srca i umove miliona ljudi, a među njima i Amerikanaca, koji razumeju da se Putin bori za tradicionalne konzervativne vrednosti u poludelom svetu", smatra Bridž.

Bezumlje je zahvatilo gotovo celo društvo

Ali, bezumlje nije obuhvatilo samo političare koji su izbili u prvi plan na talasu rusofobije, već praktično celo američko društvo. Tako politikolog Aleksandar Rodžers piše: „Niste primetili da je Amerika poludela? Naše društvo se ubrzano raspada, a narod masovno gubi kontrolu. Prestupnici su poludeli, omladina je poludela, deca su poludela, organi reda i mira su poludeli, a najviše od svih je poludela savezna vlada. Ljudi su izgubili svest o tome šta je dobro a šta loše, šta ispravno, a šta pogrešno. Ljudi su zaboravili kako da se prema drugima odnose dostojanstveno i sa poštovanjem. Ekonomija se urušava i ljudi žive u stalnom stresu od teških vremena, ali je sve mnogo gore. Utisak da se neka mentalna bolest širi zemljom manifestuje se na hiljadu različitih načina. Mi vidimo da zlo, bes, nasilje preplavljuju zemlju. Stanovništvo postaje pohlepno, samozadovoljno, sebično, egoistično i puno mržnje. Amerika je na putu u propast i ne budi se iz tog stanja."

Uporno i snažno kultivisana tolerantnost dobija besmislene oblike. Na internetu danas ima mnogo neverovatnih primera o tome. Tamo danas ne možete da nazovete čoveka beskućnikom: to nije politički korektno i vređa njegovo ljudsko dostojanstvo. Zato se za beskućnika danas kaže: „osoba koja pati od nedostatka životnog prostora". Oni koji gladuju sadu su lica koja pate od kulinarskog nedostatka. Pijani - prostorno ugrožena stvorenja. Debeli - horizontalno orijentisani. Gluvi - vizuelno orijentisani. Oni koji pate od Daunovog sindroma - alternativno nadareni. I sve u tom smislu. Besmislice, ali to je zakonom utvrđeno! Za javnu upotrebu reči „niger" (crnja) i izvedenica od nje, ili čak i ako jednostavno nazovete čoveka crne boje kože „crnac", možete da dobijete poziv na sud, a posle toga i da platite novčanu kaznu. Samo „Afroamerikanac" i nikako drukčije. Pa ni Harlem više nije siromašni crnački geto već etnički homogena teritorija. Ljudi se ne zovu po nacionalnosti. Ne mogu se vređati gejevi i lezbejke. Zato je bolje ne upotrebljavati izraz „muž i žena".

Vrhunac svoje debilnosti američka seksualna politička korektnost je dostigla u Kaliforniji. Tamo su lokalne vlasti donele zakon po kome će u školama obavezno predavati učenicima o istorijskim dostignućima gejeva i lezbejki!

Divlje, deformisane forme je dobila tolerantnost u sistemu obrazovanja SAD. Mnogi kongresmeni redovno predlažu da se u školama zabrane predavanje o teoriji evolucije i književni klasici koji nisu politički korektni poput „Toma Sojera" Marka Tvena ili drama Bernarda Šoa. Džoana Rajt, savetnik za kuluturu guvernera Arizone traži da se iz školskog programa isključe Tolkinova dela, samo zato što pisac ne daje nijednu pozitivnu sliku mračnih sila. Osim toga, Tolkin javno diskriminiše žene, jer ih u njegovim knjigama ima manje od 10% od svih likova. A to se smatra takoreći rodnim nasiljem. A Konjić-grbonjić iz ruske bajke kod njih se volšebno pretvorio u ponija, da ne bi traumirao psihu dece koja imaju probleme sa kičmom. Iz Čehova i Tolstoja izbrisali su svako pominjanje nacionalne ili religijske pripadnosti likova. Zabranjene su reči poput „beba" ili „dečačka figura" jer mogu da uvrede žene. Reč „starac" ukazuje na uzrast, što je nedopustivo. Pol Gospoda Boga više se ne određuje kao muški, nigde se ne upotrebljava zamenica On. Ko zna, možda je Bog - žena?

Isus Hristos je još uvek On, ali samo u periodu dok je prebivao na Zemlji u ljudskom liku. Nakon raspeća, On, kao i Bog Otac, biće je neopredeljenog pola.

Novi zavet, redigovan sa tačke gledišta „političke korektnosti", štampa se u velikim tiražima i preporučuje za korišćenje u školama.

Ni lepim nije dobro danas nazvati čoveka, jer vas mogu okriviti za „gledanje" - odnosno za ideju o tome da ljudi nisu jednaki kada je reč o spoljašnjem izgledu i privlačnosti. Pre dve godine niz američkih država doneo je zakone koji kvalifikuju „grubost u odnosu na lako kvarljivo povrće i voće, kao i na njihovu deformisanost i klevetanje" kao ozbiljan prekršaj koji podleže sudskom gonjenju.

Jedan od „strašnih grehova" je „starost", odnosno ako neko smatra da je mladost bolja od starosti. Stare ljude u Americi nazivaju zrelim ličnostima, a starost - to su „zlatne godine". Tu je i „razmerizam" (od razmere ili veličine) - davanje prednosti dobroj figuri nad lošom. U Americi postoje desetine komiteta koji se bore za prava gojaznih. U SAD danas je mladom belom čoveku normalne orijentacije najteže da se zaposli.

Prevazišli i Hitlera

U ovom sveopštem ludilu koje je zahvatilo Zapad, nema ničeg novog. Zar se nisu tako ponašale zapadne zemlje uoči Drugog svetskog rata? Zar se tamo nije pojavio Frojd sa svojom teorijom o podsvesnim strastima koje vladaju čovekom? Zar oni nisu znali u šta se pretvorila Nemačka kada je na vlast došao Hitler? Ipak, došli su kof firera na Olimpijadu, iako su već znali za postojanje konclogora, za rasne zakone i za pripremu planova za vladanje svetom. Zar nisu videli kako Hitler okupira evropske zemlje, jednu za drugom, i nisu ni pokušali da ga zaustave? A Hitler je uoči Drugog svetskog rata započeo mnogo manje konflikata nego što danas čini SAD. Firer je uveo vojsku u demilitarizovanu Rajnsku zonu, sproveo anšlus Austrije, otrgao Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj uz saglasnost zapadnih država, a zatim ušao i u Čehoslovačku. I učestvovao je na strani Franka u građanskom ratu u Španiji. Samo četiri konflikta, od kojih je oružani bio samo - jedan. I svi su ga smatrali agresorom i govorili da je rat pred vratima.

A evo šta su danas sve uradile SAD koje nazivaju „bastionom demokratije". Izvršili su agresiju protiv Jugoslavije, bombardovali mirni Beograd, rasparčali zemlju na delove, odvojili deo njene teritorije i uništili je kao jedinstvenu državu. Izvršili invaziju na Irak, srušili tamošnju vlast i okupirali državu, a isto su uradili i u Avganistanu. Pripremili su, organizovali i započeli rat Sakašvilijevog režima protiv Rusije. Doprineli su državnom prevratu u Ukrajini i podržavaju vladajuću huntu koja je tamo preuzela vlast. Izvršili su agresiju protiv Libije, varvarski je bombardovali, srušili tamošnju vlast, što je dovelo do ubistva lidera ove zemlje. Započeli su građanski rat u Siriji, praktično učestvuju u njemu danas na strani terorista koje su naoružali, a pod lažnim izgovorom su već dva puta gađali njenu teritoriju raketama.

Na taj način su SAD po broju varvarskih aktova agresije uveliko prevazišli hitlerovsku Nemačku uoči Drugog svetskog rata. Zar Zapad ponovo ne vidi sve to i, kao svojevremeno protiv SSSR-a, danas se svojom rusofobijom obrušio na Rusiju koja pokušava da zaustavi ovo bezumlje?

Šta raditi?

Šta Rusija da radi u tako neverovatnoj situaciji? To je kao kod genijalnog pesnika-diplomate Fjodora Tjutčeva koji je, dobro poznavajući Zapad, proročki predvideo dolazak ere opšteg bezumlja i upozoravao nas u svojim stihovima da tamo gde je zdrav razum „zaćutao, kao siroče, sve su glasniji lopovi, ubice i bezbožnici".

Kako mogu da se vode pregovori i uopšte da se ima posla sa tako neadekvatnim partnerima, s „ubicama i bezbožnicima", sa svetom u kome opšte bezumlje trijumfuje, preteći da se preokrene u nuklearnu katastrofu? Sa ljudima kod kojih ne deluje elementarna logika, koji ne vide očigledne istine, koji jednostavno previđaju činjenice ako one protivreče njihovoj predstavi o svetu? Kako je takvim ljudima moguće bilo šta dokazati? Kako ubediti Zapad da je okrivljavanje Rusije za „aferu Skripalj" - apsurdno? Da nikakvog hemijskog napada u Siriji nije bilo, već da je reč o drskoj provokaciji? Svi naši argumenti, sve same nesporne i očigledne činjenice - sve nestaje. Mi kažemo: u Ukrajini nema ruske vojske, a oni kao da to ne čuju, nego odgovaraju: izvedite rusku vojsku iz Ukrajine. Mi kažemo: u Siriji je oborena 71 od 103 lansirane rakete i pozivamo se na podatke objektivne kontrole. A SAD bezočno lažu: ne, sve rakete su pogodile cilj. Mi kažemo: evo ljudi koji potvrđuju da je u Dumi bio insceniran hemijski napad, a oni odgovaraju: ne, to vi lažete. Mi kažemo: patent za nervni gas Novičok je američki, a oni opet i ponovo tvrde: ne, ruski je!

Šta može da se uradi u takvom teatru apsurda u koji je Zapad sada pretvorio međunarodne odnose? Pritom, u SAD, bez obzira na bezumnu rusofobiju koja tamo besni, ipak ima ljudi koji razumeju da ovako dalje ne može.

I sam američki predsednik Donald Tramp je nedavno napisao na svom Tviter nalogu da bi želeo da preuredi odnose sa Rusijom. On je, takođe, izrazio neslaganje sa onima koji ga pozivaju da kritikuje ruskog predsednika Vladimira Putina. „Pozvao sam predsednika Rusije Putina da mu čestitam pobedu na izborima (u prošlosti, i Obama ga je zvao). Lažni mediji su poludeli zato što su hteli da ga osudim. Oni nisu u pravu", ubeđen je Tramp.

„Naći zajednički jezik sa Rusijom i drugim državama bilo bi dobro, a ne loše", dodao je on. Mada, nakon toga je naredio da se Sirija ponovo gađa raketama...