Natrag

Tabloid istražuje

Šta se krije iza Vučićevih "velikih investicija" u srpsko zdravstvo

Bolnice bez lekara, krediti bez bankara

Kriminalni poslovi kojim je srpsko zdravstvo polako zakopavano, dostigli su svoj klimaks polovinom ovog leta 2018. godine, kad je javnost prvi put čula za nove velike "investicije", tačnije dogradnje, "rekonstrukcije i "adaptacije" zravstvenih ustanova. Velika propaganda laži tvrdi da će novih 100 miliona evra biti potrošeno u razne građevinske poslove oko bolnica i bolničkih centara. Ali, gde je nestala milijarda evra potrošena u iste svrhe od kako je pre sedam godina Srpska napredna stranka na čelu sa Vučićem postavila "nove standarde" u metodologiji pljačke budžeta, pranja novca i nameštanju tendera? Kako objasniti da se dvadeset važnih zdravstvenih ustanova u Srbiji nalazi već drugu godinu u blokadi, da im izvršitelji otimaju imovinu, dok traje "velika obnova" i "rekonstrukcija" pod komandom Aleksandra Vučića i njegovog resornog ministra Zlatibora Lončara?

Nikola Vlahović

Vučićeva kriminalna organizacija, ponovo je pristupila "poslu veka", pranju novca preko navodnih rekonstrukcija i dogradnji zdravstvenih ustanova u Srbiji. Režimska propaganda operiše cifrom od blizu 100 miliona evra koji su planirani za rekonstrukciju sedam klinika u Srbiji, a koje će navodno biti završene već sledeće, 2019. godine. Vučić je ovo odmah proglasio "...najvećim ulaganjem u zdravstvu za poslednjih 50 godina..."

Ubrzo nakon Vučića, oglasio se i direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević sa informacijom da je za rekonstrukciju kliničkih centara u Srbiji obezbeđeno preko 60 miliona evra.

Da stvar bude jasnija, treba napomenuti da se "rekonstrukcijom" ovih klinika bavi takozvano Koordinaciono telo, preko koga se vrši transfer novca, i to 70 miliona evra iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope, a ostatak od Evropske investicione banke.

Zvanično, javnosti se ovim povodom oglasilo i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je, kako je to resorna ministarka saopštila, obezbedilo 260 miliona dinara "za izradu projektno-tehničke dokumentacije" za svih sedam ustanova i potpisalo ugovor sa Saobraćajnim institutom CIP, što je, navodno, bio preduslov kreditora za realizaciju tih projekata.

Na ovom mestu treba podsetiti da je 17. decembra prošle 2017. godine, otvoren Klinički centar u Nišu, po svim parametrima najmoderniji u Srbiji (ukupan kompleks je veličine 45.000 kvadratnih metara, celom zgradom upravlja se iz kontrolne sobe a ceo kompleks može sedam dana nezavisno da se snabdeva vodom i strujom u slučaju šire gradske havarije). Ovaj i ovakav Klinički centar u Nišu, koštao je, uključujući i nabavku nove opreme, čitavih 50 miliona evra (dakle, prema "kalkulaciji" Vučićevih poslovođa, to je polovina svih sredstava koja su sada potrebna za rekonstrukciju svih srpskih zdravstvenih ustanova!).

Da bi bilo jasnije odakle novac i kako je trošen, takođe treba reći da je rekonstrukcija i izgradnja novog objekta koštala je 32 miliona evra (prema tome, oprema je koštala još oko 18 miliona evra), te da je sve to samo deo novca, od 150 miliona evra, koliko je Srbija dobila od Evropske investicione banke za rekonstrukciju i izgradnju četiri klinička centra u Srbiji.

Pitanje je, zbog čega Vlada Srbije uzima novi kredit od Razvojne banke Saveta Evrope u visini od 70 miliona evra, ako je od prošle godine ostalo čitavih 100 miliona evra od kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju?

Službeni, detaljan plan o tome koje će sve bolnice biti rekonstruisane tokom ove 2018. i iduće 2019. godine, javnost u Srbiji još nije videla, niti iko zna koliko novca će za svaku pojedinačno biti plaćeno, a još manje se zna kada počinju i kada se završavaju radovi.

Tu je pre svih stara "jama bez dna", Univerzitetska bolnica u Tiršovoj, pa onda KBC "Dragiša Mišović", Urgentni centar, Klinika za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbija, Klinika za ginekologiju KCS, KBC Zemun, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje...Sve su to zdravstvene ustanove na koje Vučić i njegov "Mefisto", dr Zlatibor Lončar računaju kao na "medijume" preko kojih treba "ubaciti" barem još pedeset miliona evra iznad procenjene vrednosti takozvanih rekonstrukcija.

Već je (u CIP-u) završena prva dokumentacija i to za sanaciju fasade, hirurških i pedijatrijskih ambulanti, hematološke bolnice i hola u prizemlju Univerzitetske dečje klinike (tu će, pored osam miliona evra Vučićev režim "ubaciti" i oprati još najmanje tri do četiri puta toliko), a ovih dana se očekuje i početak prvih radova, koji bi trebalo da u potpunosti da budu završeni 2018. godine. Teško je poverovati da će radovi u tom roku biti završeni. Cilj ovih "rekonstrukcija" je sasvim drugi, da radovi što duže traju kako bi mogućnosti povećanja troškova bile što veće. Za svakog izvođača radova, bilo gde u civilizovanom svetu, ovo zvuči paradoksalno, ali ne i u Vučićevoj Srbiji.

Kao što je poznato, Univerzitetska dečja klinika izgrađena je još sredinom tridesetih godina prošlog veka i kao takva funkcioniše i danas. Više puta su u poslednjih trideset godina rađene delimične rekonstrukcije, dogradnje, adaptacije i sanacije objekta i instalacija. Tokom devedesetih godina, pa nakon pada Miloševićevog režima, sve do današnjih dana, u Univerzitetsku dečju kliniku je "ugrađeno" i uzgred "oprano", najmanje 100 miliona evra. To je objekat (čija je površina oko 11.000 kvadratnih metara), koji je "pojeo" najviše novca od svih zdravstvenih ustanova u Srbiji, a verovatno i u regionu. Ali, tolika ulaganja se nigde ne vide ni na zgradi ni u njoj.

Pljačke koje su se dešavale u, i oko Univerzitetske dečje klinike, nikada nisu istražene, jer su nove "investicije" i nove pljačke sustizale jedna drugu. Kako ranije, tako i danas u još žešćem obliku. Nijedan režim u Srbiji nije propustio priliku da se "očeše" o ovu zdravstvenu ustanovu, tako ni ovaj Vučićev koji upravo kreće u još jedan "novi investicioni ciklus".

Politička i kriminalna pozadina "stalne izgradnje" bolnice u Tiršovoj, svakako zaslužuje podebelu knjigu, a čovek koji bi jednom morao da svedoči pred nekim krivičnim većem u vezi sa tim, svakako je dr Zoran Radojičić, koji je sa mesta direktora ove ustanove postao Vučićev "pion" na poziciji gradonačelnika Beograda. Nije teško zaključiti kako i čime je to zaslužio.

Vučić i Lončar se opet hvale kako idu "u sređivanje" fasada i terase, adaptacija hirurških, pedijatrijskih i hematoloških ambulanti, "saniranja" operacionih blokova, kuhinja, odeljenja intenzivne nege, kao i odeljenja neurologije, endogrinologije, gastroenterologije i nefrologije...Sve liči na već viđeno masovno "popravljanje" WC-a u zdravstvenim ustanovama, na koje su ova dvojica potrošili desetine miliona evra (a, nakon svega, u većini domova zdravlja u Srbiji, opet sve liči na najbednije zatvorske klozete).

Podsetimo da je direktno iz budžeta Republike Srbije potrošeno 500 miliona dinara na obnavljanje toaleta u zdravstvenim ustanovama u 2016. godini, da je Ministarstvo zdravlja za posao obnove toaleta angažovalo četiri firme (Jadran, Roofs, Tončev gradnja i Noveco), te da su renovirani pojedini toaleti u 136 zdravstvenih ustanova u 16 okruga širom Srbije, s tim da su samo u Zdravstvenom centru Vranje prekinuti radovi. Ministarstvo nije raspisalo javnu nabavku za obnovu bolničkih toaleta u zdravstvenim ustanovama u Vojvodini, ali je neko nešto i tamo radio i trošio novac.

Za ovaj posao plaćeno je još dodatnih 20 miliona dinara preduzeću Kula projekt za nadzor svih radova. Javna nabavka za ovaj posao sprovedena je u decembru 2015. godine u pregovaračkom postupku bez objavljivanja javnog poziva za podnošenje ponuda. Najveći i najskuplji deo posla, vredan 267,3 miliona dinara, pripao je firmi Jadran koja je renovirala toalete u šest od deset zdravstvenih ustanova u kojima su rađeni najskuplji radovi.

Ministarstvo je za isti posao firmi Roofs platila 164,5 miliona, Tončev gradnji 85,5 miliona, dok je preduzeće Noveco dobilo 1,9 miliona dinara. U pojedinim toaletima različitih zdravstvenih ustanova ugrađeno je ukupno 1.926 kada, lavaboa i WC šolja najlošijeg kvaliteta. Najviše sanitarija je ugrađeno u Kliničkom centru Srbije, Domu zdravlja Stari grad i Domu zdravlja Lajkovac. U 28 od 136 zdravstvenih ustanova nije ugrađena nijedna sanitarija. U 31 zdravstvenoj ustanovi nije zamenjen ni metar vodovodnih i kanalizacionih cevi.

U martu prošle, 2017. godine, Ministarstvo zdravlja je sklopilo još jedan ugovor za isti posao (opet "popravka" toaleta!), vredan 245 miliona dinara. Taj posao traje i u 2018. godini, pa je "spojen" sa novim "obnovama" i "rekonstrukcijama".

Cilj je jasan: "obrt" i pranje prljavog novca ne sme da stane. Pravilo u ovakvim kriminalnim poslovima podrazumeva da sve počne legalno: kreditima i novcem iz budžeta. Tek produženjem radova i "neplaniranim troškovima", dolazi do ubacivanja novca iz "mutnih tokova".

U tom smislu je zanimljiv i slučaj Kliničko bolničkog centra (KBC) "Dragiša Mišović" u Beogradu, gde je predviđena investicija ("rekonstrukcija") blizu 13 miliona evra. Navodno su već počeli prvi radovi, a CIP je uradio tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju zgrade hirurgije. U toku je priprema tendera za izbor izvođača. Bolje reći, "priprema terena" za jedinog ponuđača. Već sada je jasno da će taj jedini ponuđač da produži radove za najmanje šest meseci do godinu dana, a trošak biti uvećan za najmanje 30 odsto od ukupne "investicije". Izrada projekata je u toku kako bi se izbor izvođača sveo na jednog i započeli prvi radovi tokom septembra. Planirani završetak radova je već krajem ove 2018. godine. To je potpuno nerealan rok jer popravke starih i postavljanje novih kotlarnica, razne instalacije, kanalizacija i vodovod, kao i sanacija Bolnice za dečije bolesti i TBC, Klinika za internu medicinu, Bolnica za ginekologiju i akušerstvo Klinike za urologiju, Dnevna bolnica za psihijatriju, deo u ambulantno-polikliničkoj službi, Bolnica za psihijatriju, ORL i neurologiju, kao i novi parking, preveliki su posao da bi to bilo gotovo za četiri meseca koliko je ostalo do kraja godine. Zato se namerno računa na produženje rokova i uvećavanje troškova.

Slično je i sa Urgentnim centrom u Beogradu, gde je vrednost investicije je oko 15 miliona evra. U julu ove godine su trebali da budu završeni prvi projekti. Početkom septembra su planirani prvi radovi. U CIP-u je u toku izrada tehničke dokumentacije, a planirani završetak radova je u 2018. godini. Objekat Urgentnog centra površine je oko 15.000 kvadrata i građen je u prvoj polovini dvadesetog veka. U poslednjih dvadeset godina, više puta je bio "rekonstruisan" ali nikada nije urađena sveobuhvatna sanacija, već samo lokalne intervencije kako bi se navodno poboljšali uslovi funkcionisanja Klinike. Za najnovije poslove do kraja ove i tokom 2019. godine, u Urgentnom centru, između ostalog "popravljaće" krov, fasadu, prozore i sve instalacije. Ali, i pored svega, u Urgentnom centru u Beogradu, glavnom gradu Srbije, koji ima više od dva miliona stanovnika, postoji samo jedan jedini prijemni deo, mali hodnik u prizemlju zgrade, čija širina nije veća od metar i po. Čovek i bolnički krevet na točkovima, tu teško mogu da se mimoiđu. Ko je makar jednom imao nesreću da dođe u ovu ustanovu, zna i da dužina ove paklenog hodnika nije veća od 10 metara. Uzalud sve "rekonstrukcije", neko je zamislio da ovo užasno mučilište (kako za pacijente tako i za osoblje), ostane zauvek simbol primitivnih diktatura i njihovih "zdravstvenih vlasti".

U takozvanu obnovu Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, u ovoj godini određeno je 6,6 miliona evra.Tokom jula i avgusta "završavane" su prve dokumentacije za sanaciju fasade i amfiteatra. Početkom septembra očekuju se prvi radovi. U CIP-u je u toku izrada tehničke dokumentacije, a završetak radova takođe je planiran u 2018. godini. Vučićevi i Lončarevi "neimari", formalno imaju zadatak da izvedu "...poboljšanje sanitarno-tehničkih uslova rada, omogućavanje primene novih tehnoloških procesa, revitalizaciju zastarelih i devastiranih postojećih instalacija, intervencije na sistemima instalacione infrastrukture u objektu..."

Ali, kako sada izgleda, sigurno je samo da će se raditi na sređivanju operacionog bloka (u kome uskoro neće imati ko da radi, jer lekari, hirurzi, anesteziolozi i medicinske sestre, masovno odlaze u inostranstvo).

U Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, vrednost najnovije investicije je 11,7 miliona evra. Tek je završena priprema dokumentacije za sanaciju krova i pet liftova, a ovih dana treba da počne "rekonstrukcija" operacione sale, porodilišta i "adaptacija" bolesničkih soba, laboratorije, kuhinje, vešeraja...Rok za završetak radova je takođe kraj decembra 2018. godine, što opet nije ni realno ni moguće. Cena radova će, prema svim predviđanjima (na osnovu ranijih iskustava sa sličnim poslovima), uveliko preći 20 miliona evra. Čijim kapitalom će biti izvršena "dokapitalizaciju" ove Lončarove i Vučićeve "investicije"?

Potpuno isto pitanje treba postaviti i u slučaju "rekonstrukcije" Kliničko bolničkog centra Zemun, gde je planirano ulaganje od dva miliona evra (biće, kako je Lončar saopštio nedavno, adaptirana pedijatrija, neurologija i poliklinika, a to će "pojesti" mnogo više od dva miliona evra ukoliko bude rađeno po planu i na vreme, što je takođe nemoguće zamisliti).

Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" koštaće zvanično 24,7 miliona evra jer će biti izgrađena nova zgrada. Nezvanično, treba očekivati preko 30 miliona evra, plus nova oprema. Planirani završetak radova je 2019. godina, ali...

Na vidiku je i "rekonstrukcija" Internog odeljenja Opšte bolnice u Pančevu koja će biti plaćena najmanje 400 miliona dinara iz fonda Uprave za kapitalna ulaganja. Oronuli zidovi, ispucala stolarija, zarđali kreveti, odvaljene pločice u kupatilima, samo su deo slike stanja u kojem se nalazi Opšta bolnica u Pančevu. Ako neko zaista misli da ovu ustanovu privede nameni kako dolikuje XXI veku, onda će ti troškovi koštati duplo više. Iz "kapitalnih" fondova ili od prljavog kapitala, svejedno.

Zbog boljeg razumevanja sadašnjih "rekonstrukcija" i "ulaganja" u devastirane srpske zdravstvene ustanove, treba se vratiti malo i u noviju "istoriju bolesti". Pre 14 godina, tačnije, u martu 2004. godine, u Narodnoj Skupštini Srbije, ratifikovan je kredit Evropske investicione banke (EIB) i tako je otpočeo projekat Hitna rekonstrukcija 20+1 bolnica u Srbiji delom finansiran kreditom Evropske investicione banke u visini od 50 miliona evra. Sklopljen ugovor sadrži u sebi čl. 11 Zakona o nadležnosti, gde se navodi da je Ugovor regulisan zakonima Velikog Vojvodstva Luksemburga i da se svi sporovi moraju predati Sudu pravde Evropske unije!

Na rekonstrukciju KBC Zvezdara i KBC Zemun utrošeno je tada skoro sedam miliona evra. Svi radovi su enormno kasnili, probijeni su rokovi, i to sve zbog loše projektne dokumentacije, a za to je bio odgovoran investitor (Ministarstvo zdravlja), jer nije dao valjane projektne zadatke.

Između ostalog, novac iz kredita EIB i NIP-a koji je bio predviđen za jednu vrstu radova utrošen je za sasvim druge.

Republičko ministarstvo zdravlja (RMZ) preko svoje tzv. Projektne implementacione jedinice je suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji, dakle, protivzakonito, davalo nalog za naknadne radove u KBC Zvezdara i KBC Zemun, iako nije prethodno obezbedilo sredstva, pa je taj iznos vrednosti radova naknadno prebačen na Grad Beograd, tj. na Sekretarijat za zdravstvo, čime je umanjen i oštećen Gradski budžet za skoro 115 miliona dinara, što je evidentno na osnovu ugovora između RMZ kao investitora i Grada Beograda kao osnivača, koji su sklopljeni po prebacivanju osnivačkih prava za te zdravstvene ustanove na Grad Beograd. Davanjem naloga za naknadne radove utrošeno je više sredstava nego što je bilo predviđeno osnovnim ugovorom pa je zato od Grada Beograda zatraženo da finansira blizu 60 miliona dinara sa PDV-om za KBC Zemun i KBC Zvezdara.

Danas, 2018. godine, režim Aleksandra Vučića primenjuje ista pravila igre, ali nekažnjeno. Njegov "sufler", ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar, takođe će morati da položi račune i odgovara za nameštanje tendera, pljačke i megalomanske "investicije" i "dogradnje", umesto u stvarne potrebe zdravstva. Iza Vučića i Lončara, u srpskim bolnicama i bolničkim centrima ostaće goli zidovi i oprema na kojoj neće imati ko da radi.

Na relaciji od 300 kilometara (od Beograd do Niša), nema više nijednog neurohirurga. Ali, nema više ni anesteziologa ni drugih specijalista. Od januara 2017. godine do kraja jula 2018. godine, iz Srbije je trajno otišlo preko 40 hiljada ljudi, a među njima i veliki broj lekara, medicinskih sestara, tehničkog osoblja u zdravstvu...

Vučićeve i Lončarove "rekonstrukcije" i zidanja "po svetskim standardima", dovele su do novih multimilionskih dugova, pa je tako dvadeset velikih zdravstvenih ustanova, tokom čitave prošle 2017. godine, bilo je u stalnoj blokadi. Takvo stanje je nastavljeno i tokom 2018. godine, a u međuvremenu je još oko pedeset zdravstvenih ustanova došlo u stanje pred zaplenu imovine, o čemu jasno govore i podaci iz Komore zdravstvenih ustanova Srbije.

Kako su dugovi ovih zdravstvenih ustanova prema dobavljačima stigli i do trideset milijardi dinara, "bauk" javnih izvršitelja počeo je da oglašava prodaju pokretnu i nepokretnu imovinu domova zdravlja i bolnica u Srbiji. Analizom finansijskih izveštaja zdravstvenih ustanova za poslednjih dve godine, od 348 zdravstvenih ustanova, u ozbiljnim dugovima našlo se blizu 180 zdravstvenih ustanova. Sve one se nalaze na budžetu Republike Srbije. Republički zavod za zdravstveno osiguranje još nije izašao sa podacima za 2017. godinu, ali procenjuje da je ovaj dug od 18,1 milijardu dinara danas uvećan na oko 20 milijardi.

Najveća dugovanja zdravstvenih ustanova su prema dobavljačima za isporučene lekove i medicinska sredstva. Reč je o dugovanjima koja se već pretvaraju u javni dug Republike Srbije, dakle, u onaj "minus" koji se nalazi "na radaru" međunarodnih kreditnih institucija. Uprkos tome, ove obaveze nisu evidentirane u budžetu RZZO-a, niti u budžetu Republike Srbije!

Na meti plenidbe zbog dugova prošle godine bile su brojne zdravstvene ustanove u Srbiji. Zavod za hitnu medicinsku pomoć u Nišu, kom su izvršitelji popisali deo voznog parka i to na osnovu potraživanja Poreske uprave od oko 1,2 miliona dinara zbog neisplaćenih poreskih obaveza. Šest službenih vozila zaplenjeno je prošlog novembra i Zdravstvenom centru Vranje, po sudskoj presudi u korist lekara Hitne pomoći, koji je potraživao neisplaćene zarade za čak četiri godine, odnosno 48 meseci, a tada je ZC Vranje umalo ostao i bez osnovnih sredstava za rad, poput ultrazvučnog aparata. Zaplena imovine vozila i medicinskih aparata Doma zdravlja u Bačkoj Topoli, dogodila se zbog duga od 104 miliona dinara, koji je došao na naplatu. Krajem maja prošle godine otkazana je plenidba imovine u KBC „Dr Dragiša Mišović". Tada je posle četiri meseca neizvesnosti, tokom kojih je javni izvršitelj nekoliko puta najavljivao popis imovine poznatog bolničkog centra po jednoj pravosnažnoj presudi, Viši sud je u julu ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno suđenje.

Navodno, Komora izvršitelja nema podatke o broju zaplena pokretne i nepokretne imovine zdravstvenih ustanova u Srbiji, kao ni kolika su potraživanja od zdravstvenih ustanova, ali i dalje uredno izvršava otimačinu pokretnih stvari (gde treba i nekretnina!). Glosa

"... Gospodine ministre, kakva je ovo država i kakvi ste vi rukovodioci? Ja živim u gradu od 30.000 stanovnika bez ijednog hirurga, a bolnica na pet spratova, sa dve operacione sale potpuno opremljene! Ali, bez kardiologa, dermatologa, ortopeda. Idemo 300 kilometara za Beograd zbog najobičnijih pregleda a imamo svu opremu kod nas..."

(N.G., mašinski inženjer, u pismu upućenom Ministru zdravlja, Zlatiboru Lončaru)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane