Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (131)

Tumači prava

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

U truloj državi trulo je i pravosuđe. U Srbiji sudije i tužioci nisu obavezni da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo svakog pravnog sistema. Ovlašćeni su da tumače pravo!

"...Sudija je dužan da u svakoj prilici održi ( na koji način)poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, (a ne po zakonu, koji postupak propisuje) u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, (a ne primenom prava) uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima...'' - navodi se u rešenjima koje je doneo vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudija Duško Milenković, odlučujući po zahtevu za izuzećem sudija Dragice Popesku, Dragane Boljević i Snežane Živković.

Još je Lenjin definisao položaj sudija, tvrdnjom da oni nisu tu da donose presude, već da na stručan i logičan način obrazlože unapred donete presude.

Položaj građana u Srbiji je, kada pravda po njih dolazi, gori nego u tursko doba, kada je kadija i tužio i sudijo. Da bi održao svoju zločinačku i pljačkašku vlast, Aleksandar Vučić je sudije, iz svog pederskog okruženja, ustoličio za predsednike sudova, sa potpuno odrešenim rukama da mogu da sude kako im je po volji, a i u interesu onih iz Vučićevog kartela. Bestidnost sudija je danas takva da građanima nema spasa od njih.

Sudija Osnovnog suda u Kragujevcu Predrag Marković tužio je svog bivšeg tasta Nedeljka sudu u kojem sudi, zbog uvrede. Tast je tražio izuzeće sudija Osnovnog suda u Kragujevcu, kao i predsednika suda. Predsednik Višeg suda u Kragujevcu je taj zahtev odbio kao neosnovan. Onda je postupajući sudija tražio svoje izuzeće, navodeći da je prijatelj sa tužiocem, svojim kolegom Predragom. Za vreme socijalizma sud bi sam tražio delegiranje drugog suda za presuđenjem, ako je sudija tog suda stranka. Danas je to nemoguće.

Drugi osnovni sud u Beogradu postupa u krivičnom postupku u kojem status oštećenog ima sudija Višeg suda u Beogradu Zoran Šešić. Po žalbi okrivljenog na prvostepenu presudu odlučuju sudije Višeg suda u Beogradu. Ne, sud neće tražiti delegiranje drugog stvarno nadležnog suda. Može im se.Možete pretpostaviti kakvu će drugostepenu odluku doneti veće Višeg suda u Beogradu, u kojem sudi i ''oštećeni'' sudija.

Redakcija i urednici Magazina Tabloid imaju probleme sa sudijama Apelacionog suda u Beogradu, kojima se svete zbog pisanja o njihovom kriminalu. U jednom od ranijih brojeva opisali smo kako je u predmetu u kojom smo bili tuženi, postupala sudija Dragica Popesku, po tužbi bivše predsednice SO Rača (Kragujevačka), koja je smenjena zbog nalaza Državne revizorske institucije o ''višemilionskom nenamenskom trošenju sredstava''.

Obrazloženje koje je napisala sudije Dragica Popesku je zaista šokantno: "...Ovaj sud je cenio i ostale navode žalbe drugotuženog (Milovana Brkića) našavši da su bez uticaja na drugačiju odluka suda u ovoj parnici, pa tako i navod da je tuženi 10. februara 2016. godine dostavio podatke sa nekoliko stotina dokaza i disketom, u kojoj su sadržani svi dokazi, koji su u kopiji u podnesku dostavljeni. Međutim, tuženi nisu kontaktirali tužilju pre objavljivanja članka, a kako su mesecima posle objavljenog teksta vršene provere od strane kriminalističke policije za privredne prestupe a izvršena je i revizija budžeta opštine Rača od strane Državne revizorske institucije, gde nije pronađena nijedna nepravilnost, te kako protiv tužene nije pokrenut bilo kakav postupak, to govori o pravilnosti u njenom radu, nasuprot spornom tekstu, pa je tužilja trpela duševne bolove zbog povrede časti i ugleda...'' navodi se u obrazloženu presude.

U tekstu je argumentovano opisano na koji je način gospođa Živanović, preko tendera, pljačkala opštinu. U spisima je dokaz o svakom tenderu. Kao i izveštaj Državne revizorske institucije. Na kraju, ona je smenjena i protiv nje su odbornici podneli krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. U spisima predmeta su i novinski članci koji su opisali smenu i razloge. Ali, potreba sudije Popesku da se sveti, da iz džepa onih koje mrzi otima novac, pokazuje da je Srbija dotakla samo dno. Gospođa Dragica Popesku (ranije je nosila muževljevo prezime Živković) je kao sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu bila teški alkoholičar. Padala je pod sto. Družila se sa jednom sudijom, koja je pila, ali dobro podnosila alkohol. Glavni urednik je jednom sedeo u njenom društvu sa advokatom. Popesku ga je spopadala u stanju teškog pijanstva da odu u toalet. Milovan je ljubazno odbio Dragicu, jer je bila mrtva pijana, a i slabo su se poznavali. Čudno, pijanice uglavnom ne pamte kafanske događaje, ali Dragica pamti.

U više sporova koje je raspuštenica Popesku sudila Milovanu Brkiću pred Okružnim sudom u Beogradu, on je tražio njeno izuzeće, što je tadašnji predsednik suda Siniša Važić i uvažavao. Sve presude koje je u Apelacionom sudu dobila sudija Popesku, mi smo izgubili. Obrazloženja su brutalna, nasilnička, lažna. Kao da gospođa Popesku priziva da je neko sačeka. Prilikom reizbora 2009. godine ona nije prošla, zbog loših rezultata rada i sklonosti ka kriminalu. A kada se vratila na posao, verna je sluga režima i onih za koje proceni da su moćni. Ali, za predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića to nije razlog da predmet dodeli drugom sudiji. A, u tom sudu, u parničnom odeljenju, sudi još 40 sudija!

Evo šta piše u obrazloženju rešenja o odbijanju zahteva za izuzećem sudije Dragane Boljević, koja je, takođe, opisivana u tekstovima Magazina Tabloid: ''...U medijima koje tuženi uređuje objavljeno 30 tekstova u kojima su pomenute sudije ocenjene kao 'nemoralne ličnosti, sklone kriminalu, korupciji, nestručnom presuđivanju, da su političke udvorice i kurveštije, da veći broj njih imaju manje morala od svake svinje'...".

Ali, kako nijedna od pomenutih sudija nije demantovala objavljene tvrdnje, a njegove tekstove istraživači Evropske komisije učvršćuju u dokazni materijal, proizilazi da pomenutim sudijama nije stalo do svoje časti i ugleda te postoji osnovana sumnja i da nisu nepristrasne u presuđivanju u odnosu prema tuženom, kao stranci u postupku

Sudija Dragana Boljević, predsednik veća u predmetnoj pravnoj stvari i sudija Snežana Živković, član veća, u svojim pisanim izjavama povodom podnetog zahteva za izuzeće su navele da ne postoje razlozi za njihovo izuzeće predviđeni odredbom čl.67 stav 2 Zakona o parničnom postupku.

"...Nakon uvida u spise Apelacionog suda u Beogradu Gž.3 8/18, izjave sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragane Boljević i Snežane Živković i navoda iz zahteva za izuzeće, sadržanog u žalbi, ovaj sud je našao da je zahtev za izuzeće sudije Dragane Boljević i Snežane Živković neosnovan.'' navodi se u obrazloženju rešenja.

Dalje sledi obrazloženje: "...Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost, da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, (a ne po zakonu, koji postupak propisuje) u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, ( a ne primenom prava) uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima...'' - navodi se u rešenjima sudije Duška Milenkovića.

Kako kazniti zlonamerno tumačenje prava i zakona sudija?

Sudija Dragica Popesku, kojoj bezgranično veruje v.f. predsednika suda Milenković dobila je predmet o kome je reč 11. maja ove godine, u kojem je tužilac Nikola Petrović, bivši Vučićev kum. Milenković je posle četiri dana odbio zahtev za izuzećem sudije Dragice Popesku, a ona je odluku donela 7 dana kasnije. Baš im se žuri. U drugom predmetu po tužbi Nikole Petrovića, koji je primljen u sud prošle godine i zadužila ga je druga sudija, još nije doneta presuda. Milenković i popesku imaju svoje lične razloge.

Više puta smo opisali da je sudija Duško Milenković na čelu jedne od najopasnijih bandi u srpskom pravosuđu. Nikola Petrović je njegov poslovni partner.

Od kada je ustoličen za vršioca, a potom i za predsednika Apelacionog suda u Beogradu, Milenković je postao član najudarnijeg Vučićevog kartela, koji su, tada, činili Aleksandar Đorđević, doskorašnji direktor BIA, Zlatibor Lončar, još uvek ministar zdravlja, Nikola Petrović, tada direktor EMS-a, Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu i Veselin Milić, načelnik Policijske uprave Beograda. Ova družina se redovnom sastajala u jednom kafiću u Palmotićevoj ulici u Beogradu i donosila je odluke o životu i smrti: ko će bitu uhapšen, likvidiran, pritvoren, kompromitovan.

Sudija Duško Milenković je imao, prilikom postavljenja za v. f. predsednika Apelacionog suda u Beogradu, već stečeno kriminalno iskustvo. Kada je 1. januara 2010. godine počeo da radi u Apelacionom sudu u Beogradu, raspoređen je u veće kojim je predsedavao sudija Zoran Savić, bez sumnje najkorumpiraniji sudija u istoriji srpskog pravosuđa.

Sudija Duško Milenković je bio treći član veća. Savić ima više menadžera koji obilaze žrtve, čiji predmeti stižu na odlučivanje po žalbama na presude, ili na rešenja o produženju pritvora. Menadžer bi posetio advokata, ili rodbinu okrivljenog. Ponudio bi da ''učini nešto za njih'', ali to mora da se ''podmaže''. Kada okrivljeni, koji su siromašnog stanja ne mogu da daju novac, odmah su na nišanu, pa im Savićevo veće, ili njemu odanih sudija, poveća kaznu. Da pokažu kako je sud strog u presuđenju. Oni koji bi platili menadžeru sudije Zorana Savića, mogli su da računaju na dogovor - kazna će bit smanjena, ili presuda ukinuta, ili doneto rešenje o ukidanju pritvora.

Sudija Duško Milenković je pratio biznis sudije Savića, ali je dobijao dosta manji tal. Savić se isprsio tek kada je Milenković, na opšte iznenađenja kolega i stručne javnosti 9. aprila 2013. godine, postavljen za vršioca funkcije predsednika ovog suda, a potom i za predsednika suda u novembru te godine.

Sudije Savić i Milenković se uspešno bave, osim rasprodaje pravde i stanogradnjom. Jedan od uglednih tužilaca pozvao je Magazin Tabloid kada je na Vračaru video sudiju Zorana Savića ispred jednog gradilišta kako pravi građevinsku knjigu pozicija izvedenih radova. Na Zlatiboru i Kopaoniku sudije Savić i Milenković sagradili su nekoliko desetina apartmana, sa urednim dozvolama, koje ih nisu koštale ništa, a koje danas prodaju i izdaju.

Nakon što mu je istekao mandat, Visoki savet sudstva imenovao je Duška Milenkovića ponovo za vršioca funkcije. On ovu poziciju čuva za predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, a Milenkovića, planira Vučićev kartel, treba da postave za člana Visokog saveta sudstva.

Venecijanska komisija je razočarana što je 67 odsto presuda za organizovani kriminal, koje je doneo Viši sud u Beogradu - ukinuto! O, Bože dragi, koliko je to koštalo one kojima se sudi, a koliko državu za one koji su od optužbe, posle višegodišnjeg pritvora i suđenja oslobođeni od krivične odgovornosti. Banda Duška Milenkovića je unikatna, ali svaki sud ima svoga Zorana Savića. Danas se u Srbiji u sudovima ne primenjuje zakon, već se tumači! A onda onima kojima se sudi nema spasa, ili zasluženog zatvora i kazne, ako mogu da debelo plate.

Nemoguće je reformisati pravosuđe, dok su ovu banditi delioci pravde.

A 1. Bjelobaba i njeni učenici

Nedeljko Trifković iz Novog Sada je imao odgovarao za klevetu pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, koji je sudila Rončević Ksenija, po tužbi Bjelobaba Jovan, jer je okrivljeni tvrdio da je Bjelobaba Jovan prihvatio tender 16 puta većih iznosa faktura i tako oprao 5.000.000 dinara sa Ekimom Sabihijem, nego što je Frigo Delta ponudila., a čiji je on vlasnik.

Bjelobaba je u to vreme bio direktor Studentskog centra, a njegova supruga Đurđina Bjelobaba je još sudija Apelacionog suda u Novom Sadu, a bila je i član Visokog saveta sudstva, kada se odlučivalo o reizboru sudija.

Radnog dana Trifković je tražio predmet na uvid od sudije Rončević, koja je stajala na hodniku, a što je ista i odbila. Kontakt je doživela na samo njoj poznat način, te sačinivši službenu belešku prijavila je navodni slučaj tužilaštvu. Potom je pokrenut krivični postupak pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, pred sudijom Nevenom Petrović, koja donosi oslobađajuću presudu, jer nije bilo krivičnog dela.

U postupku po žalbi OJT.-a, Viši sud u Novom Sadu u predmetu Kž.- 1 268/15 od 08.03.2016 g.ukida oslobađajuću presudu i nalaže nov o suđenje.Tada je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu bio Zoran Jakovljević, bivši pripravnik sudije Đurđine Bjelobabe. Ista sudija, ovoga puta, donosi osuđujuću presudu, koju potom, isto veće Višeg suda u Novom Sadu, kojim predsedava sudija Biljana Delić, potvrđuju. Posle iscrpljivanja svih zakonom dozvoljenih pravnih lekova podneta je žalba Ustavnom sudu pre dve godine koja nije rešena do danas, a sa jasno predočenim razlozima u zahtevu o kome Ustavni sud treba da odluči.

Moć sudije Đurđine Bjelobabe je u novosadskom pravosuđu poznata. I ako je učestvovala u radu Visokog saveta sudstva koji je bez posla ostavio 700 sudija, Đurđina je vraćena u Apelacioni sud u Novom Sadu. Da paradoks bude veći, predsednik ovog suda je sudija, koga Bjelobaba nije reizabrala!

A 2. Potezanje po sudijama

Pre šest godina, bivša devojka me je prijavila da sam joj ugrozio sigurnost.

Predmet je prvo bio tri i po godine u nenadležnom Drugom osnovnom tužilaštvu koje vodi Nebojša Popović, zvani Del boj, po liku iz serije Mućke. Posto sam prijavljen dva puta za ista dela,predmete u nenadležnom Drugom osnovnom tužilaštvu su vodili zamenik tužioca Ljiljana Dedić, kod koje sam bio prijavljen za iznudu, ucenu i ugrožavanje sigurnosti (a u prijavi policiji i za otmicu) a drugi je vodio tužilački saradnik Dragana Pilipović. Gospođu Dedić nisu interesovali ni dokazi ni svedoci, već me a priori proglasila krivim, a tužilački saradnik Dragana Pilipović mi je pred mojom majkom rekla da tu delo ne postoji i da bi ga ona sutra odbacila, al da bi joj starije kolege vratile predmet. Nakon intervencije mog advokata oba predmeta su združena.

Kada sam se sedmi puta žalio tužiocu Popoviću, u znak odmazde su me dali na Odeljenje za visoko tehnološki kriminal Višeg suda u Beogradu, jer sam navodno pretio preko Fejsbuka, jer nikakav dokaz nisu imali.

Zamenik tužioca Aleksandar Momčilović odbacio je podnesak Drugog osnovnog tužilaštva sa obrazloženjem da u njemu nema ni elemenata ni dokaza navodnog krivičnog dela. Drugo osnovno tužilaštvo je sakrilo ovaj podnesak i dalo me na sud upravo zbog onog sto je viši tužilac odbacio, a optužni predlog potpisala je zamenik tužioca Mina Varjačić.

Predmet je dostavljen sudiji Dejanu Stefanoviću, koji se posle 3 i po godine proglasio mesno nenadleznim, te je predmet prebacen u Prvi osnovni sud, koji ga je opet ne znam na osnovu čega prihvatio i dodelio sudiji Katarini Stanković. Tu se problemi nastavljaju, sudija Stanković priča o meni kao da sam već osuđen i planira kako da zaštiti moju bivšu od mene.

Inače, za ovih šest godina moja bivša devojka se pojavila svega tri puta, a nikada ni na koji način nije kažnjena. Na sve to sudija Stanković dovodi sudsku stražu bez ikakvog razloga. Momak iz sudske straže je pokušao da nasrne na mene i mog advokata koji smo bili na 5,6 metara od vrata sudnice i pitao sudiju Stanković da li da nas razgrne itd. Zbog toga je podnet zahtev za izuzeće sudije Stanković koji je naravno odbijen, bez obrazloženja.

Na poslednjem ročištu održanom u aprilu ove godine, moj advokat prvi put nije mogao da se pojavi iz opravdanih razloga, branio je porodicu novinarke insajdera u Vranju, a to ročište je bilo zakazano pre.

Sudija Stanković koristi tu priliku i zakazuje psihijatrijsko veštačenje moje bivše devojke, vezano za događaje od pre šest godina. Tu kombinaciju sa doktorkama Zebić i Nikšić i ostalima koji za pare veštače šta treba, mojoj bivšoj omogućila je ''advokat'' Slavica Grahovac, preko koje idu sve sumnjive kombinacije. Na kraju moja bivša devojka je odbila sudsku odluku da se veštači!

U Prvom osnovnom sudu tužilac je zamenik tužioca Aleksandra Minić koja je u početku pokušala na bahatost i silu da izvuče nešto, ali kad je videla o čemu se radi, zadnjih par ročišta ćuti.

Koliko dugo ču biti razvlačen po sudu?

Goran Martinović, Beograd

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane