Natrag

Dežurna

Slika balkanskog šeika: ko je Rasim Ljajic i na cemu je sagradio svoju političko - kriminalnu karijeru

Sultanov vezir

Već skoro osamnaest godina, dakle, blizu dve decenije u kontinuitetu, nesuđeni lekar opšte medicine, a nekada i novinar u pokušaju, Rasim Ljajić, bio je ministar u svim srpskim vladama, počevši od političkih promena 5. oktobra 2000. godine. Reč je o najdužoj ministarskoj karijeri od kako je uvedeno višestranačje u Srbiji, a, verovatno jedna od najdužih uopšte, u političkoj istoriji Srbije. Skoro dve decenije nakon prvih političkih koraka koje je napravio sa strankom SDA, Rasim Ljajić je jedan od dva ključna stuba svake pobedničke koalicije u Srbiji. Iza njega su na stotine štetnih međunarodnih ugovora koje je potpisao i na desetine naopakih zakona koji su na njegovu inicijativu doneti protiv vitalnih interesa građana Srbije.

Nikola Vlahović

Priča o tome kako je Rasim Ljajić, nesmenjivi ministar svih srpskih postoktobarskih vlada ostajao na najvišim državnim pozicijama svih ovih godina, uprkos dramatičnim prevratima i raznim koalicionim zemljotresima i kako je u međuvremenu postao multimilioner, verovatno ne bi stala ni u debelu knjigu niti u dugometražni dokumentarni film. U njegovom slučaju, veština sticanja, veština kojom je paralelno živeo javni i tajni život, nadigrala je svaku umetničku maštu.

Rasim Ljajić je istovremeno i neformalni "zastupnik za arapsko - muslimanske zemlje", u ime svake vladajuće političke koalicije od pada Miloševićevog režima do danas i ključni potpisivač "strateške saradnje" Vučićeve Srbije sa feudalnim, despotskim režimima u zemljama nesuđenog "islamskog kalifata" i raznih "podzemno - nadzemnih" nagodni sa tusrkim diktatorom Redžepom Tajipom Erdoganom. Ljajić skida vize najmarčnijim islamskim režimima, uvodi ih u Srbiju navodnim programima "tranzitnog turizma", ide po Bliskom i Srednjem istoku, pa i do jugositočne Azije, linijom "zelene transverzale" i ugovara nezakonite poslove za račun Vučićevog režima. No, kap je skoro prelila čašu...

Kao Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić je 14. jula prošle, 2017. godine, sa ambasadorom Irana Hoseinom Mol Abdolahijem pripremio teren za ukidanje viza iranskim građanima za ulaz u Srbiju (što se u međuvremenu i desilo), čime je Vučićev režim otvorio sva vrata uvozu očekivane mase "turista" (direktnim letovima iz Teherana za Beograd i čarter letovima do aerodroma u Nišu) među kojima, sasvim sigurno, i mnoge obučene teroriste.

Nesmenjivi ministar svega i svačega, Rasim Ljajić, pokrenuo je tokom proteklih četiri godine više raznih "nepisanih sporazuma" sa kompanijama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Padale su velike priče da će 20 kompanija iz UAE otvoriti svoje kancelarije u Srbiji te da će one graditi više hotela u Beogradu i pojedinim planinskim centrima Srbije i više šoping molova u Beogradu, da će doći do velikog izvoza naših poljoprivrednih proizvoda na arapsko tržište i saradnje u oblasti građevinske i IT industrije. Kao što je poznato, do današnjeg dana, nijedan od feudalnih arapskih režima nije uložio ništa u Srbiju, ali su zato svi odreda, i direktno u saradnji sa Aleksandrom Vučićem i Rasimom Ljajićem, isplanirali arabizaciju i islamizaciju ovog dela Balkana, prisvajanje preostale državne imovine i stvaranje "etničke baze" islamskog sveta za dalje širenje ka Evropi.

Ko je i kakav je Rasim Ljajić, možda je najbolje javnosti objasnio njegov sugrađanin i zemljak, Ismet Ramović, u emisiji Sandžak TV, 6. decembra 2013 (transkripte te emisije preneo je portal Sandžak Press), u kojoj je "olakšao dušu" priznanjem da je učestvovao u jednoj otmici deteta iz porodice Starčanin. Tom prilikom je izneo čitav niz teških optužbi na račun najdugovečnijeg srpskog ministra Rasima Ljajića. Naime, Ismet Ramović je izneo tvrdnju da je u periodu od 2000. do 2006. godine bio izložen ucenama Rasima Ljajića, te da ga je Ljajić podsticao, nagovarao, i predložio mu pomenutu otmicu, a zauzvrat bi mu na, unapred dogovorenoj robiji od 5 godina, svakog meseca isplaćivao po 3.000 evra i slao pakete u zatvor.

Ramović se nije ustezao i da Ljajića nazove "...vrhom organizovanog kriminala u Sandžaku sa veoma jakim vezama u Beogradu i širom Srbije", dodavši da je on i glavni organizator trgovine drogom. Ramović je tom prilikom podsetio da je Ljajić pomenutom otmicom hteo da učvrsti svoj položaj kod novopazarskih biznismena i da se nakon nje predstavi kao njihov zaštitnik koji će preko svojih ljudi na položajima zaštiti njihove porodice i biznis kojim se bave.

U jednom razgovoru, Ramoviću (tada još uvek članu njegove stranke SDP), prišao je Rasim Ljajić koji je obilazio istaknute članove u vreme Bajrama i obratio mu se rečima: "...Dobro, ti živiš, ali ti si inteligentan čovek i nije tu tvoj domet, ti možeš da napraviš mnogo više..." i predložio mu da insceniraju otmicu maloletnika iz porodice Starčanin koji je kasnije i završio u zatvoru zbog toga.

U već pomenutom obraćanju javnosti, Ramović je tvrdio da mu je ministar Ljajić u zatvor slao novac preko Predraga Peđe Stojanovića, bivšeg dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu, poznatog po aferi „Indeks," kao i preko izvesne Marije Tošić iz Trstenika i Veroljuba Anđelkovića iz Kruševca: "...Neka se proveri koliko sam evra doneo iz niškog zatvora, kako sam ih primio, potpisao, nek se proveri i moja kupovna moć u kantini...Ja sam bukvalno bacao pare, neka se proveri, odakle mi te pare?! Neka se proveri kako sam bio uhapšen, bez žute banke, ruke na leđa, banku žutu imao nisam. Ko mi je slao pare: Marija Tošić iz Trstenika, Veroljub Brada Anđelković iz Kruševca i Predrag Peđa Stojanović iz Kragujevca!"

Ramović je optužio Ljajića da je spremao atentat na svog političkog oponenta, Sulejmana Ugljanina, u periodu kada je ovaj bio gradonačelnik Novog Pazara. Ubistvo je trebao da izvrši bivši major VRS iz Han Pijeska. On je po rečima Ramovića, na insistiranje Ljajića nekoliko dana boravio u Novom Pazaru i pratio kretanje Ugljanina kojeg su tada danonoćno čuvali i vodili od kuće do gradske uprave. Navodni atentat je trebao biti izvršen sa bedema u centru grada. Međutim, od toga se, kazao je Ramović odustalo iz njemu nepoznatih razloga.

Da ima istine o Ljajićevim kriminalnim poslovima, potvrdili su i neki bivši članovi njegove stranke koji su podsetili da je rođeni brat državnog sekretara u Ministarstvu za rad Aleksandra Jablanovića uhapšen zbog sumnje da diluje drogu. A, veze Aleksandra Jablanovića i Rasima Ljajića datiraju još od 2001. godine kada je Ljajić bio potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Jablanović je tada bio odbornik u Skupštini opštine Leposavić, a nešto kasnije je obavljao funkciju potpredsednika Skupštine opštine Leposavić.

Kako Ljajić preko Vučića kontroliše faktički skoro sve medije u Srbiji, činjenice o njegovim mračnim poslovima nikada nisu stavljene na uvid srpskoj javnosti. Istina, Ljajićeve veze sa albanskom mafijom i način na koju funkcionišu, opisane su u lokalnoj novopazarskoj Reviji Sandžak, gde je razjašnjeno i kako on koristi svoj visoki državni položaj i kako vozače službenih automobila angažuje kao narko dilere.

Brat Rasima Ljajića, Esad Kero Ljajić, preminuo je, prema navodima dobro upućenih poznavalaca njihovih porodičnih prilika, od posledica trovanja u jednoj narko - laboratoriji u Novom Pazaru, gde je, kako se nezvanično govorilo, krenuo da spašava ljude koji su u njoj radili. Bivši "osvešćeni" članovi stranke Rasima Ljajića tvrde da je i tu stranku podigao "na temeljima droge", te da to svi u Novom Pazaru znaju.

Kad je 10. oktobra 2011. godine, policija na teritoriji Novog Pazara i Tutina izvela jednu od rutinskih akcija u borbi protiv organizovanog kriminala pod kodnim imenom "Geto", razbivši jedan jači narko-lanac, zaplenila je i preko 125 kilograma čistog heroina i čitavu laboratoriju za preradu narkotika. Tom prilikom, uhapšene su vođe narko-tandema na relaciji Novi Pazar-Beograd, Hikmet Hajrović i Dalibor Ristić i njihovi saradnici. Hajrović je pokušao da beži prilikom hapšenja, ali kad su mu operativci MUP-a preprečili put, otvorio je vrata automobila držeći pištolj u ruci. No, prava senzacija je tek usledila! Hajroviću je nakon hapšenja, prema ustaljenoj proceduri, ponuđeno pravo na jedan telefonski poziv advokatu, ali je on odbio da zove advokata i umesto toga, pred više svedoka, rekao: „Zovite mi ministra Rasima Ljajića!" Ali, ni to mu nije pomoglo, jer je Ljajić već odavno preskočio taj "niži nivo" i prešao na znatno viši, gde se okreću stotine miliona evra.

Dva događaja mogu više od svega da odslikaju njegov karakter. Prvi je njegova hladnokrvna izjava povodom smrti svog rođaka anesteziologa iz Novog Pazara, Dževada Ljajića, koji je poginuo u stravičnoj nesreći prilikom pada vojnog helikoptera (u vezi čega još niko nije odgovarao): "..Bio je najbolji čovek i lekar koga sam znao...". Ni reči optužbe na račun "partnera" iz Vučićevog režima koji su tom prilikom direktno skrivili smrt sedmoro ljudi u tom helihopteru.

Druga njegova ledena i cinična izjava, povodom ubistva Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici, još rečitije govori ko je Rasim Ljajić. Navodno, kroz suze, rekao je: "...Koliko puta sam mu rekao: šta ćeš više u Mitrovici..."

Akcija proterivanja Olivera Ivanovića ni njemu nije uspela, pa je došlo do "konačnog rešenja".

Koliko je Ljajić bogat, teško je sa sigurnošću znati, jer je velike svote novca sklonio u strane banke, od Turske do Švajcarske i od Švedske do Velike Britanije. Ali, ima i bogatstva koje je golim okom vidljivo. Najvredniji objekti u vlasništvu porodice Ljajić su porodična kuća od 260 kvadrata u Novom Pazaru, na Hadžetu, koja se vodi na Hajra Ljajića i u kojoj je Rasim Ljajić vlasnik jednog sprata, i vila u blizini Gradskog stadiona od 291 kvadrata u kojoj žive supruga i deca Rasimovog pokojnog brata Esada.

Preko puta te kuće se nalazi i starija kuća od 107 kvadrata, vlasništvo Hajra Ljajića, koja je procenjena na 180.000 evra. U blizini tih kuća nalazi se i parcela od 60 ari pored koje je izgrađen Atletski stadion, a planirana je i izgradnja hotela. Minimalna procenjena vrednost te parcele je 250.000 evra.

Brat ministra Mirsad Ljajić vlasnik je poslovne zgrade u Pešačkoj zoni u centru Novog Pazara od 172 kvadrata, procenjene vrednosti 260.000 evra. Tu zgradu kupio je Hajro Ljajić 2001. godine, a 2007. ju je preveo na Mirsada. On je sada izdaje kladionici i kockarnici "Alfa Game". Pored te zgrade nalazi se i lokal površine 20 kvadrata, koji je takođe u vlasništvu Mirsada Ljajića. Lokal je procenjen na 30.000 evra.

Mirsad Ljajić vlasnik je i vikendice od 40 kvadrata, vredne 40.000 evra, u selu Kožlje. Taj objekat je izgrađen bez dozvole, nije upisan u katastar i nalazi se na parcelama koje su u katastru uknjižene kao voćnjak i livada.

Ljajićev brat vlasnik je tog voćnjaka i livade od 20 ari, a ta zemlja je procenjena na 25.000 evra. Pored vile kraj Gradskog stadiona, supruga i deca Rasimovog pokojnog brata Esada Ljajića vlasnici su i voćnjaka, livade i njive nadomak Novog Pazara, kao i nelegalno izgrađene vikendice na jednoj od tih parcela. Vikendica je nepoznate kvadrature, a prema rečima Rasima Ljajića, njena površina je "oko 60-70 kvadrata", na osnovu čega je njena vrednost, sa obližnjim zemljištem, procenjena na 90.000 evra. U vlasništvu porodice pokojnog Esada Ljajića je i poslovna zgrada sa dva lokala u Prvomajskoj ulici, u starom gradskom jezgru Novog Pazara. Taj objekat je površine 66 kvadrata, vrednosti 85.000 evra.

Ljajić je relativno mlad čovek, rođen 1964. godine u Novom Pazaru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a potom i Medicinski fakultet u Sarajevu (izvesno vreme proveo je i na Univerzitetu u Prištini). Iako ima lekarsku diplomu, tim poslom se nikada nije bavio.Čudno ili ne, tek, Ljajić je na izvestan način svoju političku karijeru trasirao kad je počeo da radi kao honorarni novinar. U njegovom zvaničnim biografijama piše da je od 1989. do 2000. godine "radio za više dnevnih i nedeljnih časopisa" u ondašnjoj državi, te da je pisao kolumnu u sarajevskom časopisu "Muslimanski glas" i u prištinskom listu "Zeri". Navodno je na studijama "igrom slučaja" sreo Aliju Izetbegovića, osnivača Stranke demokratske akcije (SDA) koji mu je tražio da u Sandžaku formira SDA. U politiku je zvanično ušao 1990. godine kada je izabran je za sekretara SDA Sandžaka.

Ali, kako je već u samom početku izneverio Alijina očekivanja, uprkos tome što je javno zagovarao referendum o otcepljenju Sandžaka (Raške oblasti) od Srbije, Ljajić je nepogrešivim instiktom krenuo putevima novca, a ne putevima ideologija. Dobro upućeni u njegov životni put i stranputice, tvrde da je te njegove ambicije prepoznala i jedna srpska tajna služba koja je stupila sa njim u kontakt i ponudila mu blistavu političku karijeru i ključeve od državnih blagajni, samo da bude "amortizer" eventualnih etničkih pobuna u ovom osetljivom području. Kažu, takođe, da ga nije trebalo posebno nagovarati.

"Oni" su verovali njemu, on je verovao njima. Ali, kako se Vučićeva piramida raspada, više niko nikom ne veruje. Spremaju se odstupnice, a nekima "ne ginu vešala" i dugotrajni procesi.

Hoće li Ljajić još jednom nadigrati sudbinu ili će mu jataci, saradnici ali i poverenici, okrenuti leđa?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane