Banat

Dnevnik uvreda sa zrenjaninskog fakulteta na tekstove Magazina Tabloid

Zakazana prodaja vere za večeru

Jedno jedino, ali, vredno lajkovanje (Ane Marije Bećirović) na FB stranici zaslužuje tekst "Spasimo mlade u tekstilu". Reč je o autorskom, do u nedogled beskrajnom "čaršavu" iz žestokog pera redovnog prof. dr Vasilija Petrovića sa Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin, napisanog 31. jula ove godine u 00:26 časova. U njemu se potpisnik ovog teksta, u svakoj trećoj rečenici, naziva "...Smrdljivi pendrek - novinar, Pendrek - Magazina Tabloid..."

Zoltan Horvat

Gospodin Petrović, valjda jedan jedini dosledni branilac prave nauke i naučnog istraživanja tekstila u Zrenjaninu, ne tako davno, pre dva poslednja teksta o aktuelnim salto-mortale dešavanjima na zrenjaninskom fakultetu, sa "smrdljivim pendrek novinarom Pendrek Magazina Tabloid", sedeo je, između ostalih, i u njegovoj kući. Ne jednom. Tema je uvek bila, vrhunski poremećeni međuljudski odnosi u kolektivu, (be)sramno urušavanje nauke i struke na zrenjaninskom fakultetu i hajka na nepodobne, onomad počev od prof. dr Petrovića, gde su kao izvršioci i egzekutori označeni rukovodioci, u liku, ničim izazvane dekanke, prof. dr Dragice Radosav.

Čak pet uzastopnih tekstova koje je, više tajno no javno, pozdravio i gospodin Petrović, napisano je prošle godine povodom teško opisive katarze (plus SNS „pečat") na jedinom zrenjaninskom fakultetu. Laik u liku smrdljivog pendrek novinara...je iznosio argumente, prisustvovao u amfiteatru sastancima studenata sa dekankom i nastavnim većem, obavio razgovore sa najmanje 50 ljudi sa fakulteta. Ogromna većina, u strahu od pogroma i sankcija gospođe Radosav, prve potpredsednice gradskog odbora SNS-a, čija urlanja na zaposlene i kolege još uvek odzvanjaju holom fakulteta, nije smela ni reč da prozbori.

Između ostalih, i Petrovićeve reči su autentično prenete o, najblaže rečeno, jadu i bedi razvoja nauke u Zrenjaninu. G-đa Radosav, po sopstvenom priznanju „čistač" svega što joj se ne sviđa na fakultetu, još uvek revnosno urla na zaposlene, i danas, je, gle čuda, u fantastičnim odnosima sa njenom dikom zrenjaninskog fakulteta, gospodinom Petrovićem. Dotični joj danas tepa, diči se svojom dekankom, pa inspirativno kaže..."primorali su je, a isključivo u interesu razvoja nauke u Zrenjaninu, da prihvati funkciju potpredsednice gradskog odbora SNS-a..."

Žena koja se diči svojim zrenjaninskim poreklom, je najzad, osvešćena, pročišćena i oslobođena bivših „objekata" od kolega na koje je, isključivo u interesu nauke, morala neprestano da urla, prepoznavši idealnog saradnika u svojoj novoj diki i ponosu naučnih istraživanja, Petroviću. Projekti se iz Petrovićeve „radionice", ima tu i milionskog šnjura, tačnije sa Katedre za odevno inženjerstvo, danas nižu, k'o biserje pred...

Begej je plovna reka, ali ne stiže da se „ulije" u Arilje, rodno mesto Petrovića sa simpatičnom deja vu (već viđenom) dozom prekomernog otrova prema smrdljivim pendrek novinarima. U Arilju se Petrović sprema da primi nove saradnike, idealne za zrenjaninski fakultet. Dekanka je oduševljena, odobrava, ali...

Šta bi sa domaćim, preko potrebnim zrenjaninskim kadrovima, dokazanim talentima za nauku koje „proganja" ovdašnji fakultet, skrajnutima do otvorenog šikaniranja? Maja meseca 2019. godine je izbor za novog dekana, Dragica bi, bar još još jedan mandat. Ogromna većina njenih stranačkih kolega - funkcionera, je izričito protiv. Kako bi dotična, oduševljena do poslednjeg slova teksta Spasimo mlade u tekstilu, do još jednog mandata? Sem Petrovića, novog ljubimca kojeg je do pre šest meseci, a tokom godina javno i žestoko pljuvala i omalovažavala na fakultetu, ona ima...nikoga više. Po statutu novosadskog Univerziteta kojem pripada i zrenjaninski, dekan može da bude samo redovan profesor. Dva prodekana, za nastavu i finansije, Markoski - Markoni i Kovačev, dosadašnji verni saradnici, nisu više po volji Dragice, istaknute učesnice u jednom jedinom zajedničkom naučnom projektu tokom svog boravka na fakultetu!?

Kome treba lojalna konkurencija i direktan suparnik na konkursu od kolega, kada se zna da Dragica, ne bi imala šanse, ni u Arilju, rodnom mestu "milog" joj Petrovića. Markoni, predsednik saveta SNS za nauku i obrazovanje, trenutno (p)o(t)cenjen u kabinetu dekanke kao strašljivac koji se boji sopstvene senke, direktan je, i možda najjači protivkandidat dosadašnjim urlatorima na fakultetu. Otvoreno mu se preti da „podvije rep", ne talasa, i za svoj izbor, ne glasa. Da otvorena zajebancija sa kolegama ide do ludila i ostvarenja bolesnih ambicija pojedinaca, preti mu se i otkazom februara sledeće godine, kada mu ističe ugovor na fakultetu, uz sijaset primedbi, pismenih i usmenih opomena. Sličnu sudbinu ima i Kovačev, vanredni profesor, Petrovićev imenjak Vasilije, koji ima stas, glas, markantnu pojavu...uz mali feler. Šef katedre mu je imenjak, markantni, dominantni i premuževni Petrović.

Da li je neki Zrenjaninac u poslednjih 10 godina, iz vanrednog proizveden u redovnog profesora? Ne, jer danas, lojalnu konkurenciju, zvanje, stručnost, duh i pamet, niko živ ne trpi. Ponajmanje SNS Dragica, kojoj je stranačka funkcija oduzela i ono malo rasuđivanja. Kao podsetnik, ovdašnji kolega smrdljivog pendrek novinara je pre nekoliko godina doživeo istinski šok od svoje tadašnje supruge nakon desetogodišnjeg braka, kada mu je 'ladno rekla da se razvodi od njega, uz drzak dodatak: oladi, nisi biološki otac naše devojčice?!? Ne treba puno mozgati, reč je o najjačem ženskom urlatoru na radnom mestu u Zrenjaninu.

Zrenjaninski fakultet, u sastavu Novosadskog univerziteta, u međuvremenu, izgubio je previše toga, skoro sve: pitanje akreditacije fakulteta visi ko vrbov klin, jer Tehnički fakultet Mihajlo Pupin još uvek nema zvanično priznanje. Svi stepeni obrazovanja su ugroženi, Osnovne akademske studije, Master, a o ozbiljnim doktorskim studijama da i ne govorimo. Dodamo li ovome da su svi bivši profesori koji su tužili fakultet, dobili sve, bukvalno sve sporove na sudu i višemilionske odštete, koje je fakultet morao da isplati!?!

Apsolutno je neprihvatljivo, a to studenti ponavljaju kao najgoru tužbalicu, da je „gomila" asistenata sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima, najurena sa fakulteta. Vanrednim profesorima i preostalima po računovodstvu, preti se prvo urlanjem, pa ucenama da, prvo odustanu od nade da će biti stalno zaposleni. Čuj, stalno zaposlen, za to su brale, potrebne kvalifikacije, isključivo dokazanog blente!

Šta je nagnalo gospodina Petrovića (uz podrazumevajuću frustraciju i simpatične vulgarnosti kojom „zasipa" dolepotpisanu „sponzorušu od novinarčića"), da se prikloni ovdašnjim naučnim disciplinama, urlanju i surovim poigravanjima sudbinama talentovanih ljudi, to bi trebalo možda da zna gospodin Duško Letić, zaposlen na fakultetu, po potrebi. Čas na jednoj, čas na drugoj katedri, vrhunski dekankin „šetač", koji se najviše „istakao u akciji" vajanja biste Mihajla Pupina na ulazu u zrenjaninski fakultet. Ako ovo nije Putin, nije ni Pupin, sprdaju se u holu fakulteta na račun autentičnosti biste proslavljenog banatskog naučnika.

Gde još nema Petrovićeve, od urlanja miljenice? Nema je na zvaničnim sednicama Senata Novosadskog Univerziteta, gde Dragica, kao jedan od najvećih autsajdera nauke, ne sme od sramote da se pojavi. Više je za rukovanje i fotografisanje sa Vučićem, za salonske prijeme i beznačajne formalne svečanosti, gde sem prisustva lokalnih nazadnjaka, možeš videti samo njene poltrone.

Lokalni privatni mediji, kojima se sa žiro-računa odvajaju lepi, baš lepi iznosi, puni su hvale za direktan prenos sahrane tehničkih nauka u Zrenjaninu. Dežurni Regionalni Jebivetar, popularni glodur Dalibor Bubnjević, „peva" o Dragici, k'o da mu neko namerno trpa tuđe šuške u džep. Glodur i preostali, su ipak daleko, daleko od Ženevskog jezera koje kao zajednički projekat urednika Tabloida i moje malenkosti pominje gospodin Petrović. Opozicija crveno-crnoj koaliciji, žutoj tranzicionoj pljački, povratničkim crveno-crnima, svejedno, nema pas zašta da me ujede, al', smrdljivi pendrek novinar, sponzorski mažnjava i po Švajcarskoj.

Na kraju, možda nisam morao da se javno osvrćem i odgovaram na brojne uvrede u FB tekstu "Spasimo mlade u tekstilu". Međutim, moram da se poklonim veličinama poput junaka i junakinje ovog teksta, da ih ponovo radosno pozovem da me posete i popiju kafu 3 u 1 i kiselu vodu. Sa višedecenijskim bremenom bezvredno ulupanih godina u medijima, tolika sam gluperda, da moram da kradem besplatan novinarski hleb koji jedem.