Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (134)

Sudije i tužioci na prinudnom radu

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Briselski komesar Johanes Han uručio je 2. jula ove godine 42 miliona evra donacije iz pristupnih fondova Evropske unije, kao pomoć za unapređenje reformi pravosuđa. Gospodin Han je biranim rečima bio nezadovoljan učinkom srpskih vlasti na stvaranju uslova za nezavisnost pravosuđa i tužilaštva, ali je vodio računa da ne naljuti prisutnog srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji prisustvuje svakom susretu sa stranim izaslanicima, makar oni bili i poslanici u parlamentu bilo koje države, jer je barem toliko novca gospodin Han dobio od srpskog diktatora da ga podržava u njegovom nastojanju da preda Kosovo i Metohiju, a ministarka Jadranka Joksimović se sa komesarom redovno ljubi prilikom susreta, mada se ranije nikada nisu sreli.

Podređenost tužilaštva i sudova izvršnoj vlasti, odnosno Vučićevoj mafiji je zastrašujuća. Svaki građanin koji ima posla sa sudom svedok je da su sudovi mesto nasilja i umesto da su ''kuće pravde'' oni su ''kuće nasilja''.

Pre deset dana oglasio se Veran Matić, bivši vlasnik Radija i TV B 92 saopštenjem da mu se čini da tročlano sudsko veće Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (Slađana Jovanović, predsednik veća, Vladimir Mesarović i Dušan Milenković) privodi kraju proces optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i da svojim ponašanjem pokazuju da će optužene osloboditi krivice.

Odmah se potom oglasila advokatska komora Beograda, a potom i Advokatska komora Srbije i Društvo sudija Srbije da je izjava Verana Matića, koju su objavili svi mediji, težak napad na nezavisnost sudstva. Delimično su u pravu, jer sudsko veće koje rukovodi ovim procesom zaslužuje opšti prezir i kritiku. Zašto?

Za ubistvo Ćuruvije tužilaštvo je osumnjičilo Ratka Femića i Miroslava Kuribaka, a Milana Radonjića i Radomira Markovića kao organizatore ubistva. I 14. januara 2014. godine oni su lišeni slobode, a Kuribak je ostao nedostupan sudu.

Do hapšenja je došlo kada je na predlog Aleksandra Vučića formirana Komisija za istraživanje ubistava novinara, koju su predvodili Ljiljana Smajlović, tada glavni urednik Politike i pomenuti Vran Matić, koji su u zatvoru saslušali Milorada Ulemeka Legiju, koji je spektakularno najavio da će izneti na sudu sve dokaze o umešanosti optuženih u ovaj težak zločin.

Vučić je na taj način pokušao da sa sebe skine sumnju, jer je osnovano optuživan da je naručilac ubistva Ćuruvije.

Tadašnja njgova životna saputnica Branka Prpa, čestita žena, ostala je pri iskazu datom pred sudom da optuženi Femić i Kuribak nisu ubili njenog supruga, sa kojima je ona bila tog dana zajedno. Rekla je da su joj kasnije u policiji pokazali neke fotografije i da je ona prepoznala ubicu, koga je kasnije videla u čitulji.

Na nju se potom sručio strašan plotun optužbi Ljiljane Smajlović i Verana Matića da je ona navodno nepouzdan svedok! Legija je taj koji zna!

Pomenuto sudsko veće je i nakon svedočenja gospođe Branke Prpe, kao jedinog svedoka tog ubistva, pune dve godine nastavilo da saslušava svedoke koji su bili zbunjeni pozivom da svedoče. I tako je saslušano još 250 njih. A optuženi su bili u pritvoru. Tek na kraju je saslušan krunski (lažni) svedok, Milorad Ulemek zvani Legija koji je porekao sve. Njegov iskaz su osporili svi njegovi nadređeni i oni na koje se pozivao. To je primoralo sudsko veće da nakon duže od dve godine optuženom Romiću i Radonjiću pritvor zameni kućnim pritvorom u kojem se još nalaze. Dakle, sudije su pojele ovim ljudima četiri godine života.

Odmah nakon reagovanja Verana Matića, predsednik Apelacionog suda u Beogradu naredio je da veće ovog suda ukine odluku sudećeg veća da se izuzmu iz spisa dokazi koji su pribavljeni na nezakonit način. Rek'o Veran, tako mora da bude!

Bes javnosti predsednica veća je pokušala da spreči obećanjem da sudsko veće neće podleći pritisku javnog mnjenja, napomenuvši, opreza radi, da veruje da je proces ''bliži kraju, nego početku''! Zar se može verovati ovakvom sudiji, koji nakon četiri godine suđenja ovako tvrdi!

Rad sudskih veća specijalnog odeljenja kontroliše predsednik Višeg suda Aleksandar Stepanović, koji predsedava vanraspravnim većem koje podržava u nedogled pritvor, u nameri da optuženi polude u zatvoru ili se smrtno razbole ili obese.

Sprdnju sa pravdom Viši sud u Beogradu demonstrira i nad nesrećnim Zoranom Marjanovićem, optuženim da je ubio svoju suprugu pevačicu Jelenu Marjanović. Nakon 10 meseci koliko je pritvoru, veće Apelacionog suda naložilo je Višem sudu u Beogradu - veću kojim predsedava Aleksandar Stepanović, da Marjanoviću ukine pritvor, jer optužnica nije stala na pravnu snagu, niti postoji bilo koji materijalni dokaz da je Marjanović ubio svoju suprugu. Sudije čekaju da se on obesi, jer se već dve godine protiv njega vodi zastrašujuća hajka Velike propagande laži, koja je satanizovala porodicu Marjanović. Ni sudske zabrane koje su donele sudije Višeg suda u Beogradu, u parničnom postupku, da zabrani dalje pominjanje imena porodice Marjanović, u vezi ubistva pevačice Jelene, za Veliku propagandu laži ne važi.

Sprega sudija, tužilaca i advokata je često do te mere kriminalna, da od njih nema spasa.

O tome svedoči i slučaj Ljubisava Đokića, zvano Džo Bagerista, legende petoktobarskih događaja.

Njemu je Bogoljub Karić, tada vlasnik Astra banke dao kredite od 15.000 hiljada maraka da popravi bager koji je uništen tokom protesta. Odmah mu je dao potvrdu da je kredit otplatio. U međuvremenu je njegova banka otišla u stečaj, a Karić u egzil. Stečajni upravnik je tužio Džo bageristu i Privredni sud u Beogradu je prinudno izvršio presudu, jer Bogoljub nije bio u prilici da potvrdi da je taj novac Đokiću poklonio, jer je bio u bekstvu. Nakon što su mu oduzimali dve trećine penzije, Privredni sud u Beogradu je obustavio izvršenje, jer je dug isplaćen.

Potom se pojavljuje advokat Nebojša Janković, koji ponovo podnosi predlog da sud dozvoli još jednu naplatu po presudi koja je već izvršena. Taj predlog prihvata sudija Gordana Vuković i potom Republički zavod za penziono osiguranje u naredne tri godine, jer je u međuvremenu Džo izišao u inostranstvo da traži azil, oduzima dve trećine penzije! Po povratku u Srbiju, Džo saznaje da mu se oduzima penziji dobija rešenje koje je pre tri godine donela sudija Privrednog suda u Beogradu Gordana Vuković.

Po pismenom prigovoru, uz koji Đokić prilaže rešenje tog suda kojim je obustavljeno izvršenje o prinudnoj naplati, sudija Vuković donosi rešenje kojim obustavlja svoje rešenje o dozvoli ponovnog izvršenja. Odbija da navede da žalba ne izvršava rešenje, te Republički fond penzionog osiguranja nastavlja da Ljubisavu Đokiću i da obustavlja dve trećine penzije. Sudija svesno odbija da poništi sve pravne radnje koje su izvršene po ovom rešenju i naloži da se naplaćeni iznosi vrate Đokiću.

Da li će Više javno tužilaštvo u Beogradu izvesti pred krivično veče sudiju Gordanu Vuković i advokata Nebojšu Jankovića, zbog očigledne sprege da zloupotrebom opljačkaju Ljubisava Đokića zvanog Džo Bagerista?

Ko to školuje sudije i tužioce?

Novosadski Pravni fakultet je mesecima u žiži javnosti, povodom slučaja studenta Stefana Karanovića, protiv koga je profesor Dragan Milkov, optuživan za najteže zloupotrebe, koje godinama vrši na ovom fakultetu poveo hajku, uključujući u svoju službu prvo Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, Osnovni sud u Novom Sadu, koji prvo pritvaraju studenta Karanovića da je navodno ugrozio sigurnost profesora Milkova. Srećom, vanraspravno veće Osnovnog suda ukinulo mu je pritvor.

Potom Pravni fakultet u Novom Sadu podnosi protiv Karanovića tužbe svim mogućim sudovima. Prethodno su ga u montiranom sudskom postupku isključili sa studija na ovom fakultetu. Tim povodom pismom ga je podržao i američki ambasador Kajl Skot, od koga je Stefan Karanović tražio zaštitu.

Osnovni sud u Bačkoj Palanci oglasio se mesno nenadležnim po tužbi Pravnog fakulteta u Novom Sadu, koje zastupa dekan Prof. dr Ljubomir Stajić profesora Dragana Milkova, Tatjane Bugarski, Maše Kuluzov, Dragane Đorić, Jovana Žugića, Vase Tešića, Marka Todorovića, Luke Čabaradi, Stefana Ivetića podnetih dana 21. 12. 2017. godine protiv okrivljenih Stefana Karanovića i Privrednog društva za izdavanje novina i Magazina Tabloid ''Press'' zbog krivičnog dela uvrede iz člana 170 stav 2 KZ...

Profesori novosadskog Pravnog fakulteta nisu sposobni ni da sastave tužbu sudu, a predaju budućim pravnicima - sudijama, tužiocima, advokatima. Isto je prošla i njihova tužba upućena Višem sudu u Beogradu, radi naknade štete. Pala je iz formalnih razloga.

I beogradski Pravni fakultet, koji ima veliku tradiciju i imao je veliki ugled kao naučne ustanove u Srbiji, pao je na najniže grane. Poveća grupa studenata izđikljala iz kreveta profesora Olivera Antića danas je na značajnim mestima sa kojih satiru Srbiju, počev od Nikolice Selakovića, generalnog sekretara predsednika Srbije i bivšeg ministra prave, do Marka Đurića. šefa vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Šta onda znače 42 miliona evra koje je evropski komesar Johanse Han poklonio Vladi Srbije da se ubrza reforma pravosuđa? Ama, baš ništa. Ni prebijena para neće stići tamo gde je namenjena, poješće je Vučićeva kamarila.

A 1. Upravnik proklete avlije

Grupa radnika Okružnog zatvora u Novom Sadu ponovo nas je zamolila da objavimo njihovo svedočenje o stanju u ovoj zatvorskoj ustanovi u koj se pritvorenici surovo muče, a upravnik vodi svoj biznis poslujući sa sadašnjim, a i budućim stanovnicima ustanove kojom samovoljno rukovodi.

Obraćamo vam se po ko zna koji put u cilju da skrenemo pažnju na stanje u Okružnom zatvoru Novi Sad, koji je, iako je u sklopu Ministarstva pravde, oličenje nepravde, korupcije i silovanja istine. I pored penzionisanja dugogodišnjeg savetnika za nepravdu i korupciju u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, još uvek postoji određena struja koja montira činjenice i sakriva istinu u cilju očuvanja svojih odanih ljudi na funkcijama. Takav je slučaj i sa upravnikom Jovanović Zoranom u OZ Novi Sad koji je penzioner već dve godine, ali uspeva da se održi na funkciji i pored svih afera u kojima se pominje, jer neko uspešno prikriva sve njegove propuste, kao i propuste njemu odanih ljudi.

Poslednji u nizu događaja svedoči u prilog svim navodima. Upravnik Jovanović je na sve načine pokušao da prikrije zlostavljanje pritvorenika S.D. koji je mučen i maltretiran više od mesec dana u pritvorskoj jedinici, a da nadzornik Bakić Hasib, koji je bliski saradnik Jovanovića, ništa nije preduzeo. On je znao kako se u pritvorskim sobama pojedinim pritvorenicima plaća da bi se nad njima seksualno iživljavali drugi pritvorenici. U slučaju S.D. bilo je isto tako, a on je tom prilikom ostao bez 14 zuba koji su mu izbijeni drškom od metle, kojom je takođe silovan i prebijan. Ceo ovaj događaj je zataškan kako bi se sačuvala funkcija nadzorniku Bakiću, kao i zameniku načelnika za pritvorena lica Zanačiću, ali je advokat pritvorenika S.D. podneo tužbu protiv OZ Novi Sad i traži ogromnu odštetu za sve pretrpljeno u ovoj ustanovi.

Međutim, ovo nije i jedini slučaj u kojem se prikriva nesavestan rad Jovanovićevih bliskih saradnika. Naime, Jovanović pokušava da spreči advokata osuđenog V.R. da podnese tužbu za nesavestan rad protiv Vidović Đorđa koji je već pominjan kao izvršilac više krivičnih dela kao što su falsifikovanje, ugrožavanje sigurnosti, pretnje i druga. Vidović je kao šef smene odbio da po uputu službe hitne pomoći sprovede u urgentni centar KCV teško bolesnog osuđenika, iako mu je život bio ozbiljno ugrožen, a zbog čega je sa zakašnjenjem i operisan.

Ali zato izvođenje iz pritvorske jedinice hrvatskog tajkuna Kovčalija Renata, iz klana Osmani, kome je u posetu u upravnikovoj kancelariji dolazio nepoznati muškarac, bez potrebne dozvole suda, nije bio problem ni za upravnika ni za vođu smene Branka G. za vreme čijeg dežurstva se sve dešavalo. Naravno, niko nije smeo da postavi pitanje gde i kojim povodom se izvodi pritvorenik, jer ga je lično nadzornik pritvora Bakić izveo.

U slučaju pokušaja bekstva osuđenog M.J. kada je vođa smene Jovanov N. učinio nekoliko propusta u radu ne poštujući procedure za rad, takođe je Jovanović učinio sve da sačuva svog bliskog saradnika te je krivicu prebacio na radnike koji su odradili svoj deo posla. Umesto da one koji su sprečili bekstvo nagradi, a one koji nisu poštovali procedure kazni i pomagače spolja prijavi policiji on je sve zataškao, a policiju nije ni o čemu obavestio.

S obzirom da je osuđenik M.J. iz Futoga, a da Jovanović često vreme provodi po kafanama u tom mestu, sedeći sa nekim bivšim ili budućim osuđenicima i njihovim prijateljima, ne čudi što pomagače u pokušaju bekstva nije prijavio. Između ostalih Jovanović je viđen u restoranu u društvu izvesnog S.S. koji je kasnije došao na izdržavanje kazne, pa je iako ima još dela u postupku i povratnik je, smešten je u otvoreno odeljenje zatvora.

Takođe, Jovanović nije prijavio ni krađu veoma skupih delova mašina na pogonu za proizvodnju betonske galanterije, zbog čega je proizvodni pogon prestao sa radom, a mašine i oprema trunu zarđali, a sve iz razloga kako bi zaštitio svog najodanijeg saradnika Ajdarić Aleksandra, koji je načelnik privredne jedinice. Iako bez potrebne škole, iskustva i potrebne kvalifikacije Ajdarić je postavljen za načelnika bez raspisanog konkursa, već je kao najodaniji saradnik Jovanovića postavljen na to radno mesto kao da je u pitanju Jovanovićeva privatna firma. Od dolaska na tu funkciju zatvorska privredna jedinica je u konstantnom gubitku, jer su cene proizvoda i do duplo skuplje nego u bilo kojoj firmi u gradu. Kada se uzme u obzir da je plata osuđenika za mesec dana oko 6.000 dinara, potpuno je nejasno koji to kriterijumi određuju tako visoku cenu proizvoda, osim ako nije u pitanju veštačko podizanje cena kako bi se nekom privatniku učinio ustupak. Jedini prihodi privredne jedinice su iz sumnjive saradnje sa industrijom mesa Matijević koja je dogovorena još dok je Matijević bio u pritvoru zatvora u Novom Sadu.

Da se radna mesta u OZ Novi Sad kupuju, javno je poznata tajna. Poznato je da je načelnica službe za tretman na to mesto došla jer je isto Jovanoviću platila placem za vikendicu u selu Šišatovac, da bi potom i svog ljubavnika zaposlila na mestu stražara iako je davno prešao broj godina starosti i nije nikako mogao da prođe konkurs za prijem, već je primljen bez konkursa.

Od 40 novih radnika stražara za nekoliko je poznato da su primani nakon što su platili izvesnu sumu, dok su pojedini primljeni jer je neko za njih platio svojim uticajem. Čak se pominje da je za uzvrat Jovanović dobio i firmu za špediciju i transport i to naravno u Futogu.

Sve je ovo samo deo onoga što se skoro svakodnevno dešava u OZ Novi Sad, pa se nadamo da neko, ko odlučuje o tome koliko dugo će neki penzioner voditi državne ustanove i raspolagati državnim novcem, ima nameru da sasluša sve strane , a ne da slepo veruje jednoj odavno iskompromitovanoj strani.

A 2. Volimo Francusku, kao što je ona volela nas

Pre samo dva meseca, tačnije, 4. maja 2018. godine, ministarka pravde Srbije, Nela Kuburović, sastala se sa ambasadorom Francuske u Srbiji, Frederikom Mondolonijem pa su, prema površnim agencijskim informacijama, navodno razgovarali o saradnji dve zemlje u oblasti pravosuđa i o daljem unapređenju bilateralnih odnosa. U kratkom saopštenju Ministarstva pravde, pisalo je da je Mondoloni "...izrazio potpunu podršku Francuske evropskom putu Srbije" i ukazao da dve države imaju veoma dobru saradnju u oblasti pravosuđa.

I Nela Kuburović je istakla ključnu podršku Francuske prilikom uvođenja javno-beležničke profesije u pravni sistem Srbije 2014. godine i dodala da su francuski notari nastavili da kroz stručne obuke pružaju podršku srpskim javnim beležnicima i nakon uspostavljanja beležništva. Tako su oni retki, pažljiviji pratioci banditskih poslova Vučićevog režima, dobili informaciju da je Francuska država u Srbiju uvela javno beležnički sistem! Ambasador Francuske je pohvalio angažovanost Srbije u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa a da se nijednom rečju nije osvrnuo na politički dirigovane presude u "slučaju Taton", gde je u nezapamćeno diktatorskom maniru, odrezana kazna od ukupno 240 godina zatvora za navodni zločin koji nijedan od ovako brutalno kažnjenih nije počinio.

Volimo Francusku, onako kao što je ona volela nas! Treba dobro razmisliti o toj poruci urezanoj na jednom kalemegdanskom spomeniku.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane