Natrag

I to je Srbija

Najbogatiji Srbin se još potpisuje palcem (7)

Neka visi Peconi

Predrag Ranković Peconi je simbol organizovanog kriminala koji već 25 godina pljačka građane Srbije. U udruženom zločinačkom projektu smenjivali su se predstavnici svake vlasti, jedina konstanta bio je i ostao Peconi. Mnogi njegovi saradnici iz mafije i politike odavno su završili karijeru, neki i život, dok je on postao najbogatiji srpski tajkun, vredan više od milijardu evra. Ipak, neće imati vremena da uživa u bogatstvu, uskoro će završiti iza rešetaka.

Predrag Popović

U „Hajatu", luksuznom odeljenju beogradskog Centralnog zatvora, jedna ćelija zvrji prazna, čeka novog stanara. Stražari i zatvorenici je izbegavaju, misle da je ukleta. U njoj se obesio Miko Brašnjović. Kad se pročulo da je namenjena za gospodina Rankovića, zaključili su - taj se nekome baš opasno zamerio. Utisak je tačan. U vrhu Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije znaju kome se Peconi zamerio, a Aleksandar Vučić i Bratislav Gašić znaju zašto.

Otkad je počeo da se bavi organizovanim kriminalom, Peconi je svim strankama na vlasti uredno plaćao reket. Po različitoj ceni kupovao je njihovu zaštitu od zakona. Temelje svoje mafijaške imperije udario je sredinom devedesetih, pod pokroviteljstvom SPS-a. Korektno je DOS-ovim liderima platio otkup greha, zadržao sve što je stekao pljačkom i švercom, pa nastavio po starom. Na isti način sarađivao je i s potonjim derivatima DOS-a, s Mlađanom Dinkićem i Vojislavom Koštunicom. Tako radi i danas, ali nema sreće. Svi su ga cedili, niko kao Vučić. Ranije je mogao da pravi samostalne poslovne kombinacije, mimo kontrole vlasti, a sad mu to nije dozvoljeno.

Peconi dobro zna ko je i kakav je Vučić, zato mu se stavio na raspolaganje. Iako je zadržao korektne odnose sa vodećim ljudima SPS-a, sudbinu je vezao za Vučića. Oplakao je svaki dinar kojim je morao da plaća naprednjačke izborne kampanje i Vučićeve privatne prohteve, ali nije imao hrabrosti da mu se suprotstavi. Plaćao je mnogo više nego pre, a dobijao je isto ili još manje. Vladar mu je u nekoliko slučajeva pomogao da reprogramira dugove prema bankama i da odloži plaćanje poreza. To je imao i ranije, ali po mnogo nižoj ceni.

Poznato je da Peconi može da podnese sve, samo ne da mu neko gurne ruku u džep. Pre dvadeset godina, kidnapovale su ga kolege iz surčinskog klana. Držali su mu pištolj na čelu, nije hteo da plati otkupninu, bar ne dok se otimičari nisu zadovoljili s pola planiranog plena. Željko Rutović mu je pucao u noge zbog duga od deset miliona evra, koji nije hteo da vrati Darku Šariću. I u najopasnijim situacijama držao se junački, dokazujući da se ne plaši smrti, samo gubitka para.

Međutim, pored te, Peconi ima i drugu problematičnu stranu karaktera. Kad mu neko dirne u novčanik, reaguje ishitreno, počne da srlja i pravi sebi nove, još skuplje probleme.

To se najbolje videlo kad se uzjogunio protiv Ivice Dačića. Pred izbore u maju 2008. godine, jedna Peconijeva firma dala je pozajmicu SPS-u. Naravno, u svom maniru - ljubav za ljubav, sir za pare - Peconi je uzeo menicu u vrednosti dva miliona evra. Na nesreću Srbije, investicija se isplatila. Socijalisti su na izborima prošli bolje nego što su se nadali, Dačić je napravio koaliciju sa Demokratskom strankom i dobio mesto šefa policije. U veselom raspoloženju, lider SPS-a je zaboravio da vrati pare poveriocu. Posle šest meseci, kad mu je prekipelo, Peconi je pustio menice i blokirao račun SPS-a. Nije očekivao da mu stari drugar namesti pakosnu intrigu. U januaru 2009, vlada Mirka Cvetkovića predložila je izmenu zakona o akcizama, čije odredbe su pretile da upropaste Peconijevu fabriku duvana „Monus". Kad je zakon stigao u skupštinsku proceduru, Peconi je shvatio da je vrag odneo šalu, u poslanički klub SPS-a poslao je Dejana Stankovića, svog dugogodišnjeg operativca. Stanković je doneo i kofer, čija sadržina je motivisala Branka Ružića da, bez znanja kolega iz DS-a, predloži amandman kojim su Peconijeve jeftine cigarete zadržale povlašćeni status na tržištu.

Peconi se tada izvukao samo s finansijskom kaznom, ali otkazivanje poslušnosti Vučiću koštaće ga slobode.

Na svoju ruku, bez znanja i odobrenja gospodara, Peconi je nedavno pokušao da obnovi stare šeme za šverc nafte. Kao što je Magazin Tabloid već pisao, Peconijeve cisterne su počele da krstare Srbijom, najviše Vojvodinom, i gorivo prodaju po povoljnoj ceni. Kad je Vučić saznao za to, nije prekinuo kriminal, već se ugradio. Nije se zaustavio na tome. Rešen da na Peconijevom primeru trenira strogoću, odlučio je da prvo udari na njegove političke i poslovne saveznike, kako bi ga isterao na čistinu.

Na meti se našao Vladimir Zagrađanin, visoki funkcioner SPS-a i najbliži Peconijev saradnik. U Zagrađaninovoj vili na Bežanijskoj kosi kreirane su sve poslovne mahinacije i klasične mafijaške akcije koje je izveo nepismeni ćelavi tajkun. Nerazdvojni drugari svakodnevno se viđaju, kuju planove kako da otmu što više novca i da izbegnu pravosudne sankcije. U poslednje vreme, sve nervozniji zbog posrtanja „Inveja", gospodin Ranković u tim razgovorima nije mogao da prećuti optužbe na račun braće Vučić. Peconi je svakakav, ali nije glup. Jasno mu je ko je dozvolio Rutoviću da bezbedno ode iz Beograda, nakon što ga je izrešetao u hotelu „Prag". Svestan je i toga da Aleksandar Vučić nikad nije raskinuo partnerstvo s Darkom Šarićem. I, ne samo što podržava njegove životne neprijatelje, nego se namerio da mu iscedi poslednji dinar.

Peconi se Zagrađaninu, i ne samo njemu, žalio da mu Vučić nije pomogao da odloži plaćanje šest zaostalih rata kredita, koji ima u jednoj domaćoj banci, nego mu je čak nagovestio da će imati velikih problema ako uskoro ne plati veći deo poreskog duga.

Vučić je to radio i ranije. U vreme njegovog prvog premijerskog mandata, „Monus" je bio dužan državi 2,2 milijarde dinara (oko 18 miliona evra) poreza. Pod pritiskom, Peconi je 2015. godine smanjio dug za 648,8 miliona dinara (oko 5,4 miliona evra). Vučić mu je tada pomogao da reprogramira neke kredite i nađe pare koje je uplatio u državnu kasu. Na taj način, istovremeno ga je zadužio i očerupao. Od tada, Peconijeva dugovanja su značajno porasla.

Pred nekim poznanicima, za koje je znao da će preneti poruku na pravu adresu, Vučić je nedavno sasuo salvu optužbi i pretnji na račun Rankovića. Tobož zabrinut, rekao je da više ne može da mu pomaže, Peconi je preterao, bankama i Poreskoj upravi ukupno duguje oko 70 miliona evra. Stalno traži da mu se dugovi otpisuju ili pomeraju, a ne pada mu na pamet da otplati makar neki deo. Voli da, bez para, kupuje firme, ali ne i da ih prodaje i vraća novac poveriocima.

Iako je ta priča bila namenjena povećanju pritiska, kako bi se iskamčio novi reket, Peconi je uzvratio istom vrstom šaptačke diverzije. Kod Zagrađanina je istresao sav bes na Vučića. Da li zbog nedostatka opreza ili sa svesnom namerom da gospodaru pošalje odgovor, pričao je o aferama svemoćne braće.

U svom stilu, Vučić je skovao spletku kojom nije odmah udario na Rankovića, nego na Zagrađanina. Preko „Kurira" pokrenuo je kampanju u kojoj je javnost podsetio na njegove zasluge iz afere „kofer", kad su Radovan Jelašić i Ivica Dačić reketirali izraelskog biznismena Šloma Špilmana. U toj akciji, najgore je prošao kurir Zagrađanin, koji je uhapšen u stanu Dejana Simića, kome je doneo akten tašnu sa sto hiljada evra. Sud ga je oslobodio odgovornosti, ali ostali su transkripti njegovih presretnutih telefonskih razgovora i bogato dokumentovani sporni susreti, ne samo sa saučesnicima iz reketaške družine, nego i sa švalerkama. Da ne bi privlačio pažnju javnosti, Zagrađanin se tada odrekao vlasništva nad firmom „Evropark", čiji je zvanični vlasnik Milojica Marković. U poslovima s državom, to preduzeće je steklo stotine miliona evra, kako u vreme vladavine Tadića i Dačića, tako i sada, pod naprednjačkim kartelom.

Zagrađanin je, pametno, na vreme procenio da mu nema druge nego da se u potpunosti osloni na Vučića. Bez mrmljanja, sve sa osmehom, plaćao je reket ne samo Vučiću već i njegovim beznačajnim drugarima, kao što je Dejan Anđus. Uostalom, sam Vučić priča da je Anđusu, u poslednjih pet godina, preko „Evroparka" namakao više od milion i po evra. Ako je to tačno, može samo da se zamisli koliko su para uzeli Zagrađanin i Marković. Od tog plena kupljena je i vila na Bežanijskoj kosi, vredna milion evra. S poslaničkom platom i paušalom, od ukupno 800 evra, da ni dinar ne potroši na bilo šta drugo, Zagrađanin bi morao da štedi 104 godine kako bi je kupio. Ovako, kao što je naveo u imovinskoj karti, dobio ju je na poklon. Kaže, od dede iz Luksemburga. Može da se sprda sa celom Srbijom, da piša po sirotinji, ali to će i njega zadeseti ako nastavi da nervira vođu.

Iako se stavio u službu Vučiću, nestašni Vladan nije raskinuo prijateljstvo s Peconijem. Pristao je da sluša njegove pritužbe na račun braće, pa je zbog toga osvanuo na naslovnoj strani „Kurira". Preko Zagrađaninovog primera, Vučić je poslao poruku Dačiću, da mu ne padne na pamet da brani Peconija.

Kad mu rastera sve političke i poslovne ortake, Vučić će se lako obračunati sa Rankovićem. U Poreskoj upravi su spremni za akciju, čim dobiju odobrenje kao pirane sjuriće se na „Invej". S propalim firmama, bez priliva para, u dugovima iznad grla, pred Peconijem je težak zadatak. Mora da plati reket ili da ide iza rešetaka. Ako zaglavi u onu ukletu ćeliju, u kojoj još traje senka Mika Brašnjovića, nikome neće nedostajati. Naprotiv, mnogi će s olakšanjem priznati da im je bolje bez njega. Propadali su i drugi tajkuni, pa može da visi i Peconi, simbol svih nesreća koje su zadesile Srbiju.

Potpisi ispod slika

Iako ima ogroman novac, nema mira, plaši se Darka Šarića i Aleksandra Vučića.

Zagrađanin

Milojica

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane