Natrag

Banat

Zrenjanin: u kojim foteljama sede naprednjačke paše

Opet traže veće apanaže

Evo, teče već sedma godina beskrajnog SNS-SPS puta u Srednjem Banatu, koji nigde i ničemu ne vodi. Na osnovu istorijski katastrofalnih rezultata kojih bi se postidelo i dete u zabavištu, danas je u Zrenjaninu najpopularaniji, nazadnjački poluinteligent u fotelji.

Zoltan Horvat

Poput lutka „navijenog" da obesmisli svaku pomisao na oporavak svih i svega u okruženju, nazadnjački funkcioner, bez blama i srama, sa viškom narodnih para u sopstvenom džepu, „čašćava" sugrađane „ubijanjem u pojam". Predsednik stečajnog sudskog veća „čašćava" stečajne upravnike trostrukim novčanim nagradama u ukupnom iznosu od 100 hiljada evra iz stečajne mase? Bravo, majstore! Da li istovremeno radnici iz razvaljenih firmi saučesnički bleje? Nego šta!

I, sve po zakonu? Noge kako, sikter radnička boranijo. Sudija Aleksandar Stoiljkovski, predsednik Stečajnog Veća Privrednog suda u Zrenjaninu i članovi Veća, sudije Jelica Baković, zamenik, Ljiljana Popov i Jarić Dragan, nagradili su pre nekoliko dana jednog od ukupno 15 stečajnih upravnika na teritoriji opštine Zrenjanin, Milana Nićetina, nagradom u trostrukom iznosu od skoro 100 hiljada evra. Nićetin (broj licence 155-1401), sa ukupno 5 (pet) aktivnih predmeta, odnosno isto toliko srednjobanatskih firmi u stečaju, junački i hrabro, legitimno i legalno, za svoj nesebičan i požrtvovan rad nagrađen je cifrom od blizu 100 hiljada evra. Da li je spašena bar jedna od pet aktivnih firmi u stečaju kojima se bavi, nije, da li su bivši radnici bar delimično namireni iz stečajne mase, naravno da nisu, niti će, ali je zrenjaninsko autoritativno stečajno veće u „moru" ovdašnjih stečajeva (ukupno 160) zaključilo, da bivši bankarski činovnik ovdašnje filijale Vojvođanske banke, fantastično obavlja svoj posao.

Jedini komentar svih aktera akcije „Puče stotka 'iljadarki evrića za prvog poverioca" koji se „debelo" sakriva od javnosti, je, sve je urađeno po zakonu. Aktivne pare iz stečajne mase „legoše" na pravu adresu, stečajne sudije imaju zakonom zagarantovano pravo da nameštenika nagrade čak trostrukom nagradom...Gde su tu radnici razvaljenih firmi? Eno ih na Tržištu nezaposlenih, sa 25 i više godina radnog staža, gde zakonski ne mogu da ostvare pravo na bilo kakvu penziju. Šta na to kaže gradonačelnik? Koji, ovaj iz Zrenjanina? Ima on, daleko, daleko važnija posla.

Recimo, da pedantno i precizno sprovodi u delo davanje u dugoročan zakup (na 30 godina) 3400 hektara najplodnijeg državnog poljoprivrednog zemljišta inostranim kompanijama Tennis, Food Planeth, Farmer 023 M&V...Gradonačelnik se prošle godine hvalio na sav glas, da će ove firme tad i odmah, uložiti prvih 26 miliona u poljoprivredu i zaposliti na stotine novih radnika...U međuvremenu, Tennis je tražio da sa investicijama krene tek od 2019. godine, Food Planeth je takođe odložila investiranje do sledeće godine...I šta bi? Prošle godine 3400 hektara plodnih oranica nije imao ko da obrađuje, zaparložila se zemlja, domaći srednji i mali poljoprivrednici „izvisiše", pa je tek ove godine dramatična situacija rešena ponovnim davanjem ovih oranica domaćim proizvođačima. Ovakvi „spektakularni" potezi ničim izazvanog gradonačelnika, iako se pravda da je samo sprovodio agrarnu politiku odozgo, izazivaju ogromnu materijalnu štetu Srednjem Bantu, i nemaju blage veze sa realnošću. Odsustvo želje da se pomogne domaćem proizvođaču spremnom da se maksimalno posveti poslu, vređa inteligenciju nadobudnih lokalnih drmatora koji se klanjaju i izvršavaju naredbe isključivo trenutnog stranačkog vođe. Ovaj trenutni, počev od krađe lokalne vlasti od sugrađana 7. jula 2012. godine, nesmetano širi anarhiju i masne lagarije po srednjem Banatu.

Usput, umesto realizacije realnih konkretnih zadataka u poljoprivredi, gradonačelnik potpisuje neke protokole o aukciji stoke sa novosadskim Sajmom sa sveslikanjem, rukovanjem i aplauzima. Gradonačelnikov lični fotograf iz njegovog kabineta je bio najzaposleniji, nakon čega je njegov posilni mogao da se pohvali kolegama na radnom doručku novim fotoalbumom.

Ako već radnici, bivši radnici i preostala većina sa minimalac platom nisu društvo za gradonačelnika, njegovi verni pajtosi iz ZREPOK-a, redom trgovci - privatnici, jesu. Suvereni „vlasnici" robovske radne snage u prodajnim objektima (Gomex, Per Su...) za plate koje (ne) prelaze 20 hiljada dinara, požalili se gradonačelniku da ih „robovi" napuštaju, pronalazeći uhlebljenje u Drexlmayeru, gde je plata, u proseku, duplo veća. Lokalni mediji, u službi svojih sponzora, ugostili Dragana Vidakovića i preostale domaće gazde. Krenula javna kuknjava, jaoj, kako to da nema ljudi koji bi da rade u njihovim prodajnim objektima 7 dana nedeljno za 20 hiljada dinara mesečno. Voditeljkama samo što suze nisu krenule, Mister DRJ (Dežurni Regionalni Jebivetar), glodur i direktor lista Zrenjanin se baš poplašio za egzistenciju ovdašnjih plemenitih trgovačkih bića, Banat Info bi mogao ostati „kraći" za redovne apanaže, kuku-lele, šta da se radi?

Javio se i gazda Drexlmayera iz Nemačke, ozbiljan poslovan čovek, rekavši da je svako sposoban i željan da radi, dobrodošao u njegovu firmu, dodavši usput da subvencije za zaposlene nisu ušle u Drexlmayer od 2012. godine. Drexlmayer planira proširenje svojih kapaciteta i radnih mesta za još nekoliko hiljada zaposlenih, pa (ne) čudi zašto se gradonačelnik i njegovi pajtosi iz Javne (Gradske) Kuće priklanjaju sebi sličnima, jakima k'o zrenjaninska funkcionerska „šaka jada".

Da ima jadova, nešto manjih u nazadnjačkoj hijerarhiji, ima. Uvek je tema, novac, tuđi, svih građana. Robert Sabo, junački odbornik SNS-a, sem učešća u neizgradnji Memorijalnog doma Mihajlo Pupin i pelješenja gradske kase putem žiro-računa MZ Mala Amerika, organizator je i besplatnih tečajeva nemačkog jezika. Toliko besplatnih, da je već posle nekoliko početnih časova, krenula akcija plaćanja. Na sitno, 350 dinara za bogapitajšta, pa hiljadarka za tri puta bogapitajšta...Jednom lovac na novac, po ugledu na unosnije kolege (unose daleko, daleko više novca u privatne džepove), uvek nekažnjeno alav na narodne pare.

Ustanova zrenjaninska Apoteka, poput većine ovdašnjih javnih preduzeća i ustanova, ne može bez privatnog partnerstva. Po prvi put ove godine, ova ustanova neće obavljati poslove po tenderima koje je decenijama obavljala. Privatni dobavljači lekova pritisli, videli veliku šansu za promet, funkcionerska banda to jedva dočekala, i eto belaja. Direktor ustanove kaže, biće racionalizacija, teška, ali, zaposleni ne moraju da brinu...Shodno sličnim iskustvima u Zrenjaninu, to praktično znači, sprem'te se ljudi, otkazi samo što nisu...Prvi potencijalni „letači" sa radnog mesta imaju stručnost i iskustvo, ali, nemaju

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane